Kronova bolest je vrsta hronične inflamatorne bolesti creva koja izaziva zapaljenje i oticanje creva, što može dovesti do bolova u stomaku, teške dijareje, krvi u stolici, umora, gubitka težine i neuhranjenosti.
Kod Kronove bolesti posebno su pogođeni tanko i debelo crevo, a promene u ishrani i lekovi mogu da pomognu u smanjenju tegoba i simptoma.
Ipak, za većinu ljudi koji pate od ovog stanja na kraju će biti potrebna operacija.
Kronova bolest počinje najčešće u detinjstvu ili adolescenciji, no može se razviti u bilo kom životnom dobu.
U ovom članku detaljno ćemo se baviti Kronovom bolešću, objasniti njene simptome, način ishrane i lečenja pacijenata, kako se postavlja dijagnoza i kakvi su izgledi i životni vek osoba koje pate od ove bolesti.
Šta je Kronova bolest?
Kronova bolest je bolest iz grupe inflamatornih bolesti creva (inflammatory bowel disease, IBD). Ulcerozni kolitis je druga vrsta IBD.
Kronova bolest se najčešće javlja u tankom i debelom crevu, ali može uticati na bilo koji deo gastrointestinalnog (GI) trakta, od usta do anusa. Može zahvatiti neke delove GI trakta, a preskočiti druge delove.
Simptomi i tegobe koje uzrokuje ova bolest je su od blagih, do veoma ozbiljnih, razlikuju se od osobe do osobe i mogu se menjati tokom vremena.
U teškim slučajevima, bolest može dovesti komplikacija i relapsa opasnih po život.
Kronova bolest najčešće se javlja kod dece ili u periodu adolescencije, u dvadesetim ili početkom tridesetih godina, ali ljudi svih uzrasta mogu da dobiju ovu bolest.
Učestalost obolevanja je ista kod muškaraca i žena, a mogu da obole i mala deca.
Životni vek osoba sa Kronovom boleśću
Iako Kronova bolest nije izlečiva, ona obično nije opasna po život, no može izazvati fatalne komplikacije, kao što su kolorektalni rak ili teške infekcije.
Zbog toga je važno pristupiti lečenju i redovnom praćenju stanja i obavljati kontrole.
Očekivani životni vek nekoga sa Kronovom bolešću je isti kao i životni vek osoba koje ne pate od ovog stanja.
Simptomi Kronove bolesti
Simptomi Kronove bolesti se često razvijaju postepeno, a određeni simptomi mogu se tokom vremena menjati, javljati se, nestajati ili menjati intenzitet.
Veoma intenzivni simptomi se retko javljaju iznenada.
Prvi simptomi Kronove bolesti mogu uključivati:
- Hroničnu dijareju
- Bol i grčeve u stomaku
- Krv ili sluz u stolici
- Mučninu i povraćanje
- Groznicu
- Umor
- Gubitak apetita i telesne mase
- Osećaj da creva nisu prazna nakon pražnjenja ili česte potrebe za pražnjenjem creva
- Afte
Krv u stolici može se prepoznati po pojavi tamne, gotovo crne stolice, veoma neprijatnog mirisa i katranastog, sjajnog izgleda.
Ovi simptomi su relativno česti i kod drugih stanja, kao što su trovanje hranom, nervozna creva ili alergije. Ukoliko su simptomi duže prisutni, trebalo bi posetiti lekara.
Kako bolest napreduje, može doći do pogoršanja stanja.
Drugi, ozbiljniji simptomi uključuju:
- Perianalnu fistulu, koja uzrokuje bol i drenažu
- Čireve koji se mogu pojaviti bilo gde od usta do anusa
- Zapaljenje zglobova i kože
- Kratak dah ili slabost usled anemije
Rano otkrivanje i dijagnoza mogu pomoći da se izbegnu ozbiljne komplikacije i omogući početak lečenja u ranoj fazi.
