Cimet je začin koji je veoma cenjen zahvaljujući svom ukusu ali i lekovitim svojstvima koja su naučno dokazana.
Istraživanja pokazuju da cimet sadrži niz antioksidativnih, antiinflamatornih i antimikrobnih svojstava što može pomoći u prevenciji i lečenju raznih bolesti i stanja.
Neke od njih uključuju visok nivo šećera u krvi, bolesti srca, kancer i smanjenje upala u organizmu.
Cimet je drugi najpopularniji začin u Evropi, odmah nakon bibera, a dostupan je u prahu ili u obliku štapića.
U ovom članku bavimo se cimetom, objasnićemo koje vrste postoje, kako se koristi, koje su njegove zdravstvene koristi i lekovita svojstva, da li može da škodi i koja je dozvoljena dnevna doza cimeta tako da ne izazove neželjena dejstva.
Šta je cimet i koje vrste cimeta postoje?
Cimet je popularan začin koji se dobija iz kore nekoliko vrsta drveća cimeta, uključujući Cinnamomum verum tj. cejlonski cimet i Cinnamomum aromaticum tj. kasija ili kineski cimet.
Kasija cimet je najčešća vrsta koja se prodaje u Evropi i većem delu sveta, i osim ako je eksplicitno napomenuto da se radi cejlonskom cimetu, može se podrazumevati da je reč o ovoj vrsti cimeta.
Cimet ima topao, ima nežan ukus koji blago sladi, i obično se dodaje u peciva kao što su pite, keks i kolači, ovsene kaše i slično, no može biti veoma interesantan dodatak i slanim jelima.
Aroma cimeta dobro se slaže i uz druge začine, kao što su karanfilić, muškatni oraščić, đumbir u prahu, vanila, kardamon, korijander, kumin i drugi.
Pored kulinarske upotrebe, cimet se može tretirati kao suplement i dodatak ishrani.
Kao što je pomenuto, dve najčešće vrste cimeta su:
- Kasija cimet, poznat i pod nazivom kineski ili obični cimet
- Cejlonski cimet
Sorta kasija sadrži značajne količine jedinjenja zvanog kumarin, za koje se veruje da je štetno u velikim dozama.
Cejlonski cimet je mnogo bolji u tom pogledu, budući da sadrži znatno manje količine kumarina od običnog cimeta.
Kasija cimet je jeftiniji, ima intenzivniji ukus i može se naći u gotovo svim prodavnicama prehrambene robe i prodavnicama zdrave hrane.
Cejlonski cimet se uglavnom može kupiti kao organski proizvod u prodavnicama zdrave hrane, ima blaži ukus i višu cenu u odnosu na običan, kineski cimet. Ova vrste cimeta nekada se naziva i pravim cimetom.
Obe vrste cimeta pružiće zdravstvene koristi kada se koriste, no trebalo bi biti oprezan sa količinom koja se koristi kada je reč o kineskom cimetu, upravo zbog visokog sadržaja kumarina.
O potencijalnoj štetnosti kumarina i dozvoljenim dnevnim dozama biće reči nešto kasnije u ovom članku.
Zdravstvene koristi
Cimet je dobro istražen začin sa brojim naučnim studijama koje potvrđuju njegovu efikasnost.
U nastavku slede neke od potencijalnih koristi koje može doneti upotreba cimeta.
Iako se često pominje cimet kao lek i njegova upotreba u ove svrhe, cimet bi trebalo koristiti kao dodatak, a ne zamenu medicinskom lečenju.
Obilje antioksidanasa
Cimet je izuzetno bogat antioksidansima, uključujući i polifenole, koji štite telo od oksidativnog stresa, odnosno oštećenja ćelija izazvanog slobodnim radikalima.
Studije su pokazale da cimet može značajno da poveća nivo antioksidanasa u krvi istovremeno smanjujući neke od marketa koji se koriste za merenje upale, kao što je C-reaktivni protein (CRP).
Efekti antioksidanasa u cimetu su toliko snažni da se cimet može koristiti kao prirodni konzervans za hranu.
Protivupalna svojstva
Do upale u telu dolazi kao reakcije organizma na infekciju i prirodan je deo procesa regeneracije oštećenih tkiva.
Međutim, kada je upala hronična i usmerena protiv sopstvenih tkiva organizma, ovo stanje može biti izuzetno štetno.
Zahvaljujući antioksidansima koje sadrži, cimet ima snažno antinflamatorno dejstvo.
Cimet se takođe može koristiti i kao prirodan lek protiv zubobolje, koji se može koristiti dodavanjem običnoj pasti za zube ili pravljenjem paste mešajući cimet i kokosovo ulje.
Ovakva prirodna pasta može pružiti određene koristi, no ne treba da zameni pastu za zube sa fluorom.
