Lečenje infekcije zuba veoma često podrazumeva upotrebu antibiotika kako bi se sprečilo širenje infekcije na okolne zube ili čak ostatak organzima.
Ublažavanje bola je samo jedan od razloga zašto stomatolog može da prepiše antibiotik za upalu zuba, a vrsta antibiotika zavisi od vrste bakterija koje uzrokuju infekciju.
U ovom članku govorićemo o antibioticima i upali zuba i odgovoriti na najčešća pitanja i nedoumice u vezi korišćenja ovih lekova.
Šta je upala zuba?
Infekcija zuba, koja se ponekad naziva i apscesirani zub, uzrokuje stvaranje gnojnog džepa na vrhu korena zuba usled bakterijske infekcije.
Do pojave apscesa najčešće dovode:
- Nelečen karijes
- Povrede
- Prethodni stomatološki radovi
Simptomi upale zuba i apscesa zuba najčešće uključuju bol, osetljivost i otok, a ukoliko se ne leči, infekcija se može proširiti i na okolne zube.
Teže komplikacije nelečenih upala zuba mogu dovesti do širenja infekcije i na druge delove tela, uključujući i mozak.
Kako bi se sprečile potencijalne komplikacije bakterijskih infekcija zuba lečenje najčešće podrazumeva i upotrebu antibiotika.
Budući da je infekcija zuba često praćena bolom, uz antibiotike se često koriste i različiti lekovi za zubobolju, najčešće lekovi na bazi paracetamola ili ibuprofena.
Kao posledica prisustva hroničnog periapikalnog procesa koji dovodi do pojave apscesa, odnosno gnojne kese, može se javiti i fistula na desnima.
Ovaj neprirodni kanal počinje na vrhu korena zuba koji je zahvaćen infekcijom, i završava se na desnima u vidu fistuloznog otvora, kroz koji se drenira gnoj, sukrvica i druge materije.
Nakon što se sadržaj gnojne kese oslobodi, bol obično gotovo trenutno prestaje usled smanjenog pritiska, a dreniran sadržaj može izazvati pojavu neprijatnog zadaha.
Na kraju, treba pomenuti da se antibiotici u stomatologiji ponekada prepisuju i preventivno, kako bi se sprečila pojava infekcija nakon određenih hirurških procedura, posebno kod pacijenta sa povećanim rizikom od infekcija.
One mogu da uključuju vađenje zuba, sinus lift, režanj operaciju, gingivektomiju i druge.
Koji antibiotici se koriste za upalu zuba?
Antibiotici su grupa lekova koja za cilj ima uništavanje bakterija ili sprečavanje njihovog razmnožavanja, a u zavisnosti od načina na koji deluju razlikuju se:
- Bakteriocidi. Antibiotici koji ubijaju bakterije
- Baketriostatici. Antibiotici koji smanjuju ili sprečavaju razmnožavanje bakterija
Antibiotici za upalu zuba koji se najčešće koriste su antibiotici na bazi penicilina, poput Amoksicilina i Amoksiklava.
Za pacijente koji su alergični na penicilin, alternativne opcije uključuju Klindamicin i Eritromicin.
Pored njih, antibiotici iz grupe tetraciklina, kao što je Dovicin, takođe nalaze svoju primenu u lečenju oralnih infekcija.
Kada je reč o dentogenim infekcijama, koriste se antibiotici na bazi metronidazola, kao što je Orvagyl.
Ovi antibiotici koji uništavaju gram negativne bakterije se veoma često prepisuju u kombinaciji sa drugim antibioticima.
Uobičajeno, antibiotska terapija traje od sedam do 10 dana.
Najbolji antibiotik za upalu zuba je onaj koji će dati najefikasnije rezultate izazivajući najmanje neželjenih efekata.
Zbog toga je važno da se izbor antibiotika prepusti medicinskom radniku i da se antibiotici nikada ne uzimaju samoinicijativno.
