Angina pektoris: Šta je, simptomi, uzroci i lečenje

Angina pektoris je vrsta bola u grudima do koje dolazi usled smanjenog dotoka krvi u srce i simptom je koronarne arterijske bolesti.

Ovo stanje je relativno često, a simptomi angine pektoris uključuju pritisak, stiskanje, stezanje, težinu ili bol u grudima.

Ponekad se ovaj osećaj može pomešati sa drugim neprijatnim osećajima u grudima, poput gorušice.

Ipak, bol u grudima može biti simptom koji ukazuje na stanje koje može ugroziti život, poput srčanog udara, pa ukoliko dođe do neobjašnjivog i iznenadnog bola u grudima neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

U ovom članku objasnićemo šta je angina pektoris, koji su simptomi, uzroci i načini lečenja, kao i kako izgleda život sa anginom pektoris.

Šta je angina pektoris?

Angina pektoris je privremeni bol ili nelagodnost u grudima do kog dolazi kada srce ne dobija dovoljno krvi i kiseonika.

Često se javlja tokom vežbanja, povišenog stresa ili drugih stanja koje otežavaju rad srca.

Angina pektoris je izuzetno čest simptom ateroskleroze i koronarne arterijske bolesti, koja podrazumeva suženje krvnih sudova usled previsokih vrednosti triglicerida i holesterola u krvi.

Iako oba stanja dovode do pojave bola, anginu ne treba mešati sa srčanim udarom. Za razliku od srčanog udara, angina ne izaziva trajno oštećenje srčanog mišića.

Bolest srca nije jedini uzrok bola u grudima. Drugi uzroci mogu da uključuju napetost u mišićima grudnog koša, GERB i gorušicu, perikarditis i pleuritis.

Iz ovog razloga je važno posetiti doktora kada se javi bol u grudima, kako bi se utvrdio tačan uzrok i pristupilo lečenju kada je to potrebno.

Simptomi

Osnovni simptom angine pektoris je bol, koji se ponekad opisuje kao pritisak ili punoća u sredini grudnog koša, ili osećaj težine koji se nalazi na grudima.

Ponekad, bol se može širiti na vrat, ruke ili ramena.

Drugi prateći simptomi mogu uključivati:

• Kratak dah
• Kašalj
• Mučninu
• Umor
• Vrtoglavicu
• Pojačano znojenje
• Uznemirenost

Angina pektoris obično se javlja tokom fizičkog napora ili epizoda povećanog stresa, i traje do 15 minuta. U nekim slučajevima praćena je aritmijom ili osećajem preskakanja srca.

Iako se može javiti bilo kada u toku dana, češće se javlja ujutro.

Dijagnostika

Kako bi se postavila dijagnoza angine pektoris, potreban je kardiološki pregled koji počinje uzimanjem detaljne anamneze, koja uključuje prisutne simptome, njihov intenzitet i trajanje, porodičnu istoriju bolesti, način života i drugo.

Nakon toga doktori imaju širok spektar dijagnostičkih procedura na raspolaganju kako bi procenili zdravlje srca i postavili dijagnozu.

Gotovo uvek u sklopu kardiološkog pregleda kod angine pektoris obavlja se i EKG, pregled kojim se meri aktivnost srca i procenjuje srčani ritam.

Angina pektoris može, ali ne mora da se vidi na EKG rezultatu, u zavisnosti od toga da li je napad u toku ili ne.

Ultrazvuk srca još jedna je od neinvanzivnih metada koja može pomoći u proceni stanja srca i postavljanju dijagnoze.

Kod nekih pacijenata može biti neophodna i angiografija, vrsta rendgenskog snimanja kojom se procenjuje stanje krvnih sudova i protov krvi do srca.

Analize krvi su takođe uobičajeno deo postavljanja dijagnoze angine pektoris. Lipidni profil, koji čine ukupni holesterol, LDL i HDL holesteroli i trigliceridi koriste se za procenu rizika od ateroskleroze i drugih bolesti srca.

Pored toga, ukoliko se sumnja na srčani udar, od koristi mogu biti analize krvi koje utvrđuju prisustvo određenih srčanih markera, poput kreatin kinaze, troponina ili mioglobina.

