Holesterol u krvi: Ukupni, HDL i LDL, kako smanjiti

Sveže informacije

Holesterol u krvi je analiza koja pokazuje koliko holesterola cirkuliše kroz krvotok.

Ova voštana supstanca slična masti je telu neophodna za izgradnju ćelija i lučenje hormona, ali visoki nivoi holesterola mogu povećati rizik od bolesti srca.

Visok nivo holesterola može dovesti do akumulacije masnih naslaga u krvnim sudovima koje kada dovoljno narastu mogu otežati protok krvi kroz arterije.

Proces kod kog dolazi do akumulacije plaka u arterijama naziva se ateroskleroza, i jedan je od glavnih uzroka brojnih kardiovaskularnih problema, uključujući i srčani i moždani udar.

Povišene vrednosti holesterola su najčešće posledica nezdravog načina života, pa se samim tim mogu sprečiti i lečiti.

U ovom članku detaljno govorimo o holesterolu, vrstama, odnosno HDL i LDL holesterolu, uzrocima i posledicama visokih vrednosti, ali i tome kako smanjiti holesterol u krvi.

Ukupni, HDL i LDL holesterol

Provera holesterola u krvi obično je deo šireg skupa analiza koji se naziva lipidni profil, lipidni panel ili lipidni status.

U lipidni profil koji pored ukupnog, HDL i LDL holesterola spada i provera nivoa triglicerida, kao i određivanje faktora rizika i indeksa ateroskleroze.

Dodatni testovi i pokazatelji koji se mogu naći u lipidnom profilu su VLDL i non-HDL holesterol.

Dve osnovne vrste holesterola su HDL i LDL holesterol.

Holesterol se prenosi kroz krv vezan za proteine, i ova kombinacija proteina i holesterola naziva se lipoprotein.

Postoje različite vrste holesterola, na osnovu onoga što lipoprotein nosi, što su zapravo HDL i LDL holesterol.

U nastavku slede detalji o svakoj od ovih analiza, kao i normalne i referentne vrednosti.

Referentne vrednosti mogu se blago razlikovati u zavisnosti od pola, uzrasta, laboratorije u kojoj se obavlja analiza krvi i testova koji se koriste.

Tumačenje rezultata mora obaviti lekar koji će u obzir uzeti i druge analize i faktore rizika.

Ukupni holesterol

Ukupni holesterol meri HDL i LDL holesterol, i koristi se za određivanje rizika od srčanog i moždanog udara.

Osim nivoa ukupnog holesterola u krvi, na rizik od srčanih bolesti utiču uzrast, pol, porodična istorija, nivo fizičke aktivnosti, pušenje i prisustvo stanja poput povišenog krvnog pritiska, gojaznosti i dijabetesa.

Referentne vrednosti ukupnog holesterola:

  • Poželjna vrednost: manje od 5.2 mmol/L
  • Granično rizične vrednosti: 5.2 do 6.2 mmol/L
  • Visoko rizične vrednosti: veće od 6.2 mmol/L

HDL holesterol

HDL holesterol je dobar holesterol, i predstavlja lipoprotein visoke gustine.

Smatra se dobrim zato što vraća holesterol u jetru, koja ga potom oslobađa iz tela.

HDL holesterol na ovaj način pomaže u uklanjanju viška holesterola koji telu nije potreban, te održanju ukupnog i lošeg holesterola na normalnom nivou.

Iz ovog razloga, poželjne su visoke vrednosti HDL holesterola.

Referentne vrednosti HDL holesterola:

  • Poželjna vrednost: veća od 1.45 mmol/L
  • Granično rizične vrednosti: 0.9 do 1.45 mmol/L
  • Visoko rizične vrednosti: manje od 0.9 mmol/L

LDL holesterol

LDL holesterol smatra se lošim holesterolom, koji doprinosu akumulaciji plaka u arterijama.

