Heliko bakterija: Simptomi, ishrana, lečenje, test, zadah

Heliko bakterija, odnosno helicobacter pylori, je česta vrsta bakterije koja raste u digestivnom traktu i može napasti sluznicu želuca.

Procenjuje se da je infekcija heliko bakterijom prisutna kod gotovo polovine svetske populacije, a većina ljudi sa heliko bakterijom nema nikakve simptome niti je svesna da je inficirana.

Iako je infekcija heliko bakterijom najčešće bezopasna, ona je uzrok većine čireva na želucu i tankom crevu, kao i kancera želuca.

Ukoliko se pojave simptomi infekcije heliko baterijom ili dođe do pojave čira na želucu ili tankom crevu, doktor će najverovatnije preporučiti test na heliko bakteriju.

Neke studije pokazale su da su zubni plak, šupljine u zubima izazvane karijesom i džepovi u desnima rezervoar za nakupljanje i razmnožavanje heliko bakterije.

U ovom članku detaljno ćemo se baviti heliko bakterijom, simptomima, testiranju, uzrocima, lečenju i ishranom, merama prevencije, kao i vezom heliko bakterije i zdravlja zuba, usta i desni.

Simptomi

U zavisnosti od studije, procenjuje se da između 44% i više od polovine svetske populacije ima infekciju heliko bakterijom.

Srećom, većina ljudi sa heliko bakterijom nikada nema simptome, no bakterije mogu oštetiti unutrašnju zaštitnu sluznicu želuca i izazvati druge bolesti, poput čira na želucu ili tankom crevu, gastritisa ili kancera.

Simptomi heliko bakterije uključuju:

• Tup bol u stomaku ili osećaj pečenja, obično nakon jela ili noću
• Gubitak apetita i neplanirani gubitak težine
• Nadimanje
• Mučninu i povraćanje, ponekada sa pojavom krvi
• Loše varenje
• Često podrigivanje
• Tamnu stolicu (od krvi u stolici)

Boja stolice kod heliko bakterije može biti tamna ili crna usled prisustva krvi u stolici. Crna stolica je ozbiljan simptom i zahteva neodložno javljanje lekaru.

Pored toga, ukoliko je prisutna dijareja, moguća je i pojava zelene stolice.

Ipak, važno je reći da promenjena boja stolice kod heliko bakterije nije uobičajen simptom.

Nisu sve tegobe izazvane ovom infekcijom prisutne kod svih zaraženih i mogu se javljati i nestajati bez lečenja.

Jedan od relativno čestih simptoma je i neprijatan zadah iz usta, odnosno pojava zadaha koji pacijenti često objašnjavaju kao loš zadah iz stomaka, budući da pranje zuba ne pomaže kod njegovog neutralisanja.

Zadah od heliko bakterije obično se opisuje kao metalni ukus i miris.

Ukoliko se javi navedeni simptomi, ili se dijagnostifikuje čir na želucu ili tankom crevu, postoji velika verovatnoća da je osoba zaražena heliko bakterijom i potrebno je obaviti test na infekciju.

Test

Test na heliko bakteriju može se obaviti na nekoliko načina, a na odabir pravog načina utiču različiti faktori.

Gastroenterolog će predložiti najbolji način u zavisnosti od slučaja.

Na raspologanju su sledeći testovi na heliko bakteriju:

• Test iz krvi. Ovo podrazumeva proveravanje prisustva antitela na heliko bakteriju u krvi.
• Test iz stolice. Antigensko ispitivanje stolice na prisustvo heliko bakterije podrazumeva nošenje uzorka fecesa na laboratorijsko testiranje.
• Test iz daha. Izdisajni test na heliko bakteriju je način na koji se najčešće utvrđuje prisustvo infekcije i podrazumeva konzumacije pilule ili tečnosti sa bezopasnim radioaktivnim materijalom, nakon čega se koristi posebna kesa kako bi se uzeo uzorak daha.

U zavisnosti od vrste testiranja zavisi i cena analize, a rezultati testa na heliko bakteriju čekaju se do 24 sata.

Cena analize na prisustvo heliko bakteriju u krvi ili stolici iznosi od 1,000 do 2,000 dinara u zavisnosti od laboratorije.