Osobe sa Kronovom bolešću mogu doživeti periode teških simptoma, odnosno pogoršanja bolesti (relapsa), praćene periodima bez ili veoma blagih simptoma (remisija).
Zapravo, ova bolest najčešće se i javlja u naizmeničnom smenjivanju relapsa i remisije.
Remisija može trajati nedeljama ili čak godinama i ne postoji način da se predvidi kada će se simptomi ponovo pojačati, a primenom adekvatne terapije i ishrane periodi remisije mogu se produžiti.
Ishrana
Za osobe sa Kronovom bolešću ne postoji posebna i univerzalna dijeta, već je potrebno eliminacionom dijetom otkriti koje namirnice pogoršavaju simptome i isključiti ih iz ishrane.
Takođe, važno je reći da ishrana nije uzročnik Kronove bolesti.
U početku, savetuje se vođenje dnevnika hrane, u kome se detaljno beleže namirnice koje su konzumirane i kako je organizam reagovao na njih. Ovo će pomoći da se otkriju hrane okidači tegoba.
Generalno, ishrana kod osoba sa Kronovom bolešću trebalo bi da bude što je moguće zdravija, izbalansirana i bazirana na namirnicama biljnog porekla.
Način ishrane koji odgovara jednoj osobi sa Kronovom bolešću možda neće funkcionisati za drugu, budući da ova bolest može zahvatiti različite oblasti GI trakta.
Zbog toga je važno otkriti koji režim ishrane je odgovarajuć i držati se toga. Najjednostavniji način je praćenje simptoma uz uključivanje i isključivanje određenih namirnica iz ishrane.
Potrebno je da prođe od nekoliko dana do nekoliko nedelja da bi se pokazalo da li određena hrana utiče na intenzitet tegoba.
Promene u načinu života i ishrani mogu u velikoj meri pomoći da se simptomi i tegobe izbegnu ili smanje.
Slede opšte preporuke ishrane za osobe sa Kronovom bolešću.
Kontrolisan unos vlakna
Dijetetska vlakna se prirodno nalaze u namirnicama biljnog porekla, a organizam ih ne može u potpunosti svariti, već one nesvarene napuštaju telo čisteći creva.
Iako generalno povećan unos vlakana ima veoma pozitivan uticaj na varenje i zdravlje uopšte, kod nekih osoba sa Kronovom bolešću prevelika konzumacija dijetetskih vlakana može dovesti do pogoršanja simptoma.
Istovremeno, kod drugih pacijenata povećan unos vlakana će doneti benefite i olakšati tegobe, te je neophodno isprobati ishranu sa smanjenim, ali i povećanim unosom vlakana kako bi se odredio njihov uticaj.
Namirnice bogate vlaknima uključuju mahunarke poput sočiva i pasulja, kupusnjače (kupus, brokoli, karfiol), bobičsto voće i jagode, integralne žitarice, voće kao što su jabuke, kruške ili zelene banane, avokado, i većina povrća.
Ograničen unos masti
Kronova bolest može negativno uticati sposobnost organizma da razgradi i apsorbuje masti, pa će ovaj višak masti preći iz tankog debelo crevo, što može izazvati ili pogoršati dijareju.
Iz ovog razloga obično se preporučuje ograničen unos masti, i to pre svega dobrih, nezasićenih masti.
Unos nezasićenih masti smanjiće upalne procese u telu, dok će unos zasićenih i trans masti dovesti do pojačavanja upalnih procesa.
Izvori nezasićenih masti uključuju masline i maslinovo ulje, orašaste plodove i semenke, avokado i ribu.
Sa druge strane, zasićene masti nalaze se u životinjskim proizvodima (mesu i mesnim prerađevinama), mlečnim proizvodima i puteru, kao i u kokosovom i palminom ulju.
Trans masti su najnezdravija forma masti, koja predstavlja rizik po zdravlje u svakoj količini, čak i kod zdravih ljudi.
Trans masti je relativno lako izbeći, budući da se one nalaze gotovo isključivo u prerađenim namirnicama koje sadrže potpuno ili delimično hidrogenizovane masti ili margarin.
