Fistula na desnima, poznata i kao zubna, oralna ili dentalna fistula, je neprirodni kanal koji se razvija između vrha korena zuba koji je zahvaćen infekcijom, i završava se na desnima u vidu fistuloznog otvora.
Fistula nastaje na vrhu korena zuba inficiranog bakterijskom infekcijom, odnosno na kome je prisutan hronični periapikalni proces od koga može nastati apsces, odnosno gnojna kesa.
Osim apscesa koji predstavlja ograničenu gnojnu kolekciju, može doći do nastanka flegemona.
Ovo stanje javlja se pre svega kod pacijenata sa lošim odgovorom imunog sistema i može biti izuzetno opasno po zdravlje i život pacijenta.
Ukoliko se infekcija ne leči i ne pristupi se lečenju kanala korena zuba dolazi do širenja infekcije u periapeks i formiranja periapikalnog procesa i cista na zubu.
Četiri faze širenja infekcije su:
- Periodoncijumska
- Intraosealna
- Superiostalna, ujedno i najbolnija i obično razlog javljanja stomatologu
- Submukozna, kod koje je infekcija probila u meko tkiva i formirao se fistulozni otvor
U ovom članku objasnićemo zašto fistule na desnima nastaju, kako iz prepoznati, koji su simptomi, da li su opasne, kako se leče i koje su mere prevencije pojave fistula.
Uzroci
Fistula na desnima nastaje kada infekcija probije sve strukture, kost i meko tkivo (odnosno desni) i počne da se drenira u ustima.
Fistule mogu da se jave u obe vilice, a najčešće se nalaze visoko na desnima.
Apscesi, odnosno gnojne kese, formiraju se na korenu inficiranih zuba, a fistula predstavlja kanal od samog žarišta infekcije do desni, na kojima se stvara fistulozni otvor.
Fistula u ustima nastaje tako što se infekcija širi i ide linijom manjeg otopora, tražeći mesto koje najslabije podnosi pritisak.
Najčešće se širi tankon sluzokožom u visini korena zuba gde se gnoj najbrže probije, budući da je kost najtanja i gde je najmanja otpornost.
Različiti uzroci mogu dovesti do pojave apscesa, uključujući:
- Duboki karijes, koji je došao do zubne pulpe uzrokujući pulpitis
- Parodontalne lezije, ukoliko infekcija dospe do zubne kosti
- Povreda usta ili zuba (traume)
- Loša oralna higijena
- Raniji stomatološki radovi
- Neki stomatološki tretmani, poput lečenja kanala korena zuba
Određeni faktori takođe predstavljaju faktor rizika za pojavu fistula. Oni uključuju suva usta ili ishranu koja je izuzetno bogata prostim šećerima.
Urođeni defekti mogu izazvati pojavu fistule na desnima, iako je ovo redak slučaj.
Osobe koje boluju od Kronove bolesti često imaju probleme sa fistulama, a razlog ovoga je hronično zapaljenje sluzokože koje Kronova bolest uzrokuje.
Simptomi
Oralne fistule su retko bolne, iako mogu da prouzrokuju blag bol koji se sporadično javlja i prestaje.
Fistula na desnima izgleda kao mala izbočina ili čir na desnima, najčešće bele ili svetle boje, iz koje se drenira odnosno ispušta gnoj i sukrvica.
Zbog oslobađanja gnoja iz fistuloznog otvora, vrlo često prisutan simptom je i neprijatan miris i ukus, kao i pojava lošeg zadaha iz usta.
Promenjen ukus u ustima može se opisivati kao metalni, kiseo ili gorak.
Simptome apscesa je lakše prepoznati, i oni mogu da uključuju:
- Osetljivost ili bol na mestu gde se formira apsces
- Osetljivost zuba, pritisak, peckanje ili trnjenje
- Groznicu
- Otečene limfni čvorove vilice i vrata
- Otok
- Pulsajuću zubobolju
Ukoliko se javljaju problemi sa gutanjem ili disanjem, potrebno je neodložno potražiti pomoć stomatologa ili lekara.
Lečenje
Za dijagnostiku fistule u ustima i apscesa neophodan je stomatološki pregled, koji podrazumeva ortopan snimak, ali i male rendgenske snimke kako bi se ustanovili koliko je velik i uznapredovao proces na korenu zuba.
Nakon utvrđivanja da se radi o fistuli i apscesu, neophodno je pristupiti lečenju, a u zavisnosti od uznapredovalosti infekcije zavisi da li će zub moći da se sačuva ili je neophodno njegova ekstracija.
Kod blažih stanja, lečenje podrazumeva četiri koraka.
