Miokarditis: Šta je, simptomi i lečenje upale srčanog mišića

Miokarditis je stanje koje podrazumeva upalu srčanog mišića, najčešće izazvanu bakterijskom ili virusnom infekcijom.

Ponekad, miokarditis za uzrok može imati autoimune bolesti, nuspojave lekova ili izloženost toksinima.

Srčani mišić, koji se naziva miokard, ima ulogu da se skuplja i opušta, na taj način pumpaja krv u srce i iz srca u ostatak tela.

Kada se miokard upali smanjuje se njegova sposobnost da pumpa krv, što može izazvati probleme kao što su poremećaj srčanog ritma, bol u grudima i problemi sa disanjem.

Teški slučajevi miokarditisa mogu izazvati stvaranje krvnih ugrušaka koji dovode do srčanog ili moždanog udara.

U ovom članku objasnićemo koji su uzroci miokarditisa, simptomi, načini lečenja, kako izgleda postavljenje dijagnoze, kao i koji su načini prevencije.

Simptomi miokarditisa

Simptomi miokarditisa mogu se značajno razlikovati po težini. Kod nekih ljudi koji pate od ovog stanja simptomi su jedva prisutni, dok kod drugih ono izaziva značajne tegobe.

Vrsta i intenzitet simptoma je u direktnoj vezi sa stepenom ozbiljnosti upale srčanog mišića.

Blagi simptomi su povezi sa blagim slučajevima miokarditisa, dok do težih simptoma obično dolazi kao posledica značajnog inflamatornog procesa.

Najčešći simptomi miokarditisa uključuju:

• Anginu pektoris, odnosno bol u grudima
• Umor
• Oticanje nogu, gležnjeva i stopala
• Ubrzan ili nepravilne otkucaje srca, odnosno aritmije, tahikardije i osećaj preskakanja srca
• Kratak dah tokom mirovanja ili aktivnosti
• Nesvesticu
• Simptomr slične gripu, poput glavobole, bolova u telu, zlogobovima i grlu, groznice i drugih

Miokarditis ponekad može izazvati simptome koji podsećaju na srčani udar. Ukoliko se javi neobjašnjiv bol u grudima i kratak dah, neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Miokarditis kod dece

Miokarditis retko pogađa mlađu decu, a nešto je češći kod starije dece.

Ipak, ukoliko se miokarditis javi kod beba i male dece, starost do dve godine predstavlja povišen rizik od komplikacija.

Većina slučajeva miokarditisa kod dece je uzrokovana virusom koji dospeva u srce, poput infekcije gripom, koksaki virusom, parovirusom ili adenovirusom.

Drugi uzroci pedijatrijskog miokarditisa uključuju bakterijsku infekciju kao što je Lajmska bolest, alergijske reakcije, izloženost toksinima, autoimune poremećaje, gljivične i parazitske infekcije i nuspojave određenih lekova.

Simptomi miokarditisa kod dece slični su onim koji se javljaju i kod odraslih osoba, i mogu da uključuju:

• Otežano ili ubrzano disanje
• Bol u grudima
• Nesvesticu
• Groznicu
• Brziili nepravilan srčani ritam

Uzroci

Uzrok miokarditisa mogu biti infekcije, neželjeni efekti lekova, izloženost toksinima ili prusustvo stanja koje izaziva inflamaciju u celom telu.

Često uzrok miokarditisa ostaj nepoznat.

Neki od mogućih uzroka upale srčanog mišića uključuju:

Infekcije

Brojni virusi su povezani sa miokarditisom, uključujući i one koji izazivaju običnu prehladu, odnosno adenoviruse, hepatitis B i C koji obično dovode do problema sa jetrom, parvovirusa, koksaki i herpes simpleks, i druge.

Pored toga, virusne infekcije gastrointestinalnog trakta, mononukleoza, rubeole i HIV mogu dovesti do upale srčanog mišića.

Virusne infekcije koje pogađaju sistem organa za varenje često su izazvane trovanjem hranom.

Bakterije koje mogu izazvati miokarditis uključuju stafilokoke, streptokoke i bakterije koje izazivaju difteriju i Lajmsku bolest.

Parazitske i gljivične infekcije poput kandide su još jedan od mogućih uzročnika miokarditisa, posebno kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom.

Kandida je jedna od gljivičnih infekcija koja može dovesti do komplikacija i izazvati upalu srčanog mišića, iako ovo retka komplikacija infekcije.

Ova gljivična infekcija čeśće se nalazi u crevima ili manifestuje na koži, genitalijama ili ustima. Beo jezik jedan je od čestih simptoma oralne kandidijaze.

Nuspojave lekova i izloženost toksinima

Neki lekovi mogu izazvati neželjene efekte koji uključuju i miokarditis.

