Stomačni virus kod dece i odraslih: Simptomi, ishrana, trajanje

Stomačni virus, odnosno virusni gastroenteritis, obično izaziva mučninu, povraćanje i dijareju, a najčešće je izazvan infekcijom norovirusom ili rotavirusom.

Osoba može dobiti stomačni grip, kako se još naziva, kontaktom sa drugom zaraženom osobom ili preko kontaminirane hrane, pića ili površina.

Stomačni virusi su veoma zarazni, a mogu se naročito brzo širiti u prostorima poput obdaništa, škola, staračkih domova i kancelarija, gde je veći broj ljudi u bliskom kontaktu.

Oporavak od stomačnog virusa obično traje nekoliko dana, a kućno lečenjem je najčešće dovoljno, bez potrebe za posete lekaru i bez komplikacija.

U ovom članku govorimo o stomačnom virusu, simptomima, načinu ishrane, trajanju i načinu lečenja, ali i drugim važnim temama povezanim sa virusnim gastroenteritisom.

Simptomi stomačnog virusa

Stomačni virus može se javiti u svim starosnim grupama, kod beba, dece i odraslih osoba.

Simptomi gastroenteritisa obično se razvijaju brzo nakon infekcije.

U slučaju noravirusa, simptomi se javljaju roku od 12 do 48 sati od kontakta sa virusom, dok je period inkubacije kod adenovirusa nešto duži, i može trajati od tri do 10 dana.

Pojava simptoma je često iznenadna i razvijaju se brzo, u roku od jednog ili dva sata, a njihovo trajanje zavisi od vrste virusa koja je izazivač infekcije.

Simptomi stomačnog virusa mogu uključivati:

• Dijareju
• Mučninu i povraćanje
• Povećanu telesnu temperaturu
• Glavobolju, bolove u mišićima ili zglobovima
• Znojenje
• Grčeve, bol u želucu ili donjem delu stomaka
• Gubitak apetita

Krv u stolici nije uobičajen simptom stomačnog gripa, već može ukazivati na ozbiljniju infekciju ili drugo zdravstveno stanje.

Krv u stolici može biti sveža, svetlo crvena, dok crna stolica može biti znak krvarenja u višim delovima digestivnog trakta.

Intenzivna dijareja i često pražnjenje creva mogu biti okidač za pojavu hemoroida, koji ponekada mogu dovesti do pojave sveže krvi.

Simptomi virusnog gastroenteritisa koji zahtevaju neodložnu posetu lekaru su dijareja koja se ne poboljšava nakon dva ili više dana, prisustvo krvi u povraćenom sadržaju ili stolici.

Intenzivno povraćanje može dovesti do povraćanja žute tečnosti, odnosno žuči, kada je želudac potpuno prazan te nema sadržaja koji bi mogao da se izbaci.

Pored toga, dijareja i povraćanje izazivaju brz gubitak tečnosti, što može dovesti do dehidracije.

U slučaju dijareje kod beba i male dece, ili pojave bilo kakvih simptoma dehidracije kod ljudi bilo kog uzrasta, neophodno je hitno javljanje lekaru.

Gubitak tečnosti i dehidracija kod beba i male dece nastupa veoma brzo, i može biti stanje opasno po život.

Simptomi dehidracije uključuju:

• Intenzivan osećaj žeđi, suvih usta i jezika
• Vrtoglavicu ili glavobolju
• Taman urin ili prestanak odlaska u toalet
• Ubrzano disanje
• Ubrzan rad srca i pad krvnog pritiska
• Konfuziju

Stomačni virus i dijareja mogu dovesti do kraćeg zadržavanja hrane u crevima, ne ostavljajući dovoljno vremena da stolica dobije uobičajenu braon boju, pa je moguća pojava zelene stolice.

Ishrana kod stomačnog virusa

Većina slučajeva stomačnog virusa ne zahteva lečenje, već se zaražena osoba oporavlja odmaranjem, hidracijom i privremenom promenom načina ishrane.

Iako ne postoji posebna i striktna ishrana kod stomačnog virusa, konzumirana hrana i napici tokom perioda oporavka mogu pomoći da se on ubrza, a tegobe poput mučnine, povraćanja i dijareje ublaže.

Tokom stomačnog virusa mogu se javiti gađenje na hranu, gubitak apetita i slične tegobe, koje mogu otežati jelo i piće.

Ipak, tokom trajanja infekcije i oporavka veoma je važno da se nadoknade tečnost i elektroliti, odnosno soli i minerali, koji se ubrzano gube povraćanjem ili dijarejom.