Ipak, određena količina LDL holesterola je neophodna za pravilno funkcionisanje tela, budući da je uloga LDL-a dopremanje holesterola do ćelija tela.

Kada ga ima previše, LDL holesterol može izazvati aterosklerozu, odnosno nakupljanja plaka u krvnim sudovima i arterijama.

Ateroskleroza može izazvati različite ozbiljne kardiovaskularne probleme, uključujući koronarnu bolest, kao i bolest perifernih ili karotidnih arterija.

Referentne vrednosti LDL holesterola:

  • Poželjna vrednost: manje od 3.4 mmol/L
  • Granično rizične vrednosti: 3.4 do 4.1 mmol/L
  • Visoko rizične vrednosti: veće od 4.1 mmol/L

Trigliceridi

Trigliceridi su najčešća vrsta masti u ljudskom telu.

Trigliceridi u krv dolaze kroz konzumiranu hranu, ali se takođe i proizvode u telu od viška kalorija koje telo na ovaj način skladišti za kasnije korišćenje.

Holesterol i trigliceridi su masne supstance koje se nazivaju lipidi, međutim trigliceridi su masti, a holesterol nije.

Kroz ishranu se trigliceridi pre svega unose iz masnog mesa, punomasnih mlečnih proizvoda, putera, ulja i drugih masnih namirnica, a posebno štetne u povećanju nivoa triglicerida mogu biti zasićene i trans masti.

Referentne vrednosti triglicerida:

  • Poželjna vrednost: manje od 1.7 mmol/L
  • Granično rizične vrednosti: 1.7 do 2.3 mmol/L
  • Visoko rizične vrednosti: veće od 2.3 mmol/L

Faktor rizika

Faktor rizika, označava se nekad i skraćeno FR, je vrednost koja se dobija računskim putem, a pokazuje udeo HDL holesterola u ukupnom holesterolu.

Faktor rizika izračunava se deljenjem ukupnog i HDL holesterola i koristi se kao prediktivni parametar za određivanje rizika od razvoja srčanih oboljenja.

Referentne vrednosti faktora rizika (FR):

  • Poželjna vrednost: manje od 4.5
  • Granično rizične vrednosti: 4.5 do 5.0
  • Visoko rizične vrednosti: veće od 5.0

Indeks ateroskleroze

Slično faktoru rizika, indeks ateroskleroze je parametar koji se dobija računskim putem, a pokazuje odnos lošeg i dobrog holesterola.

Vrednost indeksa ateroskleroze se zajedno sa drugim analizama koristi za procenu rizika od akumulacije plaka i razvoja kardiovaskularnih bolesti do kojih posledično može doći.

Indeks ateroskleroze dobija se deljenjem lošeg, LDL, i dobrog, HDL holesterola.

Referentne vrednosti indeksa ateroskleroze:

  • Poželjna vrednost: manje od 3.0
  • Granično rizične vrednosti: 3.0 do 3.5
  • Visoko rizične vrednosti: veće od 3.5

Non-HDL holesterol

Non-HDL holesterol ili ne-HDL holesterol je još jedan od računskih indikatora koji doktori mogu koristiti za procenu zdravstvenog statusa kardiovaskularnog sistema i rizika od razvoja bolesti.

Non-HDL holesterol dobija se oduzimanjem vrednosti ukupnog holesterola i HDL holesterola.

Na ovaj način, kada se od ukupnog oduzme dobar holesterol, dobija se ukupna vrednost svih loših vrsta holesterola, uključujući LDL holesterol, VLDL i IDL holesterole, odnosno liporoteine veoma niske i srednje gustine.

VLDL

Merenje nivoa VLDL holesterola je ređe deo laboratorijskih analiza, a predstavlja lipoprotein veoma niske gustine.

U pitanju je još jedan oblik štetnog holesterola koji doprinosi akumulaciji plaka na zidovima krvnih sudova.

Uloga VLDL-a je prenošenje masti, triglicerida, kroz krvotok.