Miokarditis izazvan lekovima može se javiti usled upotrebe lekova za lečenje raka, antidepresiva, diuretika, antibiotika, lekova za epilepsiju i drugih.

Na kraju, izloženost toksinima, poput različitih pesticida, herbicida i drugih otrovnih supstanci, ugljen monoksida ali i radijacije može biti uzrok upale srčanog mišića.

Inflamatorne bolesti

Još jedan od mogućih uzroka miokarditisa su inflamatorne bolesti koje izazivaju hroničnu upalu u organizmu, kao i autoimune bolesti.

Neke od njih uključuju:

• Lupus
• Inflamatorne bolesti creva, Kronovu bolest ili ulcerozni kolitis
• Grejvsovu bolest
• Vegenerovu granulomatozu
• Arteritis džinovskih ćelija ili temporalni arteritis
• Reumatoidni artritis

Dijagnoza

Kardiološki pregled kod sumnje na miokarditis počinje uzimanjem anamneze, odnosno podataka koji uključuju prisutne simptome, nedavne infekcije, prethodne dijagnoze srčanih oboljenja, istorije bolesti i genetskih sklonosti ka srčanim bolestima.

Nakon toga neophodno je obaviti fizički pregled, koji podrazumeva merenje krvnog pritiska, slušanje srca i pluća, kao i vizuelni pregled nogu i stopala radi utvrđivanja eventualnih otoka.

Dalje dijagnostičke procedure zavise od rezultata prethodno obavljenih pregleda, i mogu uključivati:

• Analize krvi: Najčešće su to kompletna krvna slika, lipidni status koji uključuje nivo holesterola i triglicerida, troponin, C-reaktivni protein, D-dimer i sedimentacija eritrocita.
• Testovi za specifične infekcije i antitela: Kao što su hepatitis C, HIV, lajmska bolest, kao i antitela koja mogu da ciljaju srčani mišić usled prisustva autoimunih bolesti.
• Test B-tipa natriuretičkog peptida (BNP) Test iz krvi koji otkriva porast nivoa BNP hormona, što ukazuje na srčanu insuficijenciju.
• Elektrokardiogram (EKG): EKG meri električnu aktivnost u srca i može se koristiti za otkrivanje abnormalnih otkucaja srca i ritmova koji mogu ukazivati na oštećeni srčani mišić.
• Ehokardiogram: Odnosno ultrazvuk srca koji može pomoći u otkrivanju strukturnih ili funkcionalnih problema u srcu i krvnim sudovima.
• Rendgensko snimanje grudnog koša: Rendgenski snimak grudnog koša pokazuje njegovu anatomiju i potencijalne znake srčane insuficijencije.
• CT srca: CT skeniranje srca koristi višestruke rendgenske slike za kreiranje poprečnog preseka i detaljne slike srca.
• Magnezna rezonanca srca: Magnezna rezonanca srca može otkriti znake upale u srčanom mišiću i omogućiti kardiologu da proceni veličinu, oblik i funkciju srca.
• Biopsija miokarda: Biopsija miokarda podrazumeva uzimanje malog uzorka tkiva srčanog mišića tokom kateterizacije srca, koji se potom pregleda radi utvrđivanja upale.

Lečenje

Lečenje miokarditisa zavisi od uzroka i težine upale srčanog mišića, miokarda.

U mnogim slučajevima, miokarditis se uz adekvatno lečenje i eventuelne korekcije načina života može u potpunosti izlečiti, odnosno pacijent se može u potpunosti oporaviti od ovog stanja.

Neke od mogućih opcija lečenja miokarditisa uključuju:

• Kortikosteroidi: Kortikosteroidi su lekovi koji smanjuju imuni odgovor orgnizma i smanjuju nivo upale.
• Lekovi za srce: Različite vrste lekova za srce mogu biti korišćene u terapiji miokarditisa, posebno ukoliko su prisutni i znaci srčane insuficijencije. Neki od lekova koji se mogu koristiti su beta-blokatori, ACE inhibitori, blokatori angiotenzinskih receptora i drugi.
• Diuretici: Terapija diureticima može pomoći u smanjenju akumulacije tečnosti, kao i smanjenju krvngog pritiska.
• Ventrikularni pomoćni uređaji (VAD): Teži slučajevi miokarditisa mogu zahtevati upotrebu ventrikularnog pomoćnog uređaja, koji može pomoći srcu da pumpa krv iz donjih komora u ostatak tela.
• Lečenje osnovnih stanja: Ako je miokarditis posledica zdravstvenog stanja kao što je infekcija ili autoimuna bolest, neophodno je njihobo lečenje.

Pored upotrebe lekova koji će smanjiti opterećenje srca i stvoriti preduslove da se ono oporavi, lečenje može da podrazumeva i korekciju određenih životnih navika.

