Visok krvni pritisak je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj bolesti srca, a na njega se može uticati na prirodne načine, promenom načina života i ishrane, ili upotrebom lekova.
Sa druge strane, nizak krvni pritisak može izazvati simptome kao što su slabost, umor, zamagljen vid, pospanost, nesvestica i drugi.
Normalan krvni pritisak iznosi oko 120/80 mmHg, no menja se u zavisnosti od uzrasta i pola.
U ovom članku objasnićemo koliki je normalan pritisak po godinama i polu, kao i koji je normalan krvni pritisak kod dece i koje su različiti stepeni visokog krvnog pritiska, odnosno hipertenzije.
Normalan krvni pritisak za odrasle osobe
Vrednost krvnog pritiska izražava se sa dve vrednosti:
- Sistoli ili gornji, pritisak na zidove krvnih sudova u momentu kada se srce kontrahuje, kada je pritisak na zidove krvnih sudova najveći.
- Dijastolni ili donji, pritisak na zidove krvnih sudova u momentu pre kontrakcije srca, kada je pritisak na zidove krvnih sudova najmanji.
Normalnim krvnim pritiskom za odrasle osobe, odnosno osobe starosti 20 i više godina, smatra se pritisak niži od 120/80 mmHg.
S druge strane, hipertenzija se definiše kao sistolni pritisak od 130 mmHg ili više, ili dijastolni pritisak od 80 mm Hg ili više, većinu vremena.
Normalan krvni pritisak za decu
Normalni opseg krvnog pritiska kod dece zavisi od starosti.
Obično se normalnim vrednostima smatraju vrednosti iz tabele koja sledi:
| Uzrast | Sistolni pritisak | Dijastolni pritisak |
|---|---|---|
| Do dva meseca starosti | 60 do 90 mmHg | 20 do 60 mmHg |
| 2 do 11 meseci | 87 do 105 mmHg | 53 do 66 mmHg |
| 1 do 2 godine | 95 do 105 mmHg | 53 do 66 mmHg |
| 3 do 4 godine | 95 do 110 mmHg | 56 do 70 mmHg |
| 5 do 12 godina | 97 do 112 mmHg | 57 do 71 mmHg |
| 13 do 19 godina | 112 do 128 mmHg | 66 do 80 mmHg |
Ipak, na to šta se smatra normalnim pritiskom kod deteta utiču i drugi faktori, poput visine ili pola.
Najbolji način za kontrolu krvnog pritiska kod dece i potvrdu da li se on nalazi u normalnim granicama jeste pregled pedijatra koji će u obzir uzeti sve potrebne faktore.
Prosečan krvni pritisak kod odraslih po godinama
Kako čovek stari, njegovi krvni sudovi postaju krući.
Pored toga, kod nekih ljudi masti mogu formirati plak u krvnim sudovima, što može dovesti do povišenog krvnog pritiska.
Visok krvni pritisak smatra se jednim od osnovnih faktora rizika za razvoj bolesti srca, moždanog udara, bolesti bubrega i drugih.
Na sreću, krvni pritisak se može držati pod kontrolom na različite načine.
Pre svega, promenama u načinu života, poput promena u načinu ishrane, povećanjem fizičke aktivnosti i održavanjem zdrave telesne mase može se održavati krvni pritisak na normalnom nivou, na prirodan način.
Ishrana za snižavanje pritiska uključuje konzumaciju hrane koja može spustiti pritisak i izbegavanja hrane koja može dovesti do njegovog povećanja, ograničen unos soli i adekvatan unos kalijuma, ali i konzumaciju dovoljno tečnosti.
Pored toga, kada promene životnih navika nisu dovoljne, na raspolaganju su različite vrste lekova za pritisak.
Prema analizi studije iz 2015. godine, prosečan krvni pritisak širom sveta iznosio je 127/79 mmHg kod muškaraca i 122/77 mmHg kod žena.
