Psorijaza: Lečenje, uzroci, dijagnoza, slike

Psorijaza je hronična autoimuna bolest kože koja pogađa milione ljudi širom sveta.

Karakteriše se ubrzanim umnožavanjem ćelija kože, što dovodi do stvaranja crvenih, zadebljalih i ljuskavih mrlja.

Ova bolest ima značajan uticaj ne samo na fizičko zdravlje, već i na psihološko stanje i kvalitet života obolelih.

U ovom članku objasnićemo šta je psorijaza, kako izgleda, koji su simptomi i kako je prepoznati, koji tipovi psorijaze postoje, kao i kako izgleda dijagnostika i lečenje.

Šta je psorijaza?

Psorijaza je hronična autoimuna bolest kože koja se karakteriše ubrzanim rastom i akumulacijom ćelija kože, što dovodi do stvaranja debelih, crvenih plakova prekrivenih srebrnastim ljuskama.

Ova bolest nije zarazna i može se pojaviti kod osoba svih starosnih dobi, ali najčešće pogađa odrasle između 15 i 35 godina.

U osnovi psorijaze leži poremećaj imunog sistema.

Normalno, T-ćelije pomažu u zaštiti organizma od infekcija, dok kod psorijaze, ove ćelije pogrešno napadaju zdrave ćelije kože, izazivajući upalu i ubrzanu proizvodnju novih ćelija kože.

Ovaj ubrzani ciklus ćelijske regeneracije dovodi do nakupljanja mrtvih ćelija na površini kože, stvarajući karakteristične ljuskave plakove.

Genetska predispozicija igra značajnu ulogu u razvoju psorijaze.

Osobe sa porodičnom istorijom bolesti imaju veći rizik od oboljevanja.

Pored genetskih faktora, disfunkcija imunog sistema, uključujući abnormalnu aktivaciju T-ćelija i citokina poput TNF-alfa, doprinosi nastanku i progresiji bolesti.

Simptomi

Psorijaza se najčešće manifestuje pojavom crvenih, zadebljalih mrlja na koži prekrivenih srebrnastim ili beličastim ljuskama.

Ove lezije mogu biti različite veličine i obično se javljaju na laktovima, kolenima, skalpu i donjem delu leđa.

U težim slučajevima, mogu zahvatiti veće površine tela ili se pojaviti na dlanovima, tabanima i licu.

Svrab kože je čest simptom i može varirati od blagih do intenzivnih nivoa.

U nekim situacijama, kožne promene mogu biti bolne, posebno ako dođe do pucanja kože ili krvarenja.

Svrab i bol mogu ometati san i svakodnevne aktivnosti.

Psorijaza može značajno uticati na psihološko stanje i kvalitet života, budući da fizički simptomi često dovode do osećaja nelagodnosti, stida ili anksioznosti.

Uzroci psorijaze

Psorijaza je složena bolest koja nastaje usled kombinacije genetskih faktora i uticaja okoline, odnosno spoljašnjih faktora.

Glavni uzroci uključuju genetsku predispoziciju, imunološke poremećaje i različite spoljašnje okidače.

Genetska predispozicija

Genetsk faktor igra ključnu ulogu u razvoju psorijaze.

Osobe sa porodičnom istorijom bolesti imaju značajno veći rizik od obolevanja. Identifikovano je više gena koji su povezani sa funkcionisanjem imunog sistema i mogu doprineti pojavi psorijaze.

Okidači iz okoline

Spoljašnji faktori mogu pokrenuti ili pogoršati simptome psorijaze. Neki od najčešćih okidača su:

Infekcije: Bakterijske i virusne infekcije, posebno streptokokne upale grla, mogu izazvati pojavu ili pogoršanje bolesti.
Povrede kože: Posekotine, opekotine ili ogrebotine mogu dovesti do razvoja novih lezija na mestu povrede.
Lekovi: Određeni lekovi poput litijuma, beta-blokatora i antimalarika mogu pogoršati simptome.
Klimatski uslovi: Hladno i suvo vreme često dovodi do isušivanja kože i može pogoršati stanje.

