Bol u vilici, koji ponekad može da se širi i na druge delove lica, relativno je česta pojava do koje dolazi usled infekcije sinusa, zubobolje, problema sa krvnim sudovima ili nervima.
Ipak u većini slučajeva, do pojave bola u vilici dolazi usled problema sa viličnim, odnosno temporomandibularnim zglobom.
Najčešće bol u vilici ne predstavlja urgentno stanje koje zahteva hitno lečenje, ali može ukazivati na ozbiljnije osnovno stanje koje zahteva lečenje.
Ukoliko je bol intenzivan ili traje duže vreme neophodno je posetiti lakara radi postavljanja dijagnoze i utvrđivanja uzroka bola.
U ovom članku objasnićemo zašto se javlja bol u vilici, kako se leči i koji su najbolji lekovi za opuštanje mišića vilice, kao i kada bi trebalo posetiti lekara.
Uzroci bola u vilici
Najčešći uzrok pojave bola u vilici povezana je sa poremećajima viličnog zgloba, kostiju ili mišića vilice.
Pored toga bol u vilici može biti posledica trauma, odnosno fizičkih povreda, oštećenja nerava ili krvnih sudova, infekcija i drugih uzroka.
Poremećaji temporomandibularnog zgloba
Poremećaji temporomandibularnog zgloba, odnosno poremećaji viličnog zgloba, je grupa stanja koja pogađa kosti, zlobove i mišiće zadužene za kretanje vilice.
Do ovih problema dolazi relativno često, a oni obično ne zahtevaju lečenje već prolaze spontano.
Simptomi poremećaja temporomandibularnog zgloba (TMZ) su različiti, i mogu da uključuju:
- Bol u vilici koji se može širiti na druge delove lica
- „Zaključavanje“ ili kočenje vilice
- Zvuke kliktanja, iskakanja ili škrtutanja tokom pokretanja vilice
- Bruksizam
- Otežano žvakanje ili otvaranje usta
- Osećaj pečenja u ustima
- Osetljivost zuba
Klaster i tenzione glavobolje
Klaster glavobolje obično izazivaju bol oko ili iza jednog oka, a bol se može širiti i u vilicu.
Klaster glavobolje smatraju se jednom od najbolnijih vrsta glavobolje, a obično se javljaju u cikličnim periodima.
Napadi čestih glavobolja, koji se nazivaju klaster periodima, mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci.
Nakon njih sledi period remisije, kada glavobolje prestaju, i ne javljaju se mesecima, a ponekada čak i godinama.
Iako može biti veoma bolna, klaster glavobolja nije opasna po život.
Tenziona glavobolja je najčešći tip glavobolje i smatra se da 90% glavobolja spada u ovu grupu.
Bol kod tenzione glavobolje može da se širi na donji deo vrata, oči ili vilicu.
Terapija bola kod obe vrste glavobolja podrazumeva upotrebu analgetika, to jeste lekova protiv bolova.
Veoma često to su lekovi na bazi ibuprofena, no lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova mogu izazvati čir na želucu ili pucanja čira na želucu kod osoba kod kojih je ovo stanje prisutno.
Imajući to u vidu, osobe koje pate od čestih glavobolja trebalo bi da razmotre upotrebu lekova iz drugih grupa, koje neće dovesti do oštećenja želuca.
Problemi sa sinusima
Sinusi su šupljine ispunjene vazduhom koje se nalaze blizu zgloba vilice.
Ukoliko dođe do virusne ili bakterijske infekcije, uobičajeno je da se javlja višak sluzi koja može vršiti pritisak na zglob vilice, izazivajući neprijatnost ili bol.
Kod upale sinusa koja traje duže od tri meseca i ne reaguje na terapiju, verovatno je da se radi o hroničnoj upali sinusa, odnosno hroničnom sinusitisu.
Ovo stanje otežava disanje kroz nos i izaziva osetljivost regije oko očiju, a manifestuje se i kroz pojavu bola, pre svega u gornjoj vilici i zadnjim zubima gornje vilice.
Šta više, zubobolja je čest simptom sinusitisa.
Problemi sa oralnim zdravljem
Veoma često, bol u vilici javlja se kao posledica stomatoloških problema ili procedura.
Neki od mogućih uzroka uključuju:
- Bolesti desni, poput gingivitisa ili paradentoze
- Karijes
- Apsces zuba
- Polomljen zub
Ova stanja ali i druga stanja povezana sa zubima, mogu da izazovu osetljivost zuba i bol koji se širi na vilicu.
Veoma često, osetljivost ili bol se može javiti na toplu, hladnu, slatku ili kiselu hranu.
Osim toga, pojava bola i otoka uobičajena je nakon nekih stomatoloških procedura, uključujući vađenje umnjaka, zamene krunica, ugradnje zubnih implanata i druge.
