SPF preparati, odnosno kreme sa zaštitnim faktorom, jedan su od najefikasnijih načina zaštite od rizika povezanih sa sunčevim zračenjem.
Sunčevo zračenje je izuzetno važno za zdravlje ljudi i razvoj života na Zemlji, ali istovremeno može biti i opasno ukoliko se ne pristupi adekvatnoj zaštiti.
Naime, ultraljubičasto zračenje sunca može izazvati ozbiljne posledice, uključujući opekotine, preuranjeno starenje kože, hiperpigmentaciju i, u najtežim slučajevima, rak kože.
Zbog toga je neophodna zaštita od UV zračenja, koja uključuje fizičku zaštitu poput sklanjanja u hladovinu i nošenja zaštitne odeće, ali i upotrebu preparata sa zaštitnim faktorom, koji su izuzetno efikasni.
U ovom članku objasnićemo šta je SPF, koje vrste UV zračenja postoje, i ono najvažnije, kako odabrati kremu sa zaštitnim faktorom za lice, telo i decu.
Na izbor najbolje kreme sa zaštitnim faktorom utiču tip kože, dužina izloženosti suncu, uzrast, i drugi faktori, što u određenoj meri otežava izbor preparata.
Šta je SPF i kako deluje?
SPF je skraćenica od engleskih reči Sun Protection Factor, što se prevodi kao zaštitni faktor, i predstavlja stepen zaštite koji krema ili drugi preparat pruža u odnosu na UVB zračenje, glavni uzrok opekotina i crvenila kože.
Iako se dugi niz godina govorilo uglavnom o UVB zracima, nauka je utvrdila da i UVA zraci imaju veoma štetne efekte, budući da UVA zraci prodiru dublje u kožu i povezani su sa preranim starenjem, pojavom bora, a takođe mogu doprineti i razvoju karcinoma kože.
SPF, odnosno zaštitni faktor, izražava se brojčano i označava koliko puta duže koža može izdržati izlaganje suncu pre nego što izgori, u poređenju sa nezaštićenom kožom.
Na primer, ako koža bez ikakve zaštite počne da crveni posle 10 minuta, uz SPF 30, teoretski bi trebalo 30 puta duže da dođe do iste reakcije, dakle oko 300 minuta.
Ipak, ovaj teoretski proračun u praksi zavisi od mnogobrojnih faktora, poput fototipa kože, intenziteta sunca, izloženosti vodi i znojenja, mehaničkog brisanja i uklanjanja, i količine nanesene kreme.
Preparati s SPF oznakom najčešće štite i od UVB i od UVA zraka, što se dodatno može potvrditi čitanjem deklaracije ili uputstva proizvoda, a upravo ovakvi proizvodi pružaju najefikasniju zaštitu od ove vrste zračenja.
- UVB zraci: Uslovno rečeno, UVB zraci se smatraju štetnijim, deluju na površinske slojeve kože i uzrokuju opekotine. Dugotrajno izlaganje može dovesti do mutacija u ćelijama kože, povećavajući rizik od raka kože.
- UVA zraci: Dugo vremena UVA zraci bili su u senci UVB zraka, ali danas je jasno da ovi zraci prodiru dublje u kožu, utiču na kolagen i elastin i dovode do preranog starenja kože, odnosno pojave bora i hiperpigmentacije. Pored toga, i UVA zraci mogu doprineti razvoju kancerogenih promena.
Razumevanje SPF vrednosti
SPF vrednost, odnosno zaštitni faktor veoma često unosi zabunu i pogrešno se interpretira.
Široko je rasprostranjena zabluda da je zaštita sa SPF 30 duplo veća od one sa SPF 15, ili da je zaštitni faktor 50 dvostruko bolji od 25.
U realnosti, razlike su značajno manje:
- SPF 15: Blokira oko 93% UVB zraka.
- SPF 30: Blokira oko 97% UVB zraka.
- SPF 50: Blokira oko 98% UVB zraka.
- SPF 50+: Blokira otprilike 98% do 99% UVB zraka, zavisno od formulacije i uslova korišćenja.
Razlika od nekoliko procenata u idealnim uslovima nije prevelika, ali u praksi, kada se krema ne nanosi dovoljno često ili u manjoj količini nego što je optimalno, veći zaštitni faktor ipak znači veću zaštitu.
