Ulcerozni kolitis: Simptomi, ishrana, lečenje, dijagnoza

Ulcerozni kolitis je vrsta inflamatorne bolesti creva i utiče pre svega na na gastrointestinalni trakt.

Do pojave ulceroznog kolitisa dolazi kada se sluznica debelog creva, rektuma ili oboje upali.

Ova upala proizvodi male rane, odnosno čireve na sluznici, a upala obično počinje u rektumu i širi se dalje prema debelom crevu. Upala može zahvatiti celo debelo crevo.

Upalni proces dovodi do česte potrebe za pražnjenjem, a kako ćelije na površini sluznice odumiru, nastaju čirevi koji mogu izazvati krvarenje kao i ispuštanje sluzi i gnoja.

Ulcerozni kolitis može pogoditi ljude svih uzrasta, no najčešće se javlja između petnaeste i tridesete godine.

Zajedno sa Kronovom bolešću, ulcerozni kolitis spada u grupu inflamatornih bolesti creva (IBD).

U ovom članku bavićemo se ulceroznim kolitisom, i objasniti šta je, koji su simptomi ulceroznog kolitisa, kako se postavlja dijagnoza i šta podrazumeva lečenje ovog stanja.

Osim toga, objasnićemo ishranu kod ulceroznog kolitisa, koji su uzroci bolesti i na koji način se može preventivno delovati.

Šta je ulcerozni kolitis?

Ulcerozni kolitis je hronična, neizlečiva bolest koja podrazumeva upalu debelog creva, rektuma ili oboje.

U zavisnosti od toga koji je deo debelog creva zahvaćen ovim stanjem, postoji nekoliko tipova ulceroznog kolitisa.

Tipovi

Postoje tri tipa ulceroznog kolitisa, u zavisnosti od toga na koji deo gastrointestinalnog trakta utiče.

Tipovi ulceroznog kolitisa su:

1. Ulcerozni proktitis. Ovaj tip podrazumeva zapaljenje rektuma, i smatra se blagim oblikom bolesti.
2. Levostrani kolitis. Levostrani kolitis izaziva upalu u predelu između fleksure slezine ​​i poslednjeg dela debelog creva. Levostrani kolitis je takođe poznat kao distalni ulcerozni kolitis. Proktosigmoiditis je oblik levostranog kolitisa koje izaziva zapaljenje rektuma i sigmoidnog kolona.
3. Ekstenzivni kolitis. Ekstenzivni kolitis, takođe se naziva i pankolitis, izaziva upalu u celom debelom crevu, i smatra se teškim oblikom bolesti.

Simptomi

Simptomi ulceroznog kolitisa i tegobe koje izaziva ovo stanje razlikuju se među ljudima, a simptomi i njihov intenzitet se mogu menjati tokom vremena.

Ulcerozni kolitis se često javlja u talasima, u formi relapsa i remisija.

Simptomi mogu biti veoma blagi ili potpuno odsutni, a ovaj period brz tegoba naziva se remisija. Periodi pogoršanja stanja i intenziviranja tegoba nazivaju se relapsi.

Najčešći simptomi ulceroznog kolitisa uključuju:

• Bol u stomaku
• Krčanje u stomaku
• Krv ili sluz u stolici
• Dijareju
• Bol u predelu rektuma
• Rektalne tenzeme, odnosno lažni nagon za stolicom
• Smanjen apetit, gubitak težine i neuhranjenost
• Groznicu
• Mučninu i povraćanje

Bol u stomaku može da se javi na različitim mestima, uključujući i donji deo stomaka.

Drugi simptomi koji mogu da se jave su bol i oticanje zglobova, probleme sa kožom, pojavu afti i rana u ustima i zapaljenje očiju.

Osim toga, gorušica odnosno vraćanje kiseline je relativno često kod osoba koje pate od ove bolesti.

Gastroezofagealna refluksna bolest, GERB, bolest kod koje je refluks kiseline hronično prisutan takođe se može javiti kod ovih osoba.