Ovi snažni lekovi mogu izazvati različite negativne posledice ukoliko se nepravilno ili nepotrebno koriste.
Na primer, usled primene antibiotika može doći do razvoja gljivičnih infekcija, kao što je kandida u ustima kada uzrokuje oralni drozd, ili do kandide u crevima i stolici.
Na kraju, tokom primene antibiotika savetuje se upotreba probiotika, koji će sprečiti uništavanje dobrih bakterija i narušavanje zdrave crevne flore.
Do ovoga dolazi kao posledica činjenice da antibiotici često neselektivno ubijaju bakterija, kako štetne, tako i one korisne.
Iz istog razloga, važno je kad se pije probiotik. Konkretno, neophodno je odvojiti uzimanje antibiotika i probiotika najmanje dva sata, kako bi se sprečilo uništavanje korisnih bakterija iz dodatka ishrani.
Antibiotik za upalu zuba bez recepta
Osobe koje pate od od upale zuba često se pitaju da li je moguće kupiti antibiotik za upalu zuba bez recepta.
Naravno, odgovor je negativan, i antibiotike nije moguće kupiti bez lekarskog recepta.
Antibiotike nikada ne treba uzimati samoinicijativno, već isključivo onda kada su i kako su prepisani od strane stomatologa ili lekara.
Vrsta i način upotrebe antibiotika zavisi od vrste bakterije koja je uzrok infekcije, stanja pacijenta, uzrasta, pridruženih bolesti i drugih faktora.
Pored toga, upotrebom antibiotika onda kada to nije neophodno ili upotrebom pogrešne vrste antibiotika može se razviti rezistentnost, a lečenje neće dati željene efekte.
Na kraju, upotreba antibiotika onda kada to nije potrebno može izazvati više štete nego koristi, budući da antibiotici veoma često neselektivno uništavaju bakterije, te mogu narušiti zdravu crevnu floru ubijajući dobre bakterije.
Ovo može dovesti do različitih problema sa varenjem, poput nadimanja i drugih tegoba.
Prirodni antibiotik za upalu zuba
Antibiotici su efikasni lekovi proizvedeni za lečenje bakterijskih infekcija i često su osnovni način lečenja bakterijskih infekcija.
Veoma su pouzdani i daju predvidljive rezultate kada se pravilno koriste.
Međutim, antibiotici nisu uvek neophodni u slučaju infekcije zuba.
Infekciju zuba često izaziva mrtva zubna pulpa, i sve dok se pulpa ne ukloni terapijom kanala korena zuba, bakterije nastavljaju da se šire i inficiraju tkiva oko zuba.
Kao rezultat toga, uzimanje antibiotika može poboljšati stanje pacijenta, ali neće u potpunosti zaustaviti infekciju.
Stoga se u savremenoj stomatologiji antibiotici ponekada prepisuju samo kada je prisutna groznica ili otok lica izazvan infekcijom.
Sa druge strane, postoje određene prirodne supstance koje imaju antibakterijska svojstva, koje se ponekada nazivaju prirodnim antibioticima.
Ovi prirodni antibiotici za upalu zuba ne zahtevaju recept, a mogu pomoći u smanjenju upale do konačnog lečenja zuba.
Karanfilić
Karanfilić poseduje antiinflamatorna i antibakterijska svojstva koja su dobro proučena i dokazana. Štaviše, to je aktivni sastojak dentalnog eugenola, supstance koja se koristi tokom lečenja zuba.
Ulje karanfilića se može koristiti za smanjenje infekcije i ublažavanje tegoba koje ona izaziva.
Upotreba karanfilića je jednostavna i podrazumeva utrljavanje ulja karanfilića preko pogođenog područja koristeći čist komad tkanine ili vate.
Pored toga, žvakanje karanfilića može osloboditi ulje, pa je ovo drugi, no manje efikasan način upotrebe ovog prirodnog antibiotika.