Ograničen unos mlečnih proizvoda
Veliki broj ljudi, procenjuje se oko 65 do 68% ima problema sa varenjem laktoze, odnosno mlečnog šećera, što može dovesti do nadimanja, mučnine, krčanja creva, grčeva i drugih probavnih tegoba.
Osim toga, osobe koje imaju Kronovu bolest mogu imati poteškoće sa varenjem laktoze čak iako intolerancija nije prisutna, pa se obično preporučuje izbegavanje mlečnih proizvoda.
Alternative mlečnim proizvodima mogu biti biljna mleka, tofu, biljni jogurt i kisela mleka. Na našem tržištu dostupna su biljna mleka dobijena iz različitih izvora, kao što su badem, soja, ovas, pirinač, grašak i drugi.
Unos dovoljno tečnosti
Kronova bolest često negativno utiče na sposobnost tela da koristi vodu iz digestivnog trakta, što može dovesti do dehidracije.
Rizik od ovog dehidracije je dodatno povećan ukoliko je prisutna dijareja ili povraćanje.
Najbolji način da se osoba hidrira je konzumacija obične vode. Odmah iza nje, savetuje se konzumacija prirodno mineralnih voda i biljnih čajeva.
Sa druge strane, trebalo bi izbegavati napitke sa kofeinom, kao što su kafa, crni čaj, soda (gazirana voda) i alkohol. Ova pića su prirodni diuretici dovešće do dodatnog izbacivanja tečnosti iz organizma.
Naravno, šoljica kafa u toku dana, ili čaša vina neće da izazovu dramatične reakcije, ali ova pića treba smanjiti kako bi se izbegli neželjeni efekti.
Povećan unos tečnosti delovaće preventivno i kod pojave suvih usta, stanja koje može biti veoma neprijatno i dovesti do različitih problema sa zubima i desnima.
Alternativni izvori vitamina i minerala
Kao i druge bolesti probavnog sistema, kao što je celijakija, ulcerozni kolitis, heliko bakterija ili SIBO i Kronova bolest može dovesti do smanjene apsorbcije hranjivih materija iz hrane.
Ovo može izazvati nedostatak različitih nutrijenata, poput veoma važnih vitamina B12 i vitamina D, čak iako se osoba pridržava zdrave ishrane bogate vitaminima i mineralima.
Uzimanje multivitaminskih suplemenata i redovno kontrolisanje statusa različitih vitamina i minerala analizom krvi, uz preporuku lekara, može biti od koristi kod osoba koje pate od Kronove bolesti.
Lečenje
Lek za Kronovu bolest nažalost još uvek nije dostupan, ali nizom lekova i procedura mogu se olakšati ili otkloniti simptomi i bolest držati pod kontrolom.
Iako nije izlečiva, dostupne su različite opcije terapije Kronove bolesti, a prvenstveno cilj je da se smanji upala koja dovodi do pojave tegoba.
Drugi cilj je sprečavanje komplikacija, a u idealnom slučaju primena lekova ne samo što će da olakša simptome, već će da dovede do dugotrajne remisije, odnosno odsustva simptoma bolesti.
Lekovi
Postoji nekoliko vrsta lekova za lečenje Kronove bolesti.
Obično se koriste lekovi protiv dijareje i antiinflamatorni lekovi, a dostupni su i imunomodulatori, kao i biološki lekovi, koji koriste imuni sistem tela za lečenje bolesti.
Lekovi ili kombinacija lekova koji se koriste zavise od simptoma, istorije bolesti, težine stanja i reakcije organizma na lečenje.
Antiinflamatorni lekovi
Lekovi koji imaju protivupalno dejstvo su obično prvi korak u lečenju zapaljenskih procesa creva, uključujući i Kronovu bolest.
Koriste se dve osnovne vrste lekova iz ove grupe:
- Kortikosteroidi. Mogu pomoći u smanjenju upale, ali ne deluju kod svih pacijenta. Obično se koriste privremeno, tri do četiri meseca, radi poboljšanja simptoma i izazivanja remisije, ili u kombinaciji sa drugim lekovima, nakon čega se isključuju iz terapije.
