Intolerancija na hranu: Simptomi, uzroci, lečenje

Intolerancija na hranu izaziva probleme sa varenjem kod ljudi koje pogađa.

Na samom početku, važno je reći da intolerancija na hranu nije isto što i alergija na hranu, iako simptomi u nekim slučajevima mogu biti slični.

Intolerancija na hranu je česta i prema nekim procenama pogađa 15 do 20% stanovništva.

Budući da može izazivati veliki broj različitih simptoma, nekada je teško postaviti dijagnozu.

Za razliku od alergije na hranu, intolerancija i osetljivost na hranu su manje ozbiljna stanja koja ne ugrožavaju život osobe koja od njih pati.

U ovom članku objasnićemo šta je intolerancija na hranu, koje vrste hrane najčešće izazivaju intoleranciju, koji su simptomi, uzroci i načini lečenja, odnosno kako njihovu pojavu držati pod kontrolom.

Šta je intolerancija na hranu?

Intolerancija na hranu ponekad se naziva i netolerancija, osetljivost ili preosetljivost na hranu, a reč je o istom stanju.

Ovo podrazumeva da će osoba doživeti nelagodu i različite tegobe neposredno nakon konzumacije određene hrane.

Spektar simptoma koji se mogu javiti je izuzetno širok, a tegobe su najčešće povezane sa probavnim sistemom.

Intolerancija na hranu je uobičajena među ljudima koji pate od sindroma nervoznih creva (IBS) i čak do 80% obolelih od IBS-a prijavljuje stalne probleme sa određenom hranom.

Za druge, intolerancija na hranu je rezultat nemogućnosti varenja hrane, na primer intolerancija na laktozu, kada se mlečni šećer, laktoza, koji se prirodno nalazi u mleku, ne vari u potpunosti usled nedostatka neophodnog enzima, laktaze.

Najčešći simptomi intolerancije na hranu uključuju:

• Dijareju ili zatvor
• Nadimanje i osećaj nadutosti stomaka
• Mučninu i vraćanje hrane
• Bol u stomaku, često bol u donjem delu stomaka usled nakupljanja gasova, kao i bol u želucu
• Krčanje creva
• Sluz u stolici usled hronične dijareje ili zatvora, koja može dati žutu boju stolici
• Glavobolju
• Osip
• Umor
• Curenje nosa

Količina hrane koju osoba sa intolerancijom pojede direktno utiče na intenzitet simptoma koji će se ispoljiti.

Tegobe koje se javljaju mogu se ispoljiti veoma brzo ili nekoliko sati nakon konzumacije problematične hrane, i mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.

Simptomi i iskustva ljudi sa intolerancijama su različita i mogu se menjati tokom vremena.

Budući da alergije na hranu i intolerancija mogu imati slične simptome, ponekad može biti teško utvrditi o kom stanju je reč.

Ipak, alergija i intolerancija na hranu nisu ista stanja. Uzroci i simptomi koji do njih dovode su različiti, o čemu će biti detaljnije reči u narednom delu članka.

Ljudi sa intolerancijom na hranu često ne proizvode dovoljno određenog enzima koji je probavnom sistemu potreban da svari određenu hranu.

Neka stanja digestivnog trakta mogu biti faktor rizika za pojavu osetljivosti na hranu, kao što su:

• Kronova bolest
• Ulcerozni kolitis
• Sindrom nervoznih creva
• Hronične infekcije ili prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu, SIBO
• Infekcija heliko bakterijom

Pridržavanje režima ishrane za Kronovu bolesti ili ishrane za heliko bakteriju može pomoći u smanjenju tegoba.

Intolerancija ili alergija na hranu?

Alergija i intolerancija na hranu mogu imati slične simptome. Tegobe kod intolerancije obično se javljaju kasnije nakon konzumacije hrane u odnosu na alergije, koje izazivaju tegobe gotovo trenutno.

Osnovna razlika između ovih stanja jeste činjenica da je alergija na hranu rezultat imunog odgovora, dok se uzroci kod intolerancije nalaze u probavnom, a ne imunom sistemu.

Kod intolerancije na hranu, količina unete hrane utiče na intenzitet simptoma.

Sa druge strane, kod alergija na hranu čak i izuzetno mala količina hrane može izazvati veoma ozbiljnu alergijsku reakciju.

Alergijske reakcije mogu biti izrazito intenzivne i u nekim slučajevima opasne po život, što nije slučaj sa intolerancijom, koja izaziva pre svega probleme sa varenjem, a ređe utiče na respiratorni sistem ili izaziva reakcije na koži.

