Cikorija je biljka koja se vekovima koristi u ishrani i tradicionalnoj medicini, posebno u Evropi i Aziji.
Danas se cikorija sve češće koristi kao prirodna zamena za kafu, a od nje se može pripremiti i čaj ili se koristiti u obliku slatkog, niskokaloričnog sirupa.
Sa zdravstvenog aspekta, cikorija je naročito interesantna zbog visokog sadržaja inulina, vrste rastvorljivog vlakna.
Konzumacija inulina može pružiti različite zdravstvene koristi, kao što su unapređenje varenja i smanjenje nivoa šećera u krvi.
Pored toga, cikorija obezbeđuje određene vitamine, minerale, kao i antioksidanse i može imati protivupalne efekte.
Ipak, postoje i određeni rizici povezani sa ovom biljkom na koje je važno obratiti pažnju.
U ovom članku objasnićemo šta je cikorija, šta su, kako se prave i koje su koristi kafe, čaja i sirupa od cikorije, kao i koje su moguće nuspojave i ko ne treba da koristi cikoriju.
Šta je cikorija?
Cikorija je višegodišnja biljka iz porodice glavočika koja prirodno raste širom Evrope, zapadne Azije i severne Afrike.
Lako se prepoznaje po nežnim, svetloplavim cvetovima koji se otvaraju tokom dana i zatvaraju uveče, kao i po snažnom, razgranatom korenu koji se ukorenjuje duboko u zemlji.
Upravo koren cikorije je čini posebno zanimljivom, budući da se najčešcće koristi u ishrani i prirodnoj medicini.
Biljka se sastoji iz nekoliko delova, a svaki od njih ima drugačiju ulogu i način upotrebe.
Listovi cikorije u nekim kuhinjama sveta koriste se kao povrće i imaju blago gorak ukus, sličan rukoli ili radiču, zbog čega se dodaju salatama i laganim jelima.
Koren cikorije je najčešće korišćen deo biljke, koji se suši, prži i melje, nakon čega se od njega priprema napitak koji podseća na kafu, ali ne sadrži kofein.
Takozvana kafa od cikorije ima blagu, prijatnu gorčinu i često se koristi kao zamena za kafu ili kao dodatak pravoj kafi radi bogatijeg ukusa.
Pored toga, cikorija se često koristi i u obliku čaja i sirupa.
Čaj od cikorije priprema se od osušenog korena ili listova i ima blago gorak, ali osvežavajući ukus.
Tradicionalno se koristi kao podrška varenju i za opšte osveženje organizma.
Sirup od cikorije je sve popularniji prirodni zaslađivač koji se dobija kuvanjem korena i ima gušću, blago karamelastu teksturu.
Ovako dobijen sirup koristi se kao niskokalorični zaslađivač i zamena za med, javorov ili agava sirup, ali i kao praktičan način da se unesu korisne supstance iz ove biljke.
Cikorija je posebno cenjena zbog visokog sadržaja dijetetskih vlakana, naročito inulina.
Inulin je vrsta vlakna koja ima važnu ulogu u održavanju ravnoteže u crevima.
Osim toga, cikorija sadrži i manje količine vitamina i minerale kao što su vitamin C, vitamin B6, kalijum, mangan, folat i fosfor, koji doprinose normalnom funkcionisanju organizma.
U njenom sastavu nalaze se i bioaktivne supstance, polifenoli i flavonoidi, koji imaju antioksidativno dejstvo i pomažu u zaštiti ćelija od svakodnevnih spoljašnjih uticaja.
Cikorija kao kafa
Kafa od cikorije je jedan od najpoznatijih i najduže korišćenih načina upotrebe ove biljke.
Cikorija ima dugačku istoriju upotrebe kao zamene za kafu, naročito u periodima kada je prava kafa bila skupa ili teško dostupna.
Kafa od cikorije je posebno bila popularna tokom velikih ratova i u vremenima ekonomskih kriza, kada je predstavljala pristupačnu alternativu.
