Ankiloglosija i opcije lečenja: Frenotomija i frenuloplastika

Sveže informacije

Ankiloglosija je urođena anomalija jezika kod koje jezik ne može da se kreće onako kako bi trebalo, usled priraslosti za dno usta.

Tkivo koje povezuje jezik za dno usta se naziva lingvalni frenulum ili frenulum jezika i postoji kod svakoga, no kada je previše zategnuto ili kratko i ograničava funkciju bebinog jezika postavlja se dijagnoza ankiloglosije.

Ankiloglosija može otežati dojenje i sprečiti bebu da dobija dovoljno hrane, ili izazvati bol i nelagodu kod majke tokom dojenja, pa je često neophodno obaviti rutinsku intervenciju kojom se frenulum jezika iseca, u proceduri koja se naziva frenotomija.

Teži slučajevi ankiloglosije mogu zahtevati i dodatne korekcije osim jednostavnog odsecanja frenuluma. Ova stomatološka procedura naziva se frenuloplastika.

U ovom članku govorimo o ankiloglosiji, te simptomima i posledicama ovog stanja, kao dostupnim načinima lečenja.

Šta je „jezik sa kravatom“?

Ankiloglosija se popularno naziva i „jezik sa kravatom“ ili „jezik kravata“, i predstavlja anomaliju kod koje je jezik povezan sa dnom usne duplje tkivom na taj način da se pokret jezika smanjuje.

U pitanju je urođeno stanje, a tačni uzroci nisu poznati iako neka istraživanja sugerišu da genetski faktor može igrati ulogu u njegovom razvoju.

Samim tim, prevencija ovog stanja nije moguća, a ovo stanje je relativno često, i pogađa oko 10% novorođenčadi.

Prema težini, ankiloglosija se može svrstati u četiri klase, od koje dve zahtevaju hiruršku intervenciju:

  • Klasa 1, blagi stepen ankiloglosije sa dužinom slobodnog jezika od 12 do 16 mm
  • Klasa 2, srednji stepen ankiloglosije sa dužinom slobodnog jezika od 8 do 11 mm
  • Klasa 3, visoki stepen ankiloglosije sa dužinom slobodnog jezika od 3 do 7 mm
  • Klasa 4, totalna ili potpuna ankiloglosija sa dužinom slobodnog jezika do 3 mm

Visoki stepen i potpuna ankiloglosija obično zahtevaju hiruršku intervenciju kojom se iseca frenulum jezika.

Simptomi

Ankiloglosija ponekad ne izaziva nikakve simptome, u zavisnosti od težine stanja. Kada izaziva, oni mogu biti različiti u zavisnosti od uzrasta deteta.

Simptomi ankiloglosije kod beba uključuju poteškoće sa gutanjem tokom dojenja ili korišćenja flašice. Hranjenje, posebno iz flašice, može biti praćeno zvukom kliktanja.

Neadekvatna ishrana koja se može javiti usled ovog stanja može ugroziti pravilan rast i razvoj, pa ukoliko beba ima problema sa hranjenjem neophodno je neodložno javljanje lekaru.

Kod starije dece, mogu se javiti simptomi koji uključuju:

  • Problem sa jasnim govorom i izgovorom nekih slova, poput slova d, l ili t
  • Otežano lizanje usana ili sladoleda
  • Nemogućnost izbacivanja jezika ispred zuba
  • Učestalu pojavu karijesa jer se ostaci hrane ne uklanjaju jezikom sa zuba ili gornjeg nepca
  • Problem sa sviranjem duvačkih instrumenata

Posledice

Posledice prisustva ankiloglosije kod deteta utiče kako na dete, tako i na majku.

Istraživanja pokazuju da 25% majki dece s ankiloglosijom ima poteškoće sa dojenjem, što vrlo često dovodi do ranog prestanka dojenja.

Posledice ankiloglosije kod bebe mogu dovesti do sledećih posledica po majku:

  • Otečenih i bolnih bradavica
  • Poremećenog refleksa ispuštanja mleka
  • Povećanog rizika od mastitisa
  • Smanjenog stvaranja mleka
  • Umora i postporođajne depresije
  • Ranog prekida dojenja

Naravno, ovo stanje izaziva različite posledice i po dete, koje se manifestuju drugačije u zavisnosti od uzrasta.

Kod beba, pre svega dolazi do otežanog dojenja i hranjenja, u 25 do 60% slučajeva, što može izazvati:

  • Učestale prekide tokom podoja
  • Frustriranost i iscrpljenost usled učestalog dojenja
  • Dehidraciju i neuhranjenost
  • Usporen rast i razvoj
  • Žuticu
  • Otežan refleks gutanja i povećan rizik od gušenja

Kod starije dece mogu se javiti otežan govor, loša oralna higijena i smanjeno samopouzdanje, nemogućnost lizanja sladoleda i ljubljenja kao i deformiteti donjih zuba.