Stres i životni stil

Emocionalni i fizički stres značajno utiču na psorijazu, tako što izazvaju imunološke reakcije koje dovode do upale kože.

Takođe, nezdrave navike poput pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola povezane su sa većom učestalošću i težinom bolesti.

Održavanje zdravog životnog stila i tehnike za smanjenje stresa mogu pomoći u smanjenju simptoma, lečenju i prevenciji.

Tipovi psorijaze

Psorijaza se manifestuje u nekoliko različitih oblika, od kojih svaki ima specifične karakteristike, simptome i zahteva različite pristupe lečenju.

U nastavku slede najčešće vrste psorijaze.

Plak psorijaza

Plak psorijaza je najčešći oblik psorijaze, koji pogađa oko 80% obolelih.

Karakteriše se pojavom uzdignutih, crvenih lezija prekrivenih srebrnastim ili beličastim ljuskama, kao na slici na početku ovog člana.

Ovi plakovi se najčešće javljaju na laktovima, kolenima, skalpu i donjem delu leđa, ali se mogu pojaviti bilo gde na telu.

Lezije mogu varirati u veličini, od malih do veoma velikih, i često se spajaju u veće površine zahvaćene kože.

Plakovi mogu biti bolni i izazivati intenzivan svrab, što značajno utiče na kvalitet života pacijenata.

Ponekad mogu pucati i krvariti, posebno ako su locirani na mestima gde je koža izložena trenju ili istezanju.

Faktori koji mogu pogoršati plak psorijazu uključuju stres, povrede kože, određene lekove i infekcije, a lečenje obično uključuje topikalne kreme, fototerapiju ili sistemske lekove, u zavisnosti od težine simptoma.

Gutatna psorijaza

Gutatna psorijaza se najčešće javlja kod dece i mladih odraslih osoba, često nakon streptokokne infekcije grla.

Manifestuje se kao male, kapljičaste lezije crvene ili ružičaste boje koje se pojavljuju iznenada na telu, rukama, nogama i skalpu.

Lezije su obično manje od jednog centimetra u prečniku i prekrivene su finim ljuskama.

Ovaj tip psorijaze može se javiti kao prolazna epizoda koja spontano nestaje, posebno ako je uzrokovana infekcijom koja se leči antibioticima.

Međutim, kod nekih pacijenata, gutatna psorijaza može postati hronična ili preći u plak psorijazu.

Lečenje uključuje fototerapiju, topikalne steroide i ponekad sistemske lekove, u zavisnosti od težine i trajanja simptoma.

Pustulozna psorijaza

Pustulozna psorijaza je ređi, ali teži oblik psorijaze koji se karakteriše pojavom belih pustula ispunjenih sterilnim gnojem, okruženih crvenom i upaljenom kožom.

Postoji nekoliko podtipova pustulozne psorijaze:

Generalizovana pustulozna psorijaza: Ovaj oblik se manifestuje naglim izbijanjem gnojnih mehurića na velikim površinama kože, praćenim groznicom, malaksalošću, mučninom i ubrzanim pulsom. Ovo je ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Palmoplantarna pustuloza: Pogađa dlanove i tabane, izazivajući bolne lezije koje mogu ometati hodanje i rukovanje predmetima. Ovo stanje je često hronično i teško se leči.

Pustulozna psorijaza može biti uzrokovana naglim prekidom terapije kortikosteroidima, stresom, infekcijama ili izlaganjem određenim hemikalijama.

Lečenje je kompleksno i može zahtevati hospitalizaciju, sistemske lekove i intenzivnu negu kože.

Eritrodermična psorijaza

Eritrodermična psorijaza je retka, ali ozbiljna forma psorijaze koja zahvata preko 90% površine kože.

