Želudačna kila, odnosno hijatus hernija ili hijatalna kila, nastaje kada gornji deo želuca iz abdomena prođe kroz otvor jednjaka u grudni koš.
Simptomi želudačne kile najčešće su vraćanje kiseline, pojava gorušice i bol u grudima.
Hijatus hernija je često stanje, posebno kod starijih ljudi, no kod velikog broja ljudi ne izaziva nikakve tegobe.
U slučajevima u kojima želudačna kila uzrokuje tegobe ona se može lečiti i dostupni su različiti načini lečenja.
U ovom članku govorićemo o želudačnoj kili i detaljno objasniti šta je, koji su njeni uzroci, simptomi, i koji su dostupni načini lečenja ovog stanja.
Šta je želudačna kila?
Želudačna kila nastaje kada želudac prođe kroz otvor na dijafragmi u grudni koš.
Dijafragma je mišićna barijera koja ima ulogu da odoji abdomen od grudnog koša.
Kila ili hernija je često stanje kada bilo koji organ ili tkivo gura ili prolazi kroz slabu tačku u okolnom mišićnom ili vezivnom tkivu, a hijatalne kile su među najčešćim.
Ova vrsta kila podrazumeva da želudac prolazi kroz otvor u dijafragmi kroz koji prolazi jednjak kako bi se spojio sa stomakom.
Naprezanje i stres mogu vremenom da prošire ovaj otvor, omogućavajući želucu da prođe kroz njega.
Razvoj želudačne kile obično traje duži vremenski period, često i više godina, i predstavlja veoma često stanje.
Procenjuje se da je 20% ljudi pogođeno ovim stanjem u nekoj meri, a da čak 50% starijih od 50 godina, 60% starijih od 60 i 70% starijih od 70 godina pati od ovog stanja.
Tipovi hijatus hernije
Postoje dva osnovna tipa želudačne kile:
- Tip 1, klizajuće (sliding) želudačne kile. Ovo je najčešći tip hijatus hernije do kog dolazi kada želudac i jednjak klize u grudni koš. Obično su u pitanje male kile, koje ne izazivaju simptome i ne zahtevaju lečenje.
- Tip 2, paraezofagealne (rolling) želudačne kile. Kod ovog tipa kila gornji deo želuca prolazi pored jednjaka, formirajući ispupčenje pored njega.
Osim osnovnih tipova, postoje još dva tipa, koji su takođe paraezofagealnog tipa.
Tip 3 je mešavina prva dva tipa, kada deo jednjaka koji se povezuje sa želucem ponekad klizi na gore, kroz otvor na dijafragmi. Drugi deo želuca formira ispupčenje.
Tip 4 se retko javlja, no može biti ozbiljnije i komplikovanje stanje.
Kod ovog tipa, kroz otvor dijafragme mogu proći dva različita organa, pa hernija zahvata želudac sa drugim trbušnim organom, poput creva, pankreasa ili slezine.
U nekim slučajevima ovo može biti uzrok nelagode ili bola pankreasa.
Simptomi
Želudačne kile obično ne izazivaju nikakve simptome i tegobe. Čak i kada izazivaju, one su obično uzrokovane vraćanjem želudačne kiseline, žuči ili vazduhom koji ulazi u jednjak.
Simptomi želudačne kile mogu uključivati:
- Gorušicu koja se obično pogoršava tokom ležanja ili naginjanja unapred
- Vraćanje kiseline ili GERB
- Bol u grudima ili želucu
- Otežano gutanje, odnosno disfagija
- Povraćanje žuči
- Podrigivanje
- Nadimanje i nadutost stomaka
Pored toga, bol koji se javlja u grudnom košu može da podseća na srčane probleme, koji osobe koje pogađa može podsećati na tahikardiju, aritmiju, anginu pektoris ili čak infarkt miokarda u nekim slučajevima.
Veoma često se ovaj osećaj opisuje kao neobično lupanje ili preskakanje srca, koje se oseća intenzivnije ili drugačije nego obično.
Osim toga, napad žuči izaziva slične tegobe, pre svega intenzivan i uporan bol sa desne strane stomaka ili u sredini stomaka, ispod desnih rebara.
Nelagodu u ovoj regiji, ali i druge tegobe u retkim slučajevima može izazvati i presavijenost žučne kese.
U slučaju da su ovakve tegobe prisutne, izuzetno je važno ustanoviti šta je glavni uzrok tegoba, hijatus hernija, srčani problemi ili napad žučne kese.
