Ujed stenice izaziva sitnu, crvenkastu promenu na koži koja jako svrbi i često se javlja u grupi, najčešće na rukama, nogama, vratu ili licu.
Iako ne prenosi bolesti, ujed stenice može ozbiljno narušiti san i svakodnevno funkcionisanje.
Ovi mali, spljošteni insekti smeđkaste boje hrane se krvlju noću, dok dan provode skrivene u posteljini, nameštaju i pukotinama u zidovima.
Uprkos tome što se najčešće povezuju sa lošom higijenom, realnost je drugačija, pa se stenice mogu pojaviti i u potpuno čistim stanovima, hotelima i prevoznim sredstvima.
Lečenje ujeda obično podrazumeva hladne obloge, antihistaminike i blage kortikosteroidne kreme za ublažavanje svraba i upale.
U ovom članku objasnićemo šta su stenice i kako izgledaju, kako izgleda ujed stenice, koji su simptomi i koliko oni traju, kako izgleda lečenje ujeda stenice, kao i koji su mogući rizici.
Pored toga, biće reči o merama prevencije ujeda.
Šta su stenice?
Stenice su mali, spljošteni insekti iz roda Cimex, dugi svega 4 do 7 mm, a najčešće se susreće vrsta Cimex lectularius, poznata kao kućna stenica.
Pre hranjenja imaju svetlobraon boju, a nakon obroka, kada se njihova spljoštena tela ispune krvlju, poprimaju tamnocrven ton.
Na fotografiji ispod može se videti kako izgleda stenica:
Danju su gotovo neprimetne jer se zavlače u uske pukotine dušeka, posteljine, nameštaja, lajsni ili utičnica, a noću izlaze privučene toplotom tela i ugljen-dioksidom koji izdišu domaćini.
Stenice se razmnožavaju brzo. Ženka polaže pet do sedam lepljivih, belih jaja dnevno, koja se lako pričvršćuju za vlakna tkanine ili neravne drvene površine.
Bez odgovarajuće kontrole, broj jedinki raste iz dana u dan, pa se u kratkom vremenskom periodu prisustvo nekoliko stenica može pretvoriti u ozbiljan problem u celom domaćinstvu.
U povoljnim uslovima stenica živi šest do dvanaest meseci i zahvaljujući sposobnosti da preživi i po nekoliko meseci bez hrane, opstaje čak i u periodima kada nema aktivnih domaćina.
U urbanim sredinama, gde su putovanja česta, a otpornost na pojedine insekticide sve izraženija, najezde su postale učestalije i zahtevaju pažljivu, kombinovanu strategiju suzbijanja.
Kako izgleda ujed stenice?
Ujed stenice najpre se pojavljuje kao crvenkasta papula veličine 2 do 5 mm, sa diskretnom centralnom tačkicom na mestu probijanja kože.
Papula je mala, čvrsta, blago uzdignuta promena na koži, bez gnoja, koja nastaje kao posledica lokalne upale, u ovom slučaju, kao reakcija kože na pljuvačku stenice.
Promene se gotovo uvek javljaju u nizu ili grupi od tri ili više, formirajući karakterističan obrazac, pri čemu su papule razmaknute svega nekoliko milimetara do jednog centimetra.
Ono što je interesantno, jeste da se svrab ne javlja istog trenutka nakon ujeda.
Zbog odložene imunološke reakcije simptomi se razvijaju u intervalu od dva do 24 časa, a kod osoba koje ranije nisu bile izložene stenici mogu se javiti kasnije, čak do dva dana.
Najizloženija su područja kože koja noću ostaju nepokrivena, kao što su nadlaktice, podlaktice, potkolenice, vrat i lice, budući da stenice prate toplotu tela i izdahnuti ugljen-dioksid.
Intenzitet svraba dostiže vrhunac u večernjim satima i može znatno remetiti san.
Kod osoba koje su sklonije alergijskim reakcijama, crvenkaste tačkice od ujeda mogu se spojiti u veće crvene površine ili se pretvoriti u male mehuriće nalik bubuljicama.