Ovo predstavlja porast u odnosu na period između 2001. i 2008. godine, kada je istraživanjima utvrđeno da je prosečni pritisak 124/72 mm Hg kod osoba muškog, odnosno 121/70 mmHg kod osoba ženskog pola.
Prosečan pritisak po godinama prema istoj studiji izgleda raste sa godinama, i izgleda ovako:
| Uzrast | Muškarci | Žene |
|---|---|---|
| 18 do 39 godina | 119/70 mmHg | 110/68 mmHg |
| 40 do 59 godina | 124/77 mmHg | 122/74 mmHg |
| Preko 60 godina | 133/69 mmHg | 139/68 mmHg |
Kao što se iz tabele može zaključiti, sa godinama pritisak ima tendenciju da raste. Ipak, posle 60. godine života, donji pritisak opada, a gornji nastavlja da raste, što dovodi do stanja koje se naziva izolovana sistolna arterijska hipertenzija.
Ovo stanje karakteriše povišen gornji, a normalan donji pritisak.
Klasifikacija krvnog pritiska
Kao što je prethodno objašnjeno, idealnim krvnim pritiskom smatraju se vrednosti do 120/80 mmHg.
Međutim, nisu sve vrednosti veće od ovih podjednako rizične, pa se klasifikuju u nekoliko grupa:
- Normalan krvni pritisak: Normalnim vrednostima danas se smatraju vrednosti do 130 mmHg za sistolni i 85 mmHg za dijastolni krvni pritisak
- Povišen krvni pritisak: Ponekada se naziva i visoko normalan krvni pritisak ili granično povišen, a obuhvata vrednosti od 130 do 139 mmHg za sistolni i 85 do 89 mmHg za dijastolni krvni pritisak
- Hipertenzija prvog stepena: 140 do 159 mmHg za sistolni i 90 do 99 mmHg za dijastolni krvni pritisak
- Hipertenzija drugog stepena: 160 do 179 mmHg za sistolni i 100 do 109 mmHg za dijastolni krvni pritisak
- Hipertenzija trećeg stepena: Vrednosti veće od 180 mmHg za sistolni i 110 mmHg za dijastolni krvni pritisak, predstavlja stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć
Nizak krvni pritisak predstavljaju vrednosti niže od 90 mmHg za gornji ili 60 mmHg za donji pritisak, uz prisutne simptome.
Upravljanje krvnim pritiskom
U odnosu na to u kojoj meri je krvi pritisak povišen, zavise i naredni koraci.
Stalno povišen pritisak je značajan faktor rizika i zahteva praćenje i lečenje.
Granično povišen pritisak obično zahteva promene u ishrani, odnosno pridržavanje zdravog, izbalansiranog načina ishrane baziranog na biljnim namirnicama.
Ove namirnice su bogate antioksidansima, vlaknima, vitaminima, mineralima i drugim nutrijentima koji mogu pomoći u održanju normalnog pritiska.
Posebno korisni mogu biti vitamin C i vitamin K, kao i kalijum koji pomaže izlučivanju viška natrijuma.
Pored toga, unos dobrih, nezasićenih masti, može biti od koristi za očuvanje kardiovaskularnog zdravlja.
Ovde se posebno ističu omega-3 masne kiseline, koje se mogu naći u nekim vrstama ribe, orasima, chia i lanenom semenu.
Omega-3 masne kiseline dostupne su i u obliku suplementa, a najčešće su dobijene iz ribljeg ulja. Za osobe na biljnoj ishrani, dostupni su omega-3 suplementi dobijeni iz morskih algi.
Kada je reč o drugim promenama u načinu žvota, od velike pomoci može biti postizanje i održanje zdrave telesne mase, više fizičke aktivnosti i prestanak pušenja.
Zdravstveni status telesne mase može se proveriti koristeći BMI kalkulator godinama i polom.
Hipertenzija prvog stepena obično zahteva prethodno pomenute promene u načinu života, uz ograničen unos soli i povećan unos kalijuma, kao i adekvatno hidriranje kako bi se omogućilo izlučivanje viška natrijuma.