Izdisajni test na heliko bakteriju je skuplji, a prosečna cena kreće se od 3,000 do 4,000 dinara.

Na isti način, izdisajnim testom, može se proveriti i prisustvo stanja koje se naziva SIBO, a koje podrazumeva prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu a može izazvati simptome slične heliko bakteriji.

Uzroci

Još uvek nije tačno poznato kako se dobija heliko bakterija, odnosno kako se infekcija širi.

Bakterije koegzistiraju sa ljudima hiljadama godina, a smatra se da se ova infekcija širi pljuvačkom, odnosno poljupcem, deljenjem flašice ili pribora za jelo i slično.

Bakterije se takođe mogu preneti kontaktom povraćkom ili stolicom, do čega dolazi kada osoba ne opere dobro ruke nakon korišćenja kupatila.

H. pylori se takođe može širiti kontaktom sa kontaminiranom vodom ili hranom.

Kao što smo ranije pomenuli, zubni plak, rupice u pokvarenim zubima i parodontalni džepovi u desnima predstavljaju rezervoar za nakupljanje i razmnožavanje različitih bakterija, uključujući i heliko bakteriju.

Precizan razlog na koji heliko bakterija uzrokuje gastritis ili čir na želucu ili tankom crevu kod nekih ljudi je još uvek nepoznat.

Većina ljudi se heliko bakterijom zarazi u detinjstvu, a život u domaćinstvu sa većim brojem ljudi ili osobom koja je zaražena povećava šansu od oboljevanja.

Osim toga, faktor rizika predstavlja i nedostupnost čiste vode ili loše navike kada je reč o održavanju lične higijene.

Lečenje

Ukoliko infekcija heliko bakterijom ne izaziva tegobe i osoba je bez simptoma, niti se smatra da ima povećan rizik od pojave raka želuca, heliko bakteriju možda nije potrebno lečiti.

Zapravo, većina zaraženih i nije svesna prisustva infekcije.

Ukoliko pak postoji porodična anamneza kada je reč o kanceru želuca, lečenje heliko bakterije je preporučljivo.

Pored toga, ukoliko osoba pati od čira na želucu, lečenje može biti neophodno kao deo njegovog lečenja.

Nelečen čir na želucu može da pukne, a kad pukne čir na želucu, to može izazvati intenzivno krvarenje i stanje opasno po život.

Naravno, lečenju se pristupa i kod osoba kod kojih su prisutne tegobe izazvane infekcijom.

Lečenje heliko bakterije najčešće podrazumeva uzimanje nekoliko različitih vrsta lekova. Oni uključuju:

• Antibiotike. Antibiotici imaju ulogu da ubiju ili spreče razmnožavanje bakterija, i lečenje najčešće podrazumeva uzimanje dve različite vrste antibiotika.
• Inhibitore protonske pumpe. Ovi lekovi smanjuju količinu želudačne kiseline.
• Bizmut subsalicilat. Ovaj lek će pomoći kod smanjenja simptoma kao što su mučnina, žgaravica (refluks kiseline, odnosno gorušica), loše varenje, uznemiren stomak i dijareja, ali i pomoći da antibiotici za heliko bakteriju budu efikasniji.
• H2 blokatore. Lekovi koji blokiraju hemijski histamin koji podstiče stomak da proizvodi više kiseline.

Termin trojna terapija za heliko bakteriju podrazumeva upotrebu tri različite vrste lekove:

1. Antibiotike za heliko bakteriju, obično dva antibiotika
2. IPP – inhibitore protonske pumpe
3. Lekove koji deliju zaštitno na sluznicu želuca

Lekove nikada ne treba uzimati samoinicijativno, na osnovu pozitivnog testa na heliko bakteriju, već isključivo nakon prepisivanja od strane lekara.

Gastroenterolog će na osnovu rezultata testa, pregleda, prisutnih simptoma i tegoba, anamneze, porodične istorije povezanih bolesti i drugih faktora proceniti koji su lekovi neophodni.

Kako bi terapija bila efikasna važno je strogo se pridržavati prepisane terapije.

