Kombinovani protetski radovi: Kada i kako?

Sveže informacije

Kombinovani protetski radovi predstavljaju odlično rešenje za problem bezubosti, posebno u slučajevima kada pacijent nije u mogućnosti da zube nadoknadi fiksnom protetikom, krunicama ili mostovima, ili pak implantima.

Kako se nalazimo u eri veoma razvijene grane stomatologije, implantologije, nadoknada više nedostajućih zuba se sve češće rešava upravo zahvaljujući njoj.

Međutim, implanti nisu jedini način nadoknade nedostajućih zuba, a razlozi za ovo mogu biti zdravstvene ili finansijske prirode.

Na scenu tada stupaju kombinovani protetski radovi, koji uključuju korišćenje preostalih zuba pacijenta, namenske krunice, parcijalnu skeletiranu protezu i atačmene, kojima se elementi vezuju u celinu.

Kombinovani protetski rad se veoma često naziva i proteza na drikere, polufiksni rad i slično.

U ovom članku objasnićemo šta su kombinovani protetski radovi, kada i kako se izrađuju i koje su njihove prednosti i mane.

Šta su kombinovani protetski radovi?

Kombinovan protetski rad podrazumeva korišćenje prirodnih, zdravih zuba pacijenta za nadoknadu većeg broja nedostajućih zuba.

Ovom rešenju najčešće se pribegava kada pacijentu nedostaje veći broj zuba, posebno u bočnoj regiji vilice, a usled rasporeda zuba ili drugih faktora nema uslova za ugradnju zubnog mosta ili ugradnju zubnih implanata.

Više informacija o tome kada je proteza a kada most bolje rešenje može se pročitati u članku u kome se direktno porede zubne proteze i mostovi.

Kombinovan protetski rad čini fiksni deo koji se nikada ne skida, koji čine krunice na postojećim zubima koje su pripremljene za spajanje sa drugim pokretnim delom rada, odnosno skeletiranom protezom.

Ova dva dela su povezana specijalnim veznim elementima koji se nazivaju atečmeni, i koji dolaze u vidu kuglica, prečki ili klizača.

Ovakva vrsta radova se vrlo često izrađuje posebno u donjoj vilici jer se pacijentu omogućava drastično veći komfor nego što je to slučaj sa totalnom zubnom protezom.

Elementi kombinovanog protetskog rada

Namenske krunice

Namenske krunice čine fiksni, odnosno nepokretni deo ovog rešenja.

Postojeći zubi se pripremaju, što može podrazumevati endodontsko lečenje i parodontološke pripreme ukoliko je to potrebno.

Sledeći korak je brušenje zuba, čime se ovi zubi pripremaju da nose krunicu.

Brušenje zuba obavlja se u lokalnoj anesteziji, pa je sam proces iako neprijatan, za pacijenta u potpunosti bezbolan.

Nakon brušenja i prestanka dejstva anestezije, može se javiti osetljivost zuba i bol, koji se kupira lekovima protiv bolova, najčešće iz grupe ibuprofena.

U okviru krunice zubni tehničar ugrađuje deo elementa uz pomoć kog će se namenske krunice vezati sa skeletiranom protezom.

Atečmeni

Atačmeni su vezni elementi koji na određeni način povezuju namensku krunicu sa parcijalnom skeletiranom protezom.

Atačmeni se sastoje od dva dela:

  1. Patrica
  2. Matrica

Jedan deo se ugrađuje u namensku krunicu, a drugi u parcijalnu skeletiranu protezu što omogućava njihovo povezivanje.

Nakon povezivanja, fiksni i pokretni delovi čine estetski i funkcionalno jednu celinu.

Velika prednost atečmena u odnosu na livene kukice koje su ranije korišćene je u tome što su imaju drastično bolje estetske osobine.

Naime, oni se ne vide u usnoj duplji, za razliku od livenih kukicama koje su metalne i vidljive.

Parcijalna skeletirana proteza

Parcijalna skeletirana proteza predstavlja pokretni deo ovog stomatološkog rešenja.

U sklopu parcijalne skeletirane proteze nalazi se deo atečmena uz pomoć kog se on povezuje sa namenskom krunicom.

Ova proteza takođe nosi sve nedostajuće zube i pritisak koji nastaje žvakanjem raspoređuje osim na preostale zube, na meka tkiva na koja naleže.

Na ovaj način se sprečava gubitak vilične kosti i povećan pritisak na preostale zube, čime se potencijalno izbegavaju operacije poput nadoknade vilične kosti ili podizanja sinusa koje bi u budućnosti mogli biti neophodne.

Skeletirana proteza vrlo je kvalitetna zubna nadoknada čija osnova se izrađuje od određenih legura metala te učestvuje u šravilnom raspoređivanju sila žvakanja.

Ko je kandidat za izradu kombinovanog protetskog rada?

Kandidat za izradu kombinovanog protetskog rada je svaki pacijent koji ima određeni broj svojih zuba, koji su takvog kvaliteta i rasporeda da se bezubi prostori ne mogu nadomestititi izradom zubnog mosta.

Pored toga, kombinovani proteski rad može biti dobra alternativa za pacijente koji nisu u finansijskoj mogućnosti da priušte izradu mostova, ugradnju implanata i zubnih nadoknada na implantima, kao što je All-On-4.

Na kraju, ugradnja implanata može biti kontraindikovana određenim zdravstvenim stanjima, kao što su:

Pacijenti koji pate od ovih stanja nisu kandidati za ugradnju implanata.

Kako se izrađuju kombinovani protetski radovi?