Ukoliko je uzrok hijatus hernija, do ovoga dolazi zato što izmešten želudac pravi pritisak na srce ili pluća.
Ipak, ukoliko se sumnja na srčane smetnje, ove simptome ne treba ignorisati jer mogu zahtevati hitnu medicinsku pomoć.
Upala slepog creva počinje sličnim simptomima koje izaziva želudačna kila. Bol i grčevi javljaju se u gornjem delu stomaka, ispod rebara, sa desne strane ili oko pupka.
Za razliku od želudačne kile, bol slepog creva se brzo pogoršava, a karakteristično je da počinje da se spušta ka donjem desnom delu stomaka, gde se slepo crevo i nalazi.
Ukoliko se javi ova vrsta bola neophodno ja potražiti medicinsku pomoć, budući da je upala slepog creva stanje koje zahteva hitnu terapiju i može izazvati komplikacije opasne po život.
Uzroci
Tačan uzrok koji dovodi do želudačnih kila često je nepoznat. Kod nekih ljudi, povrede mogu oslabiti mišićno tkivo, što omogućava želucu da prođe kroz dijafragmu.
Drugi uzrok može biti preveliki pritisak tokom dužeg vremenskog perioda na mišiće koji okružuju želudac.
Do ovoga može doći usled kašljanja, povraćanja, naprezanja tokom pražnjenja creva ili podizanja teških predmeta.
Kod nekih ljudi, otvor na dijafragmi abnormalno velik, i ovo je stanje koje je nastalo rođenjem, odnosno urođeno stanje, koje olakšava želucu da prođe kroz njega.
Osim ovih direktnih uzroka hijatus hernije, faktori rizika koji mogu povećati rizik od nastanka želudačne kile uključuju:
- Gojaznost
- Starenje
- Pušenje
Za određivanje zdravstvenog statusa telesne mase, može se koristiti BMI kalkulator sa godinama, koji je primenjiv za decu i odrasle.
Lečenje
Lečenje želudačne kile nije neophodno kada simptomi nisu prisutni. Srećom, ovo je slučaj kod većine ljudi.
Sama želudačna kila u najvećem broju slučajeva neće izazvati dodatne probleme i komplikacije.
Ukoliko se pak sumnja da može doći do komplikacija ili su prisutne tegobe, postoji nekoliko načina lečenja.
Osobe koje pate od želudačne kile mogu se opredeliti za upotrebu lekova, ili probati sa određenim prirodnim lekovima i životnim navikama koje mogu doneti olakšanje.
Ovi prirodni načini lečenja hijatus hernije uključuju gubitak prekomerne telesne mase, prestanak pušenja, uvođenje određenih promena u ishrani i vežbanje.
U retkim slučajevima, može biti neophodna i hirurška intervencija.
Lekovi
Lekovi za želudačnu kilu obično podrazumevaju lekove koji neutrališu želudačnu kiselinu i na taj način eliminišu tegobe.
To mogu biti lekovi iz sledećih grupa:
- Antacidi. Ovi lekovi pomažu da se neutrališe želudačna kiselina.
- H2 blokatori. Blokatori H2 receptora dovodo do smanjenja količine želudačne kiseline smanjujući njenu proizvodnju.
- Inhibitori protonske pumpe (IPP). IPP takođe smanjuju proizvodnju kiseline koju želudac proizvodi, ali i pomažu u lečenju jednjaka.
Operacija
Operacija želudačne kile može biti neophodna u retkim slučajevima u kojima lekovi ne daju rezultate i ne dovode do poboljšanja, ili ukoliko izazivaju neželjene efekte.
Pored toga, operacije može biti potrebna ukoliko je kila velika i predstavlja rizik od ozbiljnih komplikacija.
Operacija hijatus hernije podrazumeva nekoliko koraka, u proceduri koja se naziva fundoplikacija:
- Želudac i jednjak se vraćaju u pravilan položaj, ispod dijafragme
- Otvor u dijafragmi se zatvara
- Spoj između želuca i jednjaka se zateže
Ova operacija gotovo uvek se obavlja laparoskopski, u minimalno invanzivnoj proceduri.
Prirodno lečenje
Prethodno smo objasnili da je gojaznost jedan od faktora rizika za pojavu tegoba poput vraćanja kiseline usled želudačne kile.