Koža postaje jarko crvena, upaljena i ljušti se u velikim listovima.

Simptomi uključuju intenzivan svrab, peckanje i bol.

Ovo stanje može dovesti do gubitka tečnosti i proteina, poremećaja termoregulacije, edema i povećanog rizika od infekcija.

Eritrodermična psorijaza može biti pokrenuta naglim prekidom sistemske terapije, infekcijama, stresom ili može biti progresija postojeće plak psorijaze.

Zbog ozbiljnosti simptoma i potencijalno opasnih komplikacija, ovo stanje zahteva hitnu medicinsku intervenciju i često hospitalizaciju.

Lečenje uključuje stabilizaciju pacijenta, kontrolu temperature, korekciju tečnosti i elektrolita, kao i primenu sistemskih lekova.

Inverzna psorijaza

Inverzna psorijaza se pojavljuje u fleksornim predelima tela, kao što su pazuh, prepone, regija ispod grudi, oko genitalija i između zadnjice.

Lezije su glatke, crvene, sjajne i upaljene, bez tipičnih ljuski koje se vide kod drugih oblika, a koža može biti osetljiva na dodir i sklona iritacijama zbog trenja i znojenja.

Ovaj tip psorijaze često je posebno neprijatan zbog svoje lokacije i može biti težak za lečenje, a česte su i sekundarne gljivične ili bakterijske infekcije koje mogu dodatno pogoršati tegobe.

Lečenje uključuje upotrebu blagog topikalnog tretmana koji ne iritira kožu, kao što su niskopotentni kortikosteroidi, antifungalni i antibakterijski preparati, kao i izbegavanje iritanasa i prekomernog znojenja.

Psorijaza noktiju

Psorijaza noktiju utiče na nokte na rukama i nogama, izazivajući različite promene koje mogu biti zbunjujuće i često pogrešno dijagnostikovane kao gljivične infekcije.

Simptomi uključuju:

Udubljenja na površini nokta: Mala tačkasta udubljenja nastaju usled gubitka ćelija iz površinskog sloja nokta.
Promene boje: Nokti mogu postati žuti, braon ili promeniti boju na druge načine.
Zadebljanje nokta: Hiperkeratoza ispod nokta može dovesti do zadebljanja i deformacije.
Odvajanje nokta od ležišta: Nokti se mogu delimično ili potpuno odvojiti od nokatnog ležišta, stvarajući prostor ispod nokta.
Krvave mrlje ispod nokta: Promene boje koje izgledaju kao mrlje ulja ispod ploče nokta.

Psorijaza noktiju može biti bolna i otežavati svakodnevne aktivnosti, poput hvatanja predmeta, pisanja ili hodanja ako su zahvaćeni nokti na nogama.

Ovaj tip psorijaze često je povezan sa psorijatičnim artritisom, o kome će biti reči nešto kasnije u ovom članku.

Lečenje psorijaze noktiju je izazovno zbog sporog rasta noktiju i njihove strukture.

Opcije uključuju topikalne tretmane, injekcije steroida u nokatno ležište, sistemske lekove i biološke terapije.

Takođe je od velike važnosti održavati nokte kratkim, suvim i čistim kako bi se smanjio rizik od infekcija i povreda.

Dijagnoza

Dijagnoza psorijaze se najčešće postavlja na osnovu kliničkog pregleda i medicinske anamneze.

Dermatolog pregleda kožne promene, koje se obično pojavljuju na laktovima, kolenima, skalpu i donjem delu leđa.

U nekim slučajevima, kada klinička slika nije jasna, može biti potrebna biopsija kože, što podrazumeva uzimanje malog uzorka zahvaćene kože koji se potom analizira pod mikroskopom.

Biopsija pomaže u potvrđivanju dijagnoze i isključivanju drugih stanja kao što su ekcem ili lišaj na koži, odnosno gljivične infekcije.

