Vitamin A (retinol): Za šta je dobar, izvori, dnevna doza

Vitamin A i je odgovoran za brojne procese u telu, iako možda nije u žiži popularnosti kao vitamin C ili vitamin D.

Međutim, to ne umanjuje značaj vitamina A koji je direktno odgovoran i zaslužan za očuvanje vida budući da učestvuje u stvaranju vidnog pigmenta, kao i obezbeđivanje normalne funkcije imunološkog sistema.

Savremena medicina tvrdi da vitamin A može smanjiti rizik od pojave zaraznih bolesti, a takođe nedovoljno poznata činjenica o ovom vitaminu jeste da omogućava podršku pravilnom rastu i razvoju bebe u materici.

Danas najveću popularnost vitamin A uživa zahvaljujući retinolu koji ima široku upotrebu na polju lepote.

Retinol je jedan od najznačajnijih faktora kada je reč o poboljšanju kože, te doprinosi opštoj fleksibilnosti kože i smanjuje vidljivost bora kod osoba čija koža pokazuje znake starenja.

Važno je napomenuti da vitamin A i retinol nisu isto, ali su usko povezani.

Retinol je oblik vitamina A koji se može transformisati u retinal, aktivniji oblik, koji dalje može da se transformiše u retinoičnu kiselinu, najaktivniji oblik vitamina A.

Retinoična kiselina vrši ključnu funkciju u regulaciji gena, rastu i diferencijaciji ćelija.

U ovom članku biće detaljno objašnjeno gde se vitamin A nalazi, kolika doza je bezbedna, kako i koji su najčešći izvori vitamina A, uključujući i listu namirnica u kojima se vitamin A nalazi.

Pored toga, biće reči i o suplementima vitamina A, rizicima i opštim koristima, uključujući i njihovu cenu.

Za šta je dobar vitamin E?

Primarna funkcija vitamina A je očuvanje kvaliteta vida, praćena pojačavanjem funkcije imunološkog sistema.

Vitamin A je odgovoran za nekoliko funkcija u organizmu koje su od izuzetne važnosti, poput:

• Proizvodnje i aktivnosti belih krvnih zrnaca
• Pravilnog razvoja fetusa
• Održavanja kvalitetnog vida
• Održavanja zdravlja kože, sprećavajući različite probleme i suvu kožu
• Pomoći u održavanju sluzokože određenih delova tela, poput nosa, sinusa i usne šupljine
• Pomoći imunološkom sistemu u borbi protiv različitih zaraznih bolesti i infekcija
• Omogućavanja bržeg zarastanja rana
• Smanjenje oksidativnog stresa
• Unapređenja reproduktivnog zdravlja
• Regulacije gena
• Održavanja zdravlja kostiju
• Unapređenja funkcije endokrinog sistema

Ove raznolike funkcije čine vitamin A vitalnim nutrijentom za opšte zdravlje i dobrobit organizma.

Vitamin A potiče iz dva izvora:

1. Prva kategorija: Poznata kao retinoidi, proizlazi iz životinjskih izvora i obuhvata retinol.
2. Druga kategorija: Poznata kao karotenoidi, dolazi iz biljnih izvora i obuhvata beta-karoten. Organizam konvertuje beta-karoten u vitamin A. Ključni karotenoidi, među kojima su likopen, lutein i zeaksantin, poseduju značajna biološka svojstva, uključujući antioksidativne i fotoprotektivne aktivnosti.

Sveukupno, vitamin A ima ključnu ulogu u očuvanju vitalnih funkcija organizma.

Iako je važnost vitamina A velika za opšte zdravlje, ovaj vitamin u velikim dozama može biti opasan.

Mera, odnosno pravilno doziranje je od izuzetne važnosti kada je reč o pravilnoj ishrani i suplementaciji.

Pravilo da više nije nužno i bolje u potpunosti važi i za unos vitamina i minerala.

Prekomerne doze nose sa sobom različite zdravstvene rizike, a za suplementaciju vitamina trebalo bi se okrenuti isključivo po utvrđenom nedostatku ili kada je to prepisano od strane lekara.

Dnevna doza vitamina A

Preporučena dnevna doza vitamina A za odrasle osobe iznosi između 0.8 i 1.0 mg. Doze veće od navedenih zahtevaju lekarski nadzor.