Učestalo povraćanje i vraćanje kiseline mogu dovesti do oralnih problema, pa bi osobe koje pate od ovih tegoba trebalo da obrate posebnu pažnju na pravilno održavanje higijene zuba i redovno posećuju stomatologa.

Ulcerozni kolitis i oralno zdravlje

Kada je reč o vezi između oralnog zdravlja i ulceroznog kolitisa, primećuje se povećan rizik od pojave suvih usta i neprijatnog zadaha kod osoba koje pate od ove bolesti.

Suva usta i vraćanje kiseline mogu dovesti do različitih oralnih problema, kao što su oštećivanje zubne gleđi i pojava karijesa, ali i upalnih procesa desni, poput gingivitisa i paradentoze.

Zbog ovoga je važno da osobe koje pate od inflamatornih bolesti creva redovno kontrolišu oralno zdravlje i vode strogu higijenu usta i zuba.

Ovo pre svega podrazumeva redovno pranje zuba i korišćenje zubnog konca.

Ulcerozni kolitis kod dece

Studije obavljene u SAD pokazuju da je inflamatorna bolest creva kod dece prisutna kod jednog od 1,299 dece starosti od dve do sedamnaest godina.

Kronova bolest je dvostruko češća od ulceroznog kolitisa, a ove bolesti su dvostruko učestalije kod dečaka u odnosu na devojčice.

Kod dece sa inflamatornom bolešću creva, dijagnoza se obično postavlja nakon desete godine.

Simptomi ulceroznog kolitisa kod dece su slični simptomima kod odraslih osoba, i bolest može izazvati krvavu dijareju, bol u stomaku, grčeve kao i umor.

Pored toga, kod dece može doći do stanja koja pogoršavaju tegobe, kao što su anemija usled gubitka krvi, neuhranjenost zbog neadekvatne ishrane, kao i neobjašnjiv gubitak telesne mase.

BMI kalkulator sa godinama može se koristiti za određivanje statusa telesne mase kod dece i može biti koristan alat za procenu uhranjenosti.

Ukoliko se ne leči pravilno, ulcerozni kolitis može imati veliki uticaj na kvalitet života deteta, a terapija je generalno ograničenija nego kod odraslih zbog mogućih komplikacija.

Deci se mogu prepisati lekovi koji utiču na smanjenje upale i sprečavaju imunski odgovor organizma koji napada debelo crevo.

Operacija takođe može biti neophodna u nekim slučajevimaa promene u načinu života i ishrane mogu biti od pomoći.

Ishrana

Nažalost, ne postoji specifična ishrana za ulcerozni kolitis.

Svaka osoba koja pati od ovog stanja reaguje drugačije na različitu hranu i pića, pa je najbolje eliminacionom dijetom otkriti koje namirnice izazivaju pogoršanje simptoma.

Ipak, neka opšta pravila važe za većinu ljudi i mogu dovesti do smanjenja intenziteta simptoma ili njihovog povlačenja, odnosno do remisije.

Ishrana sa malo masti

Iako nije jasno zašto ishrana sa niskim sadržajem masti pomaže kod ljudi sa inflamatornim bolestima creva, poznato je da ishrana bogata mastima često dovodi do pojave dijareje.

Samim tim, ishrana sa redukovanim sadržajem masti može da odloži pogoršanje simptoma.

Kada je reč o izboru masti koje se konzumiraju, važno je birati kvalitetne izvore, kao što su maslinovo ulje, orašasti plodovi i semenke ili avokado.

Unos omega-3 masnih kiselina može biti posebno korisan, budući da one dovode do smanjenih upalnih procesa.

Zasićene masti trebalo bi ograničiti i u potpunosti izbegavati trans masti koja se nalaze u margarinu i hidrogenizovanim uljima.

Mnogi prerađeni proizvodi poput keksa, čipseva i sličnih proizvoda sadrže trans masti.

Kontrolisan unos vlakana

Tokom remisije, povećan unos hrana bogatih vlaknima može da pomogne da se eliminišu štetne materije iz organizma.

Pored toga, povećan unos vlakana dovešće do redovnog pražnjenja creva.