Češanje dodatno nadražuje kožu, zbog čega promene traju duže, često i do deset dana, i mogu ostaviti tamnije tragove nakon povlačenja.
Iako su infekcije retke, mogu se javiti ako se koža stalno grebe i povređuje noktima.
Fotografija na početku članka, kao i slika ujeda stenice koja se nalazi ispod pokazuje kako izgleda ujed stenice:
Simptomi i trajanje
Ujed stenice najčešće se javlja kao mala crvenkasta izbočina na koži, prečnika od dva do pet milimetara.
Na sredini se često vidi tačkica, mesto kroz koje je insekt probio kožu da bi došao do krvi.
Oko ujeda može se pojaviti diskretno crvenilo, a svrab se najčešće javlja s odloženim početkom, nekoliko sati nakon kontakta, a kod nekih osoba i tek posle dan ili dva.
Promene na koži gotovo uvek se javljaju u grupi, raspoređene u liniji ili obliku luka, jer stenica više puta ujeda dok se pomera po koži.
Ovaj raspored, poznat kao „doručak–ručak–večera“, može pomoći u razlikovanju od ujeda drugih insekata.
Najčešće su pogođeni delovi tela koji ostaju nepokriveni tokom spavanja, uključujući vrat, lice, nadlaktice i potkolenice.
Kod osoba koje imaju izraženu osetljivost kože, papule se mogu spojiti u veće, crvene i zadebljale površine, a ponekad se javljaju i mehurići nalik bubuljicama.
Intenzitet svraba može da varira, i dok je kod nekih blag, kod drugih može biti izrazito neprijatan, naročito uveče, što otežava spavanje i uzrokuje dodatnu nelagodnost.
Češanje produžava trajanje promena, pojačava upalu i može ostaviti tamne fleke na koži, koje se povlače tek nakon nekoliko nedelja.
Uobičajeno, ujed prolazi za sedam do 10 dana bez potrebe za posebnim lečenjem, osim ako ne dođe do komplikacija poput jače alergijske reakcije ili infekcije usled povređivanja kože.
Razlika u odnosu na ujede drugih insekata
Ujed stenice se razlikuje od ujeda drugih insekata po svom rasporedu, izgledu i načinu na koji koža reaguje.
Najčešće se javlja u nizu ili grupi crvenih tačkica koje svrbe i podsećaju na osip, dok su ujedi komaraca obično pojedinačni i nasumično raspoređeni.
Buve najčešće napadaju noge i gležnjeve, vaške napadaju teme glave, a stenice biraju delove tela koji su otkriveni tokom spavanja, poput ruku, vrata i lica.
Ujed krpelja se, za razliku od stenica, retko oseća odmah, ali može ostaviti jasnu crvenu promenu s tamnijom tačkom u sredini.
Kod nekih ljudi se oko mesta ujeda kasnije javlja kružni crven prsten koji se širi, što može biti prvi znak lajmske bolesti, ozbiljne infekcije koja zahteva lečenje.
Za razliku od stenica, koje ne prenose bolesti, pojedini insekti poput krpelja mogu biti prenosioci infekcija, a komarci, u nekim krajevima sveta, i virusa poput denge ili Zapadnog Nila.
Na prisustvo stenica često ukazuju dodatni tragovi u prostoru, poput tamnih tačkica ili sitnih mrlja na posteljini, što nije slučaj kod drugih uboda.
Takođe, reakcija kože na ujed stenice često je odložena, dok komarci izazivaju brzu lokalnu reakciju, u vidu crvenila i otoka.
Lečenje ujeda stenice
Prvi korak obuhvata nežno pranje zahvaćene kože mlakom vodom i sapunom neutralne pH vrednosti kako bi se uklonili ostaci pljuvačke, smanjila kolonizacija bakterija i očuvala prirodna kožna barijera.
