Malokluzija je stanje koje podrazumeva nepravilan zagrižaj, odnosno kada se gornji i donji zubi ne poklapaju pravilno kada se zatvore usta.
Ovo je jedan od najčešćih problema sa zubima koji se obično leči nošenjem proteze.
Iako je obično pre svega estatski problem, loš zagrižaj može ometati normalno obavljanje vitalnih funkcija, kao što su žvakanje i govor, ali i biti faktor rizika za pojavu karijesa ili bolesti desni.
U ovom članku govorićemo o nepravilno zagrižaju, i objasniti koje vrste i tipovi postoje, koji su simptomi, načini lečenja, kao i kako se postavlja dijagnoza i prevenira ovo stanje.
Šta je malokluzija?
Nepravilan zagrižaj obično nije zdravstveni problem i smatra se pre svega estetskim problemom.
U ređim slučajevima, kada su prisutne regije u kojima su zubi previše gusto i nepravilno izrasli, ili nema razmaka između zuba, održavanje pravilne higijene zuba je otežano.
Ovo može dovesti do povećane verovatnoće od pojave karijesa ili upale desni.
U teškim slučajevima, malokluzija može da negativno utiče na sposobnost da jela i govora.
Simptomi
U zavisnosti od klasifikacije i vrste malokluzije, simptomi lošeg zagrižaja mogu biti blagi, ali i veoma ozbiljni.
Izgled zuba je najčešći simptom malokluzije, a drugi uobičajeni simptomi malokluzije uključuju:
- Nepravilno poravnavanje zuba
- Često griženje unutrašnje strane obraza ili jezika tokom jela ili govora
- Nelagodnost pri žvakanju
- Promene u govoru, uključujući razvoj šapata
- Disanje na usta umesto na nos
Vrste lošeg zagrižaja
Postoji više vrsta lošeg zagrižaja. One su:
- Dubok zagrižaj. Gornji prednji zubi značajno vire iznad donjih zuba.
- Obrnuti zagrižaj (progenija). Donji zubi vire preko gornjih zuba.
- Otvoren zagrižaj. Prednji zubi se ne spajaju kada se potpuno zatvori vilica.
- Unakrsan zagrižaj. Gornji zubi stoje iza donjih zuba.
U nastavku ćemo objasniti kako se postavlja dijagnoza i kako izgleda medicinska klasifikacija malokluzije.
Dijagnoza i klase malokluzije
Nepravilan zagrižaj i malokluzija dijagnostikuje se rutinskim stomatološkim pregledom.
Ponekad, ortopan snimak zuba može biti potreban kako bi se utvrdilo da li su zubi pravilno raspoređeni, posebno kada je reč o umnjacima.
Umnjaci često nemaju dovoljno prostora da izrastu pravilno i mogu da oštete zdrave okolne zube, izazovu bol i upalu desni.
Zbog ovoga preko 75% ljudi tokom života obavi operaciju vađenja umnjaka, što ovu operaciju čini najčešće obavljanom stomatološkom operacijom.
Ukoliko se dijagnostifikuje loš zagrižaj, stomatolog će je klasifikovati u jednu od tri klase, prema vrsti nepravilnosti i ozbiljnosti stanja.
Postoje tri osnovne klase malokluzije.
Klasa 1
Dijagnoza malokluzije klase 1 se dijagnostikuje kada se gornji kutnjaci preklapaju sa donjim kutnjacima u dobrom položaju, ali su drugi zubi pretrpani ili suviše udaljeni.
Razmak koji je veći od 0.5mm naziva se još i dijastema.
Kod ove vrste malokluzije, zagriz je pravilan i neslaganje zuba nije ozbiljno.
Malokluzija klase 1 je najčešća klasifikacija malokluzije i obično ne zahteva lečenje, no ukoliko osoba želi da unapredi izgled zuba to može učiniti uz pomoć nekih od estetskih tretmana, poput ugradnje keramičkih faseta.
Klasa 2
Malokluzija klase 2 se dijagnostikuje kada je prisutna ozbiljnija nepravilnost, odnosno duboki zagrižaj.