Prevencija srčanih bolesti
Konzumacija cimeta je povezana sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, vodećim uzrokom smrti širom sveta.
Prema jednom pregledu dostupnih studija, uključivanje najmanje 1.5 grama cimeta u svakodnevnu ishranu može da smanji nivoe triglicerida, ukupnog holesterola, lošeg LDL holesterola i šećera u krvi kod ljudi sa metaboličkom bolešću.
Takođe, studije pokazuju da cimet može da smanji krvni pritisak kada se konzumira neprekidno najmanje osam nedelja.
Svi ovi faktori zajedno mogu da dovedu do smanjenja rizika od kardiovaskularnih oboljenja.
Najbolji rezultati snižavanja pritiska mogu se postići korišćenjem različitih vrsta začina, kao što su boliljak, timijan, peršun, zlatna maka, đumbir, seme celera i drugi.
Lista najboljih namirnica za snižavanje krvnog pritiska može se naći u odvojenom članku.
Pored srčanih bolesti, smanjen nivo holesterola ima preventivnu ulogu i kada je reč o formiranju kamena u žuči i drugih problema sa žučnom kesom, budući da je kamenje u žučnoj kesi najčešće sastavljeno upravo od holesterola.
Unapređena probava i digestivno zdravlje
Cimet se smatra prirodnim digestivom koji može poboljšati probavu i smanjiti neke tegobe povezane sa varenjem hrane.
Čaj sa cimetom i medom je tradicionalni ajurvedski lek za lošu probavu, koji pored meda i cimeta čine sok od limuna, biber, đumbir i biljni čaj.
Ovaj čaj navodno može prirodno smanjiti nadimanje i nadutost stomaka, bolove i grčeve u stomaku, dijareju, poboljšati funkciju jetre i smanjiti tegobe izazvane sindromom nervoznih creva.
Neka istraživanja dovode u vezu upotrebu cimeta i skraćeno trajanje tegoba kod stomačnog virusa, čestog stanja koje pogađa populaciju svih uzrasta.
Osim toga, prema ovoj tradicionalnoj indijskoj medicini, upotreba cimeta poboljšaće apsorpciju hranljivih materija iz hrane i poboljšati apetit te je jedan od načina kako vratiti apetit nakon stomačnih virusa i drugih zdravstvenih stanja.
Zahvaljujući visokom nivou antioksidanasa i sposobnosti da smanji upalu, istočnjačke medicine preporučuju upotrebu cimeta i kod inflamatornih bolesti creva, odnosno kod ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti.
Ipak, pre uključivanja cimeta u svakodnevnu ishranu kod ovih stanja najbolje je konsultavati se sa doktorom.
Poboljšana osetljivost na insulin
Insulin igra ključnu ulogu u metabolizmu i upotrebi energije, a ovaj hormon je neophodan i za transport šećera iz krvi do ćelija.
Stanje koje se naziva insulinska rezistencija javlja se kada osetljivost na insulin nije adekvatna, što može dovesti do metaboličkog sindroma ili dijabetesa tipa 2.
Studije pokazuju da redovna konzumacije cimeta može povećati osetljivost na insulin, što dovodi do smanjenja nivoa šećera u krvi i smanjenja insulinske rezistencije kod osoba koje pate od ovog stanja.
Snižavanje nivoa šećera u krvi
Jedno od najbolje istraženih zdravstvenih koristi cimeta je snižavanje nivoa šećera u krvi.
Osim što može pomoći kod insuliske rezistencije, cimet može da dovede do smanjenja nivoa šećera u krvi na još nekoliko načina.
Pre svega, istraživanja su pokazala da cimet smanjuje količinu šećera koja ulazi u krvotok nakon obroka, ometanjem određenih digestivnih enzima, čime usporava razgradnju ugljenih hidrata u digestivnom traktu.
Pored toga, neka jedinjenja u cimetu mogu oponašati efekte insulina kako bi poboljšao efikasnost unosa šećera u ćelije.
Brojne studije na ljudima su potvrdile ove koristi od upotrebe cimeta, dokazujući da može sniziti nivo šećera u krvi natašte, odnosno na prazan stomak, kao i marker koji se naziva hemoglobin A1c, a koji pokazuje prosečnu vrednost šećera u krvi u dužem vremenskom periodu.
Studije su pokazale da je dnevna doza koja je efikasna u ovom pogledu između jednog i šest grama.
Pomoć kod neurodegenerativnih bolesti
Neurodegenerativne bolesti, kao što su Alchajmerova ili Parkinsonova bolest, karakteriše progresivni gubitak strukture i funkcije nervnih ćelija.
Iako je potrebno više istraživanja na ljudima, studije na miševima sa Parkinsonovom bolešću pokazale su da cimet može zaštititi neurone i normalizovati nivoe neurotrasmitera, te poboljšavati motornu funkciju.
