Dispepsija ili poremećaj varenja je naziv za skup simptoma, a pre svega osećaj punoće, bola i nelagode u gorenjem delu stomaka, gorušicu i mučninu.
Funkcionalna dispepsija je vrsta hronično lošeg varenja, a za razliku od organske dispepsije kada su prisutne bolesti organa za varenje koje izazivaju tegobe, kod ovog stanja one nisu prisutne.
Samim tim, postavljanje dijagnoze je moguće tek nakon što su drugi potencijalni uzroci simptoma povezanh sa lošim varenjem otklonjeni.
U medicinskom šifrarniku bolesti, odnosno Međunarodnoj klasifikaciji bolesti koja se koristi i u Srbiji, dispepsija se naziva i poremećeno varenje i zauzima mesto pod šifrom dijagnoza K30.
Postoji mnogo opcija lečenja dispepsije, no nažalost ne postoji jedno rešenje koje odgovara svim osobama koje pate od ovog stanja.
U ovom članku govorimo o funkcionalnoj dispepsiji, i biće objašnjeno šta je dispepsija, koji su simptomi i uzroci, kako izgleda lečenje i ishrana koja dovodi do smanjenja tegoba i drugim važnim aspektima povezanim sa lošim varenjem.
Šta je dispepsija?
Dispepsija je medicinski termin za loše varenje, a najčešći simptomi su bol u želucu, osećaj sitosti i punoće, nadimanje, mučnina i refluks kiseline.
Simptomi dispepsije odgovaraju simptomima čira na želucu, no nakon gastroskopskog pregleda, samo kod trećine ljudi biće utvrđeno prirustvo čira na želucu, dok će kod dve trećine ljudi biti postavljena dijagnoza funkcionalne dispepsije.
Funkcionalni poremaćaj je hronični problem sa nekom od telesnih funkcija, koji se ne može objasniti fizičkim uzrocima, odnosno ne može se utvrditi bolest nijednog organa.
Loše varenje i druge tegobe koje pogađaju digestivni trakt su veoma često funkcionalne, a ne strukturne ili organske, i veoma često se ne može utvrditi zašto do njih dolazi.
Funkcionalna dispepsija je jedan od najčešćih funkcionalnih poremećaja i procenjuje se da između 10 i 20% ljudi pati od ovog stanja. Budući da se veliki broj ljudi koji imaju probleme sa varenjem ne javlja doktoru, moguće je da je ovaj broj znatno veći.
Simptomi dispepsije
Simptomi dispepsije mogu se javljati i nestajati u talasima, bez jasnog razloga, i teško je proceniti šta je dovelo do poboljšanja ili pogoršanja tegoba.
Najčešči simptomi dispepsije uključuju:
- Bol u želucu
- Nadutost stomaka
- Gorušicu i vraćanje kiseline
- Mučninu i povraćanje
- Učestalo podrigivanje ili krčanje creva usled povećane količine gasova
Pored ovih simptoma mogu se javiti i tegobe kao što su osećaj sitosti nakon konzumacije vrlo malo hrane, osećaj pečenja u želucu i jednjaku, problemi sa gutanjem i neobjašnjiv gubitak telesne mase.
Neki od ređih, ali ozbiljnih simptoma mogu biti povraćanje koje sadrži krv, pojavu crne stolice usled prisustva krvi u stolici i druge.
Stanja slična dispepsiji
Nekoliko različitih stanja koja pogađaju sistem organa za varenje mogu izazvati veoma slične tegobe, pa se ona često mešaju i otežavaju postavljanje dijagnoze.
Pre svega, to su tri veoma česta stanja:
- Gastritis
- Gastroezofagealna refluksna bolest – GERB
- Sindrom nervoznih creva ili sindrom iritabilnog kolona
Gastritis
Gastritis i dispepsija dele mnogo simptoma, a moguće je da osoba pati od oba stanja.
Gastritis predstavlja zapaljenje sluzokože želuca čiji se uzrok obično može utvrditi.
Česti uzroci gastritisa su bakterijske infekcije poput infekcije heliko bakterijom, prekomerna upotreba analgetika iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, ili preveliko lučenje želudačne kiseline.
Ovi uzroci mogu se dijagnostifikovati uz pomoć različitih analiza i testova, nakon čega se pristupa lečenju.
Kod funkcionalne dispepsije, gastritis može prisutan, ali uzrok same dispepsije ostaje nepoznat.
Lečenje gastritisa koji je prisutan pored dispepsije može dovesti do olakšanja dela tegoba.
GERB
Gastroezofagealna refluksna bolest, skraćeno GERB, takođe se često sreće kod osoba koje pate od funkcionalne dispepsije.