Beli luk
Beli luk smatra se jednim od najpotentnijih prirodnih antibakterijskih i antiinflamatornih lekova, zahvaljujući supstanci alicin.
Alicin je prirodno ulje koje se nalazi u belom luku, a koja mu daje ukus i miris, a pored toga njegov antibiotski efekat može pomoći u smanjenju infekcija zuba.
Beli luk može se koristiti tako što če se zgnječiti i naneti na problematičnu regiju. Drugi, efikasniji način podrazumevaju upotrebu koncentrata belog luka.
Kada se koriste proizvodi na bazi alicina i belog luka, važno je pažljivo se pridržavati se preporučenih doza.
Prevelike doze mogu uticati na zgrušavanje krvi, ili čak dovesti do unutrašnjeg krvarenja, posebno kod ljudi koji pate od stanja poput čira na želucu i drugih.
Pored toga, ove dodatke ishrani i medicinska sredstva ne treba koristiti pre ili nakon operacija, budući da mogu uticati na zarastanje rane od zuba.
Kurkuma
Kurkuma je uobičajen začin koji se koristi u mnogim kuhinjama i dobro je poznata zbog svojih protivupalnih svojstava.
Međutim, kurkuma je takođe nadaleko zahvaljujući svojim antibiotskim svojstavima. Štaviše, pruža čak i analgetički efekat, pa se koristi i kao prirodni lek za zubobolju.
Kako bi se iskoristila u borbi protiv upale zuba, potrebno je napraviti pastu uz pomoć jedne kašičice kurkume i dve kašičice vode.
Ova pasta se zatim nanosi na upaljenu regiju i ostavlja je nekoliko minuta, nakon čega se pasta ispira vodom.
Na kraju, potrebno je detaljno oprati pastom za zube i četkicom na uobičajen način. Ovaj postupak se može ponavljati više puta tokom dana.
Pored ovih dokazanih efekata, neki ljudi tvrde da pranje zuba kurkukom izbeljuje zube, no ove tvrdnje su anegdotalne i nemaju naučnu potporu.
Ispiranje slanim rastvorom
Mlaka, slana voda je klasični kućni lek koji preporučuje većina stomatologa posle različitih stomatoloških radova, od ugradnje implanata do vađenja umnjaka.
Slani rastvori imaju snažan protivupalni efekat, što dopronosi uništavanju štetnih bakterija i pomaže tokom procesa zarastanja rana.
Ispiranje usta slanim rastvorom može se ponoviti nekoliko puta u toku dana, a priprema je jednostavna, i podrazumeva da se jedna kafena kašika soli rastopi u čaši mlake vode.
Ispiranje usta hidrogenom ili mućkanje ulja u ustima mogu biti alternative slanom rastvoru.
Đumbir
Đumbir je još jedan popularan začin sa dejstvom antibiotika. Ova biljka je veoma slična kurkumi, no efekat koji pruža u slučaju đumbira dolazi zahvaljujući supstanci koja se naziva glicerol.
Glicerol može sprečiti rast i reprodukciju nekih vrsta štetnih bakterija, pomažući na taj način organizmu da se bori protiv infekcije.
Đumbir se može koristiti na različite načine, a obično se zgnječen nanosi kao pasta na zaraženo područje, ili se prosto žvaće u regiji koja je zahvaćena upalnim procesom.
Čaj od đumbira takođe može biti od pomoći, a pored antiupalnih efekata, đumbir može pomoći i kod lošeg zadaha, mučnine, ili gorušice.
Neželjena dejstva upotrebe antibiotika
Kao i svi drugi lekovi, i antibiotici mogu izazvati neželjena dejstva.