Pored toga, u zavisnosti od drugih faktora rizika, istorije bolesti i porodične istorije bolesti, doktor može prepisati i lekove za snižavanje pritiska kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti, srčanog udara ili moždanog udara.
Hipertenzija drugog stepena gotovo uvek zahteva i upotrebu lekova za pritisak uz obavezne promene u načinu života.
Budući da postoji veliki broj različitih lekova, koji funkcionišu na različitom principu, ponekad je potrebno vreme kako bi se pronašao pravi izbor.
Na kraju, hipertenzija trećeg stepena se smatra hitnim medicinskim stanjem, budući da može izazvati srčani ili moždani udar, ili oštetiti druge organe i ugroziti život.
U slučaju ovako visokih vrednosti krvnog pritiska neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć bez odlaganja.
Kako pravilno izmeriti pritisak kod kuće?
Kako bi se dobili što tačniji podaci o visini krvnog pritiska, važno je preduzeti nekoliko jednostavnih koraka.
Pritisak bi trebalo meriti kada je najstabilniji, pa je zato pre merenja važno sesti i odmoriti pet minuta u mirnom okruženju.
Kako bi se pritisak održao stabilnim, preporučuje se da se 30 minuta pre merenja izbegava pušenje, vežbanje ili konzumacija alkohola ili gaziranih pića.
Merenje bi trebalo obaviti sedeći, sa stopalima na zemlji. Ruka na kojoj se meri pritisak trebalo bi da bude oslonjena na jastuk ili sto, opuštena, i u visini srca.
Donji deo manžetne treba da bude odmah iznad pregiba lakta, i direktno uz ruku, dobro zategnut. Merenje je najbolje obaviti u majici kratkih rukava, tako da odeća ne smeta niti steže ruku.
Najbolja praksa je da se pritisak izmeri dva do tri puta, budući da rezultati mogu varirati. Ako je razlika između merenja do 5 mmHg, rezultat se može smatrati tačnim.
Faktori rizika za visok pritisak
Uobičajeni faktori za razvoj hipertenzije uključuju:
- Nedovoljno fizičke aktivnosti
- Nezdravu ishranu, koja sadrži puno soli, šećera, zasićenih i trans masti
- Gojaznost i prekomernu težinu
- Pušenje i izloženost duvanskom dimu
- Zloupotrebu alkohola, koja može dovesti i do drugih problema, poput bolesti bubrega, masne jetre ili ciroze jetre
- Porodična istorija
- Starost, budući da rizik od visokog pritiska raste sa godinama
Kada se javiti lekaru?
Kao što je ranije objašnjeno, vrednosti krvnog pritiska veće od 180 mmHg za gornji, 120 mmHg za donji, ili obe povišene vrednosti, zahtevaju da se potraži hitna medicinska pomoć bez odlaganja.
Javljanje u najbližu zdravstvenu ustanovu ili pozivanje hitne pomoći je neophodno i u slučaju prisustva drugih simptoma:
- Bol u grudima ili leđima
- Otežan govor
- Kratak dah
- Problemi sa vidom
- Opšta slabost
Bol u grudima može biti simptom angine pektoris, ali i ozbiljnijih komplikacija koje mou biti opasne po život, poput srčanog udara ili srčanog zastoja.
Zaključak
Normalan krvni pritisak razlikuje se u zavisnoti od pola i godina, ali u svakom slučaju predstavlja jedan od najznačajnijih faktora kada je zdravlje srca u pitanju.
Visok pritisak smatra se stanjem koje se može prevenirati, kako na prirodne načine, tako i upotrebom lekova, u zavisnosti od stepena hipertenzije.
Prirodni načini za snižavanje pritiska uključuju zdravu ishranu, fizičku aktivnost, održanje zdrave telesne mase i prestanak pušenja.
Normalanim krvnim pritiskom za odrasle smatra pritisak niži od 120/80 mmHg, dok se vrednosti do 130/85 mmHg obično ne leče, već se stanje samo redovno prati.
Pritisak ima tendenciju da raste sa godinama.
