Katarakta: Šta je, simptomi, operacija, oporavak

Katarakta, stanje poznato i kao siva mrena, jedno je od najčešćih očnih bolesti i vodeći uzrok izlečivog slepila u svetu.

Ovo oboljenje najčešće pogađa stariju populaciju, ali se može javiti i kod mlađih osoba usled različitih faktora.

Katarakta nastaje postepenim zamućenjem očnog sočiva, što dovodi do progresivnog zamagljivanja vida koje otežava svakodnevne aktivnosti.

Bez lečenja, katarakta može prouzrokovati značajno oštećenje vida, pa čak i slepilo.

Srećom, savremena medicina omogućava uspešno lečenje katarakte operativnim putem, čime se vid obnavlja i poboljšava kvalitet života obolelih.

U ovom članku objasnićemo šta je katarakta i koje vrste postoje, koji su simptomi i uzroci, kao i kako se postavlja dijagnoza i leči ovo stanje, odnosno kako izgleda operacija katarakte, koliko košta i koliko traje oporavak.

Šta je katarakta?

Katarakta je oboljenje oka koje se karakteriše zamućenjem prirodnog očnog sočiva.

Očno sočivo se nalazi iza zenice i normalno je potpuno providno, omogućavajući svetlosti da se fokusira na mrežnjaču i stvori jasnu sliku.

Usled katarakte, struktura sočiva se menja, proteinska vlakna unutar sočiva se zgrušavaju i stvaraju nakupine, što dovodi do gubitka prozirnosti i sočivo postaje mutno, kao zamagljeno staklo.

Kako katarakta napreduje, sve manje svetlosti dopire do mrežnjače, pa vid postaje zamućen i nejasan.

Katarakta obično napreduje polako tokom godina, zahvatajući jedno ili oba oka, iako ne mora pogoditi oba oka istovremeno istim intenzitetom.

Bez pravovremenog lečenja, katarakta može dovesti do teškog oštećenja vida i slepila.

Vrste katarakte

Postoji nekoliko različitih vrsta katarakte, koje se klasifikuju prema uzroku nastanka i periodu života u kom se javljaju:

• Senilna katarakta: Najčešći oblik katarakte, povezan sa procesom starenja, kod kog sočivo vremenom gubi providnost zbog degenerativnih promena. Senilna katarakta se obično javlja posle 60. godine života.
• Kongenitalna katarakta: Zamućenje sočiva prisutno od rođenja ili koje se razvija u ranom detinjstvu naziva se urođena ili kongenitalna katarakta. Ova vrsta katarakte može nastati usled genetskih faktora ili infekcija tokom trudnoće, i iako je retka, kongenitalna katarakta je značajan uzrok oštećenja vida kod dece i zahteva ranu intervenciju.
• Traumatska katarakta: Nastaje kao posledica povrede oka, kao što su udarci, posekotine ili prodorne povrede, koje mogu oštetiti strukturu sočiva i dovesti do njegovog zamućenja, ponekad i godinama nakon povrede.
• Metabolička katarakta: Sekundarna katarakta se razvija usled drugih oboljenja ili spoljašnjih faktora. Na primer, dijabetes ili dugotrajna upotreba kortikosteroidnih lekova može izazvati ili može ubrzati formiranje katarakte. Katarakta se može pojaviti i kao komplikacija drugih očnih stanja, poput komplikacija zapaljenja unutar oka, ili usled izlaganja radijaciji.

Kao što se iz prethodnog može videti, katarakta nije isključivo bolest starijih osoba iako daleko najčešće pogađa starije osobe, već se može javiti i usled povreda, bolesti ili postojati od rođenja.

Simptomi

Katarakta se razvija postepeno, pa simptomi u početku mogu biti vrlo blagi ili gotovo neprimetni.

Međutim, kako zamućenje sočiva postaje veće, vid se sve više pogoršava.