Ovo ne samo što će ubrzati oporavak, već će i sprečiti dehidraciju organizma i komplikacije koje mogu biti veoma opasne, čak i životno ugrožavajuće.

Osnovna preporuka je da se konzumira velika količina tečnosti, pre svega vode, biljnih čajeva, sportskih napitaka sa elektrolitima i ceđenih sokova.

U nastavku slede preporuke u vezi ishrane i preporuke šta jesti kod stomačnog virusa, a šta izbegavati.

Šta jesti kod stomačnog virusa?

Bistre tečnosti

Kao što je više puta pomenuto, povećan unos tečnosti neophodan tokom trajanja virusne infekcije i oporavka.

Kada nije moguće jesti usled mučnine i povraćanja, bistre tečnosti mogu biti lakši i bolji izbor. Ovo uključuje:

• Vodu
• Nemasne supe od belog mesa
• Nemasne supe od povrća
• Kokosovu vodu
• Biljne čajeve
• Voćne sokove bez pulpe
• Bistre sportske napitke sa elektrolitima

Hrana i napici bogati elektrolitima

Elektroliti su soli i minerali koji imaju veoma značajnu u različitim telesnim funkcijama, poput rada srca, regulacije krvnog pritiska, funkcije mišića i nervnog sistema.

Budući da se usled stomačnog virusa elektroliti kao što su kalijum, magnezijum i natrijum mogu ubrzano gubiti povraćanjem i dijarejom, njihova nadoknada je od velikog značaja.

Posebno formulisani napici, dodaci ishrani ili medicinska sredstva su dostupni u formi sportskih napitaka, gelova, praha koji je potrebno rastopiti u vodi ili šumećih tableta.

Ovi proizvodi mogu naročito biti korisni kod dece i starije populacije, kao i ugroženih grupa, poput osoba sa oslabljenim imunitetom.

Dobri prirodni izvori elektrolita uključuju:

• Voće: Banane, pomorandže, dinje, avokado, jagode, lubenicu
• Povrće: Brokoli, slatki krompir, krompir, kiseli krastavci, cvekla
• Zeleno lisnato povrće: Spanać, kelj, blitva, rukola, različite vrste salata
• Mahunarke: Pasulj, sočivo, tofu i drugi proizvodi od soje
• Orašaste plodove i semenke: Pistaći, bademi, kikiriki, indijski orasi

Slani krekeri takođe mogu biti dobar izbor. Budući da sadrže so, pomoćiće u nadoknadi natrijuma, a zahvaljujući svojoj strukturi mogu smanjiti dijareju.

Prosti ugljeni hidrati

Iako se uobičajeno preporučuje da se prosti izvori ugljenih hidrata zamene onim složenim, bogatijim vlaknima ali i vitaminima i mineralima, tokom trajanja simptoma prosti ugljeni hidrati su bolji izbor, budući da se lakše vare.

Ovo uključuje testeninu, beli pirinač, beli i kukuruzni hleb, pahuljice za doručak, kao i proizvode od belog brašna poput palačinki.

Ipak, treba voditi računa o unosu šećera, budući da velika količina šećera može otežati varenje i dodatno pogoršati stanje.

Nemasni proteini

Kada se apetit vrati, u ishranu bi trebalo uključiti i nemasne izvore proteina, koji obezbeđuju važne nutrijente neophodne za održavanje snage mišića, oporavak oštećenih tkiva i doprinose oporavku nakon infekcije.

U prvom periodu tokom i nakon infekcije stomačnim virusom, najbolje je da se ove namirnice pripremaju bez začina ili sa jako malo začina, kako bi se sprečila dalja iritacija želuca i creva.

Najbolji načini pripreme u ovom periodu su kuvanje ili pečenje bez ulja ili sa jako malo ulja. Veća količina ulja i masti može povećati rizik od vraćanja ili pogoršanja tegoba, a posebno dijareje.

Proteini u hrani koji ne sadrže puno masti i koji se lako vare uključuju piletinu i ćuretinu bez masnih delova i kože, jaja, tofu i nemasnu ribu.

Kako oporavak bude napredovao, u ishranu se mogu uključiti i mahunarke, odličan izvor biljnih proteina, poput leblebija, pasulja ili sočiva, kao i masnije vrste mesa i ribe.

Hrana i pića bogata probioticima

Probiotici su dobre bakterije koje pomažu održavanju i obnavljanju ravnoteže dobrih i loših bakterija u crevima.

