Gastroskopija ja vrsta endoskopskog pregleda gornjeg dela gastrointestinalnog trakta, kojim se pregleda sluznica jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva, a podrazumeva uvođenje tanke cevi sa kamerom i svetlom na kraju kroz usta pacijenta.
Gastroskopski pregled naziva se još i ezofagogastroduodenoskopija ili skraćemo EGDS.
Gastroskopija sa anestezijom je uobičajen način na koji se ovaj pregled obavlja, a priprema za gastroskopiju podrazumeva izmenjen režim ishrane šest do 12 sati pre pregleda.
Ezofagogastroduodenoskopija se obavlja u slučaju prisutnih tegoba sa gornjim delom gastrointestinalnog trakta, a rezultati su obično dostupni odmah po završetku pregleda.
U ovom članku bavićemo se gastroskopijom, i objasniti šta je i kako se radi, kada je potrebno obaviti pregled, kako izgleda priprema, koja je cena gastroskopije, kako izgleda oporavak i ishrana posle gastroskopije i koji su mogući rezultati pregleda.
Šta je gastroskopija i kako se radi?
Ezofagogastroduodenoskopija, odnosno gastroskopija ili EDGS, je dijagnostička procedura kojom se ispituje jednjak, želudac i prvi deo duodenuma, tankog creva, koji se naziva dvanaestopalačno crevo.
Pregled se obavlja pomoću endoskopa, dugačke fleksibilne cevi sa kamerom i svetlom na kraju.
Doktor pažljivo uvodi endoskop kroz usta pacijenta, nakon čega ga vodi sve do dvanaestopalačnog creva, prateći sliku na monitoru u realnom vremenu.
Osim dijagnostičke uloge, gastroskopija može imati i terapijsku svrhu, tokom koje se može zaustaviti krvarenje, drenirati apscesi ili ukloniti abnormalno tkivo.
Ipak, najčešće gastroskopija ima za cilj postavljanje dijagnoze, odnosno pronalaženje znakova upale, abnormalnog tkiva, čireva ili znakova krvarenja.
Kada je to potrebno, mogu se obaviti kolonoskopija i gastroskopija istovremeno.
Zašto se obavlja?
Gastroskopski pregled obavlja se radi otkrivanja mogućih stanja i bolesti koje pogađaju gornji deo digestivnog trakta.
Neki od simptoma koji mogu zahtevati gastroskopiju uključuju:
- Bol u stomaku, posebno bol u želucu i gornjem delu digestivnog trakta
- Jaku, hroničnu gorušicu, hronični refluks kiseline ili vraćanje hrane
- Upornu mučninu i povraćanje
- Probleme sa gutanjem
- Bol u grudima koji nije povezan sa kardiovaskularnim zdravljem
- Tamnu stolicu
- Anemiju
- Povraćanje krvi
- Neobjašnjiv gubitak telesne mase
Osim toga, gastroskopija ima svoju ulogu u praćenju efekata i uspešnosti lečenja određenih stanja, kao što su Kronova bolest, ciroza, otečene vene u jednjaku ili čir na želucu.
Kako izgleda pregled?
Pre samog pregleda neophodno je skinuti svu odeću i nakit koji mogu da budu smetanja prilikom pregleda, uključujući i mobilne proteze za zube.
Tokom pregleda prate se vitalne funkcije, poput disanja, otkucaja srca, krvnog pritiska i nivoa kiseonika, pa će doktor ili drugi medicinski radnik na samom početku pričvrstiti potrebne uređaje za telo pacijenta.
Uobičajeno je da se gastroskopija radi pod sedativom i lekovima protiv bolova, kako bi sam pregled bio što lagodniji za pacijenta. Najčešće se ovi lekovi daju intravenski.
Osim njih, lokalni anestetici se koriste kako bi se sprečio nagon i refleks povraćanja ili kašljanja tokom pregleda. Ovi anestetici su obično u obliku spreja.
Tokom pregleda, pacijent leži na levom boku i nosi štitnik za usta i zube, kako bi se sprečilo oštećenje zuba ili endoskopa.
Nakon ovih pripremnih radnji, doktor pažljivo uvodi endoskop kroz usta, niz jednjak do želuca i dvanaestopalačnog creva, što može izazvati blagu nelagodu i pritisak.
Kamera na kraju fleksibilne cevi šalje sliku na monitor u realnom vremenu, što doktoru omogućava da pregleda gornji deo digestivnog trakta.
Pored vizuelnog pregleda, tokom gastroskopije je moguće uzeti i uzorke tkiva za biopsiju, kako bi se utvrdilo eventualno prisustvo ćelijskih promena.