Nakon pranja, hladne obloge postavljene na lezije u trajanju od pet do deset minuta nekoliko puta dnevno ublažavaju crvenilo i svrab kože, budući da hlade kožu, smanjuju dotok krvi u to područje i privremeno umiruju nerve koji prenose osećaj svraba.
Kod izraženije upale, može biti korisna kratkotrajna primena blagih topikalnih kortikosteroida, najčešće hidrokortizona ili fluocinolonacetonida u težim slučajevima, u tankom sloju dva puta dnevno, ne duže od sedam dana.
Jak svrab, naročito noću, može se ublažiti oralnim antihistaminicima.
Difenhidramin pomaže kada je san poremećen jer ima umirujuće dejstvo, dok lekovi poput loratadina i cetirizina ne izazivaju pospanost i mogu se koristiti tokom dana.
U slučajevima kada se jave ozbiljnije reakcije na koži sa otocima i crvenilom, lekar može kratkotrajno uključiti i oralne kortikosteroide.
Sekundarne bakterijske infekcije nastaju retko, ali kada su prisutne, lekar može propisati upotrebu topikalnih antibiotskih masti sa mupirocinom ili fusidinskom kiselinom.
Potreba za primenom oralnih antibiotika je veoma retka, i primenjuje se samo u slučajevima kada se javi ozbiljniji celulitis ili impetigo.
Kako bi se smanjio rizik od nastanka infekcije, trebalo bi što manje češati lezije, budući da ovo povećava upalu i može oštetiti kožu i omogućiti bakterijama da dovedu do infekcije povređenog tkiva.
Lokalnim nanošenjem preparata sa kalaminom, mentolom, aloe verom ili pramoksinom, kao i preparata poput pantenola ili Flogocida, može se dodatno ublažiti subjektivni osećaj pečenja i svraba.
Hladni tuševi i kupke od ovsenih pahuljica takođe mogu olakšati svrab i nelagodu.
Efikasno suzbijanje stenica je ključno, kako bi se sprečilo ponavljanje ujeda. Više o merama prevencije biće kasnije u ovom članku.
Moguće komplikacije
Većina ujeda stenice prolazi bez ozbiljnijih posledica, ali u nekim slučajevima mogu se razviti lokalne i sistemske komplikacije.
Grebanje zbog intenzivnog svraba može oštetiti kožnu barijeru i omogućiti bakterijsku superinfekciju, što najčešće vodi do impetiga ili celulitisa.
Kod osoba s atopijskom predispozicijom javlja se izraženije crvenilo, svrab i nelagoda, a ponekad čak i koprivnjača.
Srećom, ozbiljne alergijske reakcije poput anafilaktičkog odgovora javljaju se izuzetno retko.
Nakon povlačenja papula mogu ostati tamnije mrlje postinflamatorne hiperpigmentacije, naročito kod većeg češanja.
Ozbiljni slučajevi kod kojih dolazi do velikog broja ujeda, posebno ako se često ponavljaju, mogu dovesti do poremećaja sna, anksioznosti i opšteg pada kvaliteta života.
Alergija na ujed stenice
Kod nekih osoba ujed stenice izaziva jaču reakciju zbog preosetljivosti na sastojke njene pljuvačke, te izaziva izraženije simptome nego kod drugih.
Budući da je imuni odgovor na pljuvačku stenice nešto sporiji, simptomi mogu da se pojave sa zakašnjenjem, obično između dva sata i jednog dana, a kod osoba koje imaju istoriju ujeda i duže, do dva dana.
Znaci preosetljivosti i alergije najčešće uključuju jak svrab i veće crvene promene na koži koje mogu ličiti na osip ili koprivnjaču.
U veoma retkim slučajevima dolazi i do ozbiljnijih reakcija kao što su otok usana, kapaka ili problema sa disanjem, kada je neophodno potražiti hitnu medicinsku pomoć bez odlaganja.