Vitamin A je vitamin koji je rastvorljiv u mastima, grupu vitamina u koju spadaju i vitamin D, E i K.

Kako bi se bolje apsorbovao u organizmu, vitamin A bi trebalo uvek uzimati zajedno sa obrokom koji sadrži dobre masti, poput avokada, orašastih plodova i semenki, maslina ili maslinovog ulja ili mlečnih proizvoda.

U nastavku slede preporuke dnevnog unosa vitamina A kroz ishranu prema uzrastu i polu, kao i preporučene doze za trudnice i dojilje.

Dnevni unos vitamina A za decu

Dnevni unos vitamina A za odrasle

Vitamin E i cink podržavaju organizam u efikasnijem korišćenju vitamina A, što dodatno poboljšava apsorpciju gvožđa iz hrane.

Preporučuje se da osobe koje razmatraju uzimanje suplemenata vitamina A, posebno u većim dozama, konsultuju sa svojim lekarom kako bi osigurale odgovarajuću dozu i sprečile nuspojave i komplikacije.

Prevelika količina vitamina A može biti toksična, a do ovoga obično dolazi kao posledica upotrebe suplemenata vitamina A. Dostizanje toksičnih koncentracija vitamina A kroz ishranu je izuzetno retko.

Uzimanje sintetičkog vitamina A u prevelikim dozama često dovodi do problema sa jetrom, dok u težim slučajevima može čak dovesti do smrtonosnih ishoda.

Najčešći simptomi toksičnosti vitamina A uključuju:

Iako se vitamin A iz hrane smatra apsolutno bezbednim, može doći do toksičnosti u kombinaciji sa suplementima.

Osobe sa bolestima jetre ili dijabetesom ne smeju samoinicijativno koristiti suplemente vitamina A bez prethodne konsultacije sa svojim lekarom.

Dodatne mere opreza uključuju izbegavanje uzimanja vitamina A putem suplemenata ukoliko se već uzima retinoid, budući da to može povećati ukupnu količinu vitamina A.

Pušači, kao i osobe koje konzumiraju velike količine alkohola, ne bi trebalo da uzimaju suplemente beta-karotena, jer to može povećati nivoe masti u krvi.

Takođe, osobe koje uzimaju određene lekove trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre nego što samostalno unose vitamin A.

Lekovi koji mogu stupiti u interakciju sa vitaminom A uključuju tetraciklinske antibiotike, antacide, antikoagulanse, lekove za snižavanje holesterola, lekove za jetru i doksorubicin.

Kada je potrebna suplementacija vitaminom A, dostupne su različite opcije i oblici, uključujući tablete beta-karotena ili dodatak ishrani s vitaminom A, koje su pogodne za konzumaciju kada je imunološki sistem oslabljen ili nakon preležane infekcije.

Ipak, kao i sa većinom drugih vitamina i minerala, najbolji izvori dolaze iz hrane, te je optimalan unos vitamina A putem raznovrsne ishrane ključan za održavanje ravnoteže u organizmu i podršku imunološkom sistemu.

Za razliku od izolovanog oblika kakav se nalazi u suplementima, vitamin A se u hrani nalazi sa brojnim drugim mikronutrijentima i hranjivim sastojcima koji zajedno imaju pozitivan uticaj na zdravlje.

Izvori vitamina A iz hrane

Iako razni suplementi sadrže vitamin A, najbolji način da se obezbedi optimalan unos ovog vitamina je kroz raznovrsnu ishranu.

Hrana bogata vitaminom A, poput šargarepe, spanaća i jetre, predstavlja prirodne izvore ovog ključnog nutrijenta, ai i brojnih drugih važnih jedinjenja koja mogu unaprediti zdravlje.

Za povećanje vitamina A ishranom neophodno je uključiti sledeće namirnice u ishranu:

• Losos
• Izunutrice, kao što je džigerica
• Tuna
• Batat, odnosno slatki krompir
• Spanać
• Šargarepa
• Dinja
• Paprika, posebno crvena paprika
• Bundeva
• Zelena salata
• Cheddar sir
• Mango
• Papaja
• Kajsije

Uključivanje ovih namirnica u ishrani je izuzetno važno za održavanje optimalnog nivoa vitamina A u organizmu.