Vremenom je njena upotreba ostala prisutna, ne samo iz praktičnih razloga, već i zbog sve većeg interesovanja za zdravije napitke.
Kafa od cikorije dobija se od prženog i samlevenog korena cikorije i često se koristi kao zamena za klasičnu kafu ili kao dodatak koji obogaćuje ukus.
Ima tamnu boju i prijatnu aromu koja podseća na kafu, ali je ukus blaži i bez izražene kiselosti koja je karakteristična za klasičnu kafu, zbog čega je mnogima prijatnija za konzumaciju, posebno osobama kojima kafa izaziva iritaciju želuca.
Jedna od glavnih prednosti kafe od cikorije je to što ne sadrži kofein, zbog čega je pogodna za osobe koje žele da smanje unos kofeina, imaju osetljivost na njegov efekat ili žele napitak koji neće uticati na san i nervni sistem.
Budući da nema kofeina, napitak od cikorije se može piti u bilo koje doba dana, uključujući i večernje sate.
Pored toga, kafa od cikorije ima i određene prednosti kada je reč o zdravlju.
Zahvaljujući prisustvu inulina, prirodnog dijetetskog vlakna, ovaj napitak može doprineti boljem varenju i ravnoteži crevne flore.
Redovna konzumacija inulina može pomoći u lakšem radu sistema za varenje i osećaju sitosti nakon obroka.
Pored toga, cikorija sadrži antioksidanse koje imaju ulogu u zaštiti organizma od svakodnevnih štetnih uticaja iz okoline.
Kako se pravi kafa od cikorije?
Proces pripreme kafe od cikorije uključuje nekoliko koraka koji omogućavaju da se iz korena izvuče karakterističan ukus i aroma, kao i da se očuvaju korisne supstance:
- Priprema korena: Koren se pažljivo čisti od zemlje, pere i seče na manje komade kako bi se omogućilo ravnomerno sušenje i kasnija obrada.
- Sušenje: Isečeni komadi se ostavljaju da se suše na vazduhu ili u kontrolisanim uslovima dok ne izgube većinu vlage, što je važno za kvalitetno prženje.
- Prženje: Osušeni koren se prži na visokim temperaturama dok ne dobije tamnu boju i razvije aromu koja podseća na kafu. Ovaj korak je ključan za konačan ukus napitka.
- Mlevenje: Nakon prženja, koren se melje u sitan prah koji je spreman za pripremu napitka.
- Priprema napitka: Dobijeni prah se kuva u vodi na način sličan pripremi turske kafe ili se koristi u filter aparatima, u zavisnosti od željenog načina pripreme.
Dobijeni napitak može se konzumirati samostalno ili u kombinaciji sa pravom kafom, čime se postiže uravnotežen ukus i blaži stimulativni efekat.
Čaj od cikorije
Čaj od cikorije je jednostavan i prirodan način da se ova biljka uključi u svakodnevnu rutinu.
Za pripremu se najčešće koristi koren, a ređe i listovi.
Čaj od cikorije ima blago gorak, ali prijatan ukus koji deluje osvežavajuće i lagano razbuđujuće, bez stimulativnog efekta kakav ima kafa.
Za razliku od kafe od cikorije, čaj je blaži i lakši za konzumaciju, pa je pogodan za svakodnevnu upotrebu.
Čaj od cikorije se tradicionalno koristi kao podrška varenju, posebno nakon obroka, jer može smanjiti osećaj težine u stomaku i unaprediti rad digestivnog sistema.
Pored toga, čaj od cikorije se od davnina koristi i kao prirodan način za podsticanje funkcije jetre.
Kako se pravi čaj od cikorije?
Priprema čaja od cikorije je jednostavna i ne zahteva posebnu opremu, što ga čini praktičnim za svakodnevnu upotrebu:
Jedna do dve kašičice biljke preliju se šoljom ključale vode, čime počinje oslobađanje ukusa i korisnih sastojaka, nakon čega se napitak se ostavlja da odstoji do 15 minuta kako bi se svi aktivni sastojci oslobodili i sjedinili sa vodom.