Izrada kombinovanih proteskih radova podrazumeva četiri faze:

  1. Pripremu
  2. Uzimanje otisaka
  3. Probe
  4. Predaja i ugradnja

U nastavku će biti reči o svakoj od ovih faza.

Faza pripreme

Prva faza izrade kombinovanih protetskih radova je pripremna faza, tokom koje se vrši analiza i pravi plan terapije.

Analiza se vrši kliničkim pregledom pacijenta i snimaka zuba.

Postojeći zubi se pripremaju za svoju ulogu u okviru kombinovanog rada.

U dogovoru sa zubnim tehničarem pravi se detaljan plan nadoknade, bira se tip atečmena, dizajn proteze i druge karakteristike.

Otisak

Otisak je u stomatološkoj protetici izuzetno važna faza i predstavlja visokoprecizno zabeleženo stanje zuba i usta pacijenta u negativu.

Nakon što zubni tehničar izlije model na osnovu otiska, on će poslužiti kao baza za izradu kombinovanog rada.

Zbog toga je od izuzetnog značaja da stomatolog izradi precizan otisak, koristeći kvalitetan materijal na bazi silikona.

Probe

Probe svake faze u izradi kombinovanog, ali i svakog drugog rada, su od izuzetne važnosti.

Na taj način proverava se preciznost samog rada, koriguju postojeće nepravilnosti i obezbeđuje da rad bude dugotrajan i kvalitetan.

Predaja

Predaja rada predstavlja završnu fazu izrade kombinovanog protetskog rada, tokom koje se fiksni deo cementira, odnosno trajno fiksira za postojeće zube, zajedno sa parcijalnom skeletiranom protezom.

Nakon fiksiranja, stomatolog po prvi put uklanja protezu i zatim sa pacijentom uvežbava postavljanje i uklanjanje proteze iz usta.

Pacijent se detaljno načinu održavanja higijene, navikavanju i ishrani sa ovom vrstom protetskog rada.

Veoma često, preporučuje se upotreba irigatora za zube, koji u velikoj meri mogu olakšati i unaprediti oralnu higijenu kod pacijenata sa protetskim radovima.

Prednosti i mane kombinovanih protetskih radova

Kroz samo objašnjenje šta je kombinovan protetski rad i kako izgledaju faze njegove ugradnje, može se zaključiti da ovaj vid nadoknade zuba ima veliki broj dobrih osobina i prednosti.

Osim drastične uštede u finansijskom smislu u odnosu na ugradnju implanata, pacijent se ne podvrgava hirurškim procedurama, budući da izrada i ugradnja kombinovanog protetskog rada predstavlja potpuno neinvanzivan postupak.

Pored otga, u pitanje je biološki je apsolutno prihvatljivo i poželjno to što se koriste postojeći zubi koji su sastavni deo organizma, te se izbegava faza integracije ili potencijalnog odbacivanja implantata.

Sa tehnološkim razvojem i preciznošću atečmena, ove nadoknade su estetski izuzetno prihvatljive i dugotrajne.

Pored toga, nadoknadom zuba na ovaj način obezbeđuje se pravilan raspored sila žvakanja na sva prisutna tkiva, pa je samim tim ovo veoma komforno rešenje tokom obavljanja svih funkcija.

Mane ovih radova zasnivaju se na psihološkom odnosu pacijenta prema istim jer u ustima ima pokretni deo nadoknade, što često vodi nesigurnosti, strahovima i neprihvatanju ove vrste rada.

Takođe, iako potpuno funkcionalni, ovi radovi su ipak manje komforni od fiksnih protetskih radova i radova koji se izrađuju u sklopu implantološke terapije.

Navikavanje može da traje duže, a tokom procesa navikavanja doći do žuljanja i osetljivosti mekih tkiva na novu nadoknadu.

Cena kombinovanog protetskog rada

Kada je reč o ceni ove vrste radova može se govoriti o uobičajenom opsegu cena.

Tačni iznosi variraju u zavisnosti od lokacije ordinacije, stručnosti stomatologa, kvaliteta zubne tehnike i drugih faktora.

Svaki deo kombinovanog rada naplaćuje se zasebno, i to:

  • Fiksni deo: Cena namenske krunice, sa ugrađenim delom atečmena, iznosi u proseku od 130 do 170 eura. Ukoliko su uključene i obične krunice, njihova cena iznosi od 100 do 150 evra.
  • Atečmeni: Cena atačmena kreće se u rasponu od 150 do 200 evra. Na cenu utiču različiti faktori, poput vrste, kvaliteta i kompleksnosti.
  • Parcijalna skeletirana proteza: Cena parcijalne skeletirane proteze iznosi od 400 do 500 evra.

Zaključak

Savremena stomatologija pruža veliki broj izuzetno komfornih mogućnosti nadoknade zuba, no ova rešenja često nisu dostupna pacijentima iz zdravstvenih ili finansijskih razloga.

Kontraindikacije za ugradnju implanata mogu uključivati različite bolesti i stanja, kao i nedostatak vilične kosti.

Iako se često može čuti želja pacijenta da u određenoj fazi života izvadi sve zube i uradi totalne proteze, imajući u vidu da su dostupne brojne druge alternativne, a znatno komfornije solucije za pacijenta, ne treba se odlučiti na tako radikalan potez.

Preostali zubi mogu biti iskorišćeni za izradu kombinovanog protetskog rada, što pacijentu omogućava drastično veći komfor u odnosu na nošenje totalnih zubnih proteza.

Iz ovog razloga važno je biti informisan o mogućnostima koje postoje, budući da nadoknada zuba implantima ili fiksnim zubnim mostovima nažalost dobrom delu pacijenata nisu dostupne.