Uobičajeni simptomi katarakte uključuju:

• Zamagljen, mutan vid, ponekad uz pojavu dvostrukih slika, i smanjena oštrina, što podseća na gledanje kroz maglu ili zamućeno staklo
• Povećana osetljivost na svetlost, uz česte pojave odsjaja ili halo efekta oko izvora svetlosti
• Teškoće sa noćnim vidom, što se često manifestuje kao slabiji vid u uslovima slabog osvetljenja i otežana vožnja noću zbog odsjaja farova
• Izbledeli ili požuteli izgled boja
• Česte promene dioptrije na naočarima

Pomenuti simptomi katarakte dovode do toga da aktivnosti poput čitanja, vožnje ili prepoznavanja lica vremenom postaju otežane.

Kako su ovi znaci katarakte slični simptomima i nekih drugih očnih oboljenja, kao što su glaukom, makularna degeneracija, dijabetička retinopatija ili suvo oko, veoma je važno da oftalmolog pregleda pacijenta i postavi tačnu dijagnozu čim dođe do trajnog zamagljenja vida ili drugih smetnji.

Uzroci i faktori rizika

Najčešći uzrok katarakte su prirodne promene usled starenja, te gotovo svaka osoba u poznijim godinama doživljava izvesni stepen zamućenja sočiva.

Ipak, pored starosti, postoji više faktora rizika koji mogu doprineti ranijoj pojavi ili bržem napredovanju katarakte.

Glavni faktori rizika za razvoj katarakte uključuju:

• Stariju životnu dob: Katarakta je posebno česta kod osoba iznad 60 godina.
• Dugotrajna izloženost UV zračenju bez zaštite: Hronično izlaganje sunčevoj svetlosti može oštetiti proteine sočiva.
• Pušenje: Upotreba duvanskih proizvoda povećava oksidativni stres u organizmu i ubrzava degenerativne promene na sočivu.
• Hronične bolesti, posebno dijabetes: Visok nivo šećera u krvi dovodi do promena u sočivu koje ubrzavaju njegovo zamućenje.
• Dugotrajna upotreba kortikosteroida i drugih lekova: Na primer, produžena terapija kortizonom može uzrokovati kataraktu.

Mnogi od ovih faktora rizika dovode do oksidativnih oštećenja ili metaboličkih promena u sočivu koje ubrzavaju njegovo zamućenje.

Na neke uzroke, poput starosti ili genetike, se ne može uticati, ali se rizik od katarakte može smanjiti usvajanjem zdravih navika, kao što je zaštita očiju od UV zračenja, prestanak pušenja i ishrana bogata antioksidansima iz voća i povrća.

Dijagnoza

Katarakta se dijagnostikuje na osnovu oftalmološkog pregleda.

Tokom pregleda lekar poverava vidnu oštrinu pacijenta i detaljno pregleda oko pomoću biomikroskopa, specijalnog mikroskopa sa svetlom.

Pregled se obično obavlja nakon širenja zenica uz pomoć posebnih kapi, kako bi se jasno videlo sočivo.

Oftalmolog može direktno uočiti zamućenje sočiva i odrediti njegov stepen.

Takođe pregled podrazumeva merenje očnog pritiska i pregled očnog dna, odnosno mrežnjačke i optičkog nerva, ukoliko je moguć pregled kroz zamagljeno sočivo, kako bi se isključila druga oboljenja oka.

Kada je sočivo značajno zamućeno, dijagnoza katarakte je očigledna, budući da zamućeno sočivo se vidi iza zenice kao siva ili beličasta maglovita oblast, poput stanja koje se vidi na slici na početku članka.

Nakon potvrde dijagnoze, sa pacijentom se razgovara o stepenu smetnji i pravi plan za lečenje, što obično podrazumeva određivanje termina za operaciju u odgovarajuće vreme.

Lečenje katarakte

Katarakta se efikasno leči hirurškim uklanjanjem zamućenog sočiva.

Ne postoji lek u vidu kapi ili tableta koji može povratiti bistrinu sočiva kada katarakta već nastane.

Ipak, nije uvek neophodno operisati kataraktu čim se otkrije, budući da u ranim fazama, dok su simptomi blagi, mogu pomoći određene neoperativne mere da se vid privremeno poboljša.

Kada zamućenje sočiva počne ozbiljno da ograničava vid i utiče na svakodnevne aktivnosti ili onemogućava bezbednu vožnju ili obavljanje posla, potrebno je sprovesti operaciju.

