Leukoplakija je stanje koje podrazumeva formiranje debelih, beli ili sivkastih mrlja na desnima, unutrašnjosti obraza, dnu usta ili jeziku.
Pušenje je najčešći uzrok ovog stanja, pa se ono nekad naziva i pušački jezik, no do iritacije može doći i iz drugih razloga.
Retko, leukoplakija može biti povezana sa oralnim kancerom i zahteva hitno lečenje.
U ovom članku bavimo se leukoplakijom, objasnićemo šta je, koji su simptomi i uzroci ovog stanja, kao i kako se leči.
Šta je leukoplakija?
Leukoplakija je relativno retko stanje koje pogađa manje od 5% ljudi, a kod kog se javljaju debele bele ili sive mrlje, koje se mogu naći praktično bilo gde u ustima.
Obično se javljaju bele fleke na jeziku, unutrašnjoj strani obraza, desnima ili dnu usta.
Ponekad, ove fleke mogu biti i žute boje.
U nekim slučajevima, promene mogu se javiti i na gornjem nepcu.
Ove naslage se mogu javiti u bilo kojoj starosnoj dobi, no obično se razvijaju kod starijih osoba.
Većina fleka leukoplakije su benigne, odnosno nekancerogene, mada neke mogu ukazivati na rane znake raka.
Kancer na dnu usta može se pojaviti pored područja leukoplakije, a bele oblasti pomešane sa crvenim oblastima, takozvana pegasta leukoplakija, takođe mogu biti simptom kancerogenih lezija.
Ukoliko su prisutne ovakve promene preporučuje se pregled stomatologa kako bi se što pre počelo sa lečenjem u slučaju da je to potrebno.
Osim u ustima, leukoplakija se takođe može razviti na području ženskih genitalija, no uzrok koji dovodi do ovoga nije poznat.
Dlakava leukoplakija
Takozvana dlakava leukoplakija je redak oblik ovog stanja uzrokovan Epstein-Barr virusom, koji se najčešće javlja kod ljudi sa slabim imunološkim sistemom.
Dlakava leukoplakija naziva se i oralna leukoplakija, i najčešće pogađa osobe zaražene HIV-om.
Ovaj naziv dolazi usled izgleda mrlja, koje mogu izgledati dlakavo i često podsećaju na oralni drozd, infekciju koja je uzrokovana prisustvom kandide u ustima.
Kandida osim u ustima, može da se prekomerno razmnoži u crevima ili genitalijama. Prisustvo kandide u stolici nije siguran znak da je prisutna kandidijaza, budući da se ova gljivica može naći i u uzorcima 65% zdravih ljudi.
Simptomi
Osnovni simptom leukoplakije je formiranje fleka neobičnog izgleda u ustima. One se mogu razlikovati po izgledu i veličini, i mogu biti:
- Bele ili sive boje
- Debele, tvrde, uzdignute površine
- Dlakavo, samo u slučaju samo dlakave leukoplakije
- Crvene boje, u retkim slučajevima
Promene koje nastaku kod leukoplakije retko su bolne i ne izazivaju neprijatnosti poput trnjenja jezika.
Crvenilo oko ili na flekama može biti znak raka, te je neophodno javiti se lekaru ili stomatologu u slučaju prisustva fleka sa crvenim mrljama.
Leukoplakija se može pojaviti na desnima, unutrašnjoj strani obraza, ispod ili na jeziku, pa čak i na usnama.
Do povlačenja fleka može proći i nekoliko nedelja, a one se ne mogu skinuti čistačem jezika ili četkicom kao fleke i naslage koje se javljaju usled nekih drugi uzroka.
Ovo stanje ne treba mešati sa aftama, herpesom, upalom jezika ili ispucalim usnama.
Za razliku od afti, kod kojih uzrok pojavljivanja nije u potpunosti jasan, pojava groznice odnosno herpesa na usni uzrokovana je virusnom infekcijom.
Na kraju, ispucale usne javljaju se usled vremenskih prilika i suvoće usana.
Uzroci
Tačan uzrok koji dovodi do leukoplakije nije poznat, no u najvećem broju slučajeva povezan je sa pušenjem i upotrebom duvana.
Drugi uzroci mogu da uključuju:
- Povrede unutrašnje strane obraza, na primer od ujeda
- Grube ili neravne zubi
- Fiksne proteze ili proteze za nadoknadu zuba
- Upalne procese u telu
- Zloupotrebu alkohola
Neka istraživanja dovode u vezu leukoplakiju i humani papiloma virusa (HPV), no trenutno nema dovoljno dokaza koji bi ovo potvrdili niti opovrgnuli.
Leukoplakija se takođe može javiti kada određeni geni mutiraju ili se promene, čineći da se ćelije tkiva usta umnožavaju brže nego normalno, što dovodi do stvaranja mrlja.
Uzroci dlakave leukoplakija
Kao što je ranije pomenuto, do dlakave leukoplakije dovodi infekcija Epstein-Barr virusom (EBV).
U pitanju je isti virus koji izaziva i mononukleozu, a kada se osoba jednom zarazi ovim virusom on u organizmu ostaje trajno, no obično je neaktivan.