Kod ovih stanja, bol zuba i vilice javlja se posle anestezije, i normalna je pojava.
Bol se nakon stomatoloških zahvata kupira lekovima za zubobolju, najčešće lekovima iz grupe ibuprofena koji ne utiču na krvarenje i zarastanje rane o zuba.
Bruksizam
Bruksizam je još jedan od čestih uzroka pojave bola u vilici.
Škripanje ili škrgutanje zubima obično se javlja u toku snu, a povezuje se sa stresom i anksioznošću, mada tačni razlozi pojave bruksizma nisi u potpunosti poznati.
Simptomi bruksizma uključuju bol u vilici, licu i vratu, glavobolje, a ponekada i polomljene ili istrošene zube.
Osim škrgutanja zubima, i druga ponašanja koja dovode do preopterećenja mišića, poput stiskanja zuba i prekomernog žvakanja žvakaće gume, takođe mogu izazvati bol u vilici.
Osobama koje pate od škrgutanja zubima preporučuje se nošenje gume za zube, odnosno splintova, koji će smanjiti rizik od oštećivanja zuba.
Neuropatski bol
Neuropatski bol, koji se ponekad naziva i neurološki bol u vilici javlja se kada nervi šalju signale bola u mozak usled oštećenja.
Simptomi mogu da budu stalno prisutni, ili da se javljaju samo povremeno.
Postoji više stanja koje dovode do neuropatskog bola, poput neuralgije trigeminusa, postherpetične neuralgiju i bola povezanog sa kancerom.
Ova stanja obično pogađaju jednu stranu vilice ili obraza, a bol može biti izuzetno intenzivan i podsećati na ubod ili strujni udar.
Nekada su bolovi toliko jaki da praktično onemogućavaju jelo i piće.
Vaskularna stanja
Iako ređe, problemi sa vaskularnim sistemom mogu dovesti do bolova u vilici. Ova stanja uključuju temporalni arteritis, ili arteritis džinovskih ćelija, i anginu.
Kod temporalnog arteritisa, arterije sa obe strane glave u predelu slepoočnice postaju upaljene, što dovodi do glavobolje i bolova u vilici.
Ovo stanje takođe može ugroziti vid osobe.
Do angine može doći kada srce ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom, obično kao posledica blokade koronarne arterije što može dovesti do bola u grudima, ali i u vilici.
Angina povećava rizik od javljanja infarkta, a tokom srčanog zastoja osim bola u grudima, može se javiti bol u rukama, leđima, vratu ili vilici.
Tokom infarkta bol u vilici se javlja sa leve strane, i to češće kod žena nego kod muškaraca.
Drugi simptomi srčanog udara uključuju kratak dah, znojenje, mučninu i nesvesticu.
U slučaju da postoji sumnja na infarkt, neophodno je neodložno zatražiti hitnu medicinsku pomoć.
Trauma
Trauma vilice, odnosno povrede vilice su očigledan i jasan uzrok zbog koga se može javiti bol u gornjoj ili donjoj vilici, ili čak u obe vilice.
Povrede vilice mogu da uključuju lom ili iščašenje vilice.
Do dislokacije vilice dolazi kada se donja vilica pomeri iz jednog od temporomandibularnih zglobova.
Traume vilice poput iščašenja i slomljene vilice su stanja koja zahtevaju hitan medicinski tretman.
Prekobrojni zubi
Pojava prekomernih zuba nije česta pojava, i procenjuje se da se do ovoga dolazi kod između 0.15 i 1.9% stanovništva.
U zavisnosti od mesta na kom je se mezdiodens, odnosno jedan ili više prekobrojnih zuba nalaze, oni mogu izazvati bol, nelagodu ili oštećivanje drugih zuba.
Ponekad oni mogu rasti u pogrešnom smeru ili pravcu, pa čak može doći do prodiranja zuba u sinusnu ili nosnu šupljinu.
Sve ove komplikacije mogu da uključuju bol u vilici, a najčešće je neophodno obaviti ekstrakciju ovih prekomernih zuba kako bi se problem rešio.
Drugi uzroci
Pored ranije navedenih uobičajenih uzroka, i drugi razlozi mogu da dovedu do pojave bola u vilici.
Ovi uzroci uključuju:
- Hipodoncija. Stanje kod kog nije došlo do rasta jednog ili više zuba. Urođen nedostatak zuba obično je nasledan.
- Artritis. Artritis izaziva trošenje zglobova i kostiju, što dovodi do bola.
- Rast umnjaka. Rast umnjaka često je praćen bolom, posebno kada za njihov rast nema dovoljno prostora u vilici.