Usled povraćanja i dijareje, najčešćih simptoma stomačnog virusa, može doći do narušavanja crevne flore, odnosno smanjenja broja dobrih bakterija, što može uticati na zdravlje kako trenutno, tako i dugoročno.

Istraživanja pokazuju da probiotici mogu skratiti trajanje dijareje i smanjiti druge simptome stomačnog virusa.

Probiotici su dostupni u vidu dodataka ishrani, kao i u određenom broju namirnica, a pre svega u fermentisanim namirnicama.

Neke od namirnica bogatih probioticima su mlečni ili biljni jogurt, kefir, kiseli kupus, kiseli krastavci, miso, turšija, tempeh i neke vrste sireva.

Dodaci probiotika mogu se uključiti lako u ishranu, i istraživanja sugerišu da nije preterano važno da li se uzima probiotik pre ili posle jela.

Namirnice koje bi trebalo izbegavati

Lečenje i oporavak od stomačnog virusa ne zahteva posebnu ishranu, mada neke namirnice mogu dovesti do pogoršanja tegoba.

Do ovoga dolazi posebno kod jela teške hrane, poput masne, začinjene i hrane bogate vlaknima.

Sa druge strane, ukoliko je apetit normalan, može se nastaviti sa normalnom ishranom ili blago smanjenim unosom hrane.

Hrana i piće koji mogu pogoršati simptome stomačnog virusa uključuju:

• Mleko i mlečne proizvode: Mleko i mlečni proizvodi, uključujući puter, sir i kajmak, sadrže laktozu koja može biti teška za varenje čak i mesec dana nakon stomačnog gripa. Pored toga, intolerancija na laktozu i kazein su jedne od najčešćih intolerancija na hranu.
• Masnu i prženu hranu: Kao što su brza hrana, pržene namirnice, gotovi proizvodi, lisnato testo i slične namirnice i proizvodi. Posebno štetne su proizvodi sa trans mastima.
• Napitke sa kofeinom: Poput kafe, gaziranih pića, nekih vrsta čajeva i energetskih pića.
• Proste šećere: Različiti slatkiši, sokovi i drugi zaslađeni napici, kolači i slični proizvodi sadrže veliku količinu dodatih šećera.
• Začinjenu i kiselu hranu: Citrusno voće, paradajz, kari, sirće i ljute paprike mogu dodatno iritirati želudac i pogoršati tegobe.
• Alkohol: Alkoholna pića mogu dovesti do iritacije želuca, ali i povećati gubitak tečnosti, budući da se alkohol ponaša kao diuretik, što povećava rizik od komplikacija.

Koliko traje stomačni virus?

Različiti virusi mogu izazvati stomačni grip, od čega zavisi i dužina trajanja simptoma.

Najčešće stomačni virus traje od jednog dana do dve nedelje.

U nastavku sledi tabela sa najčešćim stomačnim virusima, periodom od kontakta sa virusom do pojave simptoma i njihovim trajanjem.

Norovirus je najzarazniji tokom trajanja simptoma i nekoliko dana nakon oporavka, no virus se može širiti čak i nakon dve nedelje od oporavka.

Norovirus je najčešći uzročnik virusnog gastroenteritisa koji pogađa ljude svih uzrasta.

Rotavirus, adenovirus i astrovirus obično pogađaju bebe i decu, iako se mogu zaraziti i odrasle osobe.

Lečenje stomačnog virusa

Lek za stomačni virus ne postoji, već se tokom perioda infekcije i oporavka preporučuje odmor, povećan unos tečnosti i privremeno promenjen režim ishrane koji će olakšati simptome i podstaći oporavak.

Budući da je stomačni grip najčešće izazvan virusom, lečenje ne podrazumeva upotrebu antibiotika.

Ipak, neki lekovi kod stomačnog virusa mogu pomoći da se ublaže tegobe. Oni uključuju:

• Ibuprofen: Lekovi na bazi ibuprofena mogu biti od koristi kod groznice i bolova, no kod upotrebe ibuprofena treba biti oprezan, budući da može izazvati dodatnu iritaciju želuca, posebno kod osoba koje pate od čira na želucu ili su osetljivi na lekove iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
• Paracetamol: Paracetamol se često koristi za snižavanje telesne temperature i kod umerenih bolova, a može biti dobra opcija i alternativa ibuprofenu, budući da može izazvati manje neželjenih efekata i nosi manji rizik od iritacije želuca.
• Antiemetici: Antiemetici mogu smanjiti povraćanje i osećaj mučnine.
• Lekovi za dijareju: Različiti lekovi protiv dijareje, kao što su lekovi na bazi bizmut subsalicilata ili loperamid-hidrohlorida mogu pomoći kod jake dijareje.