Vraćanje kiseline dovodi do gorušice, čestog podrigivanja i kiselog ili gorkog ukusa. Isti ovi simptomi takođe mogu biti posledica dispepsije.
Postavljanje dijagnoze GERB-a je relativno jednostavno, budući da hronični refluks kiseline tokom vremena i izaziva zapaljenje jednjaka i ostavlja jasno oštećenje.
GERB se može držati pod kontrolom upotrebom lekova koji smanjuju lučenje želudačne kiseline, poput H2 blokatora ili inhibitora protonske pumpe.
U situacijama kada se GERB leči, a simptomi lošeg varenja ne prolaze, moguće je postaviti dijagnozu funkcionalne dispepsije.
Nervozna creva
Sindrom iritabilnog kolona, nervozna creva ili IBS je funkcionalni poremećaj poput funkcionalne dispepsije, koji utiče na pravilno funkcionisanje creva i izaziva veoma slične tegobe kao i dispepsija.
Šta više, ova dva stanja se slično nazivaju, funkcionalna dispepsija se često naziva nervoznim stomakom, dok se sindrom iritabilnog kolona naziva nervoznim crevima.
Osnovna razlika jeste što IBS pogađa pre svega debelo ili tanko crevo, dok funkcionalna dispepsija obično pogađa želudac i gornji deo tankog creva.
Samim tim, tegobe funkcionalne dispepsije pre svega se osećaju u gornjem delu sistema organa za varenje, dok nervozna creva dovode do grčeva u crevima i bolova u donjem delu stomaka usled zatvora ili dijareje.
Uzroci
Funkcionalna dispepsija je hronično loše varenje koje nije povezano sa organskim bolestima, a doktori i naučnici nemaju sigurne odgovore u vezi uzroka ovog stanja.
Ipak, određena stanja i životne navike se mogu povezati sa dispepsijom, kao što su:
- Prejedanje ili prebrzo jelo, kao i ležanje odmah nakon jela
- Konzumacija previše začinjene, masne hrane, posebno one bogate zasićenim ili trans mastima
- Pušenje i konzumacija alkohola
- Stres i anksioznost
- Želudačna kila
- Upotreba određenih lekova, poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili antibiotika
- Različita medicinska stanja, poput GERB-a, problema sa pankreasom ili žučnom kesom, čira na želucu, nervoznih creva, gastropareze ili tumora
- Intolerancija na hranu ili alergije na hranu, poput celijakije
Gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost takođe predstavljaju faktor rizika za pojavu tegoba sa varenjem.
Zdravstveni status telesne mase može se utvrditi korišćenjem BMI kalkulatora.
Lečenje
Funkcionalna dispepsija se obično javlja u talasima koji prestaju nakon određenog vremena, ili koji se javljaju nakon određenih okidača poput obilnog obroka.
Lečenje dispepsije zavisi od uzroka i težine prisutnih simptoma. Kod organske dispepsije, obično je potrebno lečenje osnovnog stanja koje dovodi, dok je kod funkcionalne dispepsije terapija usmerena pre svega na smanjenje simptoma i tegoba.
Lekovi, promene životnih navika i prirodni lekovi mogu biti od koristi.
Lekovi
Kod intenzivnih ili učestalih simptoma često se prepisuje upotreba lekova.
Neki od lekova koji mogu pomoći u smanjenju simptoma dispepsije uključuju lekove iz sledećih grupa:
- Antacidi. Smanjuju količinu želudačne kiseline i obično se prvi uključuju u terapiju dispepsije.
- H2 blokatori. Poput antacida, smanjuju količinu želudačne kiseline i efikasniji su, no sa sobom nose veće rizike od neželjenih dejstava.
- Inhibitori protonske pumpe. IPP su jači lekovi od antacida i H2 blokatora, koji takođe dovode do smanjenja želudačne kiseline.
- Prokinetici. Povećavaju pokretljivost creva i stimulišu mišiće želuca i jednjaka.
- Antibiotici. Koriste se za lečenje bakterijskih infekcija, poput heliko bakterije.
- Antidepresivi. Uzrok dispepsije može biti problem sa centralnim nervnim sistemom, pa male doze, znatno manje nego u terapiji depresije, mogu pomoći u regulaciji rada digestivnog trakta.
Iako se neki od prethodno pomenutih lekova mogu kupiti i bez recepta, uvek se preporučuje prethodni pregled doktora, kako bi se postavila prava dijagnoza i odabrao adekvatan način lečenja.
Lekovi iz ovih grupa mogu izazvati više štete nego koristi, pogoršati stanje ili dovesti do komplikacija ukoliko se primenjuju neadekvatno ili bez potrebe.
