Nizak pritisak, odnosno hipotenzija, podrazumeva vrednosti krvnog pritiska niže od 90 mmHg za gornji ili 60 mmHg za donji pritisak.
Ono što se za jednu osobu može smatrati niskim pritiskom, za drugu može biti normalno stanje.
Nizak krvni pritisak može biti u potpunosti bez simptoma, ali može izazvati i umor i slabost, vrtoglavicu, mučninu, nesvesticu i zbunjenost.
U retkim slučajevima, izuzetno nizak krvni pritisak može biti opasan po život.
Uzroci niskog krvnog pritiska uključuju dehidraciju, trudnoću, predugo ležanje, probleme sa kardiovaskularnim ili endokrinim sistemom organa i druge.
U ovom članku govorimo tome šta je i koji su uzroci i simptomi niskog pritiska, kao i kako podići nizak pritisak.
Šta je nizak pritisak?
Krvni pritisak predstavlja pritisak koji krv stvara na zidove arterija usled rada srca.
Promene krvnog pritiska su normalne, i on se menja u zavisnosti od velikog broja faktora, poput fizičke aktivnosti, jela, dela dana i drugih.
Krvni pritisak sastoji se od dve vrednosti:
- Sistolni, gornji pritisak: Najviši pritisak na zidove arterija u trenutku kada srce pumpa krv.
- Dijastolni, donji pritisak: Najniži pritisak na zidove arterija u periodima između otkucaja srca.
Normalnim krvnim pritiskom smatraju se vrednost do 120/80 mmHg.
Povišene vrednosti predstavljaju značajan faktor rizika za razvoj bolesti srca, bubrega i drugih organa.
Nizak krvni pritisak ne utiče negativno na kardiovaskularno zdravlje, ali može izazvati simptome kao što su umor, vrtolavica, mučnina, nesvestica i drugi.
U slučajevima kada su vrednosti krvnog pritiska niže od 90/60 mmHg i prisutni su simptomi, može se postaviti dijagnoza niskog krvnog pritiska, stanja koje se naziva hipotenzija.
Simptomi niskog krvnog pritiska
Kod velikog broja ljudi nizak krvni pritisak ne izaziva nikakve simptome, i mnogi nisu ni svesni da im je pritisak nizak sve dok ga ne izmere.
Kada do njih dođe, simptomi niskog krvnog pritiska mogu da uključuju:
- Vrtoglavicu
- Nesvesticu
- Mučninu ili povraćanje
- Probleme sa vidom
- Brzo, plitko disanje
- Umor, malaksalost, letargiju i slabost
- Konfuziju ili probleme sa koncentracijom
- Uznemirenost i druge promene u ponašanju
Ljudsko telo poseduje različite mehanizme na koje kontroliše krvni pritisak i sprečava da se njegova vrednost spusti previše nisko.
Kada počne da opada, telo može ubrzati rad srca i povećati puls ili suziti krvne sudove kako bi nadoknadilo pad pritiska.
Simptomi niskog pritiska javljaju se onda kada organizam nije u stanju da na ove načine nadoknadi pad pritiska.
Sporo opadanje pritiska je uobičajena pojava koja se javlja sa starenjem i obično nije razlog za brigu.
Sa druge strane, naglo smanjenje krvnog pritiska može dovesti do tegoba koje su neprijatne, ometaju normalno funkcionisanje ili su u nekim slučajevima opasne po život.
Do ovih rizika i simptoma dolazi kao posledica toga da nagli pad krvnog pritiska može značiti da neki delovi tela ne dobijaju dovoljno krvi i kiseonika neophodnih za funkcionisanje.
Vrste niskog pritiska
Postoji nekoliko vrsta hipotenzije, u zavisnosti od toga kada se javlja i šta do nje dovodi.
Vrste niskog pritiska uključuju:
- Ortostatsku ili posturalnu hipotenziju: Predstavlja nagli pad krvnog pritiska po ustajanju iz sedećeg ili ležećeg položaja. Uzroci uključuju dehidraciju, predugo spavanje ili ležanje, trudnoću, upotrebu nekih lekova ili određena medicinska stanja. Ortostatska hipotenzija je uobičajena kod starijih osoba.
