Prokalcitonin, ili skraćeno PCT u krvi, je laboratorijski parametar koji postaje sve važniji u medicinskoj dijagnostici ozbiljnih infekcija.
Prokalcitonin je supstanca koju ljudski organizam normalno proizvodi u vrlo malim količinama, ali se njena koncentracija značajno povećava tokom težih bakterijskih infekcija i sepse.
Zahvaljujući ovoj osobini, PCT u krvi se koristi kao biomarker koji lekarima može ukazati na postojanje ozbiljne sistemske infekcije pre nego što se ispolje svi klinički simptomi.
Pravovremeno uočavanje povišenog PCT-a može da pomogne u ranijem započinjanju odgovarajućeg lečenja i time potencijalno spasi život pacijenta.
U ovom članku objasnićemo šta je PCT u krvi, koje su normalne vrednosti i kako se obavlja PCT analiza, kao i kada se sreću povećane i snižene vrednosti.
Šta je PCT u krvi?
PCT je skraćenica za prokalcitonin, protein iz grupe peptida, odnosno molekula izgrađenih od kratkih lanaca aminokiselina, koji u organizmu predstavlja prekursor, početni oblik, hormona kalcitonina.
Ovo znači da se u procesu stvaranja kalcitonina prvo sintetiše prokalcitonin, a zatim se pretvara u aktivni hormon.
Uobičajeno ga stvaraju C-ćelije štitne žlezde i neke druge ćelije, pri čemu je nivo prokalcitonina u krvi zdravih osoba ostaje izuzetno nizak, često nemerljiv ili ispod 0.05 ng/mL.
Međutim, kod bakterijskih infekcija organizam počinje da luči velike količine prokalcitonina iz raznih tkiva u telu, što dovodi do naglog porasta koncentracije PCT-a u krvi.
Upravo zbog te reakcije, prokalcitonin u krvi se smatra specifičnim pokazateljem za bakterijske infekcije i koristi se za razlikovanje bakterijskih od virusnih oboljenja.
Ipak, važno je naglasiti da PCT, slično kao i CRP, nije direktan uzročnik simptoma, već indikator koji odražava imunološki odgovor tela na infekciju.
Normalne vrednosti PCT-a
Kod zdrave osobe PCT vrednosti su vrlo niske.
U laboratorijskim nalazima referentna vrednost je obično ispod 0.1 ng/mL, što se smatra normalnim opsegom, a u praksi svaka vrednost ispod 0.5 ng/mL ukazuje da verovatno nema prisutne teške bakterijske infekcije.
Blago povišene vrednosti, od oko 0.5 – 2 ng/mL mogu se javiti kod manjih lokalizovanih upala ili ranog stadijuma infekcije, dok vrednosti iznad 2 ng/mL snažno ukazuju na prisustvo ozbiljne sistemske infekcije ili sepse.
Ekstremno visoke koncentracije, poput vrednosti većih od 10 ng/mL, najčešće su povezane sa teškom sepsom ili septičkim šokom i zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
Referentne vrednosti PCT-a u krvi:
- do 0.5 ng/mL: Očekivane vrednosti kod zdrave osobe ili manje lokalne infekcije.
- od 0.5 do 2 ng/mL: Moguća prisutnost ozbiljnije infekcije koja zahteva dalje praćenje i dijagnostiku.
- od 2 ng/mL: Visoka verovatnoća bakterijske sepse koja zahteva hitno medicinsko lečenje.
Prokalcitonin je analiza koja se koristi kao dijagnostičko sredstvo prvenstveno u kontekstu sumnje na sepsu ili tešku sistemsku infekciju.
Kada lekar posumnja na sistemsku bakterijsku infekciju, analiza PCT-a može pružiti važnu informaciju jer visok nivo ovog biomarkera u krvi ide u prilog toj sumnji.
Važno je razumeti da PCT ne može precizno odrediti mesto ili tačan uzrok infekcije već samo ukazuje na to da je prisutna verovatno bakterijska infekcija u organizmu.
Iz ovog razloga se rezultati PCT testa uvek tumače u kombinaciji sa kliničkom slikom pacijenta i drugim analizama.