Iako ne postoji stritkno propisana dijeta za dispepsiju, način ishrane kod osoba koje pate dispepsije može pomoći da se tegobe drže pod kontrolom.
Pre svega, preporučuje se praćenje zdrave, izbalansirane ishrane, bazirane pre svega na celovitim namirnicama biljnog porekla i neprerađenim proizvodima.
Ograničavanje konzumacije jako začinjene hrane, masne hrane, kao i smanjenje konzumacije kofeina, gaziranih pića i alkohola može dovesti do smanjenja tegoba.
Ove napitke trebalo bi zameniti vodom i biljnim čajevima, koji mogu dodatno pomoći da se nervozan stomak umiri i suzbije upala.
Neki od dobrih izbora su čajevi od nane, kamilice, svetog bosiljka, đumbira, komorača ili sladića.
Zdravstvene koristi zelenog čaja su izuzetne, no budući da sadrži manju količinu kofeina, njegov unos bi trebalo ograničiti na jednu do tri šolje dnevno.
Pored toga, trebalo bi izbegavati ili ograničiti unos kiselih namirnica, poput paradajza, citrusnog voća, šljiva i grožđa.
Na kraju, ležanje ili savijanje odmah nakon obroka trebalo bi zameniti laganom šetnjom, čime se unapređuje peristaltika creva i pospešuje varenje.
Prirodni lekovi za koje se smatra da pomažu kod lošeg varenja uključuju:
- Rastvor sode bikarbone
- Rastvor jabukovog sirćeta
- Banane
- Mleko
- Sok od aloe vere
Kada je u pitanju upotreba sode bikarbone za dispepsiju, trebalo bi biti vrlo oprezan i uvek korisititi medicinsku sodu bikarbonu.
Rastvor se može napraviti od najviše polovine kafene kašike sode bikarbone rastvorenoj u čaši vode.
Sa upotrebom sode bikarbone treba biti vrlo umeren, budući da prevelik unos može izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe.
Takođe, sirće nikada ne bi trebalo piti samostalno, već isključivo rastvoreno u vodi ili kao deo salata.
Prevelik unos sirća u velikoj koncentraciji može izazvati eroziju zuba, ali i pogoršati varenje i dovesti do gorušice i drugih problema sa varenjem.
Dijagnostika
Nakon javljanja doktoru i objašnjavanja simptoma, dodatne dijagnostične procedure su neophodne kako bi se utvrdio uzrok dispepsije i postavila dijagnoza.
Uobičajeni pregledi i analize mogu uključivati:
- Analize krvi. Različiti testovi mogu pokazati probleme sa jetrom, anemiju, znake upale i druga stanja.
- Gastroskopiju. Gastroskopskim pregledom može se proveriti stanje gornjeg dela gastrointestinalnog sistema i utvrditi prisustvo čira na želucu, tumora i drugih promena.
- Izdisajne testove. Izdisajnim testovima može se otkriti prisustvo bakterija u crevima, poput heliko bakterije, ili otkrivanja SIBO.
- Testove stolice. Testovi stolice mogu otkriti prisustvo parazita u stolici, a mogu se obaviti i testovi kao što je fekalni kalprotektin koji govori o eventualnom prisustvu upale.
- Radiološke preglede. Različiti radiološki pregledi mogu pomoći da se utvrdi uzrok tegoba, poput ultrazvučnog pregleda abdomena ili rendgenskog snimanja.
Ukoliko se tokom pregleda ne utvrde organske bolesti, odnosno ako tegobe nisu uzrok strukturne ili biohemijske bolesti, a simptomi su prisutni duže od tri do šest meseci, može biti postavljena dijagnoza funkcionalne dispepsije.
Dijagnoza K30 iz šifrarnika bolesti, odnosno Međunarodne klasifikacije bolesti, odnosi se upravo na dispepsiju tj. poremećeno varenje.
Zaključak
Dispepsija predstavlja termin koji označava hronično poremećeno varenje, a čiji su najčešći simptomi bol u gornjem delu stomaka, nadimanje i stalan osećaj sitosti i punoće stomaka.
Veoma često dispepsija se može sresti i pod nazivom nervozan stomak i može biti organska, kao posledica određenih bolesti i stanja, ili funkcionalna, kada ne postoje strukturne ili biohemijske bolesti.
U zavisnosti od vrste i težine dispepsije, lečenje podrazumeva rešavanje osnovnog stanja koje dovodi do tegoba, odnosno na terapiju i smanjenje prisutnih tegoba.
Osim lekova, promenama režima ishrane i životnih navika može se doprineti smanjenju problema koje loše varenje sa sobom nosi.