Kod ove vrste malokluzije, gornji zubi i gornja vilica se značajno preklapaju sa donjim zubima i donjom vilicom.
Kada je donja vilica manja nego što je to uobičajeno i priustna je malokluzija klase 2, ovo stanje naziva se i retrognatija ili retrognatizam.
Dubok zagrižaj vremenom može da se pogošava, a pacijenti kod kojih je prisutno ovo stanje često imaju problem sa viličnim zglobom, što može izazvati bol u vilici.
Vežbe za vilični zglob mogu pomoći da se smanje tegobe i bol, i poveća pokretljivost i fleksibilnost vilice.
Pored toga, ovo stanje je često praćeno promenama na profilu lica, a donji deo lica je smanjen, ponekad sa uvučenim usnama.
Procenjuje se da je ovo stanje prisutno kod oko 20% stanovništva.
Klasa 3
Malokluzija klase 3 se dijagnostikuje kod stanja ozbiljnjog podgriza.
Kod ove vrste malokluzije, donji zubi se preklapaju sa gornjim zubima, što dovodi do obrnutog preklopa ili ukrštenog zagrižaja.
Ovaj tip je obično uzrokovan velikom donjom vilicom i poznat je kao prognatizam, što znači da donja vilica viri napred.
U pitanju je najteži tip malokluzije, a statistike govore da se on sreće kod oko 2.5% stanovništva.
Uzroci
Najčešći uzrok nepravilnog zagrižaja je problem sa oblikom ili veličinom vilica ili zuba, a veoma često ovo stanje je nasledno.
Previše ili premalo prostora za zube može dovesti do regije pretrpane zubima, ili pak otvorenog zagrižaja gde se zubi ne dodiruju pravilno ni kada je vilica u potpunosti zatvorena.
Genetika može igrati veliku ulogu kada je pojava malokluzije u pitanju, budući da se vrlo često radi o stanju koje je nasleđeno.
Ipak, određene navike i stanja mogu uticati na promenu strukture vilice.
Ovo uključuje:
- Rascep usne i nepca
- Upotreba cucle ili flašice nakon treće godine
- Sisanje palca
- Povrede vilice
- Oralne tumore
- Nepravilno oblikovane ili impaktirane zube
- Loše postavljene krunice, plombe ili proteze
- Višak zuba (meziodens)
- Urođeni nedostatak zuba, odnosno hipodoncija
Na kraju, gubitak zuba može izazvati pomeranje zuba u prazan prostor koji se javio, što dovodi do lošeg rasporeda zuba.
Zbog ovoga je važno nadoknaditi prostor nedostajućeg zuba, idealno odmah nakon gubitka zuba.
Načini nadoknade su razni, a zlatni standard predstavlja ugradnja zubnih implanta.
Implanti ne samo što će nadoknaditi prazan prostor, već će i sprečiti gubitak zubne kosti.
Druge opcije uključuju zubne mostove ili proteze za nadoknadu zuba, poput vizil proteze.
Vizil proteze za razliku od većine drugih proteza su vrsta proteza bez nepca, što ih čini boljim izborom od većine drugih proteza za nadoknadu zuba.
U odvojenom članku detaljno smo se bavili temom koja bi trebalo da pacijentima da odgovor na pitanje da li je bolji izbor zubni most ili proteza.
Lečenje
Lečenje lošeg zagrižaja najčešće podrazumeva ortodontski tretman, odnosno nošenje proteze za ispravljanje zuba.
Ortodontska terapija može da uključuje:
- Nošenje fiksne proteze, tradicionalne ili samoligirajuće proteze
- Nošenje folije za ispravljanje zuba
- Ekstrakciju zuba u slučaju regija pretrpanih zubima
- Hirurške zahvate u slučaju ozbiljnih problema sa položajem vilice
- Upotrebu ritejnera nakon terapije kako bi se održali rezultati
U najvećem broju slučajeva, malokluzija se rešava nošenjem fiksne proteze.
