Kako i kad se pije probiotik, pre ili posle jela?

Pitanje kako i kada se pije probiotik, odnosno da li se probiotik pije pre ili posle jela, jedno je od izuzetno često postavljenih kada se radi o upotrebi ove vrste suplemenata.

Probiotici sadrže žive mikroorganizme, korisne bakterije koje mogu pomoći kod različitih stanja, poput dijareje, zatvora, nadimanja i drugih probavnih tegoba, ali i unaprediti opšte zdravlje.

Upotreba probiotika povezuje se sa poboljšanjem imunološke funkcije, zdravijom kožom, smanjenjem depresije, a mogu pomoći i kod smenjanja hronične upale, nivoa holesterola i krvnog pritiska.

Stoga, ne čudi želja da se iskoriste sve potencijalne koristi probiotika, i da se suplementi upotrebe na najefikasniji mogući način.

Ipak, konfuziji često doprinose i različita mišljenja i preporuke u vezi sa optimalnim vremenom uzimanja probiotika i uzimanjem probiotika na prazan i pun stomak.

U ovom članku daćemo odgovor na pitanje kako i kako se uzimaju probiotici kako bi se njihov efekat iskoristio u najvećoj meri.

Probiotik pre ili posle jela?

Preporuke proizvođača probiotika se razlikuju, pa se u uputstvima ovih suplemenata mogu videti preporuke o upotrebi probiotika na prazan stomak, ali i uzimanje uz obrok.

Do oprečnih preporuka dolazi iz više razloga. Pre svega, veoma je teško precizno izmeriti stopu preživljavanja probiotskih bakterija kod ljudi u realnim uslovima.

Pored toga, na preživljavanje bakterije značajno utiče veliki broj faktora, pa se rezultati istraživanja često razlikuju.

Još važnije, različiti probiotski dodaci sadrže različite sojeve probiotika, koji imaju drugačiju stopu preživljavanja u odnosu na to kada se uzimaju, odnosno da li se uzimaju na pun ili prazan stomak.

Iako je definitivne zaključke teško izvesti, istraživanja sugerišu da bakterije Saccharomices boulardii preživljavaju u jednakom broju kada se probiotski suplement uzima pre ili posle jela.

Ipak, Lactobacillus i Bifidobacterium imaju veću stopu preživljavanja kada se uzimaju do 30 minuta pre obroka, odnosno na prazan stomak.

Ono što je važnije od toga da li se probiotik uzima pre ili posle jela, jeste konzistentnost u uzimanju probiotika.

Studija koja je trajala mesec dana pokazala je da do pozitivnog efekta po mikrobiom creva dolazi bez obzira na to da li je probiotik uziman pre ili posle jela.

Obrok bogat prebioticima može biti od koristi

Probiotici su bakterije koje su korisne za zdravlje čoveka, dok su prebiotici vrsta vlakana koje probiotici koriste kao izvor hrane.

Prebiotici su rastvorljiva vlakna koja nalaze se u povrću, voću, mahunarkama i žitaricama, pa je izbalansiran obrok koji sadrži raznovrsne biljne namirnice idealan način da se obezbedi hrana korisnim bakterijama, ali i unapredi opšte zdravlje.

Adekvatan unos vlakana povezan je sa smanjenim rizikom od hroničnih bolesti, smanjenjem telesne mase, poboljšanim oralnim zdravljem, unapređenjem varenja i sprečavanju zatvora, budući da vlakna imaju blago laksativno dejstvo, dajući stolici masu i olakšavajući pražnjenje creva.

Dobri izvori prebiotika uključuju koren cikorije i inulin koji se dobija iz njega, beli i crni luk, praziluk, špargle, manje zrele banane, ječam, ovas, jabuke, laneno seme i morske alge.

Studija iz 2011. godine pokazala je da je stopa preživljavanja dobrih bakterija iz probiotskih suplemenata veća kada se oni uzimaju uz ovsenu kašu ili mleko sa niskim sadržajem mlečne masti, u poređenju sa uzimanjem samo sa vodom ili sokom od jabuke.

Oblik probiotika

Suplementi probiotika su dostupni u različitim oblicama, poput kapsula, pastila, prahova i kapi.

Pored toga, probiotici se mogu naći i u nekim namirnicama, poput jogurta i drugih fermentisanih mlečnih proizvoda i sportskih napitaka.

Budući da želudačna kiselina i enzimi mogu drastično smanjiti stopu preživljavanja dobrih bakterija, oblik u kom se probiotik uzima igra značajnu ulogu.

Istraživanja pokazuju da probiotici u kapsulama, tabletama i jogurtu najbolje preživljavaju, te predstavljaju bolji izbor u odnosu na probiotike u prahu ili tečnom obliku, kao i one koji se nalaze u drugim prehrambenim proizvodima.

Broj probiotskih mikroorganizama

Broj probiotskih mikroorganizama u suplementu može značajno varirati, pa ovo predstavlja još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir prilikom izbora suplementa.

Broj živih mikroorganizama koji se nalaze u suplementu se može smanjiti tokom vremena, iako je proizvod i dalje u roku trajanja.

Sa druge strane, istraživanja pokazuju da je neophodno da između 100 miliona i jedne milijarde probiotskih mikroorganizama dospe do creva kako bi se postigli željeni efekti i koristi po zdravlje.

Iz ovog razloga, trebalo bi birati kvalitetne proizvode proizvođača koji garantuju najmanje jednu milijardu živih bakterija.

Ovo se izražava brojem kolonizacijskih jedinica, odnosno jedinicama koje se nazivaju CFU. Naziv CFU predstavlja akronim od naziva na engleskom jeziku, Colony-Forming Units.