Dijagnoza

Izuzetno je važno znati kako prepoznati intoleranciju na hranu. Pored toga, dostupne su različite vrste ispitivanja koja se oglašavaju kao test intolerancije na hranu.

Test intolerancije na hranu koji se najčešće pominje podrazumeva ispitivanje intolerancije putem krvi, kada se meri imunološki odgovor organizma na određene namirnice, odnosno količina IgG antitela.

U nastavku će biti reči o tome kako ovi testovi za ispitivanje intolerancije na hranu funkcionišu i da li su pouzdani.

Test intolerancije na hranu

Kao što je pomenuto, test intolerancije na hranu obično uključuje uzimanje uzorka krvi, u kome se procenjuje prisustvo imunoglobulin-G (IgG) antitela na hranu ili piće.

Laboratorije i proizvođači ovih testova tvrde da povišeni nivoi ukazuju na povećanu osetljivost na tu hranu ili piće.

Ljudi se često odlučuju na proveru intolerancija na hranu putem krvi jer je u pitanju brz i jednostavan test, verujući da to može da im pomogne da steknu uvid u to koje namirnice mogu predstavljati problem.

Testovi intolerancije na hranu su sve popularniji, ali nažalost nauka i većina stručnjaka smatra da su ovi testovi veoma nepouzdani i praktično uzaludno trošenje novca.

Iako prisustvo IgG antitela podražava imuni odgovor, ovaj odgovor može biti sasvim normalan i nepovezan sa simptomima koji se javljaju.

IgG antitela imaju važnu ulogu u održavanju tolerancije na hranu, i njihovo prisustvo je potpuno normalno.

Zapravo, prisustvo antitela može jednostavno da govori o tome da je neka namirnica nedavno konzumirana.

Znajući sve ovo, ne treba da čudi da većina stručnjaka smatra da ne postoje naučni dokazi koji bi potvrdili da testovi intolerancije na hranu mogu da pomognu kod postavljanja dijagnoze intolerancije ili alergije na hranu.

Uzroci i simptomi intolerancije na hranu mogu biti veoma raznovrsni, i u daleko najvećem broju slučajeva su povezani za sistemom organa za varenje, a ne sa imunološkim sistemom.

Ovo znači da ne postoji pouzdan dijagnostički alat koji bi identifikovao šta može biti problematična hrana koja dovodi do pojave tegoba.

Osim testa na intoleranciju iz krvi, dostupni su i drugi načini testiranja, no za njih takođe ne postoje nikakvi ozbiljni dokazi da daju validne i upotrebljive rezultate.

Ovi testovi mogu da uključuju:

• Test intolerancije na biorezonantnom aparatu
• Primenjenu kineziologiju
• Analizu vlasi kose
• Ispitivanje putem belih krvnih zrnaca
• Vega testiranje

Cena testa na intoleranciju na hranu zavisi od vrste testa, no iznosi od nekoliko hiljada, do čak nekoliko desetina hiljada dinara.

Rizici testova intolerancije na hranu

Sami testovi koji navodno pomažu da se utvrdi intolerancija na hranu su najčešće sami po sebi bezbedni, a najveći rizik je obično samo nepotrebno trošenje novca.

Ipak, kod nekih ljudi rezultati ovih analiza mogu da stvore zabrinutost, anksioznost i dovedu do nepotrebnog isključivanja namirnica iz ishrane.

Trajnim ili dugoročnim isključivanjem većeg broja namirnica iz ishrane mogu se stvoriti različiti nedostaci u ishrani, koji će vremenom uzrokovati različite zdravstvene probleme.

Neadekvatan unos vitamina i minerala, kao i drugih važnih mikronutrijenata može dugoročno samo pogoršati stanje osobe koja ima probavne tegobe, ali i negativno uticati na opšte zdravlje.

Pored toga, restriktivne dijete mogu dovesti do neželjenog gubitka telesne mase i neuhranjenosti.

Zdravstveni status telesne mase može se utvrditi uz pomoć BMI kalkulatora.

Kako prepoznati intoleranciju na hranu?

Kada je objašnjeno da su testovi intolerancije za hranu veoma nepouzdani, postavlja se pitanje kako prepoznati i dijagnostifikovati intoleranciju na hranu.

Zlatni standard kada je reč o identifikaciji i utvrđivanju intolerancije na hranu jeste eliminaciona dijeta i vođenje dnevnika ishrane.