Krema za lice sa zaštitnim faktorom
Koža lica osetljivija je nego na ostalim delovima tela, pa je nega i zaštita od sunca izuzetno važna. Neadekvatna zaštita može dovesti do preranog starenja, pojave fleka, bora i gubitka tonusa.
Iz ovog razloga je odabir najbolje kreme za lice sa zaštitnim faktorom veoma važno.
Pre svega, zaštitni faktor za lice obično treba da bude visok, pa se preporučuju preparati sa SPF-om 30 ili 50, budući da je lice konstantno izloženo UV zracima.
Visoka zaštita takođe pomaže u sprečavanju pojave pigmentacija, poput tamnih fleka i pege.
Pored toga, tip kože je važan faktor prilikom odabira pravog preparata.
- Masna koža: Dobar izbor su laganije formulacije, kao što su gel-kreme i sprejevi. Sa ovakvim formulacijama postoji manja verovatnoća da će krema zapušiti pore ili izazvati akne.
- Suva koža: Masnije, hidratantne formule koje uz SPF sadrže sastojke poput hijaluronske kiseline, ceramida ili prirodnih ulja mogu biti korisne za osobe sa suvom kožom, budući da sprečavaju dodatno isušivanje i zatezanje kože.
- Kombinovana koža: Krema treba da balansira između hidratacije i laganije teksture, a emulzije i losioni su često dobar izbor.
- Osetljiva koža: U slučajevima veoma osetljive kože, korisno je birati kreme s mineralnim filterima, kao što su cink oksid, titanijum dioksid, i što manje dodatnih mirisa i aditiva, kako bi se izbegle iritacije.
Kreme sa zaštitnim faktorom za telo
Telo predstavlja veliku površinu za zaštitu, a tip kože na rukama, ramenima, leđima i nogama može se razlikovati od tipa kože lica.
Losioni i mleka za telo se obično lakše razmazuju, ali je potrebno nanositi dovoljno veliku količinu da bi zaštita bila adekvatna.
Kremastije, masnije teksture mogu biti pogodne za osobe s izrazito suvom kožom, posebno na kolenima i laktovima.
S druge strane, sprejevi su izuzetno jednostavni za nanošenje, ali često ne pokriju ravnomerno sve delove kože, pa je potrebno biti naročito pažljiv.
Otpornost na vodu i znojenje
Na tržištu su dostupni preparati za zaštitu od sunca koji se deklarišu kao vodootporni, što je u nekim situacijama izuzetno važno.
Naime, ovi preparati zadržavaju određeni nivo zaštite čak i kad se koža znoji ili pri kontaktu s vodom, odnosno zadržava se zaštita i nakon ulaska u bazen, more ili jezero.
Ipak, važno je razumeti da ni jedna krema sa zaštitnim faktorom nije potpuno otporna na uticaj vode i znojenja, pa se uvek preporučuje ponovno nanošenje posle izlaska iz vode, brisanja se peškirom ili nakon dugotrajnog znojenja.
Količina kreme i ponovno nanošenje
Da bi krema za zaštitu od sunca pružila efikasnost koju proizvođač garantuje, potrebno je naneti dovoljnu količinu, najmanje 2 mg po cm² kože.
U praksi, to znači da većina ljudi koristi znatno manje nego što bi trebalo, čime se značajno smanjuje zaštita.
Za adekvatnu zaštitu od sunca, za celo telo odrasle osobe preporučuje se najmanje 30 ml kreme po jednom nanošenju, što odgovara količini od jedne pune čašice za rakiju ili dužini dva prsta kreme za lice i vrat.
Kod upotrebe spreja, važno je naneti ga u dovoljnoj količini, sve dok koža ne postane vidljivo vlažna, a zatim ga ravnomerno utrljati kako bi se obezbedila potpuna pokrivenost.
Za optimalnu zaštitu, kremu treba nanositi svaka dva sata, a još češće u slučaju znojenja, ulaska u vodu ili brisanja peškirom.
Kreme sa zaštitnim faktorom za decu
Mala deca imaju osetljiviju kožu i nezreliji sistem zaštite od spoljašnjih uticaja.
Pored toga, opekotine u ranom detinjstvu mogu povećati rizik od melanoma i drugih oblika raka kože kasnije u životu.
Ove činjenice jasno pokazuju da je od suštinske važnosti da roditelji obrate posebnu pažnju na izbor preparata za zaštitu od sunca i pravilan način upotrebe.