Nakon što je čaj odstojao, potrebno je procediti ga i konzumirati dok je još topao, kada je i najprijatniji za piće.
Po želji, u čaj se može dodati malo limuna ili meda kako bi se ublažila prirodna gorčina i dobio prijatniji, zaokružen ukus.
Sirup od cikorije
Sirup od cikorije se dobija pažljivom obradom korena ove biljke, što omogućava da se aktivne supstance zadrže u praktičnom obliku koji se lako koristi i dugo čuva.
Sirup od cikorije se koristi kao prirodni niskokalorični zaslađivač, najčešće kao zamena za med, javorov ili agava sirup.
Ovaj tečni zaslađivač ima blag i prijatan ukus i slatkoću koja potiče od fruktooligosaharida, među kojima je najpoznatiji inulin.
Ova vrsta prirodnih vlakana ne samo da daje blagu slatkoću, već ima i važnu ulogu u podršci varenju i održavanju ravnoteže u crevima, a povoljno utiče i na nivo šećera u krvi.
Sirup od cikorije ima visok sadržaj vlakana i značajno manje kalorija od šećera, meda i drugih sirupa koji se koriste kao zaslađivači.
Nutritivne vrednosti sirupa od cikorije mogu se blago razlikovati u zavisnosti od konkretnog proizvoda, ali 100 grama ovog proizvoda obično ima do 170 kalorija, oko 9 grama šećera i 66 grama vlakana.
Iz ovog razloga, cikorija sirup je dobra alternativa šećeru, posebno za osobe koje vode računa o kalorijskom unosu, ali i funkcionalan dodatak ishrani.
Sirup od cikorije može se koristiti na različite načine.
Često se dodaje u kafu ili čaj, može se dodavati i u mleko, biljne napitke ili smutije, ali i kao prirodan zaslađivač u pripremi deserata, kaša ili jogurta.
Lekovitost cikorije
Cikorija je predmet brojnih istraživanja zbog svog potencijalnog uticaja na zdravlje.
Lekovitost cikorije povezuje se sa kombinacijom vlakana, vitamina, minerala i bioaktivnih jedinjenja.
Izvor određenih nutrijenata
Cikorija sadrži niz nutrijenata koji imaju važnu ulogu u održavanju zdravlja organizma.
Iako se često konzumira u manjim količinama, njen sastav doprinosi ukupnom nutritivnom unosu.
Cikorija sadrži sledeće vitamine i minerale:
- Vitamin C: Doprinosi jačanju imunog sistema i učestvuje u sintezi kolagena.
- Vitamin B6: Ima važnu ulogu u metabolizmu proteina i funkciji nervnog sistema.
- Kalijum: Pomaže u regulaciji krvnog pritiska i funkciji mišića.
- Mangan: Učestvuje u metabolizmu i antioksidativnim procesima.
- Fosfor: Važan je za izgradnju i očuvanje kostiju i zuba, učestvuje u stvaranju energije u organizmu i ima značajnu ulogu u pravilnom radu ćelija.
Iako cikorija nije primarni izvor ovih nutrijenata, redovan unos može doprineti njihovom adekvatnom nivou.
Unapređenje varenja
Jedan od najznačajnijih efekata cikorije odnosi se na digestivni sistem.
Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, cikorija može doprineti boljoj funkciji creva.
Inulin, kao dominantno vlakno u cikoriji, deluje kao prebiotik, što znači da podstiče rast korisnih bakterija u crevima, kao što su bifidobakterije i laktobacili.
Ove bakterije igraju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže crevne mikrobiote i doprinose očuvanju integriteta crevne sluzokože i zdravlju creva.
Pored toga, vlakna povećavaju zapreminu stolice i olakšavaju njeno izbacivanje, čime se smanjuje rizik od zatvora.