Pored toga, neka jedinjenja koja se nalaze u cimetu inhibiraju nakupljanje proteina zvanog tau u mozgu, karakterističnog za Alchajmerovu bolest.
Prevencija raka
Rezultati studija kada je u pitanju prevencija raka kao posledica upotrebe cimeta su veoma obećavajući.
Cimet se detaljno proučava kao potencijalni suplement koji bi mogao sprečiti nastanak različitih vrsta kancera, a studije na životinjama i u epruvetema pokazuju da cimet ima snažan zaštitni efekat.
Do ovoga dolazi usled osobine cimeta da smanji rast ćelija raka i formiranje krvnih sudova u tumorima.
Pored toga, cimet se pokazao kao toksičan za ćelije raka i može uzrokovati smrt kancerogenih ćelija.
Studija na miševima sa rakom jajnika pokazala je da supstacna u cimetu pod nazivom cinamaldehid može spreči delovanje određenih proteina koji dovode do razvoja ćelija ove vrste raka.
Eksperimenti u epruvetama potvrdili su ovaj efekat cinamaldehida, no studije na ljudima su neophodne kako bi se potvrdile ove koristi i kod ljudi.
Prevencija multiple skleroze
Studije na miševima pokazale su da cimet u prahu može imati antiinflamatorni efekat na centralni nervni sistem, uključujući delove mozga.
Pored toga, primećeno je da cimet može zaštititi T ćelije, ćelije koje regulišu imuni odgovor organizma.
Budući da osobe koje pate od MS imaju niže nivoe T ćelija, a da cimet može sprečiti gubitak određenih proteina specifičnih za njih, ovo može značiti da cimet ima zaštitni efekat.
Naučnici su takođe utvrdili da je cimet kod miševa sa ovim stanjem povećao nivo mijelina, čije uštećenje dovodi do pojavi multipla skleroze.
Kada je reč o MS, trebalo bi pomenuti i moguće prednosti koje donosi pečurka lavlja griva, budući da neka istraživanja sugerišu da može pomoći u regeneracije mijelina.
Sprečavanje bakterijskih i gljivičnih infekcija
Cimetaldehid, jedan od glavnih aktivnih jedinjenja u cimetu, može biti od koristi protiv različitih vrsta infekcija.
Studije u epruvetama sugerišu da ulje cimeta može pomoći u ubijanju određenih gljivica koje izazivaju infekcije respiratornog trakta, ali i kandide u crevima ili ustima, odnosno oralne kandidijaze, pa je dobar dodatak ishrani protiv kandide.
Takođe može sprečiti i zaustaviti rast određenih bakterija, uključujući listeriju i salmonelu, bakterija koje su vodeći uzrok pojave dijareje.
Studije pokazuju da cimet može pomoći i u smanjenju broja ešerihije koli, ali i nekih vrsta parazita kada se konzumira zajedno sa đumbirom.
Osim toga, antimikrobni efekti cimeta mogu pomoći u sprečavanju karijesa i smanjenju lošeg zadaha, i na ovaj način unaprediti zdravlje zuba.
Prirodni antivirotik
Različita istraživanja sugerišu da cimet može biti od koristi u prevenciji određenih virusnih infekcija, uključujući i infekcijum virusom HIV-a.
Ekstrakt cimeta dobijen iz sorte kasija, odnosno kineskog cimeta, pokazao se korisnim protiv virusa HIV-1, najčešćeg soja HIV-a kod ljudi.
Druge studije pokazale su da bi cimet mogao da pomogne u zaštiti i od drugih virusa, uključujući grip i dengu, virusnu infekciju koju prenose komarci.
Ipak, potrebna su dodatna istraživanja obavljena na ljudima kako bi se ovi obećavajući efekti potvrdili.
Nutritivne vrednosti cimeta
Nutritivna vrednost jedne kafene kašičice cimeta od oko 2.6 grama:
- Energija: 6.4 kalorija
- Ugljeni hidrati: 2.1 gram
- Vlakna: 1.38 grama
- Proteini: 0.1 gram
- Masti: 0.032 grama
- Kalcijum: 26.1 miligrama
- Gvožđe: 0.21 gram
- Magnezijum: 1.56 miligrama
- Fosfor: 1.66 miligrama
- Kalijum: 11.2 miligrama
- Vitamin A: 0.39 mikrograma
Cimet takođe sadrži tragove vitamina B i vitamina K, i antioksidanse kao što su holin, beta-karoten, alfa-karoten, beta-kriptoksantin, likopen, lutein i zeaksantin.
Kao što je ranije objašnjeno, ovi antioksidansi mogu smanjiti oksidativni stres i doprineti u sprečavanju nastanka brojnih hroničnih bolesti, kao što su rak, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i mnoge druge.