Samim tim, gubitak viška kilograma, ukoliko je to potrebno, odnosno održavanje zdrave telesne mase može biti jedan od načina da se tegobe smanje i preveniraju.
Konzumacijom više manjih obroka tokom dana umesto manjeg broja obilnih obroka može pomoći, a sa poslednjim obrokom u toku dana bi trebalo završiti nekoliko sati pred spavanje.
Izbegavanje namirnica okidača, o čemu će biti reči u nastavku, jedan je od najefikasnijih načina da se spreči gorušica.
Još jedna od navika koje mogu dovesti do tegoba je nošenje veoma uske odeće, kaiševa ili steznika, pa se preporučuje njihovo izbegavanje.
Osim toga, prestanak pušenja ili podizanje zaglavlja kreveta mogu dovesti do olakšanja simptoma.
Na kraju, neke aktivnosti poput joge ili samomasaže trbušnih mišića kod nekih ljudi može izazvati pozitivne efekte.
Ishrana
Jedan od prvih i osnovnih simptoma želudačne kile je pojava refluksa kiseline.
Promena ishrane i određenih životnih navika može u velikoj meri pomoći kod ublažavanja ili potpune eliminacije simptoma.
Glavna preporuka je da se dnevni unos hrane podeli u više malih obroka, umesto u dva ili tri velika.
Između obroka trebalo bi smanjiti grickanje i užine, kako bi se hrana u potpunosti svarila, a iz istog razloga poslednji obrok trebalo bi da bude nekoliko sati pre odlaska u krevet.
Određene namirnice mogu da povećaju rizik od pojave gorušice, pa bi njih trebalo izbegavati.
Ove namirnice mogu da uključuju:
- Začinjenu hranu
- Čokoladu
- Paradajz i proizvode na bazi paradajza
- Kofein
- Luk
- Citrusno voće
- Alkohol
Pored toga, prestanak pušenja i izbegavanje ležanja i saginjanja neposredno nakon jela takođe može smanjiti šansu da dođe do gorušice.
Na kraju, ukoliko se žgaravica javlja noću, spavanje na jastuku koji će podići glavu od kreveta najmanje 15 centimetara može pomoći u sprečavanju vraćanja želudačne kiseline.
Vežbe
Kada je reč o vežbanju i želudačnoj kili, o ovome se može govoriti iz dva ugla:
- Da li osoba koja pati od želudačne kile sme da vežba
- Da li određene vežbe mogu pomoći u prevenciji ili lečenju želudačne kile
U nastavku ćemo objasniti oba aspekta treniranja i želudačne kile.
Da li je vežbanje sa želudačnom kilom dozvoljeno?
Uopšteno govoreći, osobe koje pate od hijatus hernije smeju da vežbaju.
Redovna fizička aktivnost i trening mogu doprineti gubitku viška kilograma i održanju zdrave telesne mase što može pomoći u ublažavanju tegoba.
Ukoliko simptomi nisu prisutni, nema razloga da se prethodna rutina vežbanja menja u bilo kom smislu.
Sa druge strane, ako se javlja vraćanje kiseline kao simptom kile, intenzivno treniranje može da dovede do pogoršanja simptoma.
U tom slučaju trebalo bi smanjiti intenzitet vežbanja.
Aktivnosti koje se smatraju potpuno bezbednim kod želudačne kile su brzi hod, džogiranje, plivanje, biciklizam ili blaga joga.
Vežbe i istezanja za ublažavanje simptoma želudačne kile
Vežbe koje dovode do jačanja dijafragme mogu da dovedu do smanjenja simptoma i povećanja protoka kiseonika.
Jedna od ovih vežbi je dijaframatično disanje.
Ono se može praktikovati sedeći ili ležeći, stavljanjem jedne ruke na stomak, a druge na grudi, a zatim što dubljim udahom dok se ne oseti da stomak pritiska ruku.
Udah je potrebno zadržati, a zatim izdahnuti tako da se oseti da se stomak udaljava od ruke.
Potrebno je ponoviti nekoliko dubokih uzdaha i izdaha.
Druga opcija su vežbe joge.
Tehnike disanja u jogu mogu pomoći, ali i određeni joga položaji mogu dovesti do jačanja abdominalnog područja bez naprezanja.
Vežbe joge koje porazumevaju saginjanje unapred mogu izazvati pogoršanje tegoba, pa ih treba izbegavati.
Preporučuje se da osobe sa svojim joga instrukturom podele informaciju o prisustvu hijatus hernije, kako bi se eventualno prilagodile vežbe.