Na primer, uz povišen PCT lekar će obaviti detaljan pregled, u nekim slučajevima možda zatražiti hemokulture i druge testove, kao što je C-reaktivni protein, kako bi utvrdio izvor infekcije i odredio adekvatan način lečenja.
Takođe, PCT se ponekad koristi i da pomogne u razlikovanju teške lokalne infekcije od već razvijene sepse.
Vrednosti PCT-a mogu pomoći i u razlikovanju bakterijske od virusne infekcije.
Ukoliko pacijent ima simptome infekcije, a PCT ostaje nizak, veća je verovatnoća da je uzročnik virus, zbog čega antibiotici verovatno nisu potrebni.
Suprotno tome, visok PCT sugeriše bakterijsku etiologiju i potrebu za antibiotskom terapijom, što pomaže u izbegavanju nepotrebne upotrebe antibiotika.
Ipak, postoje ograničenja, budući da rezultati PCT testa ponekad mogu biti lažno negativni ili lažno pozitivni.
Lažno negativan rezultat PCT analize može se javiti u vrlo ranoj fazi sepse, dok se lažno povišen PCT ponekad može javiti i zbog razloga koji nisu infekcija, pa se rezultat pažljivo analizira sa ostalim pokazateljima i stanjem pacijenta.
Povišen PCT
Povišen nivo PCT-a u krvi obično ukazuje na to da organizam prolazi kroz snažnu upalnu reakciju, najčešće izazvanu ozbiljnom bakterijskom infekcijom, ali ponekad i drugim teškim stanjima.
U nastavku će biti reči o mogućim uzrocima i kliničkom značaju povišenog PCT-a u krvi, kao i kako se koristi za pravovremeno prepoznavanje potencijalno opasnih situacija i započinjanje odgovarajućeg lečenja.
Najčešći uzroci
Povišene vrednosti PCT-a obično su znak da telo reaguje na jaku infekciju ili neko drugo ozbiljno stanje.
Neki od čestih uzroka visokog PCT-a u krvi uključuju:
- Bakterijska sepsa: Najčešći razlog naglo povišenog prokalcitonina je sistemska bakterijska infekcija, odnosno sepsa. U slučajevima trovanja krvi PCT može višestruko premašiti normalne vrednosti, što odražava jak inflamatorni odgovor organizma.
- Teške lokalne infekcije: Ozbiljne infekcije ograničene na jedan organski sistem, poput teške upale pluća, infekcije bubrega ili apscesa, takođe mogu dovesti do povišenog PCT-a. Iako su u pitanju lokalizovane infekcije, one mogu biti dovoljno intenzivne da podignu nivo prokalcitonina u krvi.
- Povrede i operativni zahvati: Velike traume, teške opekotine ili nedavne opsežne hirurške intervencije mogu uzrokovati značajnu upalnu reakciju u telu. Ponekad takva nekroza tkiva i inflamatorna reakcija dovode do povećanja PCT-a čak i ako nema bakterijske infekcije.
- Stanja šoka i teška oboljenja: Dugotrajna smanjena prokrvljenost tkiva može biti propraćena povišenim PCT-om, bilo da je uzrok zatajenja srca ili veliki gubitak tečnosti ili krvi. Teška oboljenja praćena oslabljenom dopremom kiseonika tkivima takođe mogu stimulisati lučenje prokalcitonina.
- Specifična fiziološka stanja: Novorođenčad u prvim danima života prirodno imaju viši nivo PCT-a, čak i bez infekcije, usled adaptacije organizma posle rođenja. Ova prolazna pojava normalizuje se ubrzo nakon toga.
- Maligniteti i druga stanja: U retkim slučajevima određeni tumori, kao što je medularni karcinom štitne žlezde, mogu dovesti do povišenog prokalcitonina. Takođe, neki lekovi ili vrlo intenzivne upalne bolesti mogu uticati na to da PCT bude viši nego što bi se očekivalo.
