Preko 700 vrsta mikroorganizama živi u ljudskim organizmu i ustima, uključujući bakterije, gljivice i mnogo drugih mikroba.
Neki od njih su korisni i dobri po zdravlje čoveka i nazivaju se probiotici.
Sve više studija pokazuje da je ravnoteža ili neravnoteža bakterija u ljudskom organizmu povezana sa ukupnim zdravljem i bolešću čoveka, i da se ne odnosi samo na probavnu funkciju.
Neki od dokazanih benefita probiotika uključuju pospešivanje rada digestivnog trakta i bolju probavu, smanjenje depresije i unapređenje zdravlja srca, a neke studije pokazale su da čak mogu da utiču i na bolji izgled kože.
Probiotici, crevna flora i sveukupno mikrobiom sve su bolje istraženi, a jedan od potencijalnih koristi od probitika je unapređeno zdravlje zuba i usta.
Upravo upotreba različitih sojeva probiotika i njihova uloga u oralnom zdravlju tema je kojom ćemo se danas baviti.
Probitoke je moguće uvesti u ishranu na dva načina:
- Konzumacijom određenih namirnica, pre svega fermentisanih
- Uz pomoć dijetetskih suplemenata, što je često znatno efikasnije
Šta su oralni probiotici?
Oralni probiotici (ili dentalni probiotici) je skup specifičnih sojeva bakterija koje mogu doprineti zdravlju usta i unaprediti zdravlje zuba i desni.
Oni potpomažu razvoj dobrih bakterija u ustima, a zaustavljaju razvoj loših, patogenih bakterija koje dovode do zdravstvenih problema.
Stomatološki probiotici su slični probioticima koji se nalaze u crevima po tome što koriste dobre bakterije kako bi poboljšali ukupno zdravlje mikrobioma u ustima.
Za razliku od crevnih probiotika, oralni probitici su najefikasniji kada se oslobađaju direktno u ustima, putem pastila, tableta za žvakanje, napitaka sa probioticima, ili pasta za zube koje sadrže dobre bakterije.
Stomatološki probiotici u kapsulama nisu se pokazali efikasni kao prethodno navedeni oblici, jer suplementi koji se rastvaraju direktno u ustima dobre bakterije ostavljaju direktno na mesto gde mogu da se nastane i stvore zdrav i uravnotežen mikrobiom.
Da li oralni probiotici pomažu?
Da, oralni probiotici koji sadrže specifične vrste bakterija pomažu održavanju zdravlja zuba i desni, posebno kod pacijenata kod kojih je već narušen balans dobrih i loših bakterija u oralnom mikrobiomu.
Jedna studija iz 2017. godine pokazala je da stomatološki probiotski suplementi doprinose oralnom zdravlju kroz prevenciju i lečenje stomatoloških bolesti i bezbedni su za korišćenje.
Ipak, ova vrsta probiotika je tek počela da se istražuje u većem broju, pa se veći broj studija sa konkretnim dokazima o efikasnosti i doziranju za postizanje maksimalnih rezultata tek očekuje.
U svakom slučaju, kao i sa korišćenjem bilo kog drugog leka, suplementa ili dodatka ishrani, treba pažljivo pročitati uputstvo i pridržavati ga se, uz eventualnu konsultaciju sa stomatologom ili lekarom.
Koliko dugo treba piti probiotike
U zavisnosti od stanja mikrobioma, neki oralni probiotici počeće da pružaju koristi već nakon jedne nedelje.
Ipak, većina studija koja se bavila probioticima i stomatološkim problemima trajala je dve do četiri nedelje. Studije koje su pratile razvoj karijesa, trajale su i duže, od devet do 12 meseci.
Kao i sa standradnim probioticima, uobičajena preporuka je koristiti ih najmanje dva do tri meseca pre analize rezulata kako bi se dozvolilo dovoljno vremena za rast i razvoj dobrih bakterija.
Konzumacija prebiotskih hrana povećaće učinkovitost probiotika, o čemu će biti reči nešto kasnije u ovom članku.
Potencijalne koristi od probiotika za zdravlje zuba i usta
Nekoliko studija se do sada bavilo efektima koje korišćenje oralnih probiotika ima na zdravlje zuba i desni, i u nastavku sledi pet potencijalnih benefita koje oni donoose.
Prevencija nakupljanja plaka
Loše bakterije u ustima jedan su od glavnih izazivača plaka, koji ukoliko se zapusti dovododi do pojave zubnog kamenca, karijesa i drugih problema.
Studija iz 2016. godine pokazala je da je jedan od sojeva bakterija, poznat pod imenom A12, može da pomogne da se neutrališu bakterije koje su izazivači karijesa.
Ove bakterije, pod nazivom Streptococcus mutans, pretvaraju šećere u mlečnu kiselinu što stvara kiselo kruženje koje dovodi do pojave plaka i karijesa.
U pomenutoj studiji, istraživači su pokazali da je bakterija A12 zaustavila ovu lošu bakteriju i u potpunosti je sprečila da stvori plak što je veoma obećavajuće.
Borba protiv lošeg zadaha
Nekoliko studija se bavilo vezom između probiotika i lošeg zadaha, koji je najčešće uzrokovan bakterijama.