U nastavku slede opcije lečenja katarakte, od početnih konzervativnih mera do različitih hirurških tehnika.

Neoperativne mere u ranoj fazi

U najranijim stadijumima katarakte, kada zamućenje sočiva tek blago utiče na vid, primenjuju se konzervativne mere sa ciljem ublažavanja simptoma.

Ove mere ne mogu zaustaviti napredovanje katarakte niti je izlečiti, ali mogu pomoći pacijentu da bolje funkcioniše dok ne dođe vreme za operaciju.

Terapija u ranoj fazi katarakte uključuje:

• Česte promene dioptrijskih naočara: Oftalmolog može propisati naočare veće dioptrije ili posebne filtere kako bi se korigovala smanjena vidna oštrina.
• Poboljšanje osvetljenja: Jače svetlo u prostoriji za čitanje ili rad smanjuje napor očiju i pomaže da vid bude jasniji uprkos katarakti.
• Korišćenje lupa ili naočara za čitanje: Uveličavajuća stakla pomažu pri čitanju sitnog teksta ili obavljanju finih poslova, nadoknađujući delimično gubitak jasnoće.
• Nošenje sunčanih naočara sa UV zaštitom i antirefleksnim slojem: Smanjuje se osetljivost na jaku svetlost i odbljeske, što olakšava boravak napolju po sunčanom danu.

Važno je napomenuti da ove mere pružaju samo privremeno olakšanje. Katarakta će vremenom napredovati, te je jedini trajni način da se vid poboljša uklanjanje zamućenog sočiva operacijom i zamena veštačkim sočivom.

Fakoemulzifikacija

Fakoemulzifikacija je najčešća savremena metoda operacije katarakte i smatra se zlatnim standardom zbog visoke uspešnosti i brzog oporavka.

Operacija se izvodi u lokalnoj anesteziji i traje obično 15 do 30 minuta.

Kroz mali rez na rožnjači od oko 2 do 3 mm uvodi se sonda koja ultrazvučnim vibracijama usitnjava zamućeno sočivo.

Sitni fragmenti sočiva se istovremeno ispiraju i usisavaju iz oka specijalnim instrumentom.

Kada je kompletno zamućeno tkivo uklonjeno, kroz isti rez se ubacuje savitljivo veštačko intraokularno sočivo koje zauzima mesto nekadašnjeg prirodnog sočiva.

S obzirom na to da je rez vrlo mali, često nije potrebno šavovima zatvarati ranu, već se ona sama zatvara.

Pacijent ubrzo nakon intervencije ide kući, uz propisanu terapiju kapima, a vid se značajno poboljšava već nakon nekoliko dana do jedne nedelje.

Fakoemulzifikacija nosi nizak rizik od komplikacija i predstavlja najbezbedniji način lečenja katarakte u savremenoj oftalmologiji.

Ekstrakapsularna ekstrakcija

Ekstrakapsularna ekstrakcija katarakte je klasična hirurška tehnika koja se primenjivala pre uvođenja ultrazvučne metode, a i dalje se koristi u situacijama kada fakoemulzifikacija nije moguća.

Ovom metodom se kroz veći rez, od oko 10 mm, uklanja zamućeno jezgro sočiva u jednom komadu, dok se zadnja kapsula sočiva ostavlja na mestu, nakon čega se unutar oka ugrađuje veštačko sočivo.

Zbog većeg reza, potrebno je ušiti rožnjaču finim šavovima, što produžava oporavak.

Vid se poboljšava i ovom tehnikom, ali pacijentu može biti potrebno više vremena da se vrati svakodnevnim aktivnostima u poređenju sa fakoemulzifikacijom.

Ekstrakapsularna metoda danas se koristi uglavnom za vrlo uznapredovale katarakte ili sredine koje nemaju pristup savremenoj opremi.

Intrakapsularna ekstrakcija

Intrakapsularna ekstrakcija katarakte je najstarija hirurška metoda uklanjanja katarakte, koja se danas gotovo više ne koristi.

Ova tehnika podrazumeva vađenje celog sočiva zajedno sa kapsulom kroz veoma veliki rez, od preko 12 mm.

Zbog tako invazivnog pristupa, intrakapsularna operacija nosi visok rizik od komplikacija, poput odvajanja mrežnjače, i zahteva dugačak oporavak.