Koliko traje pregled?
Sama gastroskopija traje između 15 i 30 minuta, no celokupno vreme provedeno u medicinskoj ustanovi nešto je duže.
Pre samog pregleda neophodno je doći ranije radi pripreme za pregled.
Nakon pregleda, pacijent u bolnici ili ordinaciji provodi još 30 do 60 minuta, tokom kojih se prati prvi period oporavka, odnosno period do početka smanjenja efekata sedacije i lekova protiv bolova.
Posle pregleda treba uzeti slobodan dan i ne treba se vraćati na posao, niti voziti automobil nekoliko sati, do potpunog prestanka dejstva sedativa.
Priprema za gastroskopiju
U sklopu priprema za gastroskopiju neophodno je prestati sa unosom čvrste hrane jedan dan pre samog pregleda, kako ostaci hrane u gornjem delu sistema organa za varenje ne bi ometali pregled i smanjili pouzdanost rezultata.
Tokom ovog perioda dozvoljene su namirnice kao što su sokovi od voća i povrća bez pulpe, bistra supa, kafa, čaj i drugi napici, jogurt bez dodataka voća, žitarica, semenki i slično, med, puding, sladoled i druge namirnice ovog tipa.
Na dan gastroskopije, odnosno najmanje osam sati pre pregleda, potrebno je prestati sa unosom bilo koje vrste hrane i pića.
Osim posebnog režima ishrane, neophodno je unapred sa doktorom podeliti informacije o svim lekovima koji se izdaju sa ili bez recepta, kao i suplementima koji se koriste.
Doze neke od ovih lekova i dodataka ishrani moraće da budu prilagođene, ili će se sa njihovim korišćenjem privremeno prekinuti.
Pored informacija o lekovima i suplementima, neophodno je obavestiti doktora o svim eventualnim prisutnim bolestima, stanjima i alergijama.
Na dan samog pregleda treba uzeti slobodan dan sa posla i obezbediti prevoz nakon pregleda, budući da zbog sedativa pacijent ne sme da vozi automobil.
Adekvatna priprema za endoskopski pregled je izuzetno važna kako bi se pregled uspešno obavio. Neke druge procedure poput UZ abdomena zahtevaju značajno manje priprema.
Priprema za ultrazvuk abdomena obično podrazumeva samo uzdržavanje od hrane osam do 12 sati pre pregleda.
Oporavak
Inicijalni period oporavka posle gastroskopije traje oko jednog časa, koji je najčešće neophodno provesti u medicinskoj ustanovi.
Tokom ovog perioda pažljivo se prati stanje pacijenta, do prestanka dejstva sedativa. Pored toga, važno je da se vrati normalna mogućnost gutanja, bez nelagode i poteškoća.
Budući da dejstvo sedativa neće u potpunosti prestati po napuštanju medicinske ustanove, ne treba voziti automobil niti se vraćati poslu, pa je potrebno organizovati prevoz do kuće i uzeti slobodan dan.
Nakon gastroskopije uobičajeno je da se javi određena nelagoda i simptomi kao što su:
- Gasovi, nadimanje i nadutost stomaka
- Grčevi u stomaku
- Iritirano ili upaljeno grlo
Iako česti i nelagodni, simptomi bi trebalo da se u potpunosti povuku u roku od 24 sata nakon gastroskopskog pregleda.
Sa konzumacijom hrane i pića trebalo bi sačekati do trenutka kada je moguće jesti i gutati bez bola, nakon čega se može početi sa konzumacijom lake, najbolje mekane hrane kako se grlo ne bi dodatno iritiralo.
Začinjena hrana može pogoršati iritaciju, pa je najbolje birati nezačinjena jela.
Cena gastroskopije
Cena gastroskopije varira u zavisnosti od medicinske ustanove i ordinacije u kojoj se obavlja, kao i doktora koji obavlja gastroskopski pregled.
Prema našem istraživanju cena gastroskopskog pregleda kreće se od 7,000 do 15,000 dinara.
Na cenu utiče i da li se pregled obavlja pod anestezijom i kojom vrstom anestezije, kao i da li je tokom pregleda neophodno obaviti biopsiju tkiva ili ne.
Biopsija tkiva može povećati ukupnu cenu pregleda, a obično nije unapred poznato da li je potrebno obaviti uzimanje uzorka tkiva ili ne, pa o potencijalnim dodatnim troškovima treba razgovarati pre samog pregleda.
