Apikotomija (resekcija zuba): Šta je, cena, oporavak, iskustva

Sveže informacije

Apikotomija predstavlja jednu od najčešće izvođenih procedura u oralnoj hirurgiji.

Izvodi se u lokalnoj anesteziji te je sasvim bezbolna, obično kratko traje i ima visoku uspešnost ukoliko se ispoštuju svi principi rada.

Apikotomija se drugačije naziva i resekcija vrha korena zuba, pa je već iz ovog naziva jasno o kakvoj proceduri se radi.

U ovom članku objasnićemo sve faze ove intervencije, da li je bolna, kako teče oporavak, moguće komplikacije i eventualne rizike kao i to koliko ova intervencija košta i ima li alternative.

Šta je apikotomija?

Apikotomija ili resekcija vrha korena zuba predstavlja intervenciju koja za cilj ima da se zub sačuva u vilici.

Nakon što se na snimku zuba utvrdi da postoji tzv. periapikalni proces oko vrha korena zuba odlučuje se za neki modalitet lečenja.

Pacijentu se može sasvim slučajno otkriti na snimku da ima proces ili žarište oko vrha korena, a može se desiti i da pacijent oseća bolove u zubu na zagriz, kuckanje i druge simptome, što ukazuje na to da takav zub mora biti tretiran.

Obično se takav zub endodontski leči i u najvećem broju slučajeva žarište se tako eliminiše.

Vrlo često ponovno endodontsko lečenje zuba sa uklanjanjem starog punjenja, dezinfekcijom i adekvatnim tretmanom kanala otkloni sve probleme i žarište oko vrha korena takođe nestaje.

Međutim, u određenom broju slučajeva lečenje i tzv. retretman ili revizija starog punjenja ne može rešiti problem, pa se kao rešenje predstavlja upravo – apikotomija.

Procedura

Apikotomija je oralnohirurška procedura koja se izvodi tako što se vrši odsecanje vrha korena zuba čime se infekcija sa prisutnim bakterijama eliminiše.

Nakon toga kanal se zaptiva odgovarajućim materijalom i takav zub biva sačuvan, a bolovi i drugi neprijatni simptomi eliminisani.

Kako bi se lakše razumela ova intervencija, prikazaćemo u koracima kako ona izgleda i šta se njom postiže.

Koraci:

  1. Lokalna anestezija. Izborom adekvatnog lokalnog anestetika obezbeđuje se apsolutna bezbolnost tokom cele intervencije.

    Pacijent samo oseća da se nešto radi, čuje zvukove, ali bol ne oseća.

  2. Rez. Oralni hirurg pravi rez na mekim tkivima kako bi obezbedio vidljivost operativnog polja i pravi pristup kosti.
  3. Uklanjanje vrha. Nakon adekvatnog pristupa kroz kost određenim mašinama, hirurg prilazi vrhu korena zuba, zaseca ga pod određenim uglom i uklanja.

    Samu površinu nakon uklonjenog vrha korena zatvara posebnom vrstom cementa kako bi sprečio širenje bakterijske infekcije.

    Ovim uklanjanjem vrha korena i ispiