Trovanje hranom posledica je konzumiranja kontaminirane, pokvarene ili toksične hrane, a najčešće izaziva simptome kao što su mučnina, povraćanje ili dijareja.
Postoji preko 250 bolesti koje se prenose hranom, a najčešći uzroci trovanja su virusi i bakterije, kao i toksini koje proizvode bakterije.
Većina ljudi se nakon trovanja oporavlja bez medicinskog lečenja, uz adekatno hidriranje i mirovanje, dok teži slučajevi trovanja mogu zahtevati lečenje.
Trudnice, osobe starije od 65 godina, mala deca i osobe sa oslabljenim imunim sistemom su pod povećanim rizikom od komplikacija, posebno dehidracije, te bi osobe iz ovih grupa trebalo da budu posebno oprezne u slučaju razvoja simptoma trovanja.
U ovom članku detaljno se bavimo trovanjem hranom, simptomima trovanja i načinima lečenja, a biće objašnjeno i koliko traju inkubacija i tegobe, koji su uzroci i najčešće hrane koje izazivaju trovanje, i drugo.
Simptomi trovanja hranom
Simptomi trovanja hranom mogu biti od blagih do veoma teških. U svakom slučaju, ukoliko dođe do trovanja hranom mala je verovatnoća da se neće razviti barem neki od simptoma.
Simptomi koji će se javiti kao i njihov intenzitet zavise pre svega od izvora trovanja, no u nekim slučajevima uzrok trovanja ostaje potpuno nepoznat.
Trovanje hranom najčešće uključuje jedan ili više sledećih simptoma:
- Dijareja
- Grčevi i bol u stomaku, često bol u želucu
- Nelagodu i bol u donjem delu stomaka usled nakupljanja gasova
- Mučnina i povraćanje
- Gubitak apetita
- Nadimanje i nadutost stomaka
- Blaga groznica
- Glavobolja
- Slabost
Simptomi na koje bi trebalo obratiti posebnu pažnju, budući da mogu ukazivati na stanje koje može biti životno ugrožavajuće uključuju:
- Upornu dijareju koja traje duže od 3 dana
- Telesnu temperaturu višu od 38.9°C
- Otežan govor, disanje ili probleme sa vidom
- Simptome dehidracije, koji mogu uključivati suva usta, malo ili nimalo mokrenja
- Krvav urin ili krv u stolici
Ukoliko je prisutan bilo koji od pomenutih simptoma, neophodno je potražiti medicinsku pomoć bez odlaganja.
Period inkubacije
Inkubacija je vremenski period koji protekne od izloženosti izvoru trovanja do pojave prvih simptoma i tegoba.
U zavisnosti od uzročnika trovanja, može proteći od nekoliko sati do nekoliko dana pre pojave simptoma trovanja.
U sledećem segmentu članka koji objašnjava najčešće uzroke trovanja tabelarno je prikazano koji je inkubacioni period u zavisnosti od vrste trovanja, kao i koje su najčešće hrane u kojima se patogen nalazi.
Uzroci
U hrani se može naći preko 250 različitih patogena, pre svega bakterija, virusa i parazita koji mogu izazvati trovanje.
Najčešći uzročnik stomačnog virusa je norovirus, koji pogađa populaciju svih uzrasta, i obično ne zahteva lečenje i ne izaziva komplikacije.
| Uzrok trovanja | Inkibacioni period | Najčešće hrane |
|---|---|---|
| Ascaris lumbricoides | Retko izaziva simptome | Namirnice uzgajane u kontaminiranom tlu |
| Astrovirus | 4 do 5 dana | Kontaminirana voda |
| Campylobacter | 2 do 5 dana | Sirova ili nedovoljno termički obrađena piletina, nepasterizovano mleko, kontaminirana voda |
| Clostridium botulinum | 18 do 36 sati | Turšija, fermentisana i konzervirana hrana, suhomesnati proizvodi |
| Cryptosporidium | 2 do 10 dana (7 dana u proseku) | Sveže voće, povrće i sokovi, nepasterizovano jabukovo sirće, nepasterizovano mleko, kontaminirana voda |
| Diphyllobothrium latum | Retko izaziva simptome | Sirova ili nedovoljno termički obrađena riba |
| E. coli | 3 do 4 dana | Sirova ili nedovoljno termički obrađena govedina, sirove salate i drugo povrće, pasterizirano mleko, kontaminirana voda |
| Enterobiasis | Retko izaziva simptome | Kontakt sa kontaminiranim površinama ili bliskim kontaktom sa zaraženom osobom; nehigijenska priprema hrane |
| Giardia lamblia | 1 do 2 nedelje | Namirnice uzgajane u kontaminiranom tlu, kontaminirano meso, kontaminirana voda; nehigijenska priprema hrane |
| Hepatitis A virus | 15 do 50 dana | Smrznuto bobičasto voće i povrće, nedovoljno termički obrađeni morski plodovi, kontaminirana voda; nehigijenska priprema hrane |
| Listeria monocytogenes | 1 do 4 nedelje | Nepasterizovani mlečni proizvodi, dinja, suhomesnati proizvodi, dimljena riba |