Kako smanjiti holesterol?

Povišen ukupno i LDL holesterol pogađa oko 25% ljudi, pa ne čudi da se pitanje kako smanjiti ukupni ili LDL holesterol može veoma često čuti.

Holesterol može biti povišen usled genetskog faktora, ali ključnu ulogu u održanju svih vrsta holesterola na optimalnom nivou igraju pre svega životne navike.

Ishrana

Ishrana je od izuzetne važnosti za održavanje holesterola u optimalnim granicama, ali i snižavanje holesterola kod ljudi kod kojih je on povišen.

Prva preporuka kada je reč o ishrani za snižavanje holesterola jeste smanjenje unosa zasićenih i trans masti.

Zasićene masti mogu se naći pre svega u životinjskim proizvodima, poput masnog mesa, mesnih prerađevina, punomasnih mlečnih proizvoda i putera.

Pored toga, prerađena hrana, poput slatkih i slanih grickalica, gotovih jela, zamrznutog peciva i lisnatog testa, često je veoma bogata zasićenim mastima.

Kada je reč o biljnim izvorima zasićenih masti, trebalo bi smanjiti unos kokosa i proizvoda od kokosa i palminog ulja.

Trans masti i margarin, nalaze se isključivo u prerađenim proizvodima, budući da je u pitanju veštački stvorena vrsta masti.

Trans masti se smatraju izuzetno štetnim za kardiovaskularno zdravlje, ali i zdravlje čoveka uopšte, i ne postoji doza koja se smatra bezbednom.

Sa druge strane, ishranu bi trebalo bazirati na što manje prerađenim biljnim namirnicama.

One osim što ne sadrže zasićene i trans masti, pružaju obilje biljnih vlakana, vitamina i minerala koji mogu pomoći u smanjenju holesterola.

U ishranu bi trebalo uključiti što više voća, povrća i integralnih žitarica, izvora dobrih, nezasićenih masti, kao i nemasnih izvora proteina, uključujući i biljne proteine.

Izvori nezasićenih masti su pre svega orašasti plodovi i semenke, neke vrste ribe, avokado, masline i maslinovo ulje.

Osobe koje pate od visokog krvnog pritiska, u ishranu mogu uključiti i namirnice koje mogu sniziti pritisak.

Neki od dobrih izbora koji mogu pomoći da se postigne normalan krvni pritisak su cvekla, integralne žitarice, zeleno lisnato povrće, beli luk, mahunarke, banane, bobičasto voće, orašasti plodovi i začini kao što je cimet.

Drugi prirodni načini

Osim ishrane, gojaznost je prepoznata kao jedan od faktora rizika za povišen holesterol, pa je postizanje i održavanje zdrave telesne mase od velikog značaja.

Zdravstveni status telesne mase može se proveriti korišćenjem BMI kalkulatora.

Pored toga, pušenje i konzumacija alkohola mogu dovesti do povećanih vrednosti lošeg i ukupnog holesterola, istovremeno smanjujući dobar, HDL holesterol.

Fizička aktivnost je još jedan izuzetno važan faktor za zdravlje kardiovaskularnog sistema, te može značajno unaprediti nivoe holesterola, odnosno povećati dobar, a smanjiti loš holesterol.

Na kraju, ukoliko su prisutna druga stanja koja mogu izazvati povišen holesterol, kao što su bolest bubrega, dijabetes, hipotiroidizam, sindrom policističnih jajnika ili lupus, njihovim lečenjem i terapijom može se unaprediti lipidni profil.

Lekovi

Ukoliko promenjen način ishrane, fizička aktivnost i druge promene načina života ne dovedu do željenih rezultata, može biti neophodna upotreba lekova za snižavanje holesterola.

Ipak, treba reći da je promena načina života uvek prva opcija, budući da lekovi za holesterol mogu izazvati različite nuspojave i neželjene efekte.