- 5-aminosalicilati (5-ASA). Aminosalicilati mogu da pomognu kod ublažavanja tegoba smanjenjem upale debelog creva kod blagih do srednje teških slučajeva. Obično se prednost daje kortikosteroidima koji su efikasniji.
Imunomodulatori
Imunomodulatori ili supresori imunološkog sistema su lekovi koji takođe smanjuju upalu, ali delujući na imuni sistem koji proizvodi supstance koje izazivaju upalu.
Antibiotici
Antibiotici mogu smanjiti količinu drenaže iz fistula i apscesa i ponekad ih izlečiti kod ljudi sa Kronovom bolešću.
Smatraju se da antibiotici pomažu u smanjenju štetnih bakterija koje mogu izazvati upalu u crevima.
Biološke terapije
Biološki lekovi mogu blokirati specifične proteine koje proizvodi imuni sistem pacijenta, a koji izazvaju upalu.
Dostupne su različite vrste biološke terapije koje funkcionišu na različite načine i ciljaju različite proteine, pa je važno pronaći lek koji najefikasnije deluje kod svake osobe pojedinačno.
Drugi lekovi
U terapiji Kronove bolesti često se koriste i drugi lekovi koji mogu da pomognu kod olakšavanja tegoba.
Pre svega, reč je o lekovima protiv dijareje, lekovima protiv bolova i ranije pomenutim suplementima koji imaju ulogu da nadoknade nedostatke koji nastaju usled loše apsorpcije nutrijenata.
Operacija
Ako promene u ishrani i načinu života, terapija lekovima ili drugi tretmani ne ublaže simptome i spreče napredovanje bolesti, operacija može biti neophodna.
Između 50 i 75% ljudi sa Kronovom bolešću će u nekom trenutku života biti podvrgnuto operaciji. Nažalost operacija neće izlečiti bolest, već će pomoći kod smanjenja tegoba.
Većina operacija za Kronovu bolest podrazumeva uklanjanje oštećenih delova digestivnog trakta i ponovno povezivanje zdravih delova.
Hirurška intervencija se takođe može koristiti za zatvaranje fistula i drenažu apscesa.
Prednosti operacije za Kronovu bolest su obično privremene. Bolest se obično vraća, često u blizini spojenog tkiva.
Najbolji pristup je pratiti operaciju sa lekovima kako bi se smanjio rizik od recidiva.
Prirodno lečenje
Iako ne bi trebalo prirodnim lekovima za Kronovu bolest zameniti adekvatnu medicinsku terapiju, određeni načini prirodnog lečenja mogu biti dobra dopuna.
Dodatni načini lečenja koji mogu da pomognu su:
- Probitici. Probiotici su dobre, žive bakterije, koje mogu pomoći da se one obnove u crevima. Probiotici takođe pomažu da se spreči narušavanje zdravog balansa bakterija i na taj način izazove pogoršanje simptoma.
- Prebiotici.Prebiotici se nalaze u biljkama, kao što su špargle, banane, artičoke i praziluk, a zapravo predstavljaju hranu za dobre bakterije i omogućavaju njihov rast, razvoj i razmnožavanje.
- Riblje ulje, odnosno omega-3 masne kiseline. Istraživanja pokazuju da omega-3 masne kiseline mogu pomoći u terapiji Kronove bolesti, a riblje ulje jedan je od najboljih izvora. Masne ribe poput lososa i skuše su takođe dobar izbor, dok biljni izvori uključuju laneno seme i čija seme, orahe, ulje algi i tofu.
- Aloe vera. Veruje se da aloe vera ima antiinflamatorna svojstva, a budući da je upala jedna od ključnih komponenti Kronove bolesti, ljudi je mogu koristiti kao prirodno protivupalno sredstvo.