- Postprandijalna hipotenzija: Kod nekih ljudi dolazi do pada krvnog pritiska nakon jela, obično između jednog i dva sata posle obroka. Najčešće pogađa starije osobe, posebno one sa visokim pritiskom ili neurološkim bolestima poput Parkinsonove bolesti. Manji obroci, više tečnosti i izbegavanje alkohola mogu biti od koristi.
- Neuralno posredovanu hipotenziju: Pad pritiska je kod ove vrste izazvan dužim stajanjem, i obično pogađa mlađe osobe i decu.
- Shi-Dragerov sindrom: Naziva se i višestruka sistemska atrofija sa ortostatskom hipotenzijom, a u pitanju je redak poremećaj utiče na nervni sistem koji kontroliše nevoljne funkcije kao što su krvni pritisak, rad srca, disanje i varenje.
Uzroci
Krvni pritisak varira tokom dana, u zavisnosti od:
- Fizičke aktivnosti
- Položaja tela
- Disanja
- Konzumacije hrane i pića
- Upotrebe lekova
- Fizičkog i zdravstvenog stanja
- Stresa
- Doba dana
Pritisak je obično najniži noću i naglo raste tokom buđenja.
Nizak pritisak može imati različite uzroke, od bezazlenih do ozbiljnih, koji uključuju dehidraciju, trudnoću, dugo ležanje, određena zdravstvena stanja i upotrebu lekova, pre svega lekova za visok pritisak.
Uzroci koji mogu dovesti do hipotenzije uključuju stanja kao što su:
- Trudnoća: Promene tokom trudnoće uzrokuju brzo širenje krvnih sudova, što može dovesti do pada krvnog pritiska, posebno tokom prve 24 nedelje trudnoće. Krvni pritisak se obično vraća na nivoe pre trudnoće nakon porođaja.
- Kardiovaskularne bolesti i stanja: Srčani udar, srčana slabost odnosno insuficijencija, bolest srčanih zalistaka i izuzetno nizak broj otkucaja srca, bradikardija, mogu uzrokovati nizak krvni pritisak.
- Endokrine bolesti: Različita stanja koja utiču na hormone mogu izazvati nizak pritisak. Pored toga, nizak nivo šećera u krvi i dijabetes takođe mogu izazvati nizak krvni pritisak.
- Dehidracija: Usled nedovoljno vode u telu, količina krvi se smanjuje što može dovesti do pada krvnog pritiska. Povraćanje, dijareja, povišna telesna temperatura, upotreba diuretika i intenzivno vežbanje i znojenje mogu dovesti do dehidracije.
- Gubitak krvi: Gubitak veće količine krvi usled povrede ili unutrašnjeg krvarenja smanjuje količinu krvi i dovodi do značajnog pada krvnog pritiska.
- Teška infekcija: Sepsa, odnosno infekcija krvi, može dovesti do pada krvnog pritiska i predstavlja stanje opasno po život, koje se naziva septički šok.
- Teška alergijska reakcija: Anafilaktički šok podrazumeva nagli i dramatičan pad krvnog pritiska koji može ugroziti život.
- Nedostatak hranljivih materija u ishrani: Nedostaci različitih vitamina i minerala mogu biti uzrok niskog pritiska. Najčešće su u pitanju nizak nivo vitamina B12, folata i gvožđa, koji mogu dovesti do anemije i niskog krvnog pritiska.
Lekovi koji mogu izazvati nizak pritisak
Upotreba nekih lekova može imati kao efekat snižavanje krvnog pritiska. Neki od njih uključuju:
- Diuretike
- Alfa blokatore
- Beta blokatore
- Lekove za Parkinsonovu bolest
- Neke vrste antidepresiva, poput tricikličnih antidepresiva
- Lekove za erektilnu disfunkciju
Kako podići nizak pritisak?
Nizak krvni pritisak bez simptoma ili sa samo blagim simptomima retko zahteva lečenje.
Ako nizak pritisak izaziva simptome, lečenje se razlikuje u zavisnosti od uzroka koji dovodi do hipotenzije.
Na primer, ukoliko do niskog pritiska dolazi usled upotrebe nekih lekova, promena vrste leka ili doze može biti od koristi.
Promena ili prekid uzimanja leka, kao i promena doze nikada ne treba da bude samoinicijativna odluka, već isključivo korak koji se preduzima nakon konsultacije sa doktorom.