Kada se hrana koja izaziva tegobe isključi iz ishrane, tegobe relativno brzo nestaju, dok kada se ona ponovo vrati i tegobe se vraćaju.

Ovo omogućava da se relativno jednostavno utvrdi koje namirnice su problematične, no potrebno je neko vreme kako bi se otkrile sve hrane koje izazivaju tegobe.

Eliminaciona dijeta kod intolerancije na hranu

Jedini pouzdan način da se utvrdi intolerancija hranu jeste eliminaciona dijeta i vođenje dnevnika ishrane.

Ovo podrazumeva tri faze:

1. Beleženje konzumirane hrane
2. Isključivanje hrane
3. Vraćanje hrane

Beleženje konzumirane hrane

Bez ikakvih promena u ishrani, tokom ove faze potrebno je beležiti u dnevnik ishrane koja hrana ili piće, kada i kako je konzumirana, zajedno sa svim simptomima i tegobama koje se potencijalno mogu javiti nakon konzumacije.

Važno je biti veoma detaljan, te uključiti sve začine, soseve, slatkiše i grickalice i druge namirnice koje su konzumirane.

Ponekad, suplementi i dodaci ishrani na koje organizam nije navikao mogu izazvati privremene tegobe poput nadutosti i nadimanja, poput veoma ljutih začina koji sadrže kapsaicin, zlatne make ili kurkume u velikoj količini.

Ova faza obično traje sedam do 14 dana, nakon čega bi trebalo analizirati unete informacije i odrediti koje hrane su potencijalno izazivači tegoba.

Drugim rečima, tokom ove faze potrebno je ustanoviti određene šablon i napraviti pretpostavke koje vrste hrane i pića mogu biti uzrok tegoba, odnosno na koje hrane je prisutna intolerancija.

Isključivanje hrane

Nakon utvrđivanja sumnjivih, odnosno namirnica na koje je osoba potencijalno intolerantna, potrebno je ove namirnice u potpunosti izbaciti iz ishrane, prateći pažljivo prisustvo simptoma.

Ovaj korak može trajati nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a ukoliko se ograničava veći broj namirnica, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili dijetetičarem radi izbegavanja nedostataka u ishrani.

Vraćanje hrane

Poslednji korak je postupno vraćanje hrane u ishranu, kako bi se potvrdilo da li ona izaziva tegobe ili ne.

Vraćanje hrane treba da bude postupno, i najbolje je početi sa trećinom uobičajene porcije tokom prvog dana.

U narednim danima se količina postepeno može povećavati.

Ukoliko se simptomi i tegobe vraćaju, jasno je da je prisutna intolerancija na tu hranu, pa je nju potrebno trajno isključiti iz ishrane ili ograničiti njen unos.

Najbolje je vraćati jednu po jednu namirnicu, kako bi se sa sigurnošću moglo utvrditi koja od njih izaziva tegove.

Najčešće intolerancije na hranu

U nastavku sledi deset najčešćih namirnica koje izazivaju tegobe, i koje se mogu koristiti kao polazna osnova za isključivanje iz ishrane.

Mlečni proizvodi

Mlečni proizvodi mogu dovesti do problema sa varenjem na dva načina, i to usled:

• Intolerancije na laktozu
• Intolerancije na kazein

Intolerancija na laktozu je jedna od najčešćih intolerancija globalno, i smatra se da pogađa čak 65% ljudi.

Iako intolerancija na mlečni šećer nije opasno stanje, može izazvati ozbiljnu nelagodu, do koje dolazi usled nedostatka enzima laktaze koji je neophodan za varenje laktoze.

Za dijagnostiku intolerancije na laktozu dostupan je pouzdan izdisajni test.

Pored laktoze, mlečni proizvodi mogu izazvati tegobe i usled prisustva mlečnog proteina pod nazivom kazein.

Kazen je za određene ljude teško svarljiv i može dovesti do upale u digestivnom sistemu.

Gluten

Gluten je biljni protein koji se nalaze u pšenici, ječmu i raži, i može izazvati dva stanja:

• Intoleranciju na gluten, odnosno osetljivost na ovaj protein
• Celijakiju, odnosno alergiju na gluten

Intolerancija na gluten izaziva simptome kao što su bol u stomaku, nadimanje ili mučnina. Pored problema sa varenjem, može izazvati i glavobolju, bol u zglobovima ili neobjašnjiv umor.