Statini su grupa lekova koja se najčešće prepisuje, a koja dovodi do smanjenja ukupnog i LDL holesterola, i blagog povećanja HDL holesterola.

Neželjene reakcije uključuju bol u mišićima, povišen nivo šećera u krvi, zatvor, mučninu, povraćanje, bol u želucu, nadimanje i povišene jetrene enzime.

Druge opcije, koje takođe nisu bez neželjenih efekata, uključuju inhibitore apsorpcije holesterola, PCSK9 inhibitore, inhibitore citrat liaze, sekvestrante žučne kiseline i druge lekove i dodatke ishrani, kao i njihove različite kombinacije.

Ovi lekovi isključivo su dostupni na lekarski recept i nikada ih ne treba koristiti samoinicijativno.

Kako povećati dobar holesterol?

Prethodno pomenut način ishrane, kao i promene životnih navika, ne samo što će smanjiti nivo ukupnog i lošeg holesterola i doneti zdravstvene prednosti, već će i povećati nivo dobrog, HDL holesterola.

Kao dodatak prethodnim preporukama, povećan unos omega-3 masnih kiselina može biti od koristi.

Omega-3 masne kiseline su vrsta nezasićenih, zdravih masti, a mogu se naći u nekim vrstama ribe, kao što su losos, sardine, tunja, skuša, pastrmka ili haringa.

Biljni izvori uključuju orahe, laneno i chia seme i tamnozeleno lisnato povrće.

Omega-3 masne kiseline dostupne su i u formi suplementa, a obično su dobijene od ribljeg ulja. Za osobe na biljnoj ishrani, dostupni su omega-3 suplementi od morskih algi.

Komplikacije i posledice povišenog holesterola

Vremenom, visok holesterol dovodi do nakupljanja plaka u krvnim sudovima, odnosno ateroskleroze. Simptomi obično nisu prisutni sve dok se ne razvije bolest izazvana nakupljanjem plaka.

Usled suženja krvnih sudova i arterija može se javiti angina pektoris, odnosno bol u grudima koji se obično pogoršava tokom ili nakon fizičke aktivnosti ili stresa.

Ipak, iako obično ne izaziva tegobe, ljudi sa aterosklerozom su pod povećanim rizikom od brojnih zdravstvenih problema, budući da je krvotok uključen u veliki broj različitih telesnih funkcija.

Neke od mogućih komplikacija i posledica povišenog holesterola uključuju:

  • Koronarnu arterijsku bolest
  • Bolest karotidne arterije
  • Bolest perifernih arterija
  • Visok krvni pritisak
  • Srčani i moždani udar
  • Dijabetes tipa 2

Zaključak

Holesterol igra važnu ulogu u izgradnji ćelijskih zidova i lučenju hormona, no kada je količina holesterola u krvi prevelika, ovo predstavlja zdravstveni problem i faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Ukupni holesterol u krvi čine različite vrste holesterola, od kog su najvažniji LDL i HDL holesterol.

LDL holesterol se naziva i loš holesterol, budući da dovodi do nakupljanja masti i stvaranja plaka na zidovima krvnih sudova, odnosno do ateroskleroze.

HDL holesterol se smatra dobrim holesterolom. On vraća višak holesterola u jetru, odakle se višak izlučuje i na taj način reguliše njegova količina.

Visoke vrednosti holesterola vremenom mogu dovesti do koronarne bolesti srca, kao i bolesti karotidne ili perifernih arterija, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, ali i srčanog i moždanog udara.

Lečenje visokog holesterola se u prvom redu zasniva na promenama načina ishrane i povećanjem fizičke aktivnosti.

Ukoliko ovo nije dovoljno, različite grupe lekove, poput statina, mogu biti uključene u terapiju.

Najbolji kardiolozi po fer i transparentnoj ceni.

Ostavite nam svoj broj telefona i ubrzo ćemo Vas kontaktirati radi pronalaska najboljeg kardiologa blizu Vas, bez provizije ili dodatnih troškova.