- Autoimune bolesti. Bolesti poput lupusa ili Sjogrenovog sindroma mogu dovesti do bola u vilici.
- Infekcije uha. Bol uzrokovan infekcijom uha može se širiti i na vilice.
- Apneja tokom sna. Osobe koje pate od apneje nesvesno guraju donju vilicu kako bi otvorili disajne puteve, a ovo konstantno kretanje viličnog zgloba može povećati rizik od napetosti zgloba vilice i pojave bola.
- Tumori i ciste. Nekancerogene i kancerogene izrasline u ustima mogu da utiču na pojavu bola.
Lečenje
U velikom broju slučajeva, bol u vilici prolazi sam od sebe, no ponekada je potrebno lečenje koje zavisi od uzroka bola.
Lekovi za bol u vilici koji se najčešće koriste uključuju:
- Antibiotike, kod bola usled bakterijskih infekcija
- Lekove za opuštanje mišića vilice
- Analgetike u obliku spreja ili gelova za ublažavanje bolova
- Injekcije steroida za smanjenje intenzivnih upala i otoka
- Antivirusne lekove, kod terapije virusnih infekcija poput herpesa
Pored toga, fizikalna terapija takođe ima svoju primenu u lečenju bola u vilici.
Ovo može podrazumevati istezanja i povećavanje fleksibilnosti mišića vilice, terapiju opuštanja mišića i slično.
Vežbe za vilični zglob koje se mogu raditi kod kuće mogu biti od velike koristi.
Ukoliko je bol u vilici izazvan stomatološkim problemima, tretmani poput lečenja zuba ili vađenja zuba mogu biti neophodni.
Pored toga, određeni prirodni lekovi za zubobolju mogu biti od koristi kao dopuna terapiji.
Tokom prisustva tegoba i bola u vilicama, pridržavanje režima ishrane baziranog na mekanoj hrani može biti od koristi.
Konzumacijom kašaste hrane može se smanjiti pritisak i prekomerno kretanje vilice, što će smanjiti nelagodu i ubrzati oporavak.
Hladne obloge, masaže i tretmani poput akupunkture mogu biti od koristi za neke osobe.
Na kraju, nošenje fiksne proteze može biti jedan od uzroka, a fina podešavanja ovih ortodonskih aparata za ispravljanje zuba može olakšati simptome.
Nelagoda je najčešće prisutna u prvom period navikavanja posle stavljanja fiksne proteze, i vremenom prestaje.
Kada posetiti lekara?
Bol u vilici obično ne zahteva hitnu medicinsku pomoć i sam prolazi nakon nekoliko dana.
Ukoliko je bol izuzetno jak, tako da ometa normalne aktivnosti poput žvakanja, pića ili govora, ili traje duže od nedelju dana, trebalo bi posetiti lekara ili stomatologa radi utvrđivanja uzroka bola.
Izuzetak predstavljaju povrede vilice, odnosno iščašenja i frakture vilice, koje zahtevaju hitno zbrinjavanje.
Osim toga, ukoliko se sumnja da je uzrok pojave bola u vilici infarkt, neophodno je bez odlaganja pozvati hitnu pomoć.
Dijagnoza
Kako bi se odredio uzrok bola u vilici, lekar ili stomatolog će od pacijenta uzeti sve potrebne informacije o prisutnim tegobama i njihovom trajanju, nakon čega će obaviti klinički pregled usta, zuba, viličnog zgloba, vrata i ramena.
U nekim slučajevima, biće izmeren i opseg pokreta tokom otvaranja vilice.
Uobičajeno, ovaj opseg je između 40 i 55 mm, dok je kod ljudi koji pate od problema sa viličnim zglobom manji od 30 mm.
Dodatna dijagnostička sredstva, poput ortopan snimka zuba mogu biti potrebna kako bi se procenilo stanje vilice i zuba.
Kada se sumnja na druga oboljenja koja nisu direktno povezana sa vilicom, pacijent može biti upućen kod doktora drugih specijalizacija, poput neurologa ili kardiologa radi postavljanja dijagnoze.
Zaključak
Bol u vilici je relativno često stanje, koje pored vilice može da se širi i na uho, desni, vrat i druge delove lica.
Najčešće se javlja tokom žvakanja i govora, odnosno pokretanja vilice, a uzrokovan je problemima sa viličnim zlogobom.
Pored toga, uzroci mogu biti i bruksizam, stomatološki problemi ili prethodne stomatološke procedure, povrede, glavobolje, upalni procesi sinusa i drugi.
U većini slučajeva, bol u vilici prolazi samostalno i ne zahteva lečenje.
Ukoliko je bol intenzivan ili prisutan duže od nedelju dana, trebalo bi javiti se lekaru ili stomatologu radi utvrđivanja uzroka pojave bola.
