Osteoporoza je progresivna bolest kostiju koja dovodi do smanjenja njihove gustine i čvrstoće, čime one postaju krte i sklonije lomovima.
Ova bolest često prolazi neopaženo sve dok se ne dogodi prelom, što je razlog zašto se osteoporoza naziva tihom bolešću.
Osteoporoza pogađa starije osobe, posebno žene nakon menopauze, ali može se javiti i kod muškaraca i mlađih ljudi.
U ovom članku ćemo objasniti šta je osteoporoza, i baviti se njenim uzrocima, simptomima, faktorima rizika i načinima prevencije i lečenja osteoporoze.
Šta je osteoporoza?
Osteoporoza je hronična bolest kostiju koja se karakteriše progresivnim gubitkom koštane mase i smanjenjem gustine kostiju, što ih čini krhkim i sklonim lomovima.
Ovaj proces se dešava postepeno, često bez očiglednih simptoma, sve dok ne dođe do preloma kosti.
Kod zdravih osoba, koštano tkivo se neprestano obnavlja, pri čemu se stara koštana masa zamenjuje novom, ali kod osoba sa osteoporozom je ovaj balans između razgradnje stare i stvaranja nove kosti poremećen.
Kako se koštana masa smanjuje, kosti postaju poroznije i gube svoju čvrstoću.
To povećava rizik od preloma, naročito na mestima poput kičme, kuka i ručnog zgloba, ali osteoporoza može zahvatiti i druge delove skeleta.
Prelomi kod osoba sa osteoporozom mogu se desiti i usled relativno blagih aktivnosti, kao što su savijanje ili pad sa male visine.
Postoje dva glavna tipa osteoporoze: primarna osteoporoza, koja se javlja uglavnom kod starijih osoba kao deo prirodnog procesa starenja, i sekundarna osteoporoza, koja je uzrokovana nekim drugim medicinskim stanjima ili upotrebom određenih lekova.
Iako osteoporoza može uticati na ljude oba pola, žene su znatno podložnije ovoj bolesti, posebno nakon menopauze, kada dolazi do naglog pada nivoa estrogena, hormona koji igra ključnu ulogu u očuvanju koštane mase. Kod muškaraca, smanjenje koštane mase obično se dešava postepenije s godinama.
Simptomi
Osteoporoza se često naziva tihom bolešću, jer može napredovati godinama bez jasnih simptoma.
Mnogi ljudi nisu svesni da pate od osteoporoze sve dok ne dođe do preloma kosti.
Ipak, kako bolest napreduje, mogu se pojaviti određeni simptomi i znaci kao što su:
- Bol u leđima: Bol može nastati kao posledica slabljenja kičmenih pršljenova ili kompresionih preloma u kičmi.
- Smanjenje visine: S vremenom, osoba može primetiti da je postala niža, što je često rezultat kompresionih preloma u kičmi koji uzrokuju postepeno sleganje pršljenova.
- Pogrbljenost: Krivljenje kičme ili pogrbljeno držanje može biti posledica gubitka koštane mase i slabljenja kičmenih pršljenova.
- Lomovi kostiju: Prelomi, posebno u kuku, ručnom zglobu ili kičmi, mogu se dogoditi čak i nakon blagih udaraca ili padova. Ovi prelomi su često prvi znak osteoporoze.
- Ograničena pokretljivost: Osoba sa osteoporozom može primetiti smanjenu pokretljivost i poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao posledica bola i smanjenja stabilnosti.
Kako osteoporoza često ostaje neotkrivena dok se ne desi prelom, važno je da osobe koje su pod povećanim rizikom redovno prate zdravlje svoje kostiju kako bi se na vreme preduzele preventivne mere.
Uzroci
Osteoporoza nastaje usled kombinacije različitih faktora koji doprinose gubitku koštane mase ili slabljenju kostiju.
Glavni uzroci osteoporoze uključuju:
- Hormonalne promene: Kod žena, najčešći uzrok osteoporoze je smanjenje nivoa estrogena nakon menopauze, dok kod muškaraca pad nivoa testosterona može doprineti slabljenju kostiju.
- Starost: Sa starenjem, kosti čoveka prirodno gube gustinu, a rizik od osteoporoze se povećava, posebno nakon 50. godine.
- Genetika: Nasledni faktori mogu igrati ključnu ulogu u razvoju osteoporoze, pa osobe s porodičnom istorijom bolesti imaju veći rizik.
- Nedostatak fizičke aktivnosti: Sedentarni način života, posebno nedostatak aktivnosti poput hodanja, trčanja ili vežbi s opterećenjem, može doprineti smanjenju koštane mase.