| Norovirus | 1 do 2 dana | Ostrige i druge školjke, zelena salata i lisnato povrće, sveže voće, kontaminirana voda; nehigijenska priprema hrane |
| Opisthorchiidae | Retko izaziva simptome | Sirovi ili nedovoljno termički obrađeni morski plodovi i riba |
| Paragonimus | 2 do 15 dana | Sirovi ili nedovoljno termički obrađeni morski plodovi |
| Rotavirus | 1 do 2 dana | Morski plodovi, salate, kontaminirana voda i led |
| Salmonella | 6 sati do 6 dana | Sirovo ili nedovoljno termički obrađena živina, jaja, sirovo voće i povrće, kontaminirana voda |
| Sapovirus | 1 do 3 dana | Morski plodovi, kontaminirana voda |
| Shigella | Obično 1 do 2 dana (do 7 dana) | Sirovo povrće, hladne salate poput salate od tunjevine i salate od krompira i mladog krompira, sendviči, kontaminirana voda; nehigijenska priprema hrane |
| Staphylococcus aureus | 30 minuta do 8 sati | Puding, pekarski proizvodi sa filovima, unapred isečene mesne prerađevine, hladne salate poput salate od tune i salate od krompira, sendviči; nehigijenska priprema hrane |
| Taenia saginata (beef tapeworm) | Retko izaziva simptome | Sirova ili nedovoljno termički obrađena govedina |
| Taenia solium (pork tapeworm) | Retko izaziva simptome | Sirova ili nedovoljno termički obrađena svinjetina |
| Toxoplasma gondii | Retko izaziva simptome | Sirovi ili nedovoljno termički obrađeni morski plodovi i meso, kontaminirana voda; kontakt sa zaraženim mačjim izmetom; nehigijenska priprema hrane |
| Trichinella | 1 do 2 dana za stomačne tegobe i 2 do 8 nedelja za druge simptome | Sirovo ili nedovoljno termički obrađeno meso, posebno svinjetina i divljač |
| Vibrio vulnificus | 2 do 48 sati | Sirovi ili nedovoljno termički obrađeni morski plodovi |
Lečenje
Obično se trovanje hranom može uspešno lečiti samostalno u kućnim uslovima, bez potrebe za posetom lekaru.
Kako bi se ubrzao oporavak od trovanja, neophodno je adekvatno hidriranje i što više odmora, kao i pridržavanje režima ishrane koji će pomoći kod dijareje i mučnine.
U slučajevima teške dijareje, upotreba lekova koji se mogu kupiti bez recepta mogu biti od koristi.
Povećan unos tečnosti
Osnovni simptomi i znaci trovanja hranom su dijareja i povraćanje, što dovodi do povećanog gubitka tečnosti iz organizma.
Ukoliko se tečnost i elektroliti ne nadoknade mogu se javiti različite komplikacije.
Pravilno hidriranje posebno je važno kod beba i male dece, kod kojih do dehidracije može doći veoma brzo i ugroziti život.
Tokom lečenja od trovanja hranom trebalo bi birati vodu, nezaslađene čajeve, ali i prirodne voćne sokove i kokosovu vodu, koji sadrže elektrolite i ugljene hidrate koji će vratiti energiju.
Čajevi koji mogu pomoći da se umire nervozna creva i želudac su kamilica, nana ili korena maslačka. Iako sadrži manju količinu kofeina, zeleni čaj takođe može biti dobar izbor.
Sportska pića ili elektroliti u formi dodataka ishrani mogu biti od koristi u slučaju teške dijareje ili povraćanja.
U ovom periodu trebalo bi izbegavati alkohol i pića sa kofeinom, koja osim što mogu iritirati probavni trakt, imaju i dijuretičko dejstvo.
Lekovi bez recepta
Lekovi koji se mogu kupiti bez recepta, kao što su loperamid ili bizmut subsalicilat mogu pomoći kod kratkotrajne dijareje i mučnine.
Ipak, treba biti oprezan sa upotrebom ovih lekova.
Povraćanje i dijareja su prirodni načini na koji se organizam oslobađa tokisna, pa njihovo suzbijanje može produžiti lečenje trovanja.
Osim toga, ublažavanjem simptoma može se odložiti neophodna poseta lekaru u slučaju težih infekcija i povećati rizik od komplikacija ili produžiti trajanje tegoba.
U svakom slučaju, ukoliko dijareja ne prestaje nakon nekoliko dana, neophodna je poseta doktoru.
Probiotici i povećan unos hrane bogate vlaknima mogu pomoći kod formiranja stolice i smanjenja simptoma dijareje.
Usled kraćeg zadržavanja hrane u crevima, kao posledica trovanja i dijareja ponekad se javlja promenjena boja stolice.
Žuta stolica ili stolica zelene boje obično nisu razlog za brigu, dok katranasta ili crvena stolica mogu ukazivati na prisustvo krvi.
Osim toga, moguća je pojava sluzi u stolici i pogoršanje tegoba hemoroida usled naprezanja i čestog pražnjenja creva.
Obično hemoroidi traju nekoliko dana nakon oporavka od trovanja i prestanka dijareje.