- Primena antibiotske terapije. Najčešće se koristi takozvana dvojna antibiotska terapija, kako bi se pokrio što širi spektar bakterija. Najčešća kombinacija antibiotika je Panklav (ili Klindamicin kod pacijenata alergičnih na penicilin) i Orvagil.
- Hirurško uklanjanje fistule. Kiretažom se uništava patološki izmenjen epitel.
- Endodondsko lečenje zuba. Odnosno lečenje kanala korena zuba.
- Apikotomija. Apikotomija podrazumeva uklanjanje vrha korena zuba (apeksa), odstranjivanje procesa sa patološkim sadržajem.
Nakon ovoga, rana se zašiva i na ovaj način je zub sačuvan od vađenja.
Kod težih slučajeva, ili kod osoba kod kojih anatomije zuba nije mogu obaviti apikotomoju, procedura lečenja podrazumeva vađenje zuba.
U ovakvim slučajevima, najpre se primenjuje lečenje antibioticima, nakon čega se hirurški uklanja fistula i obavlja vađenje zuba, a na kraju se rana od zuba ušiva.
U oba slučaja, uklanjanje fistule i lečenje infekcije obavlja se u lokalnoj anesteziji, te je sam proces bezbolan.
Nakon tretmana lečenja korena zuba, uobičajena je pojava otoka i bola, koji se po tretira lekovima koji neće uticati na krvarenje, odnosno zarastanje rane.
Ovi lekovi protiv zubobolje iz grupe ibuprofena mogu se kupiti bez recepta.
Po okončanom lečenju korena zuba, pristupa se izradi kompozitne plombe ili izradi krunice kao finalnom rešenju.
Trajanje plombe na lečenom zubu iznosi oko sedam godina, nakon čega može biti potrebno zameniti plombu.
Dobro održavanje oralne higijene i druge navike mogu drastično produžiti njen životni vek.
U nekim slučajevima, bolje rešenje u odnosu na kompozitni ispun je ugradnja krunice, kako bi se sačuvao prirodan izgled i funkcionalnost, ali i lečeni zub bolje zaštitio.
Na kraju, ako je vađenje zuba bilo neophodno, preporučljivo je da se nedostajući zub odmah nadoknadi, prvenstveno kako bi se očuvala vilična kost, ali i iz funkcionalnih i estetskih razloga.
Najbolji način za nadoknadu je ugradnja zubnog implanta, u takozvanoj imedijatnoj proceduri, odmah po vađenju prirodnog zuba.
Druga opcija je ugradnja zubnog mosta, koji će preuzeti ulogu izvađenog zuba, očuvati izgled i funkcionalnost, i usporiti proces gubitka vilične kosti.
Da li je fistula opasna?
Najbolje je potražiti pomoć i zakazati stomatološki pregled odmah nakon što je fistula počela da se formira.
Ukoliko stomatolog utvrdi prisustvo fistule u ustima, njeno lečenje je neophodno, budući da one nikada ne nestaju samostalno ukoliko se ne leče.
Nelečene infekcije se mogu nekontrolisano širiti, a u ovom slučaju mogu uticati na kost vilice i druge delove usta.
Samim tim, fistula u ustima može biti opasna i dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Jedna od najtežih komplikacija apscesa zuba je prodiranje infekcije u krvotok i pojava sepse.
U zavisnosti od lokacije, infekcija se može širiti kranijalno ka mozgu ili kaudalno ka medijastinumu.
Zbog svega navedenog svako širenje infekcije i njeno nelečenje može ugroziti zdravlje i život pacijenta.
Prirodni lekovi
Prirodni lekovi će neće da dovedu do nestanka fistule i izlečenja zuba, ali ukoliko iz nekog razloga poseta stomatologu nije odmah moguća, mogu biti od koristi u smanjenju tegoba.
Korišćenje antibiotika za upalu zuba samoinicijativno može biti izuzetno opasno, i čak iako je osoba uverena da je u pitanju bakterijska infekcija ne bi trebalo da samostalno uzima antibiotike.
Ove lekove treba uzimati isključivo kada su prepisani od strane stomatologa ili lekara, uz korišćenje probiotika kako bi se sačuvale dobre bakterije u ustima i crevima.
Ispiranje slanom vodom
Jedan od najčešće preporučivanih načina za olakšavanje najrazličitijih stomatoloških problema je ispiranje usta slanim rastvorom.
Slana voda ima umirujuće i antibakterijsko dejstvo, pa može pružiti olakšanje do lečenja fistule u ustima.
Recept za pripremu i korišćenje slanog rastvora je izuzetno jednostavan, i podrazumeva mešanje kašičiće soli u čaši mlake vode, nakon čega se usta temeljno isperu u trajanju od 30 sekundi.