Sa druge strane, tokom relapsa, odnosno stanja pogoršanja tegoba bolesti, unos vlakana treba smanjiti, budući da će vlakna povećati potrebu za pražnjenjem creva što dodatno može pogoršati simptome.

Povećan unos vitamina C

Vitamini i minerali, a posebno vitamin C, mogu imati pozitivan zaštitni efekat na creva i pomoći da se ona brže oporave nakon upale.

Studije pokazuju da su remisije duže kod osoba koje se pridržavaju ishrane bogate vitaminom C.

Dobri izvori vitamina C uključuju citrusno voće, paprike, jagode, paradajz, spanać, bobičasto voće, peršun i krstašice poput brokolija, kupusa, karfiola i prokelja.

Pored toga, osobe koje pate od ulceroznog kolitisa su pod povećenim rizikom od nedostatka vitamina B12 i vitamina D, pa se preporučuju redovne provere nivoa ovih vitamina u krvi i eventualna suplementacija.

Za najbolji vitamin B12 obično se smatra hemijska forma pod nazivom cijanokobalamin u obliku sublingvalne tablete, iako studije pokazuju da svi hemijski oblici i forme ovog suplementa efikasno podižu nivo vitamina B12 u organizmu.

Eliminaciona dijeta i dnevnika ishrane

Kao što je prethodno objašnjeno, svaka osoba mora naći koje namirnice izazivaju pogoršanje stanja.

Zbog toga je eliminaciona dijeta i vođenje dnevnika ishrane najbolji način da se otkrije koje namirnice izazivaju pogoršanje tegoba.

Ovo podrazumeva vođenje evidencije koja je hrana konzumirana i kakvi su bili osećaji, kako bi se utvrdilo koja izaziva probleme, a zatim i njeno isključivanje iz ishrane.

Izbegavanje određenih namirnica

Prema istraživanjima i iskustvima ljudi sa ulceroznim kolitisom, određene namirnice mogu da pogoršaju simptome, pa ih treba izbegavati koliko god je moguće.

Ove namirnice uključuju:

• Alkohol
• Mleko i mlečne proizvode
• Meso
• Prerađenu hranu
• Namirnice sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, a posebno prostih šećera
• Šećerne alkohole, kao što su brezin šećer, sorbitol, maltitol ili eritritol

Pored toga, istraživanja pokazuju da je relativno veliki broj ljudi koji pate od ulceroznog kolitisa alergičan ili osetljiv na gluten, protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži.

Osobe sa celijakijom iz svoje ishrane u potpunosti moraju izbaciti sve proizovde koji sadrže gluten, što će dovesti do gotovo trenutnog olakšanja simptoma.

Iako može zvučati kao komplikovan zadatak, isključivanje hrana sa glutenom može biti relativno jednostavno, no neophodno je ove namirnice zameniti hranama bez glutena kako bi se obezbedilo dovoljno energije i nutrijenata.

Lečenje

Ulcerozni kolitis je hronično stanje i nije moguće u potpunosti ga izlečiti.

Cilj lečenja je da se smanji upala koje uzrokuje tegobe, odnosno da se period remisije što je moguće više produži, i pojava pogoršanja tj. relapsa što je moguće više odloži.

Lečenje ulceroznog kolitisa podrazumeva upotrebu lekova, a u nekim slučajevima i operaciju.

Osim toga, ponekad je neophodna hospitalizacija osoba sa ulceroznim kolitisom, naročito kada su prisutni teški simptomi, kako bi se sprečile komplikacije.

Lekovi

Nekoliko kategorija lekova može biti efikasno u lečenju ulceroznog kolitisa, a lek koji će doktor prepisati zavisi od težine stanja i tipa bolesti.

Treba imati u vidu da lekovi koji dobro deluju kod nekih ljudi, kod drugih možda neće dati dobre rezultate, pa je nekada potrebno vreme kako bi se pronašla adekvatna terapija na koju osoba najbolje reaguje.