Druge dijagnostičke procedure mogu uključivati:

• Ultrazvučni pregled srca
• Rendgensko snimanje grudnog koša
• Test opterećenja

Uzroci

Smanjen dotok krvi u srce, odnosno ishemija miokarda uzrokuje anginu.

Nekoliko stanja povezanih sa koronarnim arterijama može dovesti do toga da srce ne dobija dovoljno krvi, uključujući:

• Bolest koronarnih arterija: Koronarna bolest je najčešći uzrok angine pektoris. Do bolesti koronarnih arterija dolazi kada se masne naslage nakupe u arterijama koje snabdevaju srce. Ovo dovodi do sužavanja krvnih sudova i njihovog očvršćavanja, što smanjuje dotok krvi u srce.
• Koronarna mikrovaskularna bolest: Koronarna mikrovaskularna bolest češće se javlja kod žena, a dovodi do oštećenja zidova malih krnvnih sudova koji se granaju od koronarnih arterija.
• Spazam koronarne arterije: Naziva se i Princmetalova angina pektoris, a podrazumeva da se arterije više puta sužavaju ili zatvaraju, a zatim opuštaju, što privremeno smanjuje protok krvi do srca. Postavljanje dijagnoze ovog stanja može biti izazovno, budući da se može javiti bez koronarne bolesti, te se neće dijagnostikovati rutinskim pregledom kojim se proverava prisustvo bolesti koronarnih arterija.

Lečenje angine pektoris

Lečenje angine pektoris uključuje promene načina života, a ponekada i lekove i operaciju.

Bol se obično javlja tokom ili nakon fizičkog napora i može se predvideti, pa se na ovaj način može smanjiti učestalost ili intenzitet tegoba angine pektoris.

Promene načina života

Promene određenih navika i načina života mogu da pomognu u smanjenju tegoba koje angina pektoris nosi sa sobom.

Smanjenjem faktora rizika, koji uključuju pušenje, konzumaciju alkohola i prekomernu težinu može se pozitivno uticati na učestalost i intenzitet simptoma.

Pored toga, snižavanje pritiska ili održanje normalnog krvnog pritiska, kao i postizanje i održavanje normalnih vrednosti ukupnog i lošeg, a povećanje dobrog holesterola od velikog je značaja.

Fizička aktivnost i vežbanje može biti okidač i izazvati anginu pektoris, no umerena fizička aktivnost je neophodna kako bi se očuvalo i unapredilo zdravlje.

Program vežbanja pod stručnim nadzorom može bezbedno ojačati srce i dovesti do smanjenja angine i unapređenja kardiovaskularnog zdravlja.

Veoma je važno početi polako, a zatim postepeno povećavati nivo vežbanja.

Pridržavanje ishrane koja je zdrava za srce doneće brojne koristi, uključujući i povećanje HDL holesterola, smanjenje ukupnog i LDL holesterola i triglicerida, kao i smanjenje krvnog pritiska.

Budući da je angina pektoris često izazvana aterosklerozom i stanjima koja podrazumevaju suženje arterija, ishrana je od velike važnosti za sprečavanje komplikacija i smanjenje rizika od srčanog i moždanog udara.

Ishrana za srce bi trebalo da se bazira na celovitim biljnim namirnicama, integralnim žitaricama, voću, povrću, dobrim mastima i nemasnim izvorima proteina.

Sa druge strane, trebalo bi ograničiti unos zasićenih, a posebno trans masti, koje se mogu naći u masnom mesu, punomasnim mlečnim proizvodima, prerađenoj hrani, kokosovom i palminom ulju.

Ove masti trebalo bi zameniti onima iz orašastog voća, semenki, masne ribe, avokada, maslina i maslinovim uljem.

Na kraju, dovoljna količina sna i smanjenje stresa mogu biti od koristi.

Lekovi

Ako promene u načinu života ne dovedu do unapređenja zdravlja srca i ne ublaže anginu pektoris, uvođenje lekova može biti neophodno.