Budući da antibiotici ubijaju i dobre i loše bakterije, tokom njihove primene preporučuje se upotreba probotika kako bi se zaštitile dobre bakterije i očuvala zdrava crevna flora.

Odabir optimalnog soja i vremena kad se pije probiotik može značajno uticati na njegovu efikasnost. Ipak, najvažnije je odvojiti uzimanje probiotika i antibiotika najmanje dva časa.

Lečenje heliko bakterije traje od jedne do dve nedelje, nakon čega se obično ponavlja testiranje na prisustvo infekcije, odnosno obavlja se kontrolni test kako bi se potvrdila učinkovitost.

U većini slučajeva potreban je samo jedan ciklus uzimanja antibiotika protiv heliko bakterije, no sa kontrolnim testiranjem se obično sačeka oko četiri nedelje.

Prirodni lekovi

Terapija za heliko bakteriju uobičajeno podrazumeva upotrebu antibiotika i drugih lekova, no upotreba konvencionalnih tretmana može izazvati izazovne neželjene efekte kod nekih ljudi.

Pored toga, neki ljudi su otporni na antibiotike, što može da komplikuje tradicionalne pristupe lečenju.

Prirodni tretmani infekcije heliko bakterijom se mogu koristiti kao dodatak konvencionalnim, propisanim tretmanima, a u ređim slučajevima se mogu koristiti i samostalno.

Primena prirodnih i alternativnih metoda lečenja heliko bakterije dobro je istražena oblast, i veliki broj ovih alternativnih metoda lečenja dokazano smanjuje broj bakterija ali ne uspeva da ih ubije u potpunosti.

Zbog toga ni u kom slučaju ne treba samoinicijativno konvencionalnu terapiju prepisanu od strane doktora zameniti sa prirodnim metodama lečenja.

Probiotici

Probiotici pomažu da se održi balans između dobrih i loših bakterija.

Studije su pokazale da uzimanje probiotika uz standardnu terapiju heliko bakteriju može pomoći u uklanjanju ovih štetnih bakterija i suzbijanju infekcije.

Osim toga, antibiotici ubijaju i dobre i loše bakterije, pa su probitici naročito korisni tokom primene antibiotika, nadoknađujući dobre bakterije.

Zeleni čaj

Studija iz 2020. godine pokazala je da je ispiranje usta tečnošću koja sadrži ekstrakt zelenog čaja efikasno u zaustavljanju razmnožavanja heliko bakterije.

Zeleni čaj je bogat polifenolima i antioksidansima koji doprinose borbi protiv infekcija.

Osim zelenog, na tržištu su dostupne različite mešavine čajeva za heliko bakteriju, za koje se tvrdi da pomažu u uklanjanju i ublažavanju simptoma infekcije.

Kurkumin

Kurkumin je aktivni sastojak koji se nalazi u kurkumi, a u pitanju je antioksidans sa snažnim antiinflamatornim svojstvima.

Studija iz 2019. pokazala je da kurkumin smanjuje upalni proces izazvan infekcijom heliko bakterijom i sprečava oštećenja ćelija želuca, što može biti izuzetno važno u prevenciji pojave čira i drugih patoloških promena.

Pored preventivne uloge, kurkumin poboljšava prokrvljenost u tom području, što pomaže u zarastanju oštećenja tkiva želuca i ubrzava oporavak.

Ipak, treba imati u vidu da kurkumin ima relativno nisku biodostupnost, zbog čega je način upotrebe kurkume u prahu veoma važan. Kombinovanje sa biberom i drugi načini mogu drastično unaprediti stepen iskorišćenja kurkumina.

Upotreba kurkume u stomatologiji se može čuti i u kontekstu poboljšanja simptoma upale desni, izbeljivanja zuba, kao i prirodni lek protiv zubobolje.

Ipak, ove tvrdnje su uglavnom anegdotalne i nemaju naučnu potvrdu.

Med

Med je poznat po svojim antibakterijskim svojstvima, a jedna studija je pokazala da Manuka med potiskuje rast heliko bakterije u ćelijama želuca.

Druge studije su pokazale da med ima i druga svojstva koja pomažu suzbijanju infekcije h. pylori.