Vrste lekova koji se najčešće koriste u terapiji ulceroznog kolitisa su:

1. Antiinflamatorni lekovi
2. Imunosupresanti
3. Biološki lekovi
4. Drugi lekovi

Anti-inflamatorni lekovi

Anti-inflamatorni lekovi se uobičajeno prvi uvode u lečenje ulceroznog kolitisa i daju dobre rezultate kod većine ljudi sa ovim stanjem.

Ovi lekovi uključuju:

• 5-aminosalicilate. Izbor leka i način upotrebe zavisi od toga koji deo debelog creva je zahvaćen.
• Kortikosteroide. Ovi lekovi potiskuju imuni sistem i obično se prepisuju kod srednje teških i teški stanja kod osoba koje ne reaguje na druge tretmane. Zbog neželjenih efekata, obično se ne daju dugoročno.

U slučaju da postoji infekcija, može biti neophodna i upotreba antibiotika.

Imunosupresanti

Imunosupresanti takođe imaju ulogu da smanje upalu, ali to čine potiskivanjem odgovora imunog sistema koji pokreće proces upale.

Kod nekih pacijenata kombinacija ovih lekova deluje bolje nego primena samo jednog leka.

Postoji nekoliko različitih tipova lekova iz grupe supresora imunološkog sistema, a u zavisnosti od težine simptoma i zahvaćenog područja lekar će prepisati odgovarajući lek.

Biološki lekovi

Biološki lekovi ciljaju na proteine koje proizvodi imuni sistem i postoji nekoliko vrsta ovih lekova.

Oni se prave od antitela i dovode do smanjenja ili prestanka upale, pa mogu pomoći u cilju sprečavanju relapsa, odnosno pogoršanja stanja.

Obično se daju kod umerenih i teških slučajeva ulceroznog kolitisa koji ne reaguju dobro na druge tretmane.

Drugi lekovi

Drugi lekovi takođe mogu da budu uključeni u terapiju ulceroznog kolitisa, pre svega kako bi olakšali simptome bolesti i tegobe koja ona uzrokuje.

Lekovi koji se često koriste kod ovog stanja jesu lekovi protiv dijareje ili bolova.

Ukoliko su prisutni grčevi, antispazmodici odnosno antispazmodična sredstva, lekovi koji ublažavaju ili suzbijaju grčeve mogu biti od velike pomoći.

Osim lekova i suplementi imaju svoje mesto u terapiji ulceroznog kolitisa.

Veliki broj osoba koji pate od ulceroznog kolitisa razviju anemiju usled hroničnog krvarenja u crevima, pa suplement gvožđa može biti potreban.

Pored toga, značajne koristi se pomogu postići i povećanim unosom namirnica bogatih gvožđem.

Operacija ulceroznog kolitisa

U nekim slučajevima, operacija može biti neophodna i ona može da uključuje uklanjanje celog debelog creva i rektuma.

Operacija je neophodna ukoliko dođe do značajnog gubitka krvi ili su simptomi hronični i intenzivni.

Drugi razlozi uključuju perforaciju debelog creva ili tešku blokadu creva.

Ova ozbiljna stanja mogu biti otkrivena prilikom CT skeniranja ili kolonoskopije.

Hospitalizacija

Kod veoma teških simptoma i dijareje, moguće je da će biti potrebna privremena hospitalizacija kako bi se sprečile komplikacije.

Usled dijareje, može doći do dehidracije i gubitka elektrolita koji moraju biti nadoknađeni, a transplantacija krvi može biti neophodna ukoliko je prisutno intezivno krvarenje.

Prirodno lečenje

Određeni prirodni lekovi mogu biti od koristi kao dodatak konvencionalnoj terapiji ulceroznog kolitisa i dovesti do olakšanja tegoba i produženja perioda remisije.