Lekar će takođe uzeti u obzir porodičnu istoriju bolesti, budući genetska predispozicija igra važnu ulogu u razvoju psorijaze.

Diferencijalna dijagnoza je ključna za određivanje adekvatnog plana lečenja i može uključivati ispitivanje mogućih okidača poput stresa, infekcija ili upotrebe određenih lekova.

Lečenje

Lečenje psorijaze ima za cilj smanjenje upale, usporavanje rasta ćelija kože i uklanjanje ljuski.

Tretmani se razlikuju u zavisnosti od težine simptoma, tipa psorijaze i individualnog odgovora na terapiju.

Glavni pristupi lečenju uključuju topikalnu terapiju, fototerapiju, sistemsku terapiju i alternativne metode.

Ne treba zanemariti ni promene u ishrani i životnima navikama, koje mogu značajno uticati na pojavu i lečenje psorijaze.

Topikalna terapija

Topikalna terapija predstavlja osnovni oblik lečenja blage do umerene psorijaze.

Ovi preparati se nanose direktno na kožu i deluju lokalno, pomažući u smanjenju upale, usporavanju rasta ćelija kože i uklanjanju ljuski.

Topikalni preparati koji se najčešće koriste su:

Kortikosteroidi: Kortikosteroidi deluju antiinflamatorno i smanjuju svrab i predstavljaju vrstu najčešće korišćenih topikalni lekova za psorijazu. Dostupni su u različitim jačinama i oblicima, poput krema, masti i losiona. Dugotrajna upotreba, posebno jakih kortikosteroida, može izazvati neželjene efekte kao što su stanjivanje kože i povećana osetljivost, pa je važno koristiti ih pod nadzorom lekara.
Analogi vitamina D: Preparati poput kalcipotriola i kalcitriola usporavaju rast ćelija kože i smanjuju upalu. Često se kombinuju sa kortikosteroidima radi postizanja boljih rezultata. Iako mogu izazvati blagu iritaciju kože, generalno imaju manje neželjenih efekata u poređenju sa kortikosteroidima.
Retinoidi: Topikalni retinoidi, kao što je tazaroten, su derivati vitamina A koji normalizuju proces diferencijacije i proliferacije ćelija kože, i tako pomažu u smanjenju debljine plakova i uklanjanju ljuski. Mogu izazvati iritaciju i suvoću kože, kao i povećanu osetljivost na sunce, stoga je preporučljivo koristiti kremu za sunčanje tokom terapije. Ne preporučuju se trudnicama ili ženama koje planiraju trudnoću zbog rizika od teratogenih efekata.
Emolijensi i hidratantne kreme: Ovi preparati nisu lekovi, ali su važni za održavanje vlažnosti kože i smanjenje svraba. Takođe, ovi preparati mogu pomoći u uklanjanju ljuski i poboljšavaju apsorpciju drugih topikalnih lekova.
Keratolitici: Sredstva kao što je salicilna kiselina pomažu u uklanjanju ljuski omekšavanjem i ljuštenjem zadebljane kože. Često se koriste u kombinaciji sa drugim topikalnim tretmanima kako bi se poboljšala njihova efikasnost. Ipak, kod upotrebe na velikim površinama neophodno je biti oprezan kako bi se izbegla apsorpcija i potencijalna toksičnost.

Fototerapija

Fototerapija je terapijski pristup koji koristi prirodno ili veštačko ultraljubičasto svetlo, UV zračenje, za lečenje psorijaze.

Ova metoda je efikasna za umerene i teške oblike bolesti i često se primenjuje kada topikalna terapija ne daje zadovoljavajuće rezultate.

UVB terapija koristi ultraljubičasto B zračenje srednjeg talasa za smanjenje simptoma psorijaze. Postoje dve vrste UVB terapije:

Uskopojasna UVB terapija: Koristi zračenje talasne dužine oko 311 nm, koje se pokazalo efikasnijim i sa manje neželjenih efekata. Terapije se obično sprovode tri puta nedeljno tokom nekoliko nedelja.
Širopojasna UVB terapija: Koristi širi spektar UVB zračenja, ali je manje efikasna i ima veći rizik od neželjenih efekata u poređenju sa uskopojasnom terapijom.