U studiji u kojoj su 23 osobe koristile antimikrobnu tečnost za ispiranje usta, a zatim tri dana uzimale placebo ili suplement sa probiotikom Streptococcus salivarius, istraživači su otkrili da se 85% ljudi koji su uzimali probiotik značajno smanjila količina bakterija koje su izazvale loš zadah iz usta.
Korišćenje probiotika može pomoći kod različitih gastrointestinalnih problema, poput sindroma nervoznih creva, upala creva, a primena određenih sojeva dala je dobre rezultate u nekoliko studija koje su se bavile celijakijom.
Rešavanjem primarnog problema sprečava se pojava lošeg zadaha, koji pacijenti često kolokvijalno nazivaju zadah iz stomaka.
Prevencija oralnog kancera
Studija iz 2013. godine otkrila je da bakterija zvana Lactobacillus salivarius smanjuje stopu pojave oralnog kancera kod pacova.
Potrebno je uraditi više studija da bi se potvrdila ovaj potencijalni benefit, ali rezultat je obećavajuć.
Pomoć pri lečenju gingivitisa
Studija iz 2006. sugeriše da probiotici mogu smanjiti simptome gingivitisa.
Gingivitis je takođe poznat kao bolest desni i može izazvati otečene, osetljive desni i zube, kao i krvarenje desni.
Istraživači su dali 59 osoba sa gingivitisom suplement koji sadrži ili probiotičku bakteriju poznatu kao Lactobacillus reuteri ili placebo.
Dve nedelje kasnije, simptomi gingivitisa su se najviše poboljšali u grupi koja je uzimala najveću dozu probiotika.
Ljudi koji su uzimali probiotike takođe su imali manje plaka.
Smanjenje upalnih procesa
Istraživanja sugerišu da probiotičke bakterije mogu pomoći u smirivanju upalnih procesa u telu nastalih usled bolesti desni.
Studija iz 2007. godine pokazala je da su ljudi koji su uzimali suplemente koji sadrže bakteriju Lactobacillus brevis imali slabiji upalni proces.
Druga studija je otkrila da svakodnevna konzumacija mleka obogaćenog probioticima smanjuje oralne upale.
Oralni probiotici: suplementi i namirnice
Probiotske kulture mogu se uneti kroz hranu ili u formi suplementa.
Suplementi koji sadrže oralne probiotike mogu se naći u različitim oblicima: kapsulama, pastilama, tabletama za žvakanje, napicima, praškovima, sredstvima za ispiranje zuba, pastama za zube i slično.
Osim toga, određene namirnice su bogate probioticima, ali i drugim vitaminima i mineralima važnim za zdravlje zuba i desni.
Namirnice bogate probioticima
Iako su probiotici u formi suplementa obično značajno koncentrisaniji izvor dobrih bakterija, sledeće namirnice su dobar izvor dobrih bakterija, probiotika:
- Obogaćena mleka i biljna mleka
- Jogurt
- Mekani sirevi
- Kefir
- Miso pasta
- Tempeh
- Kiseli kupus i drugo fermentisano povrće
- Hleb od kiselog testa
- Kiseli krastavci
- Kimchi
Namirnice koje su bogate probioticima su fermentisane namirnice, kod kojih je došlo do razvoja dobrih bakterija.
Probiotici i prebiotici
Probiotici i prebiotici se često mešaju, i iako zvuče slično, ova dva termina imaju različito značenje.
Dok su probiotici živi mikroorganizmi, najčešće bakterije, prebiotici su praktično hrana neophodna za njihov rast i razvoj.
Prebiotske namirnice su najčešće namirnice bogate vlaknima, i one su preduslov za pravilan razvoj dobrih bakterija, pa se preporučuje njihova konzumacija, kako bi se omogućilo napredovanje dobrih bakterija.
Neke od prebiotskih namirnica uključuju:
- Sirovi beli luk
- Crni luk
- Banane koje nisu potpuno zrele ili prezrele, jer sadrže više vlakana
- Artičoke
- Sirovi praziluk
- Sirova špargla
- Ovsene pahuljice
- Jabuke
- Nezaslađeni kakao prah
- Laneno seme
Zaključak
Sve je više istraživanja koja analiziraju vezu između balansa dobrih i loših bakterija i različitih segmenata zdravlja čoveka.
Samim tim, oralno zdravlje i probiotici se sve više istražuju i studije za sada pokazuju veoma obećavajuće rezultate kada je u pitanju očuvanje zdravlja zuba i pomoć u terapiji upalnih procesa u ustima.
Dobre bakterije ili probiotici mogu se uneti kao suplement u različitim formama, a kada je reč o oralnim probioticima najefikasniji su oni suplementi kod kojih se dobre bakterije oslobađaju direktno u ustima, a ne u formi kapsule koja se proguta.
Pored dodataka ishrani sa probiotiskim kulturama, fermentisane namirnice su dobar izvor zdravih bakterija koje će pomoći očuvanju balansa dobrih i loših bakterija u ustima i crevima čoveka.
Osim unosa oralnih probiotika, važno je konzumirati dovoljno prebiotika, hrane koje će dobre bakterije koristiti za svoj rast i razvoj.
Ipak, unos probiotika nije zamena za redovnu higijenu zuba, koja uključuje redovno pranje zuba i stomatološke preglede več samo dodatni vid prevencije i eventualnog lečenja.