- Nedostatak vitamina D i kalcijuma: Ishrana siromašna kalcijumom, koji je neophodan za jačanje kostiju, i vitaminom D, koji omogućava apsorpciju kalcijuma, može značajno doprineti razvoju osteoporoze.
- Hronična upotreba lekova: Dugotrajna upotreba određenih lekova, kao što su kortikosteroidi, može ubrzati gubitak koštane mase i povećati rizik od osteoporoze.
- Pušenje i upotreba alkohola: Pušenje negativno utiče na apsorpciju kalcijuma i smanjuje gustinu kostiju, dok prekomerna konzumacija alkohola može dovesti do bržeg gubitka koštane mase.
- Hronične bolesti: Bolesti poput reumatoidnog artritisa, bolesti bubrega, jetre ili gastrointestinalnog trakta mogu smanjiti apsorpciju važnih hranljivih materija, što utiče na zdravlje kostiju.
Identifikacija uzroka osteoporoze je ključna za prevenciju i lečenje ove bolesti, jer omogućava prilagođavanje načina života i terapija kako bi se smanjio rizik od lomova i drugih komplikacija.
Zašto se osteoporoza javlja tokom menopauze?
Osteoporoza se često javlja tokom menopauze pre svega zbog pada nivoa estrogena, hormona koji igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju.
Estrogen pomaže u održavanju ravnoteže između razgradnje i izgradnje kostiju, pa kada njegov nivo opadne, proces razgradnje kostiju počinje da nadmašuje proces obnove, što dovodi do smanjenja koštane mase i gustine kostiju.
Pad estrogena ubrzava gubitak kostiju, naročito u prvim godinama nakon menopauze, što kod žena povećava rizik od osteoporoze i preloma.
Dijagnostikovanje
Dijagnostikovanje osteoporoze uključuje nekoliko metoda koje lekar koristi kako bi utvrdio prisustvo bolesti i procenio rizik od preloma kostiju.
Pre svega, lekar uzima detaljne informacije o zdravstvenom stanju, istoriji bolesti u porodici, načinu ishrane, nivou fizičke aktivnosti i prisustvu faktora rizika kao što su menopauza, dugotrajna upotreba lekova ili pušenje.
Pored toga, veoma je važan i fizički pregled, kojim se mogu proveriti znaci gubitka koštane mase, kao što su smanjenje visine, problemi sa držanjem tela ili bolovi u kostima.
Pored ovih,Vitamin K: Koristi, izvori, nedostatak, suplementi specifični testovi uključuju:
- Merenje gustine kostiju (DEXA skeniranje): Ova metoda, poznata kao dvostruka energijska rendgenska apsorpciometrija (DEXA), je zlatni standard za merenje gustine kostiju. Skeniranjem se najčešće pregledaju kukovi i kičma, gde se procenjuje gustina kostiju i rizik od preloma.
- Laboratorijske analize: Od koristi mogu biti analize krvi i urina kako bi se proverio nivo kalcijuma, vitamina D, hormona, kao i markeri metabolizma kostiju.
- Rendgenski snimci: Rendgenski snimci se koriste da bi se otkrile promene na kostima, kao što su prelomi ili stanjivanje kostiju, ali obično nisu dovoljno pouzdani za otkrivanje osteoporoze u ranoj fazi.
- FRAX procena rizika: Ovaj alat pomaže lekarima da procene 10-godišnji rizik od preloma na osnovu faktora rizika kao što su starost, telesna težina, porodična istorija osteoporoze i rezultati DEXA skeniranja.
Rano dijagnostikovanje je ključno za prevenciju preloma i efikasno lečenje osteoporoze.
Lečenje
Lečenje osteoporoze se fokusira na sprečavanje preloma, usporavanje gubitka koštane mase i poboljšanje gustine kostiju.
Najčešće se koriste lekovi kao što su bifosfonati, koji usporavaju razgradnju kostiju i smanjuju rizik od preloma.
Denosumab je lek koji blokira ćelije odgovorne za razgradnju kostiju, dok teriparatid i abaloparatid podstiču stvaranje nove koštane mase.
Raloksifen se često koristi kod žena u postmenopauzi, a hormonska terapija takođe može biti korisna u očuvanju koštane mase.
Pored lekova, dodaci ishrani, poput kalcijuma i vitamina D, igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju i smanjenju gubitka koštane mase.
Fizička aktivnost je takođe važna, jer redovno vežbanje, poput hodanja, trčanja, a pre svega vežbe sa opterećenjem, jačaju kosti i pomažu u smanjenju rizika od padova.
Promena životnih navika, kao što je prestanak pušenja, smanjenje unosa alkohola i usvajanje zdrave ishrane bogate kalcijumom, magnezijumom i vitaminom K, takođe može imati pozitivan uticaj na zdravlje kostiju.