Simptomi i posledice
Visok PCT u krvi sam po sebi nije neposredni uzrok simptoma, ali je odraz ozbiljnog stanja koje najčešće stoji u pozadini.
Simptomi zavise od uzroka povišenog PCT-a, a najčešće su povezani sa infekcijom ili upalnim procesom koji ga je izazvao.
U situaciji bakterijske sepse, pacijent obično ima izražene simptome, kao što su visoka temperatura, drhtavica, ubrzano disanje i puls, konfuzija, omamljenost ili pad krvnog pritiska, što su znaci sistemske inflamatorne reakcije na infekciju, koja je i dovela do porasta PCT-a.
Ukoliko se ne reaguje na vreme, posledice mogu biti veoma ozbiljne, sepsa može napredovati do septičkog šoka, otkazivanja organskih sistema i smrtnog ishoda.
Ako je povišen PCT rezultat teške lokalne infekcije, poput jake upale pluća, simptomi će uključivati tegobe vezane za taj organ, odnosno u slučaju upale pluća kašalj, otežano disanje i bol u grudima, zajedno sa znacima sistemskog odgovora, kao što su povišena temperatura i malaksalost.
Visok PCT ukazuje na to da je lokalna infekcija verovatno dovoljno ozbiljna da ugrožava čitav organizam.
U slučajevima gde dolazi do porasta PCT-a zbog nebakterijskih uzroka, poput velike traume ili operacije, simptomi će biti povezani sa ovim stanjima.
Međutim, lažno povišen PCT može zakomplikovati kliničku sliku jer može navesti na sumnju da postoji infekcija iako je uzrok upale aseptičan.
Iz ovog razloga, neophodno je tumačiti rezultat PCT analize zajedno sa drugim simptomima i stanjem pacijenta.
Ukoliko je visok PCT posledica infekcije, a naročito ako su vrednosti veoma visoke, velika je verovatnoća da se radi o teškoj sistemskoj infekciji koja zahteva hitno lečenje i agresivnu terapiju kako bi se sprečile komplikacije.
Lečenje
Povišen PCT u krvi signal je za brzu akciju, posebno ako su prisutni i klinički znaci infekcije.
Lečenje se ne usmerava na sam prokalcitonin, već na stanje
je dovelo do njegovog porasta, najčešće težak bakterijski infektivni proces.
U slučaju sepse ili ozbiljne bakterijske infekcije, antibiotska terapija je osnovni vid lečenja i započinje se čim pre, često antibioticima širokog spektra dok se ne dobiju precizniji rezultati poput hemokulture, koji mogu usmeriti na specifičan lek.
Pored antibiotika, pacijent obično zahteva intenzivno lečenje koje može uključivati intravenske tečnosti, radi održavanja krvnog pritiska i hidracije, lekove za održavanje rada srca i krvnih sudova, kao i dodatni kiseonik ili mehaničku ventilaciju ako je disanje ugroženo.
Pronalaženje i saniranje izvora infekcije je od suštinskog značaja.
U nekim slučajevima, potrebno je hirurški drenirati apsces ili ukloniti zaraženi kateter kako bi se infekcija stavila pod kontrolu.
Tokom tretmana infekcije, nivo prokalcitonina može da se prati kroz vreme.
Opadanje PCT-a tokom narednih dana često je dobar znak koji ukazuje da terapija deluje i da se infekcija povlači.
Suprotno tome, ako PCT ostaje visok ili raste, lekar može posumnjati da postoje komplikacije ili da dosadašnja terapija nije efikasna, što može zahtevati promenu antibiotika ili dodatne intervencije.
U slučajevima kada je PCT povišen iz razloga koji nisu infekcija, poput postoperativnog stanja ili traume, lečenje je usmereno na oporavak od povrede ili hirurške procedure.
Ipak, i u ovom slučaju pacijent je pod nadzorom lekara, budući da povišen PCT u takvim okolnostima zahteva pažnju jer svaki dalji porast ili pojava novih simptoma mogu značiti da se ipak razvija infekcija.