Suplementi

Osobe koje imaju potvrđen nedostatak vitamina A mogu ga nadoknaditi putem suplemenata koji su široko dostupni i po relativno pristupačnim cenama.

Suplementi koji sadrže vitamin A dostupni su u različitim formama, uključujući tablete, mekane tablete, sprejeve, praškove za direktnu upotrebu i kapi.

Ovi suplementi mogu se nabaviti bez lekarskog recepta u apotekama, drogerijama, pa čak i prodavnicama robe široke potrošnje.

Međutim, pre upotrebe dodataka sa vitaminom A preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Kada je je najbolje piti vitamin A?

Vitamin A obično se unosi putem ishrane ili suplemenata, a nema specifičnog vremena tokom dana kada je najbolje piti ili uzimati ovaj vitamin.

Suplemente vitamina A trebalo bi upotreljavati prema priloženom uputstvu ili smernicama dobijenih od strane lekara.

Ukoliko se vitamin A unosi putem hrane, najbolje je uključiti namirnice bogate ovim vitaminom u različite obroke tokom dana.

Vitamina A, bilo iz hrane ili suplemenata, biće značajno bolje apsorbovan ukoliko se konzumira zajedno sa mastima, budući da se radi o vitaminu rastvorljivom u mastima.

Kako doba dana ne igra ulogu u efikasnosti njegovog iskorišćenja, svako može da uzimanje vitamina A prilagodi sopstvenom rasporedu.

Cena

Cene suplemenata vitamina A variraju u zavisnosti od veličine pakovanja, doze, proizvođača i drugih faktora.

Na primer, pakovanje od 30 kapsula vitamina A obično se kreće u rasponu od 600 do 3,000 dinara.

Nedostatak vitamina A

Nedostatak vitamina A u organizmu ili niske vrednosti ovog važnog nutrijenta mogu izazvati raznovrsne simptome, od blagih do ozbiljnih.

Neki od najčešćih simptoma uključuju:

• Suvu kožu, zategnutost kože i pojavu suvih bora
• Ljuštenje kože
• Česte rane i posekotine koje ne zarastaju dobro
• Slab imunitet i česte prehladde
• Suva i beživotna kosa ili gubitak kose
• Poremećaj sna
• Ginekološke bolesti
• Oštećenje vida

Toksičnost i rizici

Ukoliko se suplementacija, odnosno unos vitamina A ne sprovodi po preporuci lekara ili nakon potvrđenog nedostatka, koncentracija vitamina A u organizmu može dostići toksične nivoe ili doći do predoziranja vitaminom A.

Kako je vitamin A rastvorljiv u mastima, on se može akumulirati u masnom tkivu čoveka i dostićni toksične nivoe.

Prekomerna koncentracja vitamina naziva se i hipervitaminoza.

Neki od najčešćih simptoma predoziranja vitaminom A uključuju:

• Dermatitis
• Svrab
• Urtikarija
• Poremećaj sna ili pospanost
• Perut
• Mučninu i povraćanje
• Stomatitis
• Krvarenje desni

Ukoliko dođe do ovakvih reakcije prilikom uzimanja vitamina A, neophodno je konsultovati lekara.

Zaključak

Vitamin A vitamin rastvorljiv u mastima koji je neophodan za pravilno funkcionisanje organizma.

Njegova uloga u organizmu se primarno odnosi na očuvanje vida, a izuzetno je značajan i za pravilno funkcionisanje imunološkog sistema.

Izvori hrane bogati ovim vitaminom uključuju šargarepu, slatki krompir, spanać, crvenu papriku, mleko i mlečne proizvodime, losos, tunjevinu i druge.

Simptomi nedostatka vitamina A uključuju probleme sa kožom i usporeno zarastanje rana, oslabljen imunitet, probleme sa spavanjem i vidom.

Sa druge strane, prekomeran unos vitamina A, posebno korišćenjem suplemenata, može dovesti do hipervitaminoze, i tegoba poput dermatitisa i svraba, poremećaja sna, mučnine, povraćanja, kao i stomatitisa i krvarenja desni.

Ozbiljna stanja hiptervitaminoze vitaminom A mogu čak biti opasna po život, pa se suplementacija preporučuje isključivo kada je utvrđen nedostatak u organizmu i po preporuci lekara.