Uključivanje određenih namirnica i čajeva, kao što su sikavica, čaj od đumbira ili rastavić čaj, može biti od koristi.
Lečenje osteoporoze je dugotrajan proces koji zahteva posvećenost i doslednost kako bi se postigli zadovoljavajući rezultati.
Prevencija
Prevencija osteoporoze se bazira na očuvanju zdravlja kostiju kroz adekvatnu ishranu, fizičku aktivnost i zdrav način života.
Unos potrebne količine kalcijuma i vitamina D ključni su za održavanje gustine kostiju.
Kalcijum pomaže u jačanju kostiju, dok vitamin D omogućava bolju apsorpciju kalcijuma iz hrane.
Fizička aktivnost, naročito vežbe sa opterećenjem, ali i aktivnosti poput hodanja, trčanja i plivanja, pomažu u očuvanju koštane mase i jačanju kostiju.
Takođe, vežbe za poboljšanje ravnoteže, koordinacije i fleksibilnosti smanjuju rizik od padova, čime se smanjuje verovatnoća preloma.
Zdrav način života, koji podrazumeva izbegavanje pušenja i smanjenje unosa alkohola, takođe doprinosi prevenciji osteoporoze. Ovi faktori negativno utiču na koštanu masu, pa njihovo izbegavanje pomaže u očuvanju zdravlja kostiju.
Ishrana i suplementi
Ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji i lečenju osteoporoze.
Najvažniji nutrijenti za zdravlje kostiju su ranije pomenuti kalcijum i vitamin D.
Dobri izvori kalcijuma u hrani uključuju:
- Mlečni proizvodi: Mleko, jogurt, sir i kefir su bogati kalcijumom i lako se apsorbuju.
- Zeleno lisnato povrće: Kelj, spanać, blitva i brokoli sadrže značajne količine kalcijuma.
- Biljni izvori: Tofu, bademi, tahini, chia semenke i sušene smokve predstavljaju neke od najboljih biljnih izvora kalcijuma.
- Riba sa kostima: Sardine i losos iz konzerve sa kostima su fantastičan izvor kalcijuma.
- Obogaćeni proizvodi: Biljna mleka, kao što su ovseno, bademovo i sojino mleko, i žitarice često su obogaćeni kalcijumom.
Vitamin D se prirodno proizvodi u koži kada je izložena sunčevoj svetlosti, posebno UVB zracima.
Međutim, faktori poput geografske lokacije, godišnjeg doba, starosti, vremena provedenog na suncu, izložene površine kože i upotrebe krema za sunčanje za zaštitnim faktorom mogu uticati na količinu proizvedenog vitamina D.
Za optimalnu sintezu vitamina D, preporučuje se izlaganje suncu nekoliko puta nedeljno, u trajanju od 10 do 30 minuta, zavisno od tipa kože i intenziteta sunčeve svetlosti.
Pored toga, vitamin D se u određenoj meri nalazi u nekim namirnicama, pre svega proizvoda životinjskog porekla i obogaćenim proizvodima, kao što su:
- Masna riba: Losos, tunjevina, skuša i sardine.
- Obogaćene namirnice: Mleko, biljna mleka, sokovi, žitarice i drugi proizvodi obogaćeni vitaminom D.
- Jaja: Žumance sadrži vitamin D u manjoj količini.
- Goveđe iznutrice: Goveđa jetra je prirodan izvor vitamina D.
- Pečurke: Neke vrste pečuraka, poput šitake pečuraka, sadrže vitamin D kada su izložene UV svetlu.
Za osobe koje ne unose dovoljno kalcijuma ili vitamina D putem ishrane, preporučuje se korišćenje suplemenata.
U slučajevima ozbiljnih nedostataka, lekar može preporučiti upotrebu preparata poput Vigantol kapi.
Suplemente treba uzimati uz konsultaciju sa lekarom kako bi se izbegla prekomerna doza, koja može dovesti do drugih zdravstvenih problema.
Pored kalcijuma i vitamina D, ishrana bogata magnezijumom, fosforom, i vitaminom K takođe pomaže u očuvanju zdravlja kostiju.
Namirnice poput integralnih žitarica, ribe, mahunarki i voća, doprinose očuvanju koštane mase.
Fizička aktivnost i osteoporoza
Fizička aktivnost je ključna u prevenciji i lečenju osteoporoze jer pomaže u jačanju kostiju i poboljšanju ravnoteže, čime se smanjuje rizik od padova i preloma.
Vežbe koje podstiču snagu i otpornost kostiju uključuju aktivnosti kao što su hodanje, trčanje, ples i penjanje stepenicama.
Ove aktivnosti pomažu u održavanju gustine kostiju, posebno u kukovima, kičmi i nogama.