Na kraju, svaki vid vežbanja može pomoći u gubitku telesne mase, što je jedan od faktora rizika.
Postavljanje dijagnoze
Za postavljanje dijagnoze želudačne kile, lekari mogu iskoristiti nekoliko dijagnostičkih metoda.
Budući da hijatus hernija često ne izaaziva simptome, ona može biti otkrivena slučajno tokom pregleda koji je za cilj imao postavljanje druge dijagnoze, poput refluksa kiseline.
Najčešći načini da se utvrdi prisustvo želudačne kile su:
- Ultrazvučni pregled. Najčešće korišćen metod je ultrazvučni pregled abdomena, kojim se može utvrditi prisustvo želudačne kile.
- Redgensko snimanje. U nekim slučajeima, rendgensko snimanje nakon konzumacije barijuma može biti potrebno kako bi se postavila precizna dijagnoza.
- Gastroskopija. Gastroskopija podrazumeva uvođenje tanke cevi kroz usta, na čijem kraju se nalazi kamera sa svetlom kojom se pregleda gornji deo digestivnog trakta.
Dodatni testovi poput analiza krvi ili pH testiranje radi utvrđivanja prisustva kiseline mogu biti korišćeni kao dopunska dijagnostička sredstva.
Želudačna kila i oralno zdravlje
Vraćanje kiseline kao osnovni simptom želudačne kile može imati negativan uticaj na oralno zdravlje.
Pre svega, povećana količina želudačne kiseline u ustima može dovesti do oštećenja zubne gleđi.
Iako je zubna gleđ najtvrđe tkivo u ljudskom organizmu, podložno je negativnom uticaju kiselina, te usled njihovog delovanja može dođi do stanja koje se naziva erozija zuba.
Kada se zubna gleđ ošteti, može se javiti osetljivost zuba, a ova oštećenja istovremeno povećavaju rizik od nastanka karijesa.
Ukoliko je došlo do oštećenja u manjoj meri, remineralizacija zuba koju stomatolozi obavljaju koristeći profesionalna sredstva na bazi fluora mogu biti od koristi.
Kod ozbiljnijih oštećenja nastalih izloženošću zuba želudačnoj kiselini u dužem vremenskom periodu, različiti protetski radovi mogu biti od koristi.
Oni ne samo da će učiniti da zub izgleda lepše, već će ga i zaštititi od daljeg propadanja.
Najčešći načini da se oštećenje zuba usled refluksa kiseline sanira su:
Luminiri i kompozitne fasete obično ne zahtevaju brušenje zuba, pa se smatraju najadekvatnijim rešenjem za manja oštećenja inače zdravih zuba.
Keramičke fasete i krunice sa druge strane podrazumevaju uklanjanje spoljašnjeg sloja zuba.
U slučaju keramičkih faseta to je tanak sloj spoljašnjeg dela zuba, dok je kod krunica neophodno brušenje spoljne površine celog zuba, sa svih strana.
Nakon pregleda stomatolog će proceniti šta je najadekvatnije rešenje u svakom konkretnom slučaju, odnosno predložiti rešenje koje je minimalno invanzivno a koje dovodi do željenih rezultata.
Pored dentalne erozije, vraćanje kiseline veoma često može izazvati neprijatan ukus u ustima, koji se često opisuje kao kiseo ili gorak ukus u ustima.
Zaključak
Želudačna kila je stanje kod kog gornji deo želuca prolazi kroz otvor jednjaka u grudni koš.
Ovo je veoma čest zdravstveni problem, posebno za osobe starije osobe, i smatra se da preko 50% ljudi starijih od 50 godina pati od ovog stanja u nekoj meri.
Srećom, hijatus hernija retko kada izaziva ozbiljne zdravstvene probleme i komplikacije. Glavni simptom želudačne kile je vraćanje kiseline i pojava gorušice.
Lečenje može uključivati lekove, ali i neke prirodne način koji olakšavaju simptome hijatalne kila.
Prirodni lekovi za želudačnu kilu podrazumevaju postizanje i održavanje zdrave telesne mase, prestanak pušenja, izbegavanje namirnica okidača i praktikovanje nekih vrsta fizičke aktivnosti.
Operacija je dostupna za slučajeve kod kojih primena lekova i promenom životnih navika ne dovodi do poboljšanja, ili kod teških stanja sa povećanim rizikom od komplikacija.