PUVA terapija kombinuje psoralen, fotosenzitivni lek, sa UVA zračenjem, a ova vrsta terapije je efikasna za teže oblike psorijaze, no zahteva pažljivo praćenje zbog mogućih neželjenih efekata.

Psoralen se može uzimati oralno ili naneti topikalno, čime se povećava osetljivost kože na UVA zračenje.

Neželjeni efekti fototerapije mogu uključivati simptome kao što su crvenilo kože, suvoća, svrab i opekotine.

Dugotrajna upotreba, posebno PUVA terapije, može povećati rizik od starenja kože i razvoja raka kože.

Fototerapija se često kombinuje sa topikalnim preparatima ili sistemskom terapijom radi postizanja boljih rezultata.

Na primer, kombinacija UVB terapije sa retinoidima može povećati efikasnost, ali i osetljivost kože na UV zračenje, što zahteva dodatni oprez.

Sistemska terapija

Sistemska terapija se koristi za lečenje umerenih do teških oblika psorijaze ili kada drugi tretmani nisu bili uspešni.

Za razliku od prethodnih načina terapije, ovi lekovi deluju na ceo organizam i često zahtevaju pažljivo praćenje zbog mogućih neželjenih efekata.

Neki od lekova koji mogu biti korišćenji uključuju:

Metotreksat: Metotreksat je antimetabolit koji smanjuje brzinu deobe ćelija kože i ima imunosupresivno dejstvo. Efikasan je u smanjenju upale i formiranja plakova. Obično se primenjuje jednom nedeljno oralno ili injekciono. Potrebno je redovno praćenje funkcije jetre i krvne slike zbog mogućih neželjenih efekata kao što su hepatotoksičnost i supresija koštane srži.
Ciklosporin: Ciklosporin je imunosupresiv koji smanjuje aktivnost imunog sistema, čime se smanjuje upala kože. Deluje brzo i efikasan je za teške oblike psorijaze. Međutim, dugotrajna upotreba može dovesti do oštećenja bubrega, povišenog krvnog pritiska i povećanog rizika od infekcija. Tokom terapije neophodno je redovno praćenje funkcije bubrega i krvnog pritiska.
Biološke lekove: Biološki lekovi su moderni terapijski agensi koji ciljaju specifične delove imunog sistema i efikasni su u smanjenju simptoma psorijaze i psorijatičnog artritisa. Povećan rizika od infekcija je jedan od neželjenih efekata ovih lekova.
Sistemske retinoide: Acitretin je oralni retinoid koji se koristi za teške oblike psorijaze, posebno pustuloznu i eritrodermičnu psorijazu, koji deluje tako što normalizuje rast ćelija kože. Neželjeni efekti uključuju suvoću kože i sluzokože, povećane vrednosti lipida u krvi i hepatotoksičnost. Acitretin je teratogen, što znači da može izazvati ozbiljne defekte ploda, te se ne sme koristiti kod trudnica ili žena koje planiraju trudnoću u naredne tri godine.
Apremilast: Apremilast je inhibitor fosfodiesteraze 4 (PDE4) koji smanjuje proizvodnju upalnih citokina i koristi se za lečenje umerenih do teških oblika psorijaze i psorijatičnog artritisa. Neželjeni efekti mogu uključivati gastrointestinalne simptome poput mučnine i dijareje, kao i glavobolju i depresiju.

Alternativne metode

Upotreba biljnih lekova poput aloe vere, mahonije ili kurkumina može pomoći u smanjenju upale i iritacije kože kod nekih ljudi.

Takođe, akupunktura može biti od koristi. Ova tradicionalna kineska terapija koja uključuje ubadanje tankih igala u određene tačke na telu.