Mleko i mlečni proizvodi

Laktoferin, vrsta protena koji se nalazi u kravljem mleku, pokazao je sposobnost da blokira razmnožavanje heliko bakterije, a prema jednoj studiji upotreba mleka i probiotika povećala je efikasnost antibiotiske terapije za čak 150%.

Osim mleka, hemijsko jedinjenje melanoid koje se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima, kao što su sir ili surutka, prema jednom istraživanju sprečava razmnožavanje ove bakterije.

Takođe, istraživanja su pokazala jedinjenje melanoidin iz mleka inhibira rast bakterije H. pilori.

Ishrana

Tokom lečenja heliko bakterije ne postoji precizan i strog režim ishrane koji će dovesti do izlečenja ili poboljšanja stanja, kao što je to slučaj sa celijakijom.

Ipak, određena hrana verovatno neće prijati osobama kod kojih su prisutni simptomi infekcije.

Ishrana kod heliko bakterije zbog toga podrazumeva isključivanje hrana koja stimuliše lučenje želudačne kiseline, kao što su kafa, crni čaj i gazirana pića.

Pored toga, treba izbegavati namirnice koje iritiraju sluznicu želuca, poput bibera, belog luka, različitih začina i soseva, prerađenog ili masnog mesa, pržene hrane i punomasnih sireva.

Alkohol, kiselo voće i voćni sokovi takođe mogu da pogoršaju tegobe izazvane heliko bakterijom.

Umesto ovih namirnica, treba povećati unos voća i povrća, fermentisane hrane koja je bogata probitoicima i prebioticima, kupusnjača (poput brokolija, karfiola ili kupusa), belog meso i ribe.

Banane kod heliko bakterije mogu biti od koristi, budući da smanjuju kiselost želuca, te mogu dovesti do smanjenja tegoba.

Dobre masti, posebno omega-3 i omega-6 masne kiseline mogu pomoći kod terapije infekcije. Namirnice poput ribljeg ili maslinovog ulja, semenki i orašastih plodova su dobar izbor.

Zdrava, izbalansirana ishrana bazirana na celovitim biljnim namirnicama pokazala se najbolje i najzdravije kod pacijenata sa heliko bakterijom, a povećan unos vitamina i minerala doprinosi poboljšanju opšteg zdravlje što pozitivno utiče na lečenje i oporavak.

Prevencija

Kada je reč o prevenciji i sprečavanju širenja heliko bakterije, važe sve preporuke i smernice koje se odnose i na druge bakterije i viruse.

Ovo uključuje redovno pranje ruku nakon odlaska u kupatilo, pripreme ili konzumacije hrane.

Pored toga, treba konzumirati isključivo vodu za koju je potvrđeno da je čista i bezbedna za piće, i izbegavati hranu koja nije temeljno oprana niti termički obrađena.

Vakcija za heliko bakteriju trenutno ne postoji, iako su određene vakcije u završnoj, kliničkoj fazi testiranja.

Zaključak

Heliko bakterija je bakterija koja je prisutna kod oko polovine svetske populacije, no kod većine ljudi ne izaziva nikakve simptome, i oni najčešće nisu ni svesni da je infekcija prisutna.

Ipak ona je uzrok za većinu čireva na želucu i tankom crevu, a može da izazove i čitav niz drugih simptoma.

Tegobe izazvane heliko bakterijom mogu da uključuju bol u stomaku, gubitak apetita i mršavljenje, nadimanje, mučninu, povraćanje, probleme sa varenjem i podrigivanje, promenjenu boju stolice i neprijatan zadah iz usta.

Testiranje na heliko bakteriju se obavlja proverom prisustva antitela u krvi ili stolici, ili izdisajnim testom.

Lečenje podrazumeva upotrebu kombinacije antibiotika i pomoćnih lekova, a određene namirnice i prirodni lekovi takođe mogu da pomognu u efikasnijem ubijanju bakterija i suzbijanju infekcije.

Kod većine pacijenata, lečenje traje dve nedelje i zahteva samo jednu turu upotrebe antibiotika, nakon čega je poželjno ponoviti testiranje kako bi se izlečenje potvrdilo.