Kalijum je mineral koji se nalazi u hrani, a igra veoma značajnu ulogu u održanju nivoa tečnosti u organizmu, što doprinosi pravilnom funkcionisanju bubrega, srca, mišića i nervnog sistema.
Kalijum je jedan od sedam esencijalnih makrominerala koji su neophodni u većoj meri za pravilno funkcionisanje organizma, zajedno sa kalcijumom, fosforom, magnezijumom, natrijumom, hloridom i sumporom.
Ljudsko telo ne može proizvesti kalijum, pa se on mora uneti kroz ishranu.
Neadekvatan unos kalijuma može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, ali i prekomeran unos ovog minerala može izazvati negativne posledice po zdravlje.
Ipak, bubrezi kod zdravih ljudi regulišu nivo kalijuma u telu, izbacivajući višak kroz urin pa je hiperkalemija retka kod inače zdravih osoba.
U ovom članku objasnićemo ulogu i koristi kalijuma, namirnice bogate kalijumom, simptome i rizike nedostatka i viška ovog minerala.
Šta je kalijum?
Značaj kalijuma je veoma potcenjen, a u pitanju je treći najzastupljeniji mineral u telu.
Kalijum učestvuje u regulaciji tečnosti, slanju nervnih signala i regulaciji kontrakcije mišića.
Oko 98% kalijuma u telu se nalazi u ćelijama, i to pre svega u mišićnim ćelijama, oko 80%, dok se preostalih 20% nalazi u kostima, jetri i crvenim krvnim zrnicima.
Kada se nađe u telu, kalijum se ponaša kao elektrolit, odnosno prenosi električne signale kroz telo, što omogućava brojne telesne funkcije, kao što su održanje ravnoteže tečnosti, prenošenje nervnih sigala i kontrakciju mišića.
Neadekvatna količina elektrolita u organizmu može uticati na različite veoma važne funkcije.
Pored kalijuma, u značajne elektrolite spadaju natrijum, hlorid, magnezijum, kalcijum, fosfat i bikarbonati.
Uloga i koristi
Kao što je prethodno objašnjeno, iako često podcenjen, kalijum je izuzetno važan mineral za pravilno funkcionisanje organizma i očuvanje zdravlja.
U nastavku slede njegove osnovne uloge i koristi.
Doprinosi ravnoteži tečnosti
Ljudsko telo čini oko 60% vode, a oko 40% vode nalazi se u ćelijama i naziva se intracelularna tečnost.
Ostatak se nalazi izvan ćelija, u krvi, kičmenoj tečnosti ili između ćelija. Tečnost van ćelija naziva se ekstracelularna tečnost.
Na količinu vode u intracelularnoj i ekstracelularnoj tečnosti utiče koncentracija elektrolita, a posebno kalijuma i natrijuma.
Kalijum pre svega utiče na količinu vode koja se nalazi unutar ćelija, dok natrijum određuje količinu ekstracelularne tečnosti.
Broj elektrolita u odnosu na količinu tečnosti naziva se osmotska koncentracija. U normalnim uslovima, osmotska koncentracija je ista unutar i izvan ćelija.
Uprošćeno rečeno, postoji ravnoteža između elektrolita unutar i izvan ćelija.
Ukoliko dođe do neravnoteže, odnosno različite osmotske koncentracije, voda se sa strane sa manje elektrolita može pomeriti na stranu sa više elektrolita, na ovaj način izjednačavajući koncentraciju.
Iako je u pitanju prirodan proces, ovo može dovesti do skupljanja ili širenja ćelija, čak i pucanja ćelija.
Održavanje dobrog balansa tečnosti neophodno je za dobro zdravlje. Loša ravnoteža može dovesti do dehidracije što ima negativan uticaj na zdravlje srca i bubrega.
Ishrana bogata kalijumom i drugim elektrolitima, kao i adekvatan unos tečnosti od ključnog su značaja.
Podrška nervnom sistemu
Nervni sistem ima zadatak da prenosi poruke između mozga i ostatka tela u obliku nervnih impulsa.
Nervni impulsi pomažu u regulisanju kontrakcije mišića, kucanju srca, refleksa i mnogih drugih telesnih funkcija.
Ovi impusli stvaraju se tako što joni natrijuma dolaze u ćelije, a joni kalijuma kreću se iz ćelija.