Ipak, osnovni vid lečenja stomačnog virusa fokusira se na odmor i održavanje adekvatne hidriranosti, kao i nadoknadi izgubljenih vitamina, minerala i soli, odnosno elektrolita.

U slučaju da se simptomi ne poboljšavaju nakon nekoliko dana, trebalo bi posetiti doktora kako bi se utvrdio uzrok simptoma.

Osim virusa, stomačni grip ponekad može biti izazvan i parazitskom ili bakterijskom infekcijom, što se može potvrditi uzorkom stolice.

Ukoliko se utvrdi da uzrok infekcije nije virus, druge opcije lečenja mogu biti efikasnije i prepisane od strane doktora, kao što su upotreba lekova protiv parazita ili antibiotika.

Trovanje hranom je još jedno stanje koje može izazvati tegobe slične stomačnom virusu.

Prirodni lek za stomačni virus

Prirodni lekovi za stomačni virus, osim odmora, hidriranja i redukovanog režima ishrane, mogu uključivati i konzumaciju čajeva, začina i neke dodatke ishrani.

Čajevi za stomačni virus koji mogu biti posebno korisni su čaj od nane ili đumbira.

Dodavanjem limunovog soka u čaj može povećava se unos vitamina C, što može imati ubrzati oporavak.

Pored toga, neki začini, poput cimeta ili kurkume mogu pomoći smanjenju infekcije i bržem oporavku.

Kako bi se iskoristile zdravstvene koristi kurkume, preporučuje se kombinovanje ovog začina sa crnim biberom koji značajno povećava biodostupnost kurkumina. Više o tome može se pročitati o članku o načinima upotrebe kurkume u prahu.

Određena istraživanja dovela su u vezu unos cinka i skraćeno trajanje tegobe uzrokovanih stomačnim virusom, pa suplementacija ovog minerala može biti od koristi.

Kako se prenosi stomačni virus?

Stomačni virus se širi sa jedne na drugu osobu kontaktom sa povraćenim sadržajem ili stolicom osobe sa infekcijom.

Pored toga, osoba koja je inficirana stomačnim virusom može zaraziti druge osobe na sledeće načine:

• Dodirivanjem površina ili predmeta
• Pripremom hrane za druge osobe
• Fizičkim kontaktom, poput rukovanja ili grljenja

Norovirus je izuzetno zarazan i može preživeti mesecima na površinama. Kada osoba sa infekcijom norovirusnom povraća, čestice virusa koje se nađu u vazduhu mogu pasti na površine ili zaraziti druge ljude koji ih udahnu.

Voda takođe može biti kontaminirana virusom, koji se na taj način može naći u u hrani ili piću, te biti izvor zaraze.

Koliko dugo se može prenositi stomačni grip?

Osobe sa stomačnim virusom mogu i dalje preneti infekciju čak i kada više nemaju simptome.

Na primer, norovirus, najčešći uzrok virusnog gastroenteritisa, može se preneti i do dve nedelje nakon nestanka simptoma i može se naći u stolici zaražene osobe.

Prostorije u kojima su ljudi u bliskom kontaktu su mesta na kojima se virusi posebno brzo mogu širiti.

Ovo uključuje višečlana domaćinstva, obdaništa, škole i fakultete, kafiće, kancelarije, restorane, prevozna sredstva, staračke domove i druge slične prostore.

Zaključak

Virusni gastroenteritis, poznatiji pod nazivom stomačni virus, je virusna infekcija do koje mogu dovesti različiti virusi, kao što su norovirus, rotavirus, adenovirus i astrovirus.

U zavisnosti od virusa koji je izazvao infekciju zavisi i trajanje simptoma, koji najčešće traju nekoliko dana. Rotavirus može dovesti do simptoma koji traju i do dve nedelje.

Najčešći simptomi stomačnog virusa su mučnina, povraćanje i dijareja, a mogu se javiti i malaksalost, povišena telesna temperatura, glavobolja, gubitak apetita i drugi simptomi.

Komplikacije stomačnog virusa su retke, i lečenje obično podrazumeva obavezno povećan unos tečnosti kako bi se sprečila dehidracija organizma, odmor i promenjen režim ishrane.