Preporuke obično uključuju dovoljno odmora i sna, ograničen unos tečnosti i smanjenje upotrebe soli tokom oporavka.

Pored toga, bavljanje intenzivnim fizičkim aktivnostima tokom perioda oporavka može povećati rizik od iznenadne srčane smrti.

Iz ovog razloga se preporučuje izbegavanje velikih napora i bavljanje aktivnostima niskog intenziteta tokom period od najmanje tri do šest meseci od početka lečenja.

Na kraju, izuzetno teški slučajevi miokarditisa ili prisustvo i drugih ozbiljnih kardioloških bolesti, mogu zahtevati i druge, invanzivnije procedure koje se sprovode u bolničkim uslovima.

Neke od hirurških intervencija su ugradnja pejsmejkera ili defibrilatora.

Komplikacije

Miokarditis se obično uspešno leči bez trajnih komplikacija. Ipak, teški slučajevi miokarditisa mogu izazvati trajno oštećenje srčanog mišića.

Potencijalne komplikacije miokarditisa mogu uključivati:

• Otkazivanje srca: Ako se ne leči, miokarditis može oštetiti srčani mišić u tolikoj meri da ne može normalno da funkcioniše i pumpa krv. U teškim slučajevima, srčana insuficijencija povezana sa miokarditisom može zahtevati ventrikularni pomoćni uređaj ili transplantaciju srca.
• Srčani udar ili moždani udar: Kada je srčani mišić oštećen i nije u stanju da pumpa dovoljno krvi, može doći do akumulacije krvi u srcu, koja dalje može formirati krvni ugrušak. Ukoliko ovaj ugrušak blokira jednu od koronarnih arterija ili arterija koje vode do mozga, može doći do srčanog odnosno moždanog udara. Infarkt miokarda često je posledica miokarditisa.
• Ubrzani ili nepravilni srčani ritmovi: Miokarditis može promeniti rad srca, do kog dolazi usled uštećenja srčanog mišića. Ovo može dovesti do aritmije, a u nekim slučajevima i povećanog rizika od moždanog udara.
• Iznenadna srčana smrt: Određene ozbiljne aritmije mogu uzrokovati iznenadni srčani zastoj, odnosno dovesti do toga da srce prestane da kuca.

Prevencija

Poseban način prevencije miokarditisa ne postoji.

Preduzimanjem koraka kojim se smanjuje rizik od infekcija može se uticati na smanjenje rizika od miokarditisa izazvanog različitim patogenima.

Ovo uključuje izbagavanje bliskog kontakta sa ljudima koji su bolesni, sa simptomima gripa ili druge respiratorne bolesti sve do potpunog oporavka.

Sa druge strane, osobe sa simptomima virusnih infekcija trebalo bi da izbegavaju kontakte sa zdravim osobama kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.

Često pranje ruku je jedna od osnovnih mera prevencije zaraze, uključujući viruse, bakterije, parazite i druge patogene.

Posebno je važno prati ruke nakon odlaska u toalet, kao i pre pripreme ili konzumacije hrane.

Pridržavanje redovnog plana vakcinisanja, uključujući i rubeole, a kod rizičnih grupa i sezonskog gripa, inače infekcija koje mogu izazvati upalu srčanog mišića, može smanjiti rizik.

Uopšteno govoreći, zdravlje srca i opšte zdravlje može se očuvati i unaprediti pridržavanjem zdravog, izbalansiranog režima ishrane sa puno voća i povrća, redovnim praktikovanjem fizičke aktivnosti i održavanjem zdrave telesne mase.

Smanjenje pušenja, konzumacije alkohola, zasićenih i trans masti, dodatno se može unaprediti zdravlje i prevenirati veliki broj hroničnih bolesti, uključujući i one koje pogađaju srce.

Najjednostavniji način samoprocene zdravstvenog statusa telesne mase je upotreba BMI kalkulatora.

Zaključak

Miokarditis predstavlja medicinski naziv za upalu srčanog mišića. Ovo stanje može imati različite uzroke, poput infekcija, autoimunih bolesti i izloženosti toksinima ili radijaciji.

Simptomi miokarditisa se kod nekih ljudi ne javljaju, dok su kod nekih značajni, a mogu uključivati bol u grudima, umor, oticanje nogu, aritmije, kratak dah i simptome slične gripu.

Lečenje je obično uspešno i najveći broj pacijenata se u potpunosti oporavi. Lečenje upale srčanog mišića podrazumeva dovoljno odmora i sna, kao i upotrebu lekova koji će smanjiti opterećenje srca kako bi se omogućio njegov oporavak.

Komplikacije, iako nisu česte, mogu biti ozbiljne, a uključuju otkazivanje srca i srčanu insuficijenciju, srčani i moždani udar, teške aritmije i iznenadnu srčanu smrt.