Na ovaj način menja se napon, čime se aktivira nervni impuls.
Nedostatak ili nizak nivo kalijuma u krvi može uticati na sposobnost tela da pravilno generiše nervne impulse.
Regulacija kontrakcije mišića i srca
Nervni sistem učestvuje u pravilnom funkcionisanju mišića i regulisanju mišićnih kontrakcija.
Neadekvatan nivo kalijuma u krvi, kako snižen tako i povišen, može uticati na nervne signale i dovesti do slabljenja kontrakcija mišića.
Kalijum takođe igra ulogu u zdravlju srca. Previsok nivo kalijuma u krvi može dovesti do uvećanog srca i oslabiti njegove kontrakcije, te izazvati nepravilan rad.
Na sličan način, i niski nivoi kalijuma mogu biti uzrok nepravilnog rada srca, izazivajući aritmiju i druge srčane probleme.
Nepravilan rad srca i aritmija mogu izazvati ozbiljne posledice, čak i iznenadnu smrt.
Koristi kalijuma
Pridržavanje ishrane bogate kalijumom može dovesti do različitih značajnih zdravstvenih koristi.
Smanjenje krvnog pritiska
Visok krvni pritisak je jedan od glavnih faktora rizika za srčane bolesti, vodećeg uzroka smrti globalno, a pogađa gotovo trećinu stanovnika.
Ishrana bogata kalijumom može dovesti do smanjenja krvnog pritiska tako što pomaže telu da se oslobodi viška natrijuma.
Visok nivo natrijuma u krvi dovodi do povećanja krvnog pritiska, posebno kod ljudi koji već pate od povišenog krvnog pritiska.
Unos kalijuma može se povećati izborom namirnica koje snižavaju pritisak, a bogate su ovim mineralom, poput banana, mahunarki, kivija ili paradajza.
Normalan krvni pritisak pored smanjenog rizika od kardiovaskularnih bolesti smanjuje rizik i od bolesti bubrega i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.
Prevencija moždanog udara
Moždani udar se javlja kao posledica nedovoljnog dotoka krvi u mozak.
Nekoliko različitih studija je pokazalo da ishrana bogata kalijumom može pomoći u smanjenju rizika i prevenciji moždanog udara.
Analiza 33 studije, koje su uključivale skoro 130 hiljada učesnika, otkriveno je da su osobe koje su jele najviše kalijuma imale čak 24% manji rizik od moždanog udara.
Druga analiza 11 studija sa gotovo 250 hiljada učesnika, došla je do sličnog zaključka, pokazujući da su ljudi koji su jeli najviše kalijuma imali 21% manji rizik od moždanog udara.
Ista analiza pokazala je i da je ishrana bogata kalijumom povezana sa prevencijom srčanih bolesti.
Smanjenje rizika od osteoporoze
Osteoporoza je stanje kod koje dolazi do male gustine i krtih kostiju, sklonih lomu.
Kada je zdravlje kostiju u pitanju, obično su prve asocijacije kalcijum i vitamin D.
Ipak, studije pokazuju da adekvatan unos kalijuma može pomoći u prevenciji ovog stanja, zahvaljujući tome što kalijum smanjuje izlučivanje kalcijuma kroz urin.
Drugi vitamini koji se povezuju sa zdravljem kostiju su vitamin B6 i vitamin K.
Sprečavanje formiranja kamena u bubregu
Kamen u bubregu čine tvrde naslage napravljene od minerala i soli koje se formiraju u bubrezima.
Ishrana, prekomerna telesna težina, neka medicinska stanja i određeni suplementi i lekovi su neki od mogućih uzroka kamena u bubregu.
Kalcijum je uobičajen mineral koji se može naći u kamenu u bubregu, a nekoliko studija pokazuje da kalijum citrat snižava nivoe kalcijuma u urinu, što može pomoći u prevenciji njegovog formiranja.
Ovaj oblik kalijuma može se naći u različitom voću i povrću, a pre svega u citrusnom voću, poput pomorandži, limuna, grejpfruta, mandarina i nara.
Velike i dugotrajne studije pokazale su da adekvatan unos kalijuma može smanjiti rizik od kamena u bubregu za 51% kod muškaraca, odnosno za 35% kod žena.