Kao što je ranije objašnjeno, lečenje se zasniva na hladnim oblogama koje smanjuju otok i iritaciju, kao i na antihistaminicima koji ublažavaju svrab, dok se kod jače upale mogu se koristiti i kortikosteroidi u obliku kreme ili masti u kraćem vremenskom periodu.
U slučaju ozbiljnih simptoma, može biti neophodno hitno uključivanje jače terapije, uključujući antibiotike i kortikosteroide koji se uzimaju oralno, a u najtežim slučajevima i intravenozno.
Najteži oblik alergijske reakcije, anafilaksa, zahteva hitnu medicinsku pomoć i podrazumeva primenu adrenalina.
Prevencija ujeda stenice
Efikasna prevencija oslanja se na kombinaciju redovne kontrole životnog prostora i preventivnih navika na ličnom nivou.
Rano otkrivanje infestacije, odnosno najezde i razmnožavanja stenica, omogućava brzu intervenciju, čime se smanjuje rizik ponovljenih ujeda.
Temeljno usisavanje madraca, podova, lajsni i tapaciranog nameštaja, uz pražnjenje kese usisivača van kuće, uklanja odrasle stenice, larve i jaja iz skrovišta.
Posteljinu je potrebno prati na temperaturi od najmanje 60 °C, budući da visoka toplota uništava sve razvojne stadijume ovih insekata.
Efikasan dodatak kućnom tretmanu predstavlja temeljno ravnomerno zagrevanje dušeka, pukotina i garniture paročistačem od najmanje 100 °C.
Nepropusne zaštitne navlake za madrac i jastuke sprečavaju stenice da se skrivaju i hrane, čime se prekida njihov životni ciklus.
U slučajevima kada je infestacija opsežna, preporučuje se profesionalna dezinsekcija insekticidima rezidualnog dejstva ili kontrolisanim zagrevanjem cele prostorije.
Polovni nameštaj treba unositi tek nakon detaljnog pregleda i, po potrebi, preventivnog tretmana kako bi se izbeglo unošenje novih jedinki u dom.
Kada je reč o preventivnim merama na ličnom nivou, provera prtljaga po povratku sa putovanja, uz pažljiv pregled šavova i unutrašnjosti kofera i usisavanje pre odlaganja, smanjuje rizik od unošenja stenica u kućno okruženje.
Putna garderoba treba da ostane zapakovana u zatvorenim plastičnim kesama sve do pranja, budući da visoka temperatura uništava sve stadijume razvoja, uključujući jaja i odrasle jedinke.
U hotelskom smeštaju preporučuje se pregled madraca, uzglavlja i površine noćnih stočića pre leganja kako bi se eventualno prisustvo insekata otkrilo na vreme.
Smanjenje odloženih predmeta ispod kreveta i održavanje prostora urednim i čistim, bez suvišnih stvari i pukotina na nameštaju, smanjuje broj potencijalnih skrovišta.
Nošenje pidžame dugih rukava tokom spavanja dodatno smanjuje površinu kože dostupnu insektima i predstavlja još jednu zaštitnu meru u kombinaciji s ostalim navedenim metodama.
Zaključak
Ujed stenice, iako bezopasan u smislu prenosa bolesti, može imati značajan uticaj na svakodnevni život, pre svega zbog jakog svraba, nelagodnosti i nesanice.
Ove sitne noćne parazite lako je neprimetno uneti u dom, a njihovo brzo razmnožavanje i skriven način života otežavaju rano otkrivanje.
Ujed stenice može se prepoznati po karakterističnom izgledu i rasporedu promena na koži, dok lečenje u većini slučajeva obuhvata hladne obloge, a po potrebi i antihistaminike i blage kortikosteroidne kreme ili masti.
Iako najčešće prolaze bez potrebe za ozbiljnim lečenjem i ne ostavljaju posledice, ujedi stenica kod osoba sa izraženijom osetljivošću mogu izazvati jače kožne reakcije, a povremeno i sekundarne komplikacije, što može zahtevati ozbiljniju terapiju.