- Akupunktura. Ova vrsta tradicionalne kineske medicine podrazumeva korišćenje tankih igala kako bi se stimulisale određene tačke na telu.
Dijagnostika
Većina ljudi sa Kronovom bolešću prvo se obrati lekaru zbog stalne dijareje, grčeva u stomaku ili neobjašnjivog gubitka težine.
Ne postoji jedinstven test za dijagnozu Kronove bolesti, već se eliminacijom i isključivanjem drugih mogućih uzroka dolazi do postavljanja dijagnoze.
Za uspostavljanje dijagnoze se koriste različiti testovi i analize:
- Test krvi. Analizom krvi proverava se čitav niz parametara koji mogu da ukažu na infekciju. Ovo uključuje krvnu sliku sa leukocitarnom formulom, nivoe gvožđa, specifična antitela i druge analize koje ćemo detaljnije objasniti u nastavku.
- Test stolice. Analizom stolice utvrđuje se prisustvo bakterija ili parazita, čime se mogu isključiti infekcije koje uzrokuju hroničnu dijareju. Fekalni kalprotektin je još jedan od testova koji se obavljaju u tokom postavljanja dijagnoze.
- Kolonoskopija. Tokom kolonoskopije, koristeći endoskop, tanku cev sa svetlom i kamerom doktor pregleda unutrašnjost debelog creva. Moguće je uzeti uzorak tkiva (biopsija) radi daljih ispitivanja.
- CT skener (kompjuterizovana tomografija). CT skeniranje stvara snimke digestivnog trakta koje govori koliko je ozbiljno zapaljenje creva.
- Endoskopija gornjeg gastrointestinalnog trakta – gastroskopija. Procedura je veoma slična kolonoskopiji, no u slučaju gastroskopije pregleda se gornji gastrointestinalni trakt.
- Rendgen gornjeg gastrointestinalnog trakta. Rendgenski snimci koriste se tokom pregleda gornjeg gastrointestinalnog trakta i predstavlja osnovni i najčešći dijagnostički postupak.
U nekim slučajevima ove testove, analize i dijagnostičke procedure potrebno je ponoviti nekoliko puta, kako bi se utvrdilo kako bolest napreduje ili kako bi se pronašlo zahvaćeno tkivo.
Krvna slika kod Kronove bolesti
Vađenje krvi i analiza krvne slike kod Kronove bolesti obične je jedan od prvih analiza koje se obavljaju u potrazi za uzrokom tegoba.
Analiza krvi kod Kronove bolesti svodi se na traženje znakova infekcije, upale, unutrašnjeg krvarenja ili niskog nivoa supstanci kao što su gvožđe, proteini ili minerali.
Testovi krvi mogu uključivati:
Kompletnu krvnu sliku sa leukocitarnom formulom (KKS)
KKS meri tri glavne vrste krvnih zrnaca – crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i trombocite koji ukazuju na prisustvo upale, infekcija ili anemije.
KKS može pokazati:
- Crvena krvna zrnca: Nizak ili visok rezultat u kombinaciji sa ostalim parametrima krvne slike može se koristiti za dijagnozu stanja kao što je anemija zbog nedostatka gvožđa.
- Bela krvna zrnca: Broj belih krvnih zrnaca može biti veći kada postoji upala ili infekcija u telu, ili smanjen usled upotrebe određenih lekova.
- Trombociti: Visok nivo trombocita može biti znak upale.
- Hematokrit: Procenat zapremine krvi koji čine eritrociti, pomaže u dijagnostici anemije.
C-reaktivni protein (CRP)
CRP je protein koji proizvodi jetra, a njegov nivo se povećava kada u telu postoji upala.
Ako je vrednost povišena, to može biti znak pogoršanja stanja ili da terapija nije efikasna. Ako nivo CRP-a u krvi opada verovatno je da se upala smanjuje i da lečenje daje željeni rezultat.
Važno je napomenuti da se C-reaktivni protein ne nalaze samo u crevima, pa se povišeni nivoi mogu javiti i kod prisustva upale na drugom mestu u telu.