Praćenje zdravog načina života igra izuzetno važno ulogu u smanjenju simptoma psorijaze i poboljšanju kvaliteta života.

Promene u ishrani, smanjenje stresa i usvajanje zdravih navika mogu imati značajan pozitivan efekat na tok bolesti, kao i lečenje i prevenciju.

Uključivanje hrane bogate omega-3 masnim kiselinama, kao što su masna riba, laneno seme, chia semenke i orašasti plodovi, može smanjiti upalu.

Pored toga, konzumiranje raznovrsnog voća i povrća bogatog antioksidansima pomaže u zaštiti ćelija od oštećenja. Istovremeno, smanjenje unosa šećera, zasićenih i trans masti, kao i rafinisanih ugljenih hidrata može biti od koristi.

Određeni suplementi, poput vitamina D, probiotika i drugih, mogu pomoći u lečenju psorijaze.

Ipak, pre uključivanja suplemenata važno je konsultovati se sa lekarom.

Stres je poznati okidač koji može pogoršati simptome psorijaze.

Upravljanje stresom i smanjenje stresa mogu pomoći u smanjenju učestalosti i intenziteta izbijanja psorijaze.

Izbegavanje pušenja i prekomerne upotrebe alkohola, redovna fizička aktivnost, hidratacija i zašita od sunca još neki su od važnih faktora na koje se može uticati.

Psorijatični artritis

Psorijatični artritis je hronična inflamatorna bolest zglobova koja se javlja kod nekih osoba sa psorijazom.

Ovaj oblik artritisa karakteriše kombinacija simptoma kožnih lezija karakterističnih za psorijazu sa upalom zglobova, što može dovesti do bola, otoka i ukočenosti.

Rana dijagnoza i lečenje su ključni za izuzetno važni za sprečavanje trajnih oštećenja zglobova i poboljšanje kvaliteta života.

Oko 30% osoba sa psorijazom razvija psorijatični artritis. Iako tačan uzrok nije potpuno jasan, smatra se da genetski faktori i imuni sistem igraju ključnu ulogu.

Naime, imunološki poremećaji koji dovode do ubrzanog rasta ćelija kože u psorijazi takođe mogu izazvati upalu zglobova. Porodična istorija psorijaze ili psorijatičnog artritisa povećava rizik od razvoja ove bolesti.

Simptomi psorijatičnog artritisa mogu varirati od blagih do teških i često uključuju:

Bol i otok u zglobovima: Najčešće su pogođeni zglobovi prstiju na rukama i nogama, kolena, zglobovi i kičma.
Ukočenost: Posebno izražena ujutru ili nakon perioda neaktivnosti.
Upala tetiva i ligamenata: Može dovesti do bola u peti ili na tabanu.
Daktilitis: Oticanje celog prsta na ruci ili nozi.
Promene na noktima: Udubljenja, zadebljanja ili odvajanje nokta od ležišta.
Umor i malaksalost: Upalne procese može pratiti i opšti osećaj iscrpljenosti i hroničnog umora.

Dijagnoza psorijatičnog artritisa se postavlja na osnovu kombinacije kliničkih simptoma, fizičkog pregleda i dijagnostičkih testova:

Pre svega, lekar će proceniti simptome, porodičnu istoriju i prisustvo kožnih promena tipičnih za psorijazu.

Iako ne postoji specifičan test za psorijatični artritis, analize krvi mogu pomoći u isključivanju drugih oblika artritisa i otkrivanju znakova upale.

U nekim slučajevima, mogu biti potrebni ultrazvučni ili radiološki pregledi poput rendgenskog snimanja ili magnetne rezonance, kako bi se proverio stepen oštećenja zglobova i otkrili upalni procesi.

Lečenje psorijatičnog artritisa fokusira se na smanjenje upale, ublažavanje bola, sprečavanje oštećenja zglobova i poboljšanje funkcionalnosti.