Vežbe sa opterećenjem, poput podizanja tegova ili vežbanja s otporom, mogu značajno ojačati mišiće i kosti.
Redovna fizička aktivnost ne samo da poboljšava zdravlje kostiju, već i poboljšava fleksibilnost, što smanjuje rizik od padova.
Takođe, vežbe balansa, poput joge, pomažu u očuvanju stabilnosti i smanjuju mogućnost padova, što je ključno za osobe s osteoporozom.
Najbolje vežbe za osteoporozu
Za osobe koje pate od osteoporoze, određene vrste vežbi mogu značajno doprineti jačanju kostiju i poboljšanju gustine kostiju.
Pre svega, preporučuju se vežbe snage, odnosno vežbe se opterećenjem, ali i vežbe kojima se unapređuje balans i fleksibilnost kako bi se smanjio rizik od padova i preloma.
Najbolje vežbe sa opterećenjem za osteoporozu uključuju aktivnosti koje jačaju kosti i mišiće tako što stvaraju blagi pritisak na kosti, podstičući njihov rast i očuvanje gustine.
Neke od preporučenih vežbi uključuju:
- Čučnjeve
- Vežbe za donji deo tela na mašinama, poput potiska nogama na leg pres mašini
- Sklekove
- Vežbe sa opterećenjem, što mogu biti trake, tegovi ili mašine za vežbanje
Pored toga, aerobne fizičke aktivnosti, poput brzog hoda, trčanja, vožnje bicikla, plesa i penjanja uz stepenice mogu poboljšati gustinu kostiju u nogama, kukovima i kičmi.
Na kraju, vežbe koje imaju pozitivan efekat na balans i održavanje ravnoteže, te fleksibilnost, mogu smanjiti rizik od padova i fraktura.
Komplikacije osteoporoze
Osteoporoza može dovesti do ozbiljnih komplikacija, pre svega zbog povećanog rizika od preloma kostiju.
Najčešće su frakture kuka, kičme i zgloba, koje mogu značajno narušiti kvalitet života.
Prelomi kuka su naročito opasni jer često zahtevaju operaciju i dugotrajnu rehabilitaciju, a kod starijih osoba mogu izazvati trajnu invalidnost.
Povrede kičme, koje su česte kod osteoporoze, mogu dovesti do gubitka visine, lošeg držanja i hroničnih bolova u leđima.
Ponekad povrede kičme i prelomi nastaju spontano, bez očigledne traume, i mogu uzrokovati ograničenu pokretljivost.
Kod osoba s osteoporozom, čak i manji padovi ili povrede mogu izazvati ozbiljne prelome.
Ove komplikacije mogu dovesti do smanjenja kvaliteta života, gubitka funkcionalnosti i, u težim slučajevima, povećanog rizika od smrtnog ishoda zbog posledica preloma, poput infekcija ili tromboze usled dugotrajnog mirovanja.
Osteoporoza i osteopenija
Osteoporoza i osteopenija su stanja koja utiču na gustinu i snagu kostiju, ali se razlikuju po stepenu gubitka koštane mase.
Osteopenija predstavlja blaži oblik gubitka koštane mase i smatra se prelaznim stadijumom ka osteoporozi.
Kod osoba sa osteopenijom, gustina kostiju je niža od normalne, ali ne dovoljno niska da bi se dijagnostikovala osteoporoza.
Osteopenija obično ne izaziva simptome, ali povećava rizik od razvoja osteoporoze i preloma u budućnosti.
Sa druge strane, osteoporoza je ozbiljnije stanje koje karakteriše značajan gubitak koštane mase i povećan rizik od preloma.
Kod osteoporoze, kosti postaju krte i lomljive, što ih čini podložnijima prelomima čak i pri minimalnim traumama ili padovima, što zahteva ozbiljniji pristup lečenju, uključujući promene u ishrani, fizičku aktivnost i često, terapiju lekovima.
Rano dijagnostikovanje osteopenije je od izuzetnog značaja, kako bi se pravovremeno krenulo sa preventivnim merama i na taj način sprečilo, odložilo ili usporilo napredovanje ka osteoporozi i smanjio rizik od komplikacija i povreda.
Zaključak
Osteoporoza je ozbiljna bolest kostiju koja se razvija postepeno i može ostati neprimećena dok ne dođe do preloma.
Redovno praćenje zdravlja kostiju, adekvatna ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D, kao i fizička aktivnost, ključni su za prevenciju i kontrolu ove bolesti.
Rano dijagnostikovanje i odgovarajuće lečenje mogu značajno smanjiti rizik od komplikacija, dok promene u načinu života, uključujući prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola, dodatno pomažu u očuvanju koštane mase i prevenciji preloma.