Sa druge strane, moguće je da je upala prisutna ali da je nivo CRP-a normalan.
Testovi na antitela
Testovi na antitela pomažu lekarima da procene da li je uzrok tegoba inflamatorna bolesti creva, odnosno Kronova bolest ili ulcerozni kolitis.
Dva osnovna testa su:
- ASCA. Ljudi sa ovim proteinom imaju veću verovatnoću da imaju Kronovu bolest.
- pANCA. Ljudi sa ovim proteinom imaju veću verovatnoću da imaju ulcerozni kolitis.
Testovi funkcije jetre
Različite analize krvi mogu pokazati da li jetra pravilno funkcioniše i pomoći u dijagnostici retkih komplikacija na jetri usled Kronove bolesti.
Ove analize mere nivoe enzima koji se proizvode u jetri, kao što su AST, ALT, gamaGT i drugi.
Urea i elektroliti
Elektroliti su različite soli koje su rastvorene u krvi, poput natrijuma, kalijuma, magnezijuma i drugih, dok urea i kreatinin predstavljaju otpadni materijal koji nastaje razgradnjom proteina iz hrane, odnosno iz mišića.
Njihovi nivoi pokazuju da li bubrezi funkcionišu dobro i mogu da ukažu na problem sa dehidracijom, što je česta pojava kod hronične dijareje.
U nekim slučajevima, moguće je prirodno sniziti vrednosti kreatinina i uree.
Feritin i transferin
Nivoi feritina i transferina u krvi se mere da bi se dijagnostikovala anemija zbog nedostatka gvožđa. Ovaj test krvi se obično radi uz kompletnu krvnu sliku.
Feritin i transferin su proteini koji su zaduženi za skladištenje i dostavljanje gvožđa u telu.
Oni mogu da pomognu da se utvrdi da li je anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa ili drugim uzrokom kao što je hronična bolest.
Usled curenja krvi iz upaljenog creva i loše apsorpcije gvožđa, osobe sa Kronovom bolešću su sklone anemiji koja je prisutna kod gotovo trećine obolelih.
Iz ovog razloga važno je da se redovno kontrolišu nivoi ovog minerala u telu, kao i da se poveća konzumacija namirnica bogatih gvožđem i po potrebi uključe i suplementi.
Vitamin B12 i folna kiselina
Vitamin B12 i B9 (folna kiselina) se ne mogu stvoriti u telu, pa se moraju unositi hranom ili u obliku suplementa, a telo ih koristi za stvaranje crvenih krvnih zrnaca.
Ovi vitamini se apsorbuju u tankom crevu, pa kod osoba sa Kronovom bolešću koji imaju upalu tanokg creva može da se javi nedostatak ovih vitamina usled smanjenog usvajanja.
Pored toga, osobe koje su na biljnoj ishrani neophodno je da suplementiraju vitamin B12, budući da on nije prisutan u biljnim namirnicama, osim onih obogaćenih, poput biljnih mleka i sličnih proizvoda.
Odabir najboljeg vitamina B12 i drugih suplemenata je od velike važnosti, kako bi se obezbedile potrebne količine nutrijenata, ali istovrememeno sprečio nehotičan prekomeran unos drugih vitamina.
Uzroci i prevencija
Tačan uzrok Kronove bolesti nije poznat.
Faktori rizika za pojavu ove bolesti uključuju:
- Genetske faktore
- Imuni sistem osobe
- Faktore životne sredine
- Bakterijske ili virusne infekcije u prošlosti
Do 20% ljudi sa Kronovom bolešću takođe ima roditelja, dete ili brata ili sestru sa tom bolešću.
Pušenje je još jedan od faktora rizika.
Ne postoji način da se spreči Kronova bolest, a pridržavanje zdravog načina života mogu olakšati simptome i smanjiti tegobe.
Ovo podrazumeva prestajanje pušenja, pridržavanja zdravog i izbalansiranog režima ishrane, redovno vežbanje i držanje nivoa stresa pod kontrolom.