Prirodni lekovi za ulcerozni kolitis uključuju:

• Probiotici. Probiotici donose zdrave bakterije koje pomažu da se obnovi i održi zdrava mikro flora u crevima, što može dovesti do smanjenja tegoba i produženja perioda bez simptoma.
• Žen-Šen (Ginseng). Žen Šen može pomoći kod ulceroznog kolitisa zahvaljujući tome što smanjuje upalu i štiti od oštećenja ćelija debelog creva.
• Psilijum ljuspice. Ljuspice psilijuma su jedan od najboljih izvora vlakana, i sadrže preko 70 grama vlakana na 100 grama, zahvljujući čemu poboljšavaju pokretljivost creva, ublažavajući simptome opstipacije i podstičući pražnjenje creva.
• Bosvelija. Istraživanja pokazuju da smola iz biljke bosvelije može pomoći u smanjenju upale, što može biti od pomoći osobama sa ulceroznim kolitisom.
• Bromelain (enzim ananasa). Bromelain je enzim koji se nalazi u ananasu, a može pomoći u ublažavanju simptoma i smanjenju učestaloti relapsa ulceroznog kolitisa, zahvaljujući svojim proteolitičkim svojstvima, odnosno svojstvu da pomaže u varenju proteina.
• Kurkuma. Kurkuma je indijski začin koji zahvaljujući antioksidansu kurkuminu smanjuje upalu i smatra se jednim od najjačih prirodnih antiupalnih aktioksidanasa.

Iako ovi prirodni lekovi mogu pomoći u smanjenju tegoba, ne bi trebalo da budu zamena za konvencionalne metode lečenja, već dopuna koja će povećati efikasnost medicinske terapije.

Ipak, pre upotrebe ovih prirodnih lekova trebalo bi konsultovati se sa doktorom, kako ne bi došlo do interakcije sa lekovima i eventualnih neželjenih efekata.

Pored ovih prirodnih lekova i dodataka ishrani, pokazalo se da redovna fizička aktivnost nižeg intenziteta može biti veoma korisna za osobe koje pate od ovog hroničnog stanja.

Do koristi dolazi zahvaljujući tome što redovno vežbanje poboljšava opšte zdravlje, ima pozitivan uticaj na imunitet i smanjenje stresa.

Neke od dobrih fizičkih aktivnosti nižeg intenziteta za osobe sa ulceroznim kolitisom uključuju brzo hodanje, nordijsko hodanje, vožnju bicikla, plivanje, jogu i slične aktivnosti.

Kada dođe do pogoršanja tegoba, odnosno relapsa, ne treba insistirati na intenzivnom treningu, već pažljivo osluškivati telo i prilagoditi vežbanje trenutnom stanju i mogućnostima.

Pored vežbanja, redukcija hroničnog stresa može biti od koristi. Studije pokazuju da stres može biti okidač za relaps, stoga je držanje stresa pod kontrolom dobra mera prevencije.

Uzroci

Tačan uzrok nastanka ulceroznog kolitisa je nepoznat.

U prošlosti se verovalo da su nezdrav način ishrane i stres glavni uzroci ove bolesti, no najnovija istraživanja pokazuju da ovi faktori mogu pogoršati simptome, ali ne i izazvati pojavu samu bolest.

Jedan od mogućih uzroka je nepravilan rad imunološkog sistema.

Kada imuni sistem pokušava da se bori protiv virusa ili bakterije, nepravilan imuni odgovor uzrokuje da imuni sistem napadne i ćelije u digestivnom traktu.

Osim toga, genetika igra ulogu u pojavi ulceroznog kolitisa.

Ovo stanje je češće kod ljudi koji imaju članove porodice sa ovom bolešću. Ipak, većina ljudi sa ulceroznim kolitisom nema porodičnu istoriju bolesti.

Dijagnostika

Kako bi se postavila dijagnoza ulceroznog kolitisa, doktorima su na raspolaganju različite vrste testova.

Budući da su simptomi ulceroznog kolitisa veoma slični drugim bolestima creva, uključujući i Kronovu bolest i čir na želucu, može biti potrebno više različitih analiza kako bi se odredio tačan uzrok.