Pre svega, bebe mlađe od šest meseci uglavnom se ne izlažu direktnom suncu osim u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim časovima, i ne preporučuje se nanošenje krema osim u krajnjim situacijama.
Bebe je najbolje je zaštititi ih odećom, šeširima i boravkom u hladovini.
Kod male dece poželjno je koristiti specijalne dečje kreme koje obično sadrže više mineralnih filtera i manje mirisa, boja i dodatnih sastojaka, čime se smanjuje rizik od alergija.
Dete bi trebalo da bude minimalno izloženo suncu bez adekvatne zaštite.
Kremu treba naneti 15 minuta pre izlaska na sunce, ravnomerno, i ne zaboraviti potiljak, uši, vrat i stopala.
Površina detetovog tela traži veću količinu kreme nego što roditelji obično misle, a i kod dece se takođe preporučuje ponovna primena na svaka dva sata ili nakon kupanja i brisanja peškirom.
Naravno, fizička barijera, odnosno nošenje zaštitne odeće, šešira ili kačketa, kao i sklanjanje u hladovinu tokom dela dana sa najjačim sunčevim zračenjem je jasna preporuka koja dodatno smanjuje rizik od neželjenih posledica.
Koje SPF vrednosti koristiti?
Iako se konkretan izbor SPF-a može razlikovati prema tipu kože, UV indeksu i drugim faktorima, mogu se dati neke opšte smernice:
- SPF 15 do 20: Pogodno za kraće izlaganje suncu umerenog intenziteta, ako se retko pojavljuje crvenilo i ako se većina vremena provodi u hladu. Takođe može biti dovoljno za zimsku šetnju gradom, i to za osobe tamnijeg fototipa.
- SPF 30: Univerzalan izbor za svakodnevnu upotrebu, većinu tipova kože i boravak umerene dužine na otvorenom. Preporučuje se kao minimum za lice u gradskoj sredini.
- SPF 50 ili 50+: Preporučuje se za osetljivu kožu, decu, svetle fototipove, duži boravak na jakom suncu, odlazak na more ili planinu gde je UV indeks viši. Takođe se preporučuje osobama koje su sklone pigmentnim mrljama, postupalnim hiperpigmentacijama i bržem stvaranju bora.
Treba imati u vidu da čak i najviši SPF ne pruža apsolutnu zaštitu, pa je kombinacija sa nošenjem odeće, naočara, šešira širokog oboda i izbegavanjem jakog sunca i dalje najbolja strategija.
Sunčevo zračenje obično je najjače u periodu između 10 i 16 časova.
Hemijski i fizički filteri
Proizvođači krema koriste različite aktivne sastojke za zaštitu od UV zračenja, uključujući hemijske i fizičke filtere.
- Hemijski filteri: Upijaju UV zrake i pretvaraju ih u toplotu. Lako se razmazuju i ostavljaju manje belih tragova, ali kod osetljive kože mogu prouzrokovati iritaciju ili alergijske reakcije.
- Fizički ili mineralni filteri: Cink oksid i titanijum dioksid odbijaju UV zrake poput ogledala. Ovakve kreme su najbolji su izbor za decu i osobe sa jako osetljivom kožom, iako mogu ostaviti beličast trag. Novije generacije mineralnih krema sadrže mikronizovane čestice, koje su manje vidljive na koži.
Mnoge formule kombinuju obe vrste filtera kako bi postigle ravnotežu između optimalne zaštite, lakog razmazivanja i smanjene mogućnosti iritacije.
Pažljivim čitanjem deklaracije i sastava preparata za zaštitu od sunca može se videti da li dominiraju hemijski ili fizički filteri, te doneti informisana odluka o najboljoj kremi za sunce.
Saveti za optimalnu zaštitu
Pogrešne informacije i zablude u velikoj meri mogu negativno uticati na zdravlje kože, koja je često prekomerno izložena sunčevom zračenju.
Jedna od čestih zabula je da je kremu za sunčanje dovoljno naneti ujutro, te da će ona biti efikasna celog dana.
Kao što je već pomenuto, efekat se smanjuje vremenom, a posebno brisanjem, znojenjem ili u kontaktu sa vodom.
Bez ponovnog nanošenja, rizik od opekotina i oštećenja značajno kože raste.
Takođe, zabluda je da je krema sa zaštitnim faktorom potrebna samo tokom odlaska na letovanje.