Odmor
Odmor je neophodan za osobe sa trovanjem hranom, kako bi se telo oporavilo i izborilo sa infekcijom.
Do prestanka tegoba trebalo bi odsustovati sa posla ili škole, uz što manje fizičkih napora.
Nakon povlačenja simptoma važno je postepeno vraćanje redovnim aktivnostima, budući da organizam može biti iscrpljen.
Teška trovanja hranom i rizične grupe
Kod težih oblika trovanja ili kod osoba koje spadaju u neko od rizičnih grupa od razvoja komplikacija, medicinski tretman može biti neophodan.
U rizične grupe spadaju:
- Trudnice
- Stariji od 65 godina
- Novorođenčad, bebe i mala deca
- Osobe sa oslabljenim imunim sistemom
Lečenje može da podrazumeva intravensku nadoknadu elektrolita i tečnosti, upotrebu antibiotika i drugih lekova koji se izdaju sa ili bez recepta, po preporuci lekara.
Iako retko, najteži slučajevi trovanja mogu zahtevati hospitalizaciju.
Ishrana tokom trovanja hranom
Ishrana tokom oporavka i lečenja od trovanja hranom je veoma važna.
Ovo podrazumeva pravilan izbor namirnica koje neće dodatno iritirati gastrointestinalni trakt i koji će dovesti do prestanka dijareje.
U nastavku slede smernice šta jesti tokom trovanja hranom, a šta izbegavati.
Tokom trajanja dijareje i povraćanja najbolje je birati lako svarljive, nezačinjene namirnice, sa niskim sadržajem masti.
Ove namirnice uključuju:
- Slane krekere i dvopek
- Tost
- Banane
- Beli pirinač
- Ovsenu kašu
- Kuvani krompir ili krompir pire
- Kuvano povrće
- Pileću supu
- Ceđeno voće
- Sportska pića sa elektrolitima
Namirnice koje mogu pogoršati stanje i tegobe, te koje bi trebalo izbegavati do potpunog oporavka uključuju:
- Mlečne proizvode
- Masnu i prženu hranu
- Jako začinjenu hrana
- Namirnice sa visokim sadržajem šećera
- Kofein i alkohol
Dijagnoza
Trovanje hranom se obično lako dijagnostikuje samo na osnovu simptoma, koji su doktoru obično dovoljni za postavljanje dijagnoze.
U težim slučajevima, analiza stolice ili krvi, kao i konzumirane hrane, mogu biti potrebni kako bi se uvrdilo šta je izazvalo trovanje.
Analiza stolice kod trovanja obično podrazumeva traženje bakterija ili parazita u stolici.
U slučaju da se sumnja na tešku dehidraciju koja dolazi kao posledica trovanja hranom, doktor može tražiti da se obavi i ispitivanje urina.
Prevencija
Prevencija trovanja hranom podrazumeva pre svega pravilno i higijensko rukovanje hranom i izbegavanje hrane koja može biti nebezbedna.
Rizik od trovanja hranom veći je tokom letnji meseci, budući da viša temperatura pogoduje razvoju mikroorganizama ali i da je prisutan veći broj insekata koji mogu da prenesu različite izazivače trovanja.
Hrana životinjskog porekla naročito je pogodna za razvoj i razmnožavanje patogenih mikroorganizama, pa se posebno rizičnim smatraju namirnice kao što su:
- Meso i mesne prerađevine
- Jaja i proizvodi sa termički neobrađenim jajima, poput majoneza, kremova i filova
- Mleko i mlečni proizvodi
- Riba i morski plodovi
Osim životinjskih proizvoda, i voće i povrće koje nije termički obrađeno i temeljno oprano takođe može biti izvor trovanja.
Osnovna mera prevencije je temeljno pranje ruku i pribora za obradu namirnica, kao i radnih površina i posuđa sa kojima hrana dolazi u kontakt.
Kada je reč o pripremi hrane, najsigurniji način da se mikroorganizmi u hrani unište jeste termička obrada hrane na temperaturama preko 70°C i njena konzumacija u roku od dva sata po pripremi, odnosno dalje čuvanje na temperaturi ispod 8°C.
Zaključak
Trovanje hranom je relativno često, a najčešći simptomi trovanja su dijareja, mučnina, povraćanje, bolovi i grčevi u stomaku i povišena telesna temperatura.
Do trovanja dolazi nakon konzumacije kontaminirane hrane ili pića, a uzročnici mogu biti virusi i bakterije.
Simptomi, inkubacija i trajanje simptoma zavisi pre svega od uzroka trovanja, a lečenje se obično može uspešno obaviti u kućnim uslovima, uz adekvatan odmor i hidriranje.
Teži slučajevi trovanja mogu zahtevati medicinsko lečenje i uključivati antibiotike i druge lekove, kao i intravensku nadoknadu tečnosti i elektrolita u slučaju dehidracije.
Namirnice životinjskog porekla i njihove prerađevine, kao i sirovo voće i povrće najčešće su vrste hrane koje dovode do trovanja.
Adekvatnom higijenom i termičkom obradom i čuvanjem hrane može se uspešno smanjiti rizik od trovanja.