Danas se primenjuje samo u izuzetnim situacijama kada savremene metode nisu izvodljive, dok je u svim drugim slučajevima zamenjena fakoemulzifikacijom.

Ugradnja intraokularnog sočiva

Intraokularno sočivo je veštačko sočivo od fleksibilnog biokompatibilnog materijala, koje se rutinski ugrađuje u oko tokom operacije katarakte i trajno ostaje u oku.

Savitljiva struktura sočiva omogućava ubacivanje kroz mali rez direktno u kapsularnu vrećicu na mesto prirodnog sočiva, gde čvrsto stoji i obezbeđuje jasan fokus.

Postoji nekoliko vrsta intraokularnih sočiva:

• Monofokalna sočiva: Pružaju oštar vid uglavnom na daljinu, pa su često potrebne naočare za čitanje na blizinu.
• Multifokalna sočiva: Omogućavaju dobar vid i na blizu i na daleko, pa na taj način smanjuju potrebu za naočarima.
• Torična sočiva: Pored katarakte, koriguju i astigmatizam uz kataraku.

Izbor tipa sočiva zavisi od individualnih potreba pacijenta i preporuke hirurga, a ugradnja intraokularnog sočiva je ključna za vraćanje vida nakon operacije.

Zahvaljujući njemu pacijent može da vidi jasno, često uz manju zavisnost od naočara nego pre operacije.

Oporavak nakon operacije

Operacija katarakte se najčešće obavlja ambulantno, što znači da pacijent ide kući istog dana nakon kraćeg postoperativnog nadzora.

Odmah nakon operacije oko se pokriva sterilnim zavojem ili štitnikom, a pacijent dobija uputstvo da miruje prvih 24 časa.

Već narednog dana na kontrolnom pregledu lekar uklanja zavoj i proverava stanje oka i vida.

U prvih nekoliko dana nakon operacije vid može biti zamućen ili iskrivljen dok se oko oporavlja, no kako dani prolaze, vid se postepeno poboljšava.

Potpuna stabilizacija vida i zarastanje rane očekuje se u roku od par nedelja do mesec dana.

Da bi oporavak protekao optimalno, važno je da se pacijent pridržava uputstava dobijenih od lekara, kao što su:

• Redovna primena propisanih kapi, obično antibiotikskih kapi za prevenciju infekcije i kortikosteroida za smanjenje upale, tokom nekoliko nedelja, prema uputstvu lekara.
• Izbegavanje diranja ili trljanja operisanog oka, kao i nošenje zaštitne školjke preko oka tokom spavanja u prvim nedeljama, kako bi se oko zaštitilo od povrede.
• Izbegavanje težih fizičkih poslova, naglog saginjanja i podizanja teških predmeta tokom prvih par nedelja nakon operacije dok lekar ne odobri. Ove mere sprečavaju rast očnog pritiska i potencijalno opterećenje rane.
• Nošenje sunčanih naočara sa UV zaštitom pri izlasku napolje, jer je oko posle operacije osetljivije na sunčevu svetlost i UV zrake.

Kontrolni pregledi su obavezni, i obično se zakazuju dan nakon operacije, a zatim nakon nedelju dana i mesec dana, po potrebi i češće, tokom kojih lekar prati kako rana zarasta i proverava vid.

Pridržavanje terapije i dobijenih preporuka lekara značajno smanjuje rizik od komplikacija, a u najvećem broju slučajeva, pacijenti se vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima ubrzo nakon operacije sa značajno poboljšanim vidom.

Moguće komplikacije

Operacija katarakte spada u najsigurnije rutinske zahvate, sa izuzetno visokom stopom uspeha.

Ozbiljne komplikacije su retke, ali kao i kod svake hirurgije postoje određeni rizici na koje treba obratiti pažnju.