Naime, u gradu, na planini, pa čak i kroz prozore automobila ili stanova, UV zraci i dalje prodiru i oštećuju kožu.
Osobe koje imaju tamniji ten sporije dobijaju vidljive opekotine, ali akumulirana oštećenja ćelija mogu izazvati formiranje pigmentnih mrlja i povećati rizik od razvoja raka kože.
Korišćenje šešira je važno, ali treba biti svestan da ne pokriva svaki deo lica i ne sprečava odbijanje sunčevih zraka od drugih površina, koji mogu pogoditi kožu pod drugim uglovima, pa nije apsolutna zaštita.
Ipak, fizička barijera, odnosno sklanjanje u hlad tokom visokog UV indeksa, nošenje odeće, šešira i slično dodatno smanjuju rizik od pojave opekotina i negativnog uticaja na kožu.
Na kraju, ne treba zaboraviti ni usne, gde balzam sa SPF faktorom sprečava opekotine i pucanje usana, dok su naočare sa UV zaštitom neophodne su za očuvanje vida i osetljive kože oko očiju.
Sunce, vitamin D i kreme za sunčanje
Nedostatak vitamina D predstavlja izuzetno često stanje, koje je povezano sa različitim zdravstvenim problemima i simptomima.
Iako su UV zraci neophodni za proizvodnju vitamina D u koži, svakodnevno izlaganje suncu ne mora da bude intenzivno niti dugotrajno da bi se zadovoljile potrebe organizma.
Izlaganje veće površine tela bez odeće suncu na oko 10 do 15 minuta dnevno, zavisno od tipa kože i doba godine obično je dovoljno da se zadovolje dnevne potrebe.
Pored toga, kreme za sunčanje ne blokiraju u potpunosti UV zrake, već uglavnom smanjuju rizik od oštećenja kože, tako da ne dovode do potpunog prestanka stvaranja vitamina D.
Kod osoba s nižim nivoom vitamina D, uvek se može razmotriti ishrana bogata ovim vitaminom ili suplementacija, bez potrebe za rizičnim, nekontrolisanim boravkom na suncu.
Prekomerno izlaganje jakom sunčevom zračenju nosi mnogo veće rizike od upotrebe suplemenata.
Šta ako se pojave opekotine?
Uprkos primeni krema za sunčanje, može se desiti da koža ipak izgori ako je izlaganje suncu bilo predugo ili intenzivno.
U takvim situacijama preporučuje se:
- Hlađenje kože: Tuširanje mlakom vodom i hladne obloge mogu ublažiti pečenje i osećaj toplote.
- Prirodni lekovi: Gel od aloe vere smiruje crvenilo i može ubrzati regeneraciju. Hidratacija kože losionima koji sadrže pantenol takođe je izuzetno korisna.
- Lokalni preparati: U slučaju izrađenog bola ili ozbiljnijih opekotina, lekar može propisati upotrebu kreme sa kortikosteroidima, kao što je Sinoderm ili Hidrokortizon, koji mogu olakšati svrab i peckanje. U slučaju izraženijeg bola, tablete protiv bolova na bazi ibuprofena, deksetoprofen, ili paracetamola mogu biti od koristi.
Ukoliko se pojave jaki plikovi, izraženi bolovi, povišena temperatura ili druge komplikacije, neophodno je javiti se lekaru.
Zaključak
Efikasna zaštita od sunčevog zračenja ključna je za očuvanje zdravlja kože i prevenciju ozbiljnih posledica poput opekotina, preranog starenja i povećanog rizika od raka kože.
Kreme sa zaštitnim faktorom predstavljaju jedan od najvažnijih i najpraktičnijih načina zaštite, ali njihova efikasnost zavisi od pravilnog odabira i adekvatne primene.
Pored izbora odgovarajućeg SPF faktora prema tipu kože i uslovima izlaganja suncu, neophodno je obratiti pažnju na količinu i učestalost nanošenja kreme, budući nedovoljna primena značajno smanjuje zaštitu.
Fizička zaštita u vidu odeće, šešira, naočara i izbegavanja direktnog sunca tokom najjačeg UV zračenja dodatno smanjuje rizike.
Pravilna zaštita od sunca ne znači potpuno izbegavanje sunčevih zraka, već pametno prilagođavanje navika kako bi se očuvao balans između benefita i potencijalnih rizika.