Manje zadržavanje vode
Do zadržavanja vode dolazi kada se višak tečnosti akumulira u ljudskom telu.
Zadržavanje vode javlja se kada natrijum, kalijum i magnezijum nisu u balansu.
Kalijum ima dugačku istoriju upotrebe kao sredstva koje smanjuje zadržavanje vode tako što povećava proizvodnju urina i podstiče izlučivanje i smanjivanje nivoa natrijuma.
Dnevni unos
Potrebna dnevna doza kalijuma zavisi od uzrasta i pola, a povećava se tokom trudnoće i dojenja.
Adekvatnim unosom kalijuma smatra se količina od 3,400 mg dnevno za odrasle muškarce, odnosno 2,600 mg dnevno za odrasle žene.
U tabeli koja sledi mogu se videti preporuke u zavisnosti od pola i životnog doba:
| Uzrast | Muški pol | Ženski pol |
|---|---|---|
| 0 do 6 meseci | 400 mg | 400 mg |
| 7 do 12 meseci | 860 mg | 860 mg |
| 1 do 3 godine | 2,000 mg | 2,000 mg |
| 4 do 8 godina | 2,300 mg | 2,300 mg |
| 9 do 13 godina | 2,500 mg | 2,300 mg |
| 14 do 18 godina | 3,000 mg | 2,300 mg |
| 19+ godina | 3,400 mg | 2,600 mg |
Adekvatan unos kalijuma tokom trudnoće je 2,900 mg, a tokom perioda dojenja 2,800 mg dnevno.
Najbolji način da se obezbede potrebne doze kalijuma iz prirodnih izvora, odnosno hrane.
Suplementi kalijuma su takođe dostupni, no kao i u slučaju drugih vitamina i minerala, njima bi se trebalo okretati isključivo po savetu ili uz prethodnu konsultaciju sa doktorom.
Kalijum u hrani
Kalijum se nalazi u brojnim namirnicama biljnog porekla.
Ipak, treba imati u vidu da prerađena hrana obično sadrži značajno manje količine vitamina i minerala koji se gube tokom obrade hrane.
Pored toga, prerađene namirnice veoma često sadrže velike količine kuhinjske soli, odnosno natrijuma, pa potrebe za kalijumom mogu biti povećane.
Neki od odličnih izvora kalijuma uključuju:
- Sladak krompir (batat) i krompir, kao i mladi krompir
- Mahunarke, poput pasulja, sočiva, leblebija i soje
- Orašaste plodove poput kikirikija, badema, oraha, pekana
- Suve šljive i drugo suvo voće
- Spanać i drugo zeleno lisnato povrće
- Avokado
- Banane
- Bundevu
- Jogurt i niskomačne mlečne proizvode
Treba imati u vidu da neke vrste pripreme hrane, kao što je kuvanje, mogu smanjiti sadržaj kalijuma.
Nedostatak kalijuma
Nedostatak kalijuma, ili hipokalemija, može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući:
- Visok krvni pritisak
- Rizik od pojave kamena u bubregu
- Nizak nivo kalcijuma u kostima i zubima
Nedostatkom kalijuma smatraju se vrednosti niže od 3.6 mmol/l u krvi, a ova granica je niža kod ljudi sa bolestima bubrega.
Blagi nedostatak kalijuma može izazvati simptome kao što su:
- Zatvor
- Umor
- Slabost mišića
- Opšta slabost i malaksalost
Umerenim do ozbiljnim nedostatkom smatraju se vrednosti niže od 2.5 mmol/l kod zdravih osoba.
Simptomi koji se mogu javiti u slučaju težih nedostatka kalijuma uključuju:
- Povećanje proizvodnje urina
- Intoleranciju na glukozu
- Mišićnu paralizu
- Probleme sa disanjem
- Promene u srčanom ritmu
- Konfuziju
Težak nedostatak kalijuma može biti opasan po život budući da može uticati na zdravlje srca.
Višak kalijuma
Zdrave osobe obično dobro tolerišu povećan unos kalijuma, posebno iz hrane, koji bubrezi uklanjaju iz krvotoka i izlučuju kroz urin.
Hiperkalemija, stanje kada je nivo kalijuma u organizmu previsok, može biti štetno, posebno za osobe koje pate od bolesti bubrega.