Neke od analiza i testova koji se koriste za postavljanje dijagnoze su:

• Analiza krvi. Testovi krvi su obično analiza od koje se kreće, a ovi testovi mogu obuhvatati kompletnu krvnu sliku, indikatore upale kao što su C-reaktivni protein (CRP) ili sedimentacija, ali i testove na specifična antitela.
• Analiza stolice. Analizom stolice na određene markere upale kao što je kalprotektin test, prisustvo krvi, bakterije i parazite mogu se isključiti druge bolesti gastrointestinalnog trakta, uključujući heliko bakteriju ili SIBO.
• CT skeniranje. CT skeniranjem abdomena i karlice mogu se videti patološke promene na crevima.
• Gastroskopija. Gastroskopski pregled podrazumeva snimanje želuca, jednjaka i tankog creva uz pomoć kamere na vrhu tanke cevi koja se uvodi kroz usta.
• Biopsija tkiva debelog creva. Biopsija podrazumeva uzimanje uzorka tkiva iz debelog creva radi analize.
• Fleksibilna sigmoidoskopija. Fleksibilna sigmoidoskopija je vrsta endoskopije kojom se pregleda sigmoidno debelo crevo i deo silaznog debelog creva, uz pomoć kamere na kraju tanke cevi koja se uvodi kroz rektum.
• Kolonoskopija. Poput sigmoidoskopije, kroz rektum se uvodi tanka cev sa kamerom kako bi pregledala unutrašnjost debelog creva.

Ukoliko su svi nalazi normalni, i sve druge bolesti su isključene a tegobe prisutne duže od šest meseci, može se postaviti dijagnoza sindroma nervoznih creva.

Komplikacije

Ukoliko se ne leči i drži pod kontrolom terapijom i zdravim životnim navikama, može doći do komplikacija.

One uključuju krvarenje usled anemije, osteoporozu, dehidrataciju, upalne procese koji zahtavaju zglobove, kožu ili oči, oticanje debelog creva, bolesti jetre ili kancer debelog creva.

Zbog ovoga je važno pridržavati se prepisane terapije i obavljati redovne kontrole po preporuci doktora.

Prevencija

Kao što je objašnjeno u delu koji se bavi uzrocima nastanka ulceroznog kolitisa, tačan uzrok zbog kog dolazi do pojave ovog stanja nije jasan.

Samim tim, i mere prevencije su veoma ograničene i svode se na opšte preporuke koje se tiču zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti i kontrole stresa.

Osobe koje imaju ulcerozni kolitis trebalo bi da izbegavaju hranu i pića koja izazivaju tegobe, kao i da se pridržavaju određenih saveta koji mogu da pomognu, kao što su:

• Konzumacija male količine vode tokom celog dana
• Konzumacija manjih obroka tokom dana
• Izbegavanje masne hrane
• Smanjenje unosa mleka i mlečnih proizvoda ukoliko je prisutna intolerancija na laktozu
• Izbegavanje drugih namirnica na koje prisutna osetljivost na hranu

Zaključak

Ulcerozni kolitis i Kronova bolest su bolesti koja spadaju u grupu inflamatornih bolesti creva (IBD) i imaju relativno slične simptome.

Simptomi ulceroznog kolitisa variraju od osobe do osobe i njihov intenzitet može da se menja vremenom, a tegobe se mogu javljati i nestajati u ciklusima.

Ovi ciklusi nazivaju se remisija, tokom koje su simptomi blagi ili ih nema, i relapsi, odnosno periodi tokom kojih dolazi do pogoršanja simptoma.

Najčešći simptomi ulceroznog kolitisa su bol i krčanje u stomaku, krv u stolici, dijareja i smanjen apetit praćen gubitkom telesne mase.

Lečenje ove bolesti podrazumeva pre svega smanjenje upale i olakšavanje simptoma, a tokom terapije koriste se različite vrste lekova.

U nekim slučajevima može biti neophodna i hirurška intervencija, odnosno operacija ulceroznog kolitisa.

Uzroci ove bolesti nisu poznati, a ishrana koja se preporučuje kod ulceroznog kolitisa podrazumeva ograničen unos masti, ograničenje ili izbacivanje iz ishrane namirnica koje pogoršavaju simptome, ali i povećan unos namirnica biljnog porekla bogatih vitaminima i mineralima, posebno vitaminom C.