U zavisnosti od uzroka i procenjenog rizika, lekovi za anginu pektoris mogu uključivati:

• Nitrate: Uobičajena vrsta lekova za anginu pektoris. Deluju tako što opuštaju i šire krvne sudove, povećavajući na taj način protok krvi do srca. Najčešći oblik nitrata koji se koristi za lečenje angine je nitroglicerin.
• Aspirin: Acetilsalicilna kiselina smanjuje zgrušavanje krvi, što olakšava prolazak krvi kroz sužene srčane arterije i smanjuje rizik od nastanka krvnih ugrušaka koji mogu izazvati srčani i moždani udar. Iako se može kupiti bez recepta, aspirin nikada ne treba uzimati samoinicijativno u ove svrhe.
• Lekove za sprečavanje formiranja ugrušaka: Antikoagulansi i antitrombotici smanjuju rizik od formiranja krvnih ugrušaka, blokade arterija i srčanog i moždanog udara.
• Beta blokatore: Beta blokatori deluju tako što smanjuju broj otkucaja srca, što dovodi do smanjenja pritiska i opuštanja krvnih sudova.
• Statine: Statini su uobičajen deo terapije za snižavanje holesterola u krvi, vodećeg faktora rizika za srčana oboljenja i anginu pektoris.
• Antagoniste kalcijuma: Blokatori kalcijumovih kanala opuštaju i proširuju krvne sudove kako bi poboljšali protok krvi.
• Druge lekove za krvni pritisak: Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima i blokatori receptora angiotenzina 2 mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
• Ranolazin: Ovaj lek se obično koristi za hroničnu anginu koja se ne poboljšava korišćenjem drugih lekova.

Lekove za anginu pektoris nikada ne treba uzimati bez prethodne konsultacije sa lekarom, nakon čega se moraju uzimati isključivo na način na koji je to prepisano.

Hirurgija

Hirurška intervencija kojoj se pribegava kada prirodni načini i lekovi nisu dovoljno za smanjenje angine pektoris naziva se angioplastika.

U pitanju je minimalno invazivna procedura tokom koje se ugrađuje mali balon u arteriju. Kada se naduva, dolazi do proširenja arterije nakon čega se ugrađuje stent, odnosno mala žičana mreža.

Stent ostaje trajno u arteriji i njegova uloga je da omogući prohodnost arterije i konstantan protok krvi do srca.

Kod ljudi sa koronarnom bolešću, kada je arterija blokirana, može biti neophodna invazivnija operacija na otvorenom srcu.

Tokom ove operacije ugrađuje se koronarni arterijski bajpas.

Život sa anginom pektoris

Kvalitetan život sa anginom pektoris je moguć, a promene u načinu života, uzimanje prepisane terapije i hiruške intervencije mogu poboljšati ili potpuno otkloniti tegobe.

Osobe sa anginom pektoris mogu kontrolisati simptome na sledeće načine:

• Održavanjem zdrave težine, što se može proveriti uz pomoć BMI kalkulatora
• Redovnom fizičkom aktivnošću i vežbanjem pod nadzorom stručnih lica
• Izbegavanjem pušenja i alkohola
• Praćenjem zdrave, uravnotežene ishrane

Ukoliko do promena i prelaska na zdraviji način ne dođe, bol u grudima se može nastaviti ili pogoršati.

Pored toga, nezdrave životne navike povećavaju rizik i od drugih vrsta bolesti srca, hroničnih bolesti i komplikacija koje mogu biti opasne po život.

Zaključak

Angina pektoris podrazumeva bol u grudima, koji se može osetiti kao tup ili oštar probadajući bol, težina ili stezanje u grudima.

Obično je prolaznog karaktera, a za razliku od srčanog udara ne dovodi do trajnog oštećenja srca.

Glavni uzrok angine pektoris je suženje arterija usled nakupljanja plaka, izazvano povišenim trigliceridima i holesterolom u krvi.

Lečenje angine pektoris u prvom redu podrazumeva promene životnih navika, poput prelaska na zdrav način ishrane, povećanja fizičke aktivnosti i postizanja i održanja zdrave težine.

Kada ove promene ne dovedu do poboljšanja, različite vrste lekova ali i hirurška intervencija pod nazivom angioplastika mogu biti od koristi.