Na kraju, zdrava crevna mikrobiota može smanjiti stvaranje gasova, osećaj nadutosti i nadimanje.
Visok sadržaj inulina
Inulin je rastvorljivo dijetetsko vlakno koje se prirodno nalazi u korenu cikorije, a koje ima značajan uticaj na metabolizam i zdravlje digestivnog sistema.
Za razliku od većine ugljenih hidrata, inulin se ne vari u tankom crevu, već nepromenjen dolazi do debelog creva gde ga fermentišu korisne bakterije.
Ovaj proces proizvodi kratkolančane masne kiseline koje imaju pozitivan efekat na zdravlje creva.
Osim toga, inulin može doprineti boljoj regulaciji šećera u krvi, smanjenju apetita i održavanju ili smanjenju telesne mase.
Inulin usporava razgradnju i apsorpciju glukoze iz hrane, zbog čega šećer sporije ulazi u krvotok, što pomaže da se izbegnu nagli skokovi i padovi glukoze nakon obroka.
Kada je reč o kontroli apetita, inulin povećava osećaj sitosti tako što usporava varenje i duže zadržava hranu u digestivnom sistemu.
Na ovaj način se smanjuje osećaj gladi između obroka i olakšava kontrola ukupnog unosa hrane tokom dana.
Antioksidativno i antiinflamatorno dejstvo
Cikorija sadrži brojne bioaktivne supstance koje deluju kao antioksidansi.
Antioksidansi pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala koji mogu oštetiti ćelije i doprineti razvoju hroničnih bolesti.
Polifenoli i flavonoidi prisutni u cikoriji povezani su sa smanjenjem oksidativnog stresa i upalnih procesa u organizmu.
Ovi efekti mogu imati značajnu ulogu u prevenciji bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenja i metabolički poremećaji.
Redovan unos cikorije može doprineti opštem smanjenju upale, što je posebno važno kod savremenog načina života koji je često povezan sa hroničnim upalnim stanjima.
Rizici i neželjeni efekti
Cikorija se smatra bezbednom za većinu ljudi, ali treba biti svestan da postoje određeni rizici i situacije koje zahtevaju oprez.
Osobe koje su alergične na biljke iz porodice glavočika, kao što su ambrozija, kamilica ili neven, mogu razviti alergijsku reakciju i na cikoriju.
Simptomi alergijske reakcije mogu uključivati svrab, osip, koprivnjača ili tegobe sa varenjem.
U slučaju da se jave ozbiljni simptomi alergijske reakcije, kao što su oticanje lica ili problemi sa disanjem, neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Cikorija sadrži veliku količinu vlakana, pa naglo povećanje unosa može dovesti do probavnih smetnji, kao što su nadutost i gasovi.
Postepeno uvođenje u ishranu i konzumacija dovoljno tečnosti može smanjiti ove efekte.
Poseban oprez potreban je kod trudnica i dojilja, budući da nema dovoljno podataka o bezbednosti u većim količinama.
Takođe, osobe sa određenim bolestima žučne kese ili jetre treba da se konsultuju sa zdravstvenim radnikom pre redovne upotrebe.
Zaključak
Cikorija je biljka koja ima dugu istoriju upotrebe u ishrani i tradicionalnoj medicini.
Vrednost cikorije ne ogleda se samo u tome što se koristi kao zamena za kafu bez kofeina, čaj ili sirup, već i u tome što sadrži vlakna, vitamine, minerale i biljna jedinjenja koja zajedno doprinose opštem zdravlju organizma.
Posebno se izdvaja visok sadržaj inulina, vrste vlakana koja ima važnu ulogu u radu digestivnog sistema, ravnoteži crevne mikrobiote i stabilnijem nivou šećera u krvi.
Ipak, iako ima brojne potencijalne koristi, cikorija nije pogodna za sve i kod određenih osoba može izazvati neželjene reakcije, posebno kod onih koji su osetljivi na biljke iz porodice glavočika ili imaju specifična zdravstvena stanja.