Oni uključuju:

• Oštećenje kapsule sočiva: Tokom operacije može doći do pucanja tankog omotača sočiva. Ukoliko do toga dođe, delovi zamućenog sočiva mogu upasti u unutrašnjost oka, što ponekad zahteva dodatne korake da se fragmenti uklone i postavi odgovarajuće sočivo.
• Krvarenje: Svaka hirurška intervencija nosi rizik od manjeg krvarenja. Kod operacije katarakte, povremeno se mogu pojaviti manje krvne mrlje u oku, koje se najčešće same razgrade. Veće krvarenje je vrlo retko, ali ako nastane, može zahtevati dodatni tretman.
• Povišen očni pritisak: Kod nekih pacijenata dolazi do privremenog porasta očnog pritiska nakon operacije, što se obično kontroliše lekovima i prolaznog je karaktera. Retko, izrazito visok pritisak može izazvati bol i zamućenje vida, te zahteva hitnu pažnju lekara.
• Infekcija oka: Endoftalmitis je vrlo retka ali ozbiljna komplikacija koja podrazumeva infekciju unutrašnjosti oka nakon operacije. Manifestuje se jakim bolom, crvenilom i naglim padom vida u danima posle operacije. Kako bi se rizik smanjio, nakon operacije se preventivno propisuje upotreba antibiotskih kapi. Ukoliko do infekcije ipak dođe, neophodno je hitno lečenje intraokularnim antibioticima, a ponekad i dodatna hirurška intervencija.
• Odvajanje mrežnjače: U mesecima posle operacije postoji mali rizik od odvajanja mrežnjače, što se manifestuje naglom pojavom zavese u vidnom polju. Odvajanje mrežnjače zahteva brzu lasersku ili hiruršku intervenciju kako bi se vid sačuvao.
• Sekundarna katarakta: Nakon operacije katarakte, kod mnogih pacijenata vremenom dođe do zamućenja zadnje kapsule sočiva koja je ostavljena u oku, što se naziva sekundarna katarakta. Simptomi su slični, te se ponovo javlja zamućen vid posle izvesnog perioda. Sekundarna katarakta se ne leči ponovnom operacijom, već jednostavnim laserskim zahvatom kojim se pravi mali otvor na zamućenoj kapsuli, čime se vid odmah poboljšava.

Učestalost ozbiljnih komplikacija je vrlo niska, a koristi od operacije daleko prevazilaze potencijalne rizike.

Ipak, neophodno je strogo pridržavanje postoperativnih uputstava i redovne kontrole, kako bi se obezbedio uspešan oporavak i dobar ishod lečenja katarakte.

Cena operacije katarakte

Cena operacije katarakte zavisi od vrste intraokularnog sočiva koje se ugrađuje, metode, kao i od ustanove u kojoj se operacija izvodi.

U Srbiji, okvirne cene operacije katarakte su sledeće:

• U državnim ustanovama preko RFZO: Operacija katarakte se u većini slučajeva pokriva iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ali pacijent može imati doplatu ako se odluči za skuplje veštačko sočivo.
• U privatnim klinikama: Cena operacije po oku obično se kreće između 800 i 1,000 evra za monofokalno sočivo, odnosno između 1,100 i 1,600 evra za multifokalno ili torično sočivo.

Date cene su okvirne, no individualni faktori pacijenta mogu uticati na cenu, pa je neophodno javiti se državnoj ili privatnoj klinici radi dobijanja preciznih informacija.

U cenu su najčešće uključeni pregled, operacija, sočivo, lokalna anestezija i naknadne kontrole, ali uvek pre operacije treba proveriti konkretne uslove.

Zaključak

Katarakta je jedno od najčešćih očnih oboljenja koje se najčešće javlja sa starenjem, ali može nastati i usled urođenih anomalija, povreda, hroničnih bolesti ili dugotrajne upotrebe određenih lekova.

Postepeno zamućenje očnog sočiva dovodi do pogoršanja vida, otežava svakodnevne aktivnosti i može rezultirati potpunim gubitkom vida ukoliko se ne leči.

Savremena dijagnostika omogućava rano prepoznavanje bolesti, a jedini efikasan način lečenja jeste hirurška intervencija.

Operacija uklanjanja zamućenog sočiva i ugradnja veštačkog intraokularnog sočiva u najvećem broju slučajeva dovodi do značajnog poboljšanja vida.

Uz minimalan rizik i brz oporavak, hirurško lečenje predstavlja sigurno i uspešno rešenje za većinu pacijenata sa ovom dijagnozom.