Često uzrok niskog pritiska ostaje nepoznat, pa se lečenje svodi na simptomatsku terapiju, odnosno podizanje niskog pritiska.
Neki od načina na koji se može podići nizak pritisak uključuju:
- Povećan unos soli: Iako je uobičajena preporuka ograničavanje natrijuma i povećan unos kalijuma kako bi se sprečio visok pritisak, za ljude sa niskim pritiskom povećan unos kuhinjske soli može biti od koristi. Ipak, velike količine natrijuma mogu povećati rizik od drugih kardiovaskularnih bolesti, pa je konsultacija sa lekarom pre povećavanja unosa neophodna, posebno kod starijih osoba.
- Povećan unos tečnosti: Nedovoljno hidriranje može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, uključujući i promene krvnog pritiska. Adekvatan unos vode pomoćiće u sprečavanju dehidracije i povećanju količine krvi, i na taj način pomoći u uspostavljanju normalnog pritiska.
- Korišcenje kompresionih čarapa: Ova vrsta elastičnih čarapa često se koristi za ublažavanje bolova i otoka proširenih vena, a poboljšavaju protok krvi od nogu do srca.
- Smanjenje unosa alkohola: Alkohol može smanjiti krvni pritisak i dovesti do dehidracije, pa se ograničavanje savetuje kao jedan od vidova prevencije i lečenja niskog pritiska.
- Konzumacija više manjih obroka: Veliki i teški obroci, posebno oni veoma bogati ugljenim hidratima mogu izazvati nagli pad pritiska kod nekih ljudi. Više manjih obroka tokom dana može se značajno lakše tolerisati i smanjiti pad krvnog pritiska.
- Konzumacija kafe, crnog i zelenog čaja: Umeren unos kofeina kroz kafu, crni ili zeleni čaj može pomoći u povećanju krvnog pritiska.
- Redovno vežbanje: Redovna fizička aktivnost, od najmanje 30 minuta svakog dana, pomoćiće na brojne načine i doneti brojne koristi po kardiovaskularno ali i opšte zdravlje. Brzi hod, trčanje, džogiranje, plivanje ili vožnja bicikla su neki od dobrih izbora niskog intenziteta, a dužeg trajanja. Aerobne fizičke aktivnosti smatraju se najkorisnijim za unapređenje zdravlja srca.
U nekim slučajevima neophodna je i upotreba lekova za podizanje pritiska.
Lekovi mogu uključivati lekove koji utiču na osnovni uzrok problema, poput bolesti srca, dijabetes ili infekciju, a lečenjem osnovog stanja se indirektno rešava problem sa sniženim vrednostima krvnog pritiska.
Pored toga, dostupni su i lekovi koji direktno dovode do povećanja krvnog pritiska.
Većina ovih lekova funkcioniše tako što podstiče zadržavanje natrijuma u bubrezima, što dovodi do zadržavanja tečnosti i blagog oticanja, neophodnih za podizanje pritiska.
U nekim slučajevima upotreba ovih lekova može dovesti do smanjenja nivoa kalijuma.
Pre upotrebe bilo kakvih lekova za podizanje pritiska neophodno je konsultovati se sa lekarom kako bi se sprečila neželjena dejstva, komplikacije i potencijalno oštećivanje srca i krvnih sudova.
Zaključak
Za razliku od visokog krvnog pritiska, nizak pritisak obično ne predstavlja faktor rizika za razvoj drugih bolesti, ali može negativno uticati na kvalitet života.
Iako često ne izaziva simptome, nizak pritisak može kod nekih ljudi izazvati umor, nesvesticu, mučininu, kratak dah, probleme sa vidom, konfuziju i povećati rizik od pada ili povreda.
Nizak pritisak može imati različite uzroke, kao što su dehidracija, hormonske promene, problemi sa srcem i drugi, a uzrok često ostaje nepoznat.
Povećan unos soli i tečnosti, više fizičke aktivnosti i umeren unos kofeina neki su od načina kako podići nizak pritisak na prirodan način.
U teškim slučajevimo hipotenzije može biti neophodna upotreba lekova za podizanje pritiska ili lečenje osnovnog stanja.