Oralno zdravlje i Kronova bolest
Kronova bolest uglavnom utiče na digestivni trakt, ali može imati veliki uticaj i na oralno zdravlje.
Pored dobro poznatih i ranije nabrojanih simptoma Kronove bolesti, postoje i drugi, manje poznati simptomi koji se tiču oralnog zdravlja.
Zbog ovoga je važno da osobe koje pate od ove bolesti tu informaciju podele sa svojim stomatologom, koji može obratiti dodatnu pažnju na sve stomatološke radove i probleme koji se mogu javiti kod pacijenata sa ovim oboljenjem.
Istraživanja pokazuju snažnu vezu između inflamatorne bolesti creva i problema sa zubima i desnima kao što su karijes, infekcije i parodontitis.
Studije pokazuju da se kod oko 35% ljudi sa Kronovom bolešću simptomi javljaju i izvan digestivnog trakta u stanju poznatom kao vancrevna manifestacija.
Najčešća stanja i problemi sa zubima, desnima i ustima koji se javljaju uključuju pojavu afti, kao i upalnih procesa ili ispucalih uglova usta. Ova stanja ne treba mešati sa oralnim herpesom.
Osim toga, mogu se javiti iritacija grla sa vidljivim izraslinama na jeziku kao i otečene usne, a može doći i do promena na gornjem nepcu.
Kao teže manifestacije Kronove bolesti po oralno zdravlje, mogu se javiti apscesi i fistule na desnima iz kojih se drenira sadržaj u usta.
Drenirani sadržaj čini kombinacija gnoja, sukrvice i ostalih produkata koji mogu dovesti do pojave neprijatnog zadaha.
Kod pacijenata kod kojih dođe do pojave apscesa i infekcije korena zuba, verovatno će biti neophodno vađenje živca.
Druga stanja koja se mogu javiti su gingivitis, blaga upala desni, suva usta i otok mekih tkiva, odnosno otok desni.
Zaključak
Kronova bolest je vrsta hronične i neizlečive inflamatorne bolesti creva, zajedno sa ulceroznim kolitisom.
Iako ne postoji lek za Kronovu bolest, različiti vidovi terapije su dostupni kako bi se tegobe i simptomi izazvani ovom bolešću smanjili ili uklonili.
Simptomi kod Kronove bolesti najčešće se naizmenično pogoršavju i poboljšavaju, odnosno reč je o relapsno-remisionoj bolesti.
Nema načina da se predvidi kada će tegobe buknuti, a kada će osoba ući u remisiju, no adekvatna terapija može pomoći da trajanje remisije traje duže a da simptomi budu blaži.
Većina pacijenata koji pate od Kronove bolesti u nekom trenutku života mora da bude podvrgnuto hiruškim zahvatima kako bi se tegobe smanjile.
Simptomi Kronove bolesti su razni, i mogu da uključuju hroničnu dijareju, bol i grčeve u stomaku, krv u stolici, umor, neobjašnjiv gubitak apetita i telesne mase i druge probleme.
Ishrana za Kronovu bolest nije striktna kao što je to slučaj sa nekim drugim stanjima, poput celijakije, već se eliminacionom dijetom utvrđuje koje namirnice izazivaju pogoršanje stanja.
Opšte preporuke su da se vodi računa u unosu vlakana, koja kod nekih osoba mogu olakšati dok kod drugih mogu pogoršati simptome, uz smanjen unos masti i mlečnih proizvoda.
Pravi način prevencije ne postoji, već se savetuje pridržavanje što zdravijeg načina života.
Ovo uključuje raznovrsnu ishranu, baziranu pre svega na biljnim namirnicama, redovnu fizičku aktivnost, prestanak ili smanjenje korišćenja duvana i alkohola, kao i smanjivanje nivoa stresa.
Na kraju, pacijenti koji boluju od Kronove bolesti su pod povećanim rizikom od razvoja različitih stomatoloških stanja, poput karijesa, bolesti desni, pojave suvih usta i drugih.
