Vežbe za vilični zglob se izvode kako bi se ojačao, stabilizovao i poboljšao obim pokreta u viličnom zglobu.
Vilični zglob naziva se i temporomandibularni zglob, ili skraćeno TMZ.
Ove vežbe su korisne za ljude koji imaju probleme sa temporomandibularnim, odnosno viličnim zglobom, bilo da se radi o bolovima, ograničenjima pokreta ili drugim stanjima kao što su dislokacije ili subluksacije.
Takođe, mogu biti korisne i za sportiste koji su izloženi povećanom stresu na viličnom zglobu.
U ovom članku objasnićemo koje su vežbe za vilični zglob, kao i kada i kako iz treba izvoditi.
Vežbe za vilični zglob
Vežbe za vilični zglob imaju za cilj da postepeno vrate opseg kretanja vilice i smanje bilo kakvu nelagodnost ili bol u vilici.
Ove vežbe prvenstveno se odnose na temporomandibularni zglob, ali i na mišiće grla i vrata.
Vežbe treba izvoditi polako i oprezno.
U nastavku slede vežbe koje se često preporučuju za jačanje viličnog zgloba i unapređenje njegove pokretljivosti.
Istezanje viličnog zgloba:
Postavite palac ispod brade i lagano vršite pritisak prema dole. Držite ovu poziciju 15 do 30 sekundi. Ovo će pomoći da se opuste mišići viličnog zgloba i poboljša pokretljivost.
Aktivacija mišića viličnog zgloba:
Postavite jezik na nepce i pritisnite ga. Ova vežba pomaže jačanju mišića viličnog zgloba.
Rotacija vilice:
Nežno otvorite usta i rotirajte vilicu levo-desno, kao da žvaćete, ali bez žvakanja hrane. Ovo pomaže u održavanju opsega pokreta u viličnom zglobu.
Vežbe otpora:
Upotrebite prst ili gumenu traku kako biste dodali blagi otpor dok otvarate i zatvarate usta. Ovo može pomoći u jačanju mišića viličnog zgloba.
Istezanje mišića vrata:
Istežite mišiće vrata, jer često su mišići vrata povezani sa viličnim zglobom. Nagibajte glavu prema levoj strani i držite 15 do 30 sekundi, pa zatim prema desnoj strani.
Termoterapija i hladno lečenje:
Primena toplote ili hladnoće može pomoći u smanjenju otoka i ublažavanju bola u viličnom zglobu. Toplota opušta mišiće, dok hladnoća može smanjiti upalu.
Hladne i tople obloge su prirodan lek kod otoka i bola, i mogu se primenjivati više puta dnevno.
Anatomija viličnog zgloba
Vilični zglob je kompleksan zglob koji omogućava različite vrste pokreta u usnoj šupljini, kao što su žvakanje hrane, govor, gutanje i izražavanje emocija.
Ovi pokreti u velikoj meri zavise od različitih mišića koji rade zajedno da bi omogućili preciznu kontrolu i pokretljivost viličnog zgloba.
Mišići u predelu glave i lica su poprečno prugasti mišići i po ćelijskom sastavu potpuno jednaki kao i veliki mišići na ekstremitetima koji su često deo različitih programa treninga, poput treninga u teretani.
Glavni mišići koji su uključeni u pokretanje vilice uključuju:
- Masetre. Masetri su najjači mišići vilične regije i nalaze se na stranama lica. Ovi mišići su odgovorni za žvakanje hrane. Kada se maseteri skrate, dolazi do podizanja donje vilice prema gornjoj, što omogućava žvakanje hrane.
- Temporalis. Temporalis mišići se nalaze na temporalnoj kosti, odnosno delu lobanje iznad uha, i pričvršćuju se za donju vilicu. Ovi mišići takođe igraju ključnu ulogu u žvakanju. Kontrakcija temporalis mišića podiže donju vilicu prema lobanji.
- Pterigoidni mišiće. Pterigoidni mišići se nalaze dublje u usnoj šupljini i postoje dva glavna para: lateralni pterigoid i medialni pterigoid. Ovi mišići pomažu u bočnim pokretima donje vilice i igraju ulogu u bočnom pomeranju temporomandibularnog zgloba.
- Digastrike. Digastrici su mišići koji pomažu u otvaranju usta. Postoje dva para digastrica, prednji i zadnji, koji pomažu u kontroli pokreta otvaranja i zatvaranja usta.
- Stilohioidne i geniohioidne mišiće. Ovi mišići se takođe nalaze u viličnom području i igraju ulogu u kontroli pokreta jezika i dna usne duplje.
- Buccinator. Buccinator mišić se nalazi u obrazima i pomaže u održavanju hrane unutar usne šupljine tokom žvakanja. Ovaj mišić je važan za proces gutanja.
Svi ovi mišići rade zajedno kako bi omogućili složene pokrete i funkcije viličnog zgloba.
Precizna kontrola ovih mišića i ravnoteža između njih ključni su za normalno funkcionisanje usne šupljine i omogućavanje osnovnih svakodnevnih aktivnosti poput žvakanja, govora i gutanja.
Oštećenje ili disfunkcija ovih mišića može dovesti do različitih problema sa viličnim zglobom i funkcijom usne duplje.
Drugi načini za smanjenje bola u viličnom zglobu
Sredstva protiv bolova bez recepta kao što su ibuprofen i paracetamol mogu pomoći u ublažavanju bolova viličnom zglobu. Lekovi za opuštanje mišića takođe mogu biti od koristi ukoliko je prisutan intenzivan bol.