Neželjena dejstva antibiotika za upalu zuba mogu da uključuju:
- Mučninu
- Glavobolju
- Dijareju
- Gljivične infekcije
- Promenu ukusa, kao što je pojava gorkog ukusa
Druga, ozbiljna neželjena dejstva koja mogu da zahtevaju hitnu medicinsku pomoć su osip, otežano disanje, koprivnjača, pojava plikova, grčevi, bolovi u zlobovima ili groznica.
Osim toga, alergijske reakcije na penicilin su relativno česte.
Ukoliko pacijent ima istoriju alergijskih simptoma nakon uzimanja lekova na bazi penicilina ili potvrđenu alergiju na penicilin, neophodno je da o tome obavesti stomatologa koji će prepisati antibiotik bez penicilina.
U slučaju dijareje, može doći do pojave promenjene boje stolice, poput zelene stolice, usled bržeg prolaska hrane kroz creva.
Bakterijska rezistencija
Usled bakterijske rezistencije, odnosno otpornosti bakterija na antibiotik, može se desiti da antibiotik koja se koristi ne deluje dobro i ne ubija bakterije koje izazivaju infekciju.
Do ovoga dolazi usled prekomerne upotrebe antibiotika, i ovo je jedan od važnih razloga zašto antibiotike treba koristiti samo kada je to zaista neophodno.
U ovom slučaju, pacijent će morati da pređe na drugu vrstu antibiotika.
Sa druge strane, mnoge infekcije zuba mogu se lečiti samo uz pomoć stomatoloških tretmana, bez primene antibiotika.
Svaka upotreba antibiotika može dovesti do razvoja rezistencije bakterija, pa njihovu upotrebu treba svesti na najmanju moguću meru.
Načini lečenja upale zuba
Kao što je pomenuto, infekcije zuba ponekada uopšte ne zahtevaju upotrebu antibiotika, a nekada je uz njihovu upotrebu neophodno obaviti i stomatološke radove.
Stomatolog će na osnovu kliničkog pregleda, zdravstvenog stanja pacijenta, ortopan snimka i drugih faktora napraviti najbolji plan lečenja.
Stomatološke procedure koje mogu da se koriste za lečenje zuba uključuju:
- Popravku zuba plombom. Oštećenja zuba usled karijesa ili povrede mogu da se nadoknade plobom, odnosno kompozitnim ispunom.
- Uklanjanje pulpe. Pulpitis se može lečiti uklanjanjem zubne pulpe iz gornjeg dela zuba.
- Terapiju kanala korena zuba. Kod ozbiljnijih oštećenja zuba, neoophodno je uklanjanje korena i kompletne pulpe zuba.
- Vađenje zuba. Ukoliko ni jedan drugi vid lečenja ne da rezultate, vađenje zuba je poslednja opcija.
Prevencija
Apsces zuba i upalni procesi zuba ponekad mogu biti uzrokovani povredom, odnosno lomom zuba ili prethodnim neuspelim stomatološkim radom.
Ipak, najčešće su infekcije zuba uzrokovane karijesom.
Najbolji način prevencije infekcije zuba je održavanje dobre oralne higijene.
Ovo podrazumeva pranje zuba dva puta dnevno pastom za zube sa fluorom i korišćenjem interdentalnih četkica ili zubnog konca.
Ograničen unos šećera i redovne stomatološke kontrole takođe su važne mere prevencije.
Na kraju, osobe sa protetskim radovima poput zubnih mostova, mogu unaprediti higijenu zuba korišćenjem irigatora za zube.
Zaključak
Infekcije zuba obično su uzrokovane karijesom, neuspelim stomatološkim radovima ili polomljenim zubom.
Iako ne zahtevaju sve infekcije zuba lečenje antibioticima, oni se relativno često koriste kako bi se sačuvao zub i sprečilo širenje infekcije i eventualne komplikacije.
Najčešće se koriste antibiotici penicilinskog tipa.
Antibiotike nije moguće kupiti bez recepta, niti se to preporučuje, kako bi se izbegli mogući neželjeni efekti i stvaranje otpornosti bakterija na antibiotike.