Rezultati
Rezultati gastroskopije dostupni su odmah po završetku pregleda, a ukoliko je gastroskopski pregled uključivao uzimanje uzorka tkiva, čekanje na rezultate biopsije može da traje do nedelju dana.
Rezultati koji se smatraju dobrim, odnosno normalnim nalazom podrazumevaju da nisu pronađene patološke promene, kao i da je sluznica jednjaka i drugih organa glatka.
Promene koje se mogu uočiti tokom pregleda, kao što su upala, izrasline, čirevi i rane ili krvarenje predstavljaju nalaz koji se smatra negativnim rezultatom.
Do ovih simptoma može doći usled različitih bolesti i stanja koje pogađaju gornji deo gastrointestinalnog trakta, kao što su:
- Celijakija. Celijakija je autoimuna bolest koja dovodi do nepravilnog odgovora imunog sistema kada se konzumira gluten, što dovodi do oštećenja tankog creva i sprečavanja apsorpcije hranjivih materija. Celijakiju ne treba mešati sa intolerancijom na hranu, konkretno gluten.
- Polipi. Izrasline poput polipa najčešće se javljaju na mestu spajanja jednjaka sa želucem.
- Variksi jednjaka. Variksi ili varikoziteti jednjaka su stanje koje podrazumeva abnormalno uvećane vene u jednjaku.
- Želudačna kila. Želudačna kila nastaje kada deo želuca prođe kroz otvor u dijafragmi.
- Inflamatorna stanja. Ezofagitis, gastritis i duodenitis su upalna stanja sluznice jednjaka, želuca i gornjeg dela tankog creva.
- Gastroezofagusna refluksna bolest. GERB je hronično stanje kod kog se kiselina, tečnosti ili hrana iz želuca vraća nazad u jednjak i grlo.
- Ruptura gastroezofagusne spojnice. Naziva se još i Mallory-Weiss sindrom i predstavlja rascep u sluzokoži jednjaka, što može biti posledica jakog ili produženog povraćanja.
- Čirevi. Čirevi na želucu ili dvanaestopalačnom crevu su bolne rane, a jedna od opasnih komplikacija predstavlja pucanje čira na želucu.
- Infekcija heliko bakterijom. Infekcija heliko bakterijom veoma je česta, i u većini slučajeva ne izaziva nikakve simptome, no ponekad može dovesti do promena koje mogu biti otkrivene gastroskopijom.
- Tumori. Kancerozni ili nekancerozni tumori mogu se naći jednjaku, želucu ili tankom crevu.
Rizici i komplikacije
Gastroskopija se smatra veoma bezbednom procedurom, a komplikacije su retke. One mogu uključivati manje povrede jednjaka, želuca ili tankog creva endoskopom.
Ukoliko se tokom gastroskopskog pregleda obavlja i biopsija tkiva, u retkim slučajevima može doći do produženog krvarenja mesta sa kog je uzet uzorak.
Pored toga, moguće su i reakcije na sedative i lekove protiv bolova koji se koriste tokom pregleda. Ove neželjene reakcije mogu da uključuju:
- Otežano disanje ili nemogućnost disanja
- Nizak krvni pritisak
- Usporen rad srca
- Prekomerno znojenje
Kako bi se sprečile bilo kakve reakcije posle pregleda, pacijent ostaje pod nadzorom oko jednog časa pod okončanju gastroskopije, dok efekat lekova ne oslabi u dovoljnoj meri.
Retke ozbiljnije komplikacije gastroskopije koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć uključuju pogoršavanje simptoma, poteškoće sa gutanjem, vrtoglavicu ili nesvesticu, povraćanje, oštar bol u stomaku, krv u stolici i nemogućnost jela ili pića.
Zaključak
Gastroskopija je uobičajen i bezbedan pregled, tokom kog se tanka fleksibilna cev sa kamerom i svetlom na kraju uvodi kroz usta pacijenta i pregleda gornji deo digestivnog trakta, odnosno jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo.
Simptomi na osnovu kojih se preporučuje gastroskopski pregled su bol u stomaku, hronično vraćanje kiseline ili hrane, problemi sa gutanjem i druge tegobe koje pogađaju gornji deo sistema organa za varenje.
Sama gastroskopija traje 15 do 30 minuta, i najčešće se obavlja pod sedacijom, a pripreme pre svega uključuju konzumiranje tečne hrane 24 sata pred pregled i potpuno uzdržavanje od hrane i pića neposredno pred početak pregleda.
Rezultati vizuelnog pregleda obično su dostupni odmah. Ukoliko je tokom pregleda uzet uzorak tkiva za biopsiju, na ove rezultate može se čekati od nekoliko dana do nedelju dana.