Kod osoba koje pate od bolesti bubrega nivo kalijuma može brzo da raste, budući da bubrezi ne funkcionišu dovoljno dobro da uklone višak kalijuma, što može biti opasno.
Za visok nivo kalijuma smaraju se vrednosti od 5.1 do 6.0 mmol/l kalijuma u krvi, dok se vrednosti preko 6.0 mmol/l smatraju veoma visokim i obično zahtevaju hitnu reakciju i lečenje.
Hiperkalemija vrlo često ne izaziva nikakve simptome, ili su oni izuzetno blagi, i odgovaraju simptomima hipokalemije, niskog nivoa ovog minerala.
Teški slučajevi hiperkalemije i nagli skok kalijuma mogu izazvati preskakanje ili lupanje srca, kratak dah i bol u grudima i anginu pektoris, i zahtevaju hitnu medicinsku negu.
Još jedan od simptoma koji može ukazivati na problem sa bubrezima je prisustvo proteina u urinu.
Pored kalijuma, bubrežni bolesnici ne smeju da piju magnezijum bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Kako smanjiti višak kalijuma u krvi?
U zavisnosti od toga koliko je nivo kalijuma u krvi povećan, postoje različiti načini da se smanji višak kalijuma u krvi.
Pre svega, potrebno je pratiti režim ishrane koji podrazumeva ograničavanje namirnica bogatih kalijumom, koje su pomenute ranije u ovom članku.
Ipak, važno je uneti određenu količinu kalijuma, kako bi se sprečilo da dođe do hipokalemije.
Ishrana za visok kalijum obično se planira u saradnji sa doktorom ili nutricionistom, a neophodno je i redovno praćenje nivoa kalijuma u krvi.
Osim toga, isključivanje kombinovane soli, koja pored natrijuma sadrži i kalijum, može biti od koristi.
Teži slučajevi hiperkalemije mogu zahtevati upotrebu lekova, poput upotrebe diuretika koji povećavaju proizvodnju urina i na taj način snižavaju količinu kalijuma u telu.
Druga vrsta lekova koja se ponekada koristi su takozvani vezivači kalijuma.
Oni obično dolaze u obliku praha koji se rastapa u vodi, i pomaže da se kalijum izluči kroz urin.
Suplementi
Suplementacija kalijuma za najveći broj ljudi nije potrebna, budući da izbalansiran i zdrav način ishrane obično zadovoljava potrebe organizma za ovim mineralom.
Ovo je posebno slučaj kod ljudi koje se pridržavaju režima ishrane sa ograničnim unosom natrijuma, odnosno kuhinjske soli.
U nekim slučajevima doktor može prepisati upotrebu suplemenata, najčešće nakon potvrđenog nedostatka kalijuma u organizmu.
Provera nivoa kalijuma u telu obavlja se analizom uzorka krvi za koji nije porebna posebna priprema.
Na ovaj način može se smanjiti rizik od moždanog udara ili formiranja kamena u bubregu, sniziti krvni pritisak i šećer u krvi, te poboljšati zdravlje kostiju.
Samoinicijativna upotreba dodataka kalijuma se ne preporučuje, budući da je često nepotrebna, a može izazvati ozbiljne neželjene efekte.
Osobe koje pate od bolesti bubrega ni u kom slučaju ne smeju koristiti suplemente kalijuma bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Zaključak
Kalijum je jedan od veoma važnih minerala čiji se značaj često potcenjuje.
Osnovne uloge koje kalijum obavlja u organizmu su održavanje zdrave ravnoteže tečnosti u organizmu, podrška funkcionisanju nervnog sistema, mišića i srca.
Pored toga, adekvatan unos kalijuma može doneti druge benefite, uključujući snižavanje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, unapređeno zdravlje kostiju i smanjen rizik od pojave kamena u bubregu.
Kalijum se nalazi u velikom broja namirnica, pa je njegova suplementacija za najveći broj ljudi nepotrebna.
Dobri izvori kalijuma iz hrane uključuju mahunarke, orašaste plodove, citrusno voće i suvo voće, lisnato povrće i banane.
Višak i manjak kalijuma, odnosno hiperkalemija i hipokalimija, mogu izazvati različite simptome, a teški slučajevi neadekvatnog nivoa ovog minerala mogu biti opasni po život.