Tretman je često multidisciplinaran i može uključivati:

Nesteroidne antiinflamatorne lekove: Ibuprofen i naproksen mogu pomoći u ublažavanju bola i smanjenju upale.
Antireumatike: Lekovi poput metotreksata i sulfasalazina usporavaju progresiju bolesti i sprečavaju oštećenje zglobova.
Biološke lekove: Savremeni lekovi koji mogu biti veoma efikasni u smanjenju simptoma.
Kortikosteroide: Injekcije kortikosteroida direktno u zglob mogu privremeno smanjiti upalu i bol.
Fizikalna terapija: Vežbe za jačanje mišića oko pogođenih zglobova, poboljšanje fleksibilnosti i održavanje pokretljivosti može dovesti do smanjenja tegoba i povećanja funkcionalnosti.
Ortopedska pomagala: Korišćenje longeta, ortoza i steznika može pružiti podršku zglobovima i smanjiti opterećenje na njih.
Hirurška intervencija: U teškim slučajevima sa ozbiljnim oštećenjem zglobova, može biti neophodna hirurška zamena zgloba.

Lagane vežbe poput hodanja, plivanja ili joge mogu poboljšati pokretljivost i smanjiti ukočenost, što dovodi do smanjenja tegoba.

Pored toga, održavanje zdrave telesne težine smanjuje opterećenje na zglobove i može smanjiti upalu što ima pozitivan uticaj na kvalitet života osoba koje pate od psorijatičnog artritisa.

Psorijaza kod dece

Psorijaza može uticati na decu svih uzrasta, uključujući i bebe, iako se najčešće javlja kod starije dece i adolescenata.

Psorijaza kod dece se može manifestovati nešto drugačije nego kod odraslih.

Lezije su obično manje i manje ljuskave u poređenju sa lezijama kod odraslih. Koža može biti manje zadebljana, a ljuske tanje.

Pored toga, lezije se često pojavljuju na mestima koja nisu tipična za odrasle, kao što su lice i koža oko očiju. Takođe, lezije na skalpu mogu biti izraženije kod dece.

Kod dece, najčešći oblik psorijaze je gutatna psorijaza, koja se manifestuje kao male, kapljičaste lezije crvene ili ružičaste boje koje se obično pojavljuju nakon streptokokne infekcije, poput upale grla.

Plak psorijaza je takođe česta, ali lezije mogu biti manje i manje ljuskave u poređenju sa odraslima.

Pored kožnih promena, kod dece može doći do intenzivnog svraba, što može izazvati iritacije, infekcije i poremećaj sna.

Psorijaza može izazvati emocionalni stres kod dece, posebno zbog estetskog uticaja na kožu i moguće reakcije vršnjaka.

Kao i kod odraslih, uzroci psorijaze kod dece uključuju kombinaciju genetskih faktora i spoljašnjih faktora.

Deca koja imaju roditelje sa psorijazom imaju veći rizik od razvoja bolesti. Takođe, streptokokne infekcije, povrede kože i stres mogu biti okidači za pojavu psorijaze kod dece.

Postavljanje dijagnoze i lečenje ne razlikuje se od procedura koje se primenjuju kod odraslih osoba.

Zaključak

Psorijaza je hronična, autoimuna bolest koja zahvata kožu i ima značajan uticaj na fizičko i psihičko zdravlje pacijenata.

Bolest se manifestuje kroz različite tipove, kao što su plak psorijaza, gutatna psorijaza, pustulozna i inverzna psorijaza, a u nekim slučajevima može zahvatiti i nokte ili dovesti do razvoja psorijatičnog artritisa.

Rano prepoznavanje simptoma, poput crvenih, ljuskavih lezija i svraba, omogućava adekvatno i pravovremeno lečenje i poboljšanje kvaliteta života pacijenata.

Psorijaza može zahvatiti osobe svih uzrasta, uključujući i decu i bebe.