Postoji nekoliko vrsta fiksne proteze, pa one mogu biti manje ili više vidljive, izrađene od različitih materijala, i vezane za prednji ili zadnji deo zuba.
U zavisnosti od stanja zuba ortodont, stomatolog specijalizovan za ispravljanje zuba, predložiće najbolje rešenje.
Od stepena nepravilnosti zavisi koliko dugo se nosi fiksna proteza, no najčešće tretman traje od jedne do tri godine.
Samo stavljanje proteze traje između jednog i dva sata, i iako može biti nelagodan, nije bolan, pa se obavlja bez upotrebe lokalne anestezije.
Nakon toga, obično je potrebno koristiti ritejnere, odnosno posebnu vrstu proteze koja će sprečiti da se zubi vrate u stari, nepravilni položaj.
U nekim slučajevima, obično blažih nepravilnosti, moguće je umesto fiksne proteze nositi folije za ispravljanje zuba.
Ispravljanje zuba na ovaj način može biti manje efikasno i trajaće duže, no ove proteze se znatno manje vide.
Posledice nelečene malokluzije
Ukoliko se radi o blagim nepravilnostima, koje su isključivo estetske prirode, njihovo nelečenje obično neće izazvati nikakve posledice.
Ipak, kod ozbiljnijih nepravilnosti, naročito kod dece, može doći do određenih komplikacija.
One uključuju poteškoće u jelu ili govoru, škripanje zubima, pojavu karijesa ili bolesti desni.
Usled povećanog trošenja zuba, oni postaju podložniji oštećenjima, što vremenom može dovesti do osetljivosti zuba ili pak bola zuba na dodir.
Osim toga, može se javiti bol u viličnom zglobu, kao i disanje na usta umesto na nos i pojave suvih usta.
Kod sindroma suvih usta, u ustima je prisutno manje pljuvačke, što otežava uklanjanje ostataka hrane i spiranje bakterija i kiselina sa površine zuba.
Ovo dovodi do stvaranja zubnog plaka, koji ukoliko se ne uklanja na vreme može da se pretvori u zubni kamenac ili dovede do pojave karijesa.
Kada plak očvrsne u kamenac, jedini način na koji je moguće uklanjanje zubnog kamenca jeste stomatološki tretman.
Prevencija
Sprečavanje nepravilnog zagrižaja može biti teško, budući da je veliki broj slučajeva ovog stanja nasledan.
Roditelji male dece treba da ograniče upotrebu cucla i flašica kako bi se smanjile promene u razvoju vilice i šansa za nepravilan rast vilice.
Decu je važno naučiti da prestanu sa sisanjem palca što je pre moguće.
Na kraju, redovne stomatološke kontrole omogućiće da se malokluzija otkrije rano, što će u velikoj meri olakšati lečenje i učiniti ga kraćim.
Zaključak
Nepravilan zagrižaj ili malokluzija je stanje kod kog se gornji i zubi ne poklapaju pravilno kada se usta u potpunosti zatvore.
Ovo stanje je pre svega estetski problem, i u većini slučajeva ne zahteva lečenje.
Terapija lošeg zagrižaja najčešće podrazumeva nošenje fiksne proteze ili drugim ortodontski tretman.
Ipak, kod ozbiljnijih slučajeva, ono može ometati žvakanje i govor i predstavlja rizik za pojavu karijesa i upalnih procesa mekih tkiva usta i tada je lečenje neophodno.
Budući da je najčešće reč o naslednom stanju, teško je u potpunosti prevenirati ovo stanje.
Ipak, neke navike kao što su produžena upotreba flašice i cucle ili sisanje palca kod dece, može dovesti do nepravilnog razvoja vilice, zbog čega je decu važno na vreme odvići od ovih navika.
Kod odraslih, gubitak zuba može dovesti do pomeranja zuba u novonastali prazan prostor, te je potrebno izgubljen zub nadoknaditi što je pre moguće.
Redovnim pregledima malokluzija se može otkriti na vreme, a kada se sa terapijom krene rano, ona je znatno efikasnija i traje kraće.