Važno je razlikovati ovo stanje od alergije na gluten, odnosno celijakije.

Celijakija je daleko ozbiljnije stanje, kod kog usled reakcije imunog sistema dolazi do oštećenja sluzokože želuca.

Isključivanjem glutena iz ishrane dolazi do relativno brzog prestanka tegoba, no oni se vraćaju nakon svake konzumacije glutena.

Namirnice koje sadrže gluten su osim pšenice, ječma i raži i svi proizvodi koji sadrže ove žitarice, aditivi dobijeni iz njih kao i proizvodi unakrsnom kontaminacijom dolaze u kontakt sa glutenom.

Srećom, na raspolaganju je ogroman broj hrana bez glutena, pa osoba koja pati od intolerancije ili alergije na gluten i dalje može imati raznovrsnu, zdravu i ukusnu ishranu.

Kod celijakije je neophodno apsolutno isključivanje kako bi se sprečilo dalje oštećivanje sluznice želuca, omogućila njegova regeneracija i sprečile moguće komplikacije.

Intolerancija na gluten je takođe poznata kao necelijakijska intolerancija na gluten.

Kofein

Kofein je gorka supstanca koja se nalazi u velikom broju napitaka, uključujući kafu, čajeve i energetska pića.

Smatra se da je dnevni unos do 400 mg kofeina kod odraslih osoba potpuno bezbedan, a ova količina nalazi se u oko četiri šoljice kafe.

Ipak, neki ljudi su osetljiviji na kofein i mogu osetiti negativne reakcije čak i nakon konzumiranja vrlo male količine ove supstance.

Smatra se da je ova osetljivost povezana sa genetikom i smanjenom sposobnošću metabolizma da izlučuje kofein.

Preosetljivost na kofein može izazvati ubrzan rad srca, osećaj lupanja srca, anksioznost, nesvesticu, nervozu ili nemir, ali i digestivne probleme.

Jaja

Jaja su jedna od najčešće intolerancije na hranu kod dece, no intolerancija na jaja ne zaobilazi ni odrasle osobe.

Nekada tegobe izaziva konzumacija samo belanca ili žumanca, a kod nekih ljudi oboje.

Srećom, posledice intolerancije na jaja obično nisu opasne, no tegobe mogu biti neugodne.

One se često ne javljaju odmah nakon konzumacije jaja, već izazivaju pojavu simptoma nešto kasnije, čak i satima nakon konzumacije, što otežava utvrđivanje ove osetljivosti.

Kikiriki

Intolerancija na kikiriki je pri samom vrhu po učestanosti, kao i alergija na kikiriki. Zapravo, kada je reč o alergiji na kikiriki, ova namirnica je najčešći uzročnik anafilaktičkog šoka.

Srećom, intolerancija na kikiriki nije stanje opasno po život i simptomi su uglavnom ograničeni na probleme sa varenjem, i ređe sa respiratornim sistemom.

Kao i kod drugih intolerancija, najčešće tegobe su mučnina, gasovi, nadimanje, povraćanje i osećaj težine u stomaku.

Kikiriki se vrlo često nalazi u gotovim proizvodima, grickalicama i slatkišima, pa osobe koje su osetljive na kikiriki trebalo bi da pažljivo provere sadržaj prerađenih proizvoda pre konzumacije.

Školjke

Školjke i ljuskari sadrže protein koji je za neke osobe teško probavljiv, pa može uzrokovati različite probavne tegobe.

Slično kikirikiju, kod osoba koje imaju alergiju na ljuskare, njihova konzumacija može biti opasna po život.

Osim školjki, osobe sa intolerancijom na ljuskare moraju da ograniče ili isključe iz ishrane i rakove, jastoge, ostrige i škampe.

Osetljivost na školjke, rakove i druge ljuskare nije opasna, i reakcija je uglavnom ograničena na stomačne probleme.

Soja

Soja je popularan sastojak mnogih recepata a može se konzumirati i samostalno.

U isto vreme, soja je jedan od najčešćih alergena za decu, ali je prilično česta i intolerancija na soju.

Budući da se nalazi u velikom broju proizvoda, potrebno je biti veoma oprezan ukoliko je prisutna osetljivost na ovu mahunarku.

Proizvodi koji sadrže soju su tofu, edamame, odnosno mlada soja, soja sos, terijaki sos, miso, tamari, tempeh, sojine ljuspice i komadići i drugi.

Sulfiti

Sulfiti su hemikalije koje se prvenstveno koriste kao konzervansi u hrani, pićima i nekim lekovima.