Neželjena dejstva cimeta
Konzumiranje umerenih količina cimeta kao začina smatra se potpuno bezbednim za većinu ljudi.
Rizici povezani za cimetom pre svega se odnose na prisustvo supstance kumarin, koja mu daje ukus, ali je istovremeno i deo lekova za razređivanje krvi.
Prevelik unos kumarina može dovesti do oštećenja jetre i uticati na zgrušavanje krvi, odnosno koagulaciju.
Osobe koje uzimaju antikoagulanse, imaju dijabetes ili bolest jetre, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre uključivanja cimeta u svakodnevnu ishranu.
Pored toga, ne preporučuje se upotreba veće količine cimeta pre operacija, budući da može uticati na proces zarastanja rana i krvarenje.
Dozvoljena dnevna doza cimeta
Kao što je ranije objašnjeno, prevelik unos kumarina može da dovede do zdravstvenih problema sa jetrom, utiče na zgrušavanje krvi i dovede do drugih neželjenih efekata, stoga je važno voditi računa o količini ove supstane koja se unosi u organizam.
Dnevna doza kumarina koja se smatra bezbednom iznosi do 0.1 miligrama po kilogramu telesne mase.
Tabela ispod pokazuje dozvoljenu dnevnu dozu kumarina u zavisnosti od telesne mase:
Telesna masa | Dozvoljena dnevna doza kumarina |
---|---|
56 kilograma | 5.6 miligrama |
70 kilograma | 7 miligrama |
85 kilograma | 8.5 miligrama |
Cejlonski cimet sadrži značajno manju količinu kumarina, pa ukoliko osoba želi da uključi ovaj začin u svakodnevnu ishranu, preporuka je da to bude upravo ova vrsta cimeta.
Kasija, odnosno kineski cimet sadrži približno 1% kumarina, dok cejlonski cimet sadrži samo 0.004%, odnosno 250 puta manje.
Količina kumarina u cejlonskom cimetu je toliko mala da se često ne može otkriti njegovo prisustvo u cejlonskom cimetu.
Tabela ispod može pomoći u boljem razumevanju sadržaju kumarina u ove dve vrste cimeta:
Vrsta cimeta | Kumarina na 100 grama cimeta | Kumarina u kašičici cimeta | Dnevna dozvoljena doza za osobu od 70 kilograma |
---|---|---|---|
Kasija cimet (kineski cimet) | 1,000 miligrama | 2.6 miligrama | 7 miligrama |
Cejlonski cimet | 4 miligrama | 0.0104 miligrama | 7 miligrama |
Prekoračenje gornje granice kumarina koja se smatra bezbednim je lako moguće kada se konzumira kineski cimet.
U zavisnosti od telesne mase, samo jedna do dve kašičice cimeta mogu dovesti do prevelikog unosa, što nije slučaj sa cejlonskim cimetom.
Treba napomenuti da je prema jednoj nemačkoj studiji iz 2010. godine utvrđeno da količina kumarina uveliko varira, čak i u uzorcima cimeta sa istog drveta.
Takođe, budući da je cimet često deo mešavina začina poput garam masale ili različitih mešavina za kolače i keks, kao i gotovih pekarskih proizvoda, u slučaju korišćenja ovih proizvoda treba obratiti dodatnu pažnju na ukupan dnevni unos.
Na kraju, iako pruža značajne i potvrđene zdravstvene koristi, cimet ne bi trebalo koristiti kao lek koji zamenjuje medicinsku terapiju i konvencionalno lečenje, već isključivo kao zdrav začin i dodatak ishrani.
Zaključak
Cimet je izuzetno cenjen i popularan začin, koji osim slatkastog, toplog ukusa pruža i brojne zdravstvene koristi kada se uključi u ishranu.
Brojni su načini kako se koristi cimet, budući da on može biti deo slatkih i slanih jela, a može se koristiti i za pripremu čaja.
Zahvaljujući izuzetno visokom nivou antioksidanasa cimet može pomoći u prevenciji brojnih bolesti i stanja.
Borba protiv infekcija, snižavanje krvnog nivoa šećera u krvi i poboljšana osetljivost na insulin, prevencija raka, kardiovaskularnih i neurodegenerativnih bolesti, samo su neke od potencijalnih koristi cimeta.
Na kraju, iako se smatra potpunom bezbednim kada se konzumira u umerenim količinama, cimet sadrži kumarin, supstancu koja može biti štetna i izazvati oštećenje jetre ukoliko se konzumira u većoj količini.
Budući da cejlonski cimet sadrži 250 puta manje kumarina od kineskog cimeta, preporučuje se njegova upotreba, posebno ukoliko se cimet koristi svakodnevno i u većoj količini.