Broj kolonizacijskih jedinica može se pronaći na pakovanju ili u uputstvu probiotika.

Pored toga, važno je probiotik iskoristiti pre isteka roka trajanja, i čuvati ga u skladu sa priloženim uputstvom, kako bi se broj živih korisnih bakterija održao na što višem nivou.

Izbor optimalnog soja

Postoje različiti sojevi probiotskih bakterija, i proizvodi se i u ovom pogledu razlikuju.

Neki probiotici sadrže samo jedan soj korisnih bakterija, dok se u nekima nalazi više različitih vrsta.

Najbolji izbor zavisi od toga sa kojom svrhom se suplement uzima, pa se ne može dati univerzalni odgovor koji soj je najkorisniji.

Pre upotrebe probiotika najbolje je konsultovati se sa lekarom ili farmaceutom, radi odabira proizvoda koji sadrži optimalne količine potrebnih probiotskih bakterija.

Za opšte zdravlje i većinu ljudi, obično se preporučuju sojevi Lactobacillus i Bifidobacterium.

Oni mogu pomoći kod dijareje, smanjiti neželjene efekte upotrebe antibiotika.

U nastavku sledi deset najčešćih probiotiskih sojeva i njihove potencijalne koristi, no pre toga treba reći da većina probiotskih bakterija ima pozitivan uticaj na imuni sistem, infekcije urinarnog trakta, zdravlje zuba i ekcem.

Pored toga, probiotici mogu smanjiti nivo šećera u krvi, holesterola, ali i skratiti trajanje i intenzitet infekcija gornjih disajnih puteva.

Uz održavanje nivoa holesterola, probiotici mogu dovesti do smanjenja krvnog pritiska, pa se tako u dobre namirnice za osobe sa visokim pritiskom često ubrajaju i fermentisane namirnice koje sadrže probiotike.

Ipak, probiotici su možda najpoznatiji po svom uticaju na digestivno zdravlje, a koristi uključuju poboljšano varenje, povećanu apsorpciju nekih nutrijenata i smanjenu učestalost i težinu dijareje iz različitih uzroka, poput trovanja hranom i infekcija.

Sledi deset najčešćih sojeva probiotika i njihove koristi:

• Bifidobacterium animalis: Smanjenje ukupnog i lošeg, LDL holesterola, pomoć kod zatvora i dijareje.
• Bifidobacterium bifidum: Niže stope infektivne dijareje kod dece, kao i pomoć kod simptoma nervoznih creva.
• Bifidobacterium longum: Učestvovanje u proizvodnji i apsorpcijia vitamina, uključujući vitamin C i vitamine B1, B6 i vitamin B12.
• Lactobacillus acidophilus: Pomoć u borbi protiv bakterijskih infekcija u vagini, smanjenje nadimanja kod osoba sa IBS-om.
• Lactobacillus casei: Smanjenje rizika od dijareje izazvane antibioticima i akutne infektivne dijareje.
• Lactobacillus paracasei: Smanjenje učestalosti pojave ekcema kod dece i smanjenje simptoma divertikularne bolesti.
• Lactobacillus plantarum: Smanjenje nivoa ukupnog i LDL holesterola, simptoma IBS-a i poboljšanje apsorpcije gvožđa.
• Lactobacillus reuteri: Antibakterijsko dejstvo, prevencija infekcije kandidom, unapređenje varenja i smanjenje intenziteta različitih tegoba povezanih sa varenjem, povećanje nivoa vitamina D.
• Lactobacillus rhamnosus: Antifungalno i antibakterijsko dejstvo i smanjenje rizika od dijareje i ekcema kod dece.
• Saccharomices boulardii: Antipatogena dejstva, pomoć u borbi protiv infekcija heliko bakterijom, smanjenje simptoma nervoznih creva i SIBO.

Uzimanje probiotika sa antibioticima

Upotreba probiotika se savetuje prilikom antibiotske terapije, budući da antibiotici neselektivno uništavaju bakterije, kako one štetne, tako i one korisne po zdravlje čoveka.

Ovo može dovesti do brojnih probavnih tegoba, uključujući dijareju, mučninu, povraćanje i druge.

Ono što je važno, kako bi se stopa preživljavanja probiotskih bakterija povećala, jeste da se probiotik uzima najmanje dva sata pre ili posle antibiotika.

Uzimanje antibiotika i probiotika zajedno dovodi do ubijanja korisnih bakterija iz probiotiskog suplementa, te se na ovaj način ne postižu željeni efekti.

Probiotik se može uzimati pre ili posle antibiotika, budući da istraživanja pokazuju da ovo ne igra značajnu ulogu.

Zaključak

Probiotici su žive korisne bakterije koje se mogu uneti kroz fermentisanu hranu, ali i koristeći različite probiotske suplemente.

Preporuke o tome koji probiotik uzeti, kao i kada i kako se pije probiotik, razlikuju se u zavisnosti od cilja sa kojim se probiotik uzima, ali i vrste odabranog suplementa.

Uopšteno govoreći, uzimanje probiotika pre ili posle jela, odnosno na prazak ili pun stomak, ne pravi značajnu razliku kada je reč o stopi preživaljavanja ovih mikroorganizama.

Ono što je važnije od toga kada se uzima probiotik, jeste da se uzima redovno, budući da istraživanja pokazuju da kontinuirano uzimanje probiotika bilo pre ili posle obroka dovodi do zdravstvenih koristi.

Na kraju, važno je odabrati pravi soj probiotika koji će dovesti do željenog efekta, ali i vremenski odvojiti uzimanje probiotika i antibiotika najmanje dva sata.