Slani rastvor je potom potrebno ispljunuti i oprati zube na uobičajen način, a ova procedura može se po potrebi ponavljati više puta u toku dana.
Apliciranje hladnih obloga
Hladne obloge su jedan od prirodnih lekova za zubobolju i pomoć kod otoka, a često se primenjuju i nakon operacija, poput operacije vađenja umnjaka.
Led, kesu zamrznutog povrća ili mesa potrebno je uviti u čistu krpu ili peškir i aplicirati je na spoljnu stranu obraza u regiji gde se problem javio.
Važno je napomenuti da se led nikada ne aplicira direktno na kožu, jer ovo može izazvati dodatne probleme i oštećenje tkiva.
Držanje obloge može se ponavljati više puta tokom dana, u trajanju od po nekoliko minuta.
Korišćenje lekova protiv bolova
Na kraju, korišćenje analgetika, odnosno lekova protiv bolova, ili prirodnih lekova za zubobolju može pomoći ukoliko je prisutan bol.
Iako bol nije čest simptom fistule, do njega ipak može doći u nekim slučajevima.
Lekovi za zubobolju mogu se kupiti bez recepta, a upotreba nekih kućnih lekova takođe se pokazala efikasno kod blagih bolova i nelagode.
Ovi prirodni, kućni lekovi uključuju ispiranje usta hidrogenom, sodom bikarbonom, ili uljima, korišćenje belog luka, karanfilića i drugih biljnih sastojaka.
Prevencija
Fistule na desnima su rezultat različitih faktora kao što su loša higijena, prevelika konzumacija šećera i različite traume zuba, te ne postoji lek za fistule ili poseban tretman koji bi ih sprečio.
Osnovo pravilo za smanjenje šanse za razvoj fistule je praktikovanje dobre oralne higijene, pridržavanje zdrave i izbalansirane ishrane bazirane na biljnoj hrani, kao i redovne stomatološke kontrole.
Fistule na zubu se mogu delimično sprečiti na sledeće načine:
- Redovnim pranjem zuba, dva puta dnevno po dva minuta
- Čišćenjem zuba koncem, jednom dnevno
- Upotrebom antibakterijskih tečnosti za ispiranje usta i pasti za zube sa fluorom
- Ograničavanjem šećera i kisele hrane, kao i povećanim unosom voća i povrća
- Sprečavanjem pojave suvih usta
- Redovnim stomatološkim pregledima
Ukoliko postoji sumnja da se razvila zubna fistula, ne treba odlagati posetu stomatologu.
Terapijom fistule na zubu i apscesa može se sprečiti širenje infekcije, gubitak zuba i dodatne komplikacije.
Zaključak
Fistula u ustima, odnosno na desnima, predstavlja kanal kroz koji se drenira gnoj, sukrvica i ostali produkti nakupljeni na vrhu korena zuba zahvaćenog infekcijom, kod kog je došlo do pojave apscesa odnosno gnojne kese.
Kroz otvor na desnima, koji se naziva fistulozni otvor, oslobađa se gnoj koji veoma često izaziva neprijatan zadah i loš ukus u ustima.
Pored ovog simptoma mogu se javiti različiti simptomi i tegobe, kao što su osetljivost, peckanje ili osećan trenjenja na mestu pojave fistule na desnima.
Bol nije česta pojava kod oralne fistule, no pojava blagog bola koji se sporadično javlja i prolazi bez upotrebe lekova je moguć u nekim slučajevima.
Zubobolja kod fistule se javlja kad se gnojna kesa napuni, ali odmah po dreniranju dolazi do popuštanja i prestanka bola.
Dodatni simptomi kao što su povišena telesna temperatura, otečeni limfni čvorovi i otok su takođe mogući kao posledica prisustva apscesa.
Sam apsces izgleda kao beli čir ili ranica koja se nalazi visoko na desnima, pri vrhu korena zuba i nije je uvek lako uočiti.
Fistula na desnima se mora lečiti kako bi se sprečile komplikacije koje mogu dovesti do gubitka zuba i širenja infekcije, a retkim slučajevima infekcija može dospeti u krvotok i izazvati trovanje krvi, sepsu.
Lečenje zavisi od težine stanja, ali uvek podrazumeva upotrebu antibiotika i hirurško uklanjanje fistule.
Kod lakših stanja, moguće je terapijom kanala korena zuba i apikotomijom sačuvati zub od vađenja, dok će uznapredovala stanja zahtevati ekstrakciju zuba.
Prave mere prevencije pojave fistule nema, a održavanje dobre higijene zuba i redovne stomatološke kontrole su uobičajena preporuka i dovešće do smanjene šanse od pojave infekcija, apscesa i fistule u ustima.