Osobe koje pate od čira na želucu trebalo bi da izbegavaju ibuprofen i ostale lekove iz grupe nesteroidnih inflamatornih lekova, budući da oni mogu dovesti do pogoršanja stanja i komplikcija poput pucanja čira ne želucu.
Osobe kod kojih do tegoba sa viličnim zglobom dolazi usled škrgutanja zubima ili stiskanja vilice mogu da svoje stanje poboljšaju nošenjem zaštitnih guma za zube, takozvanih splintova.
Bruksizam je često jedan od razloga zašto zub boli noću.
Pored toga, neki ortodontski problemi mogu dovodesti do bola u temporomandibularnom zglobu, kao što su loš zagrižaj, progenija, ili nepravilno izrasli zubi.
Kod prisustva ovih stanja trebalo bi da razmotriti opciju nošenja ortodonstskog aparata, poput fiksne proteze ili folija za ispravljanje zuba.
Impaktirani umnjaci ili umnjaci za koje nema dovoljno prostora u vilici mogu biti još jedan od uzroka bola u vilici.
Ukoliko je ovo uzrok bola i nelagode, kao i tegoba poput škripanja, kliktanja ili smanjene pokretljivosti vilice, neophodno je vađenje umnjaka.
Bol u viličnom zglobu može se smanjiti ili otkloniti i nekim jednostavnim koracima kao što su:
- Konzumacija mekane hrane koja ne zahteva puno žvakanja kako bi se zglob vilice opustio i odmorio
- Izbegavanje žvakanja žvakaćih guma, gumenih bombona i slično
- Izbegavanje grickanja noktiju
- Izbegavanje griženja donje usne
- Ograničavanje pokreta vilice poput zevanja ili pevanja
Jak bol oštećenih zglobova može zahtevati invazivnije tretmane, kao što su injekcije kortikosteroida u vilični zglob.
Hirurški tretmani su poslednja opcija koja se može primeniti kada ni jedan drugi oblik lečenja ne da željene rezultate, ili jedini mogući tretman u slučaju tumora i fuzije zglobova.
Najčešće povrede viličnog zgloba
Najčešće povrede vilice obično uključuju povrede kostiju viličnog zgloba, zuba i mekih tkiva oko vilice.
Evo nekoliko najčešćih povreda vilice:
- Fraktura vilice. Fraktura ili prelom vilice može se javiti kao rezultat udarca ili povrede lica. Ova povreda može uključivati različite delove donje ili gornje čeljusti. Povrede vilice mogu biti otvorene, kada fragment kosti probija kožu, ili zatvorene, bez probijanja kože. Lečenje uključuje imobilizaciju vilice i u nekim slučajevima hiruršku korekciju.
- Dislokacija viličnog zgloba. Dislokacija se dešava kada se vilični zglob pomera izvan svojih normalnih položaja. Ovo može izazvati bol i ograničenje pokreta vilice. Lečenje obično uključuje vraćanje zgloba u normalan položaj, a ponekad i fiksiranje.
- Luxatio mandibulae. Ova povreda se događa kada se donja čeljust izmesti iz svojih zglobnih površina bez mogućnosti povratka u normalan položaj. To može biti posledica traume ili disfunkcije viličnog zgloba. Lečenje uključuje vraćanje donje vilice u normalan položaj.
- Povrede mekih tkiva. Osim povreda kostiju, povrede vilice mogu uključivati i povrede mekih tkiva kao što su oštećenja kože, mišića i ligamenata oko vilice. To može dovesti do otoka, modrica i bolova.
- Povrede zuba. Povrede vilice često prate povrede zuba, posebno u slučajevima udaraca u lice ili sportskih povreda. Oštećeni zubi mogu biti polomljeni, ispadnuti ili imati druge probleme koji zahtevaju stomatološko lečenje i nadogradnju zuba.
- Temporomandibularni poremećaji (TMD). Ovo nisu tipične povrede, ali predstavljaju grupu stanja koja mogu uzrokovati bol i disfunkciju u viličnom zglobu i okolnim tkivima. Simptomi TMD-a uključuju bol u viličnom zglobu, ograničenje pokreta vilice, škripanje ili kliktanje zgloba, glavobolje, bol zuba na zagrižaj i druge probleme.
- Upala vilice. Infekcije ili upale vilice mogu se pojaviti zbog različitih razloga, uključujući oralne infekcije, apscese ili druge bolesti. Ove infekcije mogu uzrokovati bol, otok i druge simptome.
Važno je da se bilo koja povreda vilice pažljivo proceni i leči od strane medicinskog stručnjaka, kao što je ortopedski hirurg ili stomatolog.
Povrede koje uključuju frakture i dislokacije vilice smatraju se stanjima koja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Lečenje zavisi od vrste i ozbiljnosti povrede, ali rano dijagnostikovanje i odgovarajuće lečenje mogu sprečiti komplikacije i pomoći u bržem oporavku.
Zaključak
Uzroci bola i drugih tegoba povezanih sa temporomandibularnim, odnosno viličnim zglobom mogu biti različiti, od traumatskih povreda, preko fraktura i dislokacija vilice pa sve do povreda zuba i rasta umnjaka.
U većini slučajeva, vežbe za vilični zglob mogu biti od koristi i dovesti do olakšanja ili povlačenja tegoba, budući da dovode do jačanja, stabilizacije i povećane pokretljivosti viličnog zgloba.
Pored vežbi, upotreba lekova protiv bolova ili za opuštanje mišića, kao i korigovanje određenih životnih navika mogu biti od pomoći.
Ukoliko bol i pored vežbi ne prestaje nakon nekoliko dana, neophodno je posetiti ortopeda ili stomatologa kako bi se utvrdio uzrok bola i započelo sa adekvatnom terapijom.