Takođe se mogu prirodno naći u nekim namirnicama kao što su grožđe i stari sirevi.

Pored toga, sulfiti se dodaju hrani poput sušenog voća kako bi se odložilo tamnjenje, ili vinu, kako bi se sprečilo kvarenje uzrokovano bakterijama.

Veoma često, sulfiti se nalaze u sirćetu.

Intolerancija na sulfite najčešće se javlja kod ljudi sa astmom, ali ovo nije apsolutno pravilo.

Kod astmatičara konzumacija sulfita može izazvati suženje disajnih puteva i u nekim slučajevima ovo može biti opasno po život.

FODMAP

FODMAP je akronim za nekoliko vrsta ugljenih hidrata koji kod nekih ljudi dovode do problema sa varenjem.

To su fermentabilni oligosaharidi, disaharidi, monosaharidi i polioli.

Intolerancija na ovu vrstu ugljenih hidrata veoma je često prisutna kod osoba koja pate od sindroma nervoznih creva, i predstavlja jednu od namirnica okidača pojave tegoba.

Postoji veliki broj namirnica sa visokim sadržajem FODMAP-a, uključujući, kao što su jabuke, mekani sirevi, mleko, artičoke, mahunarke, neke vrste žitarica, i alkoholni šeceri poput sorbitola, ksilitola ili eritritola.

Većina poliola može izazvati tegobe, pa osobe koje pate od nervoznih creva mogu pokušati sa upotrebom stevije umesto ovih zaslađivača.

FODMAP se slabo apsorbuju u tankom crevu i dolaze nesvareni do debelog creva, gde ih bakterije koriste kao hranu, pri čemu proizvode gasove koji izazivaju nadimanje i nadutost.

Pored ovih simptoma, intolerancija na namirnice sa velikim sadržajem FODMAP-a može dovesti do zatvora ili dijareje, što naročito može biti posebno problematično za osobe koje pate od hemoroida.

Ponekada, usled teškog pražnjenja creva ili hronične dijareje može doći do krvarenja hemoroida i pojave krvi u stolici.

Pridržavanje ishrane sa niskim sadržajem FODMAP-a relativno brzo dovodi do smanjenja tegoba.

Fruktoza

Fruktoza je šećer prisutan u voću, povrću i medu. Najčešći uzrok intolerancije na fruktozu je nedostatak proteina koji omogućuje apsorbciju šećera iz creva.

Znatno ređe, uzrok može biti i nedostatak enzima potreban za varenje fruktoze.

Kod malapsorpcije fruktoze dolazi do njene fermentacije u crevima, što dovodi do gasova i nadutosti stomaka, osećaja sitosti, grčeva i dijareje.

Intolerancija na fruktozu takođe može biti uzrok koji dovodi do gorušice ili GERB-a.

Druge hrane

Pored nabrojanih, hrane i pića koja relativno često izazivaju probavne smetnje uključuju:

• Aspartam
• Kvasac
• Histamin
• Kukuruz
• Orašaste plodove
• Ribu
• Pečurke
• Različite aditive i boje u hrani

Zaključak

Intolerancija na hranu izaziva probleme sa varenjem kod ljudi koje pogađa, i razlikuje se od alergije na hranu.

Uzrok intolerancije, odnosno osetljivosti na hranu, najčešće je povezan sa digestivnim traktom, dok je u slučaju alergija uzrok nepravilan imuni odgovor organizma kao reakcija na unos određene namirnice.

Intolerancija na hranu nije opasna po život, no može uzrokovati različite probavne smetnje i u velikoj meri negativno uticati na kvalitet života osobe koja od nje pati.

Tegobe koje se javljaju najčešće su mučnina, nadimanje i gasovi, povraćanje, dijareja ili zatvor i osećaj sitosti.

Test intolerancije na hranu smatra se nepouzdanim, a stručnjaci i nauka ne preporučuju ovaj vid utvrđivanja osetljivosti na hranu.

Umesto toga, neophodno je eliminacionom dijetom i sistemom pokušaja i pogreške utvrditi koje namirnice izazivaju nelagodu, nakon čega se one isključuju iz ishrane.

Najčešće namirnice na koje su ljudi intolerantni uključuju mlečne proizvode, odnosno laktozu i kazein, gluten, kikiriki, jaja, ljuskare, soju i druge.

Intolerancija na hranu kod dece je takođe veoma čest slučaj, a najčešće je reč o jajima ili soji.