Međutim, iako neaktivan, EBV može izazvati pojavu dlakavih fleka leukoplakije u bilo kom trenutku tokom života.
Do ovoga dolazi najčešće kod osoba sa HIV-om ili drugim imunološkim problemima.
Dijagnoza
Leukoplakija se obično dijagnostikuje kliničkim pregledom stomatologa.
Ponekad leukoplakija se pogrešno prepoznaje kao oralni drozd, odnosna kandida, budući da ova dva stanja izgledaju veoma slično i karakteriše ih bela prepojenost jezika i drugih delova usta.
Ukoliko fleke izgledaju potencijalno maligno, biopsija može biti neophodna.
Ovo podrazumeva uzimanje malog komada tkiva sa jednog ili više mesta u ustima, koji se potom šalju na analizu kako bi se proverilo prisustvo kancerogenih ćelija.
Srećom, ovo je relativno redak slučaj, a podaci govore da je oko 15% slučajeva leukoplakije povezano sa kancerom.
Pored toga, manja je verovatnoća da će leukoplakija na desnima biti povezana sa kancerom nego leukoplakija na jeziku ili dnu usta.
Lečenje
Lečenje leukoplakije najčešće nije neophodno, budući da se fleke povlače same od sebe kroz nekoliko nedelja od pojave.
Tokom ovog perioda važno je izbegavati sve okidače koji mogu dovesti do razvoja fleka, a pre svega upotrebu duvana i duvanskih proizvoda.
Ukoliko je uzrok iritacija problem sa zubima ili loše postavljenim protezama, dodatni stomatološki tretmani mogu biti neophodni kako bi se otklonio primarni uzrok.
Ovo može uključivati zamenu plombi ili zamenu krunica, kao i druge stomatološke radove.
Upotreba antivirusnih lekova i lokalnih medicinskih sredstva sa retinoičnom kiselinom može pomoći da se povlačenje mrlja ubrza.
U slučajevima kada se biopsijom utvrdi prisustvo kancerogenih ćelija, fleke se moraju hirurški ukloniti kako bi se sprečilo širenje ćelija raka.
Dlakava leukoplakija retko dovodi do raka usta i obično ne zahteva uklanjanje.
Operacija
Hirurška operacija leukoplakije, odnosno uklanjanje mrlja kada je to potrebno može se obaviti na više načina.
Mrlje se mogu ukloniti skalpelom ili korišćenjem lasera.
Pored toga, fleke mogu biti uklonjene krioterapijom, odnosno primenom ekstremne hladnoće koja zamrzava i ubija abnormalne ćelije i uklanja fleke.
Fotodinamička terapija, vrsta terapije koja uključuje svetlo i fotosenzibilnu hemijsku supstancu koja izaziva smrt patogenih ćelija, takođe ima svoju promenu u uklanjanju leukoplakije.
Na kraju, dostupne su i elektrokoagulacija i elektrokauterizacija, metode koje uključuju primenu struje putem vrlo tanke iglice ili kuglice.
U zavisnosti od veličine, vrste i mesta na kome se mrlje nalazi, doktor će predložiti najbolji način skidanja mrlja leukoplakije.
Prevencija
Većina slučajeva leukoplakije mogu se sprečiti promenama određenih životnih navika.
Ovo se pre svega odnosi na prestanak pušenja, budući da je ovo daleko najčešći uzrok leukoplakije.
Osim toga, smanjenje upotreba alkohola, ali i uključivanje više neprerađenih biljnih namirnica, pre svega voća i povrća može pomoći.
Do ovoga dolazi usled prisustva vitamina i minerala, ali i antioksidanasa u ovim namirnicama, koji pomažu da se iritansi koji dovode do pojave fleka neutrališu.
Prevencija leukoplakije i sprečavanje njenog nastanka je važan korak, budući da su osobe kod kojih se ovo stanje jednom javi pod povećanim rizikom od ponovnog razvoja u budućnosti.
Zaključak
Leukoplakija dovodi do pojave bezbolnih fleka i mrlja u ustima, koje se mogu javiti praktično bilo gde u ustima, što uključuje, desni, jezik, unutrašnju stranu obraza, nepce ili dno usta.
Ovo stanje najčešće je uzrokovano pušenjem, no u nekim slučajevima može biti povezano i sa oralnim kancerom.
Leukoplakija obično ne zahteva lečenje, a mrlje samostalno prolaze u roku od nekoliko nedelja.
Ukoliko je prisutan bol ili se one ne povlače duži vremenski period neophodno je potražiti pomoć lekara ili stomatologa.
Kliničkim pregledom i eventualno biopsijom tkiva, doktor će moći da postavi dijagnozu, utvrdi uzrok i predloži adekvatnu terapiju.
Uzroci koji dovode do leukoplakije nisu sasvim jasni, no pušenje i infekcija Epstein-Barr virusom su glavni faktori rizika, posebno kod ljudi sa smanjenom imuniološkom funkcijom.
Prestankom pušenja, pridržavanjem zdrave ishrane i održavanjem dobre oralne higijene leukoplakija se može efikasno sprečiti.