U slučaju sumnje, može se primeniti preventivna ili ciljna terapija prema proceni lekara, kao što je kratkotrajna profilaksa antibioticima kod visokorizičnih pacijenata, no u većini slučajeva, bez potvrde infekcije, terapija se fokusira na podršku oporavku, uz analgetike, infuzije i praćenje i održavanje vitalnih funkcija.
Snižen PCT
Snižene vrednosti PCT-a u krvi najčešće znače da nema značajne bakterijske infekcije u organizmu.
Kod zdravih osoba PCT je prirodno vrlo nizak, često ispod detekcionog praga, budući da odsustvo infekcije ili prisustvo samo blaže, lokalizovane infekcije neće značajno podići PCT.
Infekcije izazvane virusima obično ne uzrokuju porast prokalcitonina. Tako, na primer, kod prehlade ili gripa PCT ostaje u granicama normale jer je reakcija organizma drugačija nego kod bakterijskih upala.
Na samom početku teške bakterijske infekcije ili sepse, nivo PCT-a može još uvek biti nizak. Potrebno je određeno vreme, obično šest do 24 sata, od početka infekcije da bi se prokalcitonin značajno povećao u cirkulaciji.
Ako je pacijent već na lečenju zbog infekcije, uspešno započeta antibiotska terapija može sniziti prethodno povišen PCT, a kako se infekcija smiruje, tako i nivo prokalcitonina opada.
Simptomi i posledice
Sam po sebi, nizak nivo PCT-a ne izaziva simptome niti predstavlja zdravstveni problem.
Zapravo, kod zdrave osobe ili nekoga sa blagom infekcijom, neće biti posebnih simptoma uzrokovanih PCT-om, te se osoba oseća u skladu sa svojim opštim stanjem, odnosno zdravo ili možda ima blage simptome virusne infekcije poput kijavice, bola u grlu i slično.
Nizak PCT je, uopšteno govoreći, dobar znak koji ukazuje da organizam nije zahvaćen ozbiljnom bakterijskom infekcijom.
U kliničkoj praksi, veoma nizak PCT kod pacijenta sa izraženim simptomima infekcije može otežati dijagnostiku i zahtevati dodatne analize kako bi se isključila ili potvrdila ozbiljna bakterijska bolest.
Na primer, ako pacijent ima sve znake sepse, uključujući visoku temperaturu, ubrzan puls i pad krvnog pritiska, ali PCT ostaje nizak, postoji rizik da se u ranoj fazi propusti pravovremena dijagnoza bakterijske infekcije.
Iz ovog razloga, lekar se ne oslanja isključivo na PCT, već je potrebno ponoviti test nakon nekoliko sati ili preduzeti druge dijagnostičke procedure ako klinička slika ukazuje na ozbiljnu infekciju.
Kako bolest napreduje, i PCT će obično porasti ukoliko je infekcija bakterijska, što pomaže da se naknadno potvrdi dijagnoza.
U situacijama kada je nizak PCT posledica virusne infekcije, simptomi će biti oni karakteristični za tu virusnu bolest, a posledica niskog PCT-a u tim slučajevima je pozitivan aspekt, budući da se na ovaj način izbegava nepotrebno uvođenje antibiotika i pacijent se leči simptomatski ili po potrebi antivirusnim lekovima.
Zaključak
Prokalcitonin, odnosno PCT u krvi, je veoma značajan pokazatelj koji pomaže lekarima da procene da li u organizmu postoji ozbiljna bakterijska infekcija ili sepsa.
Normalno je gotovo neprimetan u krvi zdravih ljudi, dok nagli porast PCT-a služi kao ozbiljan indikator da je reč o stanjima poput sistemskih infekcija i trovanja krvi.
Tumačenje PCT vrednosti uvek se obavlja sagledavajući kompletnu kliničku sliku pacijenta, budući da nizak PCT obično znači odsustvo teške bakterijske infekcije, ali ne isključuje problem ako klinička slika govori drugačije.
Visok PCT snažno sugeriše infekciju i zahteva hitnu reakciju, u čemu i leži vrednost ovog testa koji omogućava ranije započinjanje adekvatne terapije i potencijalno bolje ishode za pacijenta.