Budući da se ostaci hrane duže zadržavaju u ustima usled loše funkcije jezika, raste rizik od akumulacije zubnog plaka.

Ovo može uticati negativno na oralno zdravlje i izazvati upalu desni, zubni kamenac ili karijes.

Dijagnoza

Ankiloglosija se obično prepoznaje od strane pedijatra ubrzo nakon rođenja.

Blago čvršći ili kraći frenulum ne znači da je neophodna hirurška intervencija, niti da će ovo izazivati bilo kakve simptome i tegobe, pa se dijagnoza postavlja samo onda kada je pokretljivost jezika smanjena.

Za postavljanje dijagnoze nisu potrebni nikakvi posebni testovi niti analize, već je jednostavan klinički pregled koji podrazumeva gledanje i opipavanje frenuluma jezika sasvim dovoljan.

Pored fizičkog pregleda, pedijatar će od majke tražiti informacije o tome kako se odvija dojenje i da li su prisutne neke tegobe koje pogađaju bebu ili majku.

Lečenje

Mnogim bebama nije potrebna operacija kojom se iseca frenulum, no i u slučajevima kada je ona neophodna, ne postoje razlozi za brigu.

U najvećem broju slučajevima, rutinska intervencija koja se naziva frenotomija je dovoljna da se reše svi prisutni simptomi.

Teži slučajevi mogu zahtevati i dodatne korekcije, u proceduri koja se naziva frenuloplastika.

Kada je neophodna intervencija, obično je najbolje da se ona obavi u prvom mesecu bebinog života, što omogućava bebi normalnu ishranu od najranijeg perioda.

Ovim procedurama u 70% slučajeva dolazi do trenutnog znatnog poboljšanja po intervenciji, dok u 20% slučajeva dolazi do znatnog poboljšanja u roku od sedam dana od obavljene intervencije.

U samo 10% slučajeva ne dolazi do značajnog poboljšanja.

Frenotomija

Frenotomija je rutinska hirurška intervencija i predstavlja zlatni standard za lečenje ankiloglosije.

Tokom ove procedure doktor skalpelom, laserom ili makazama pravi mali rez na frenulumu, što pomaže da se frenulum produži.

Sama intervencija je izuzetno kratka, i najbolje je obaviti je u prvom mesecu bebinog života.

Uobičajeno, intervencija se obavlja bez anestezije kod beba mlađih od četiri meseca.

Procedura je veoma brza i minimalno invanzivna, a komplikacije su veoma retke. Eventualne komplikacije mogu uključivati pre svega produženo krvarenje ili infekciju.

Frenuloplastika

Teži slučajevi mogu zahtevati i dalje oblikovanje i korekciju nakon isecanja frenuluma.

Frenuloplastika je takođe procedura koja se obavlja kada je frenulum predebeo za izvođenje rutinske frenotomije.

Za razliku od frenotomije, ova intervencija obično zahteva opštu antestiju, a podrazumeva i upotrebu šavova. Najčešće se koristi resorptivni konac koji se resorbuje tokom zarastanja rane.

Komplikacije su kao i u slučaju frenotomije retke, i mogu uključivati infekciju, krvarenje ili oštećenje jezika i pljuvačnih žlezda.

Budući da je sam zahvat zahtevniji i invanzivniji, moguća je pojava ožiljka.

Zaključak

Ankiloglosija ili „jezik sa kravatom“ kako se popularno naziva, je stanje kod kog je frenulum jezika koji spaja jezik i dno usta preterano zategnut ili kratak, što ograničava kretanje jezika.

Ovo može izazvati različite simptome i dovesti do posledica po majku i dete, a pre svega otežava normalno dojenje i hranjenje bebe, što može uticati na njegov rast i razvoj.

Rutinska hirurška intervencija koja se naziva frenotomija podrazumeva isecanje frenuluma, što omogućava normalnu funkciju jezika i dovodi do značajnog poboljšanja u 80% slučajeva.

Rizici ovog zahvata su mali i uključuju infekcije i krvarenje, a kod beba mlađih od četiri meseca obično se obavlja bez upotrebe anestezije.

Teža stanja mogu zahtevati nešto opsežniju hiruršku intervenciju koja se naziva frenuloplastika, a koja se obavlja u opštoj anesteziji.

Budući da je reč o urođenoj anomaliji sa nejasnim uzrocima, prevencija ankiloglosije nije moguća.

Najbolji stomatolozi po fer i transparentnoj ceni.

Ostavite nam svoj broj telefona i ubrzo ćemo Vas kontaktirati radi pronalaska najboljeg stomatologa blizu Vas, bez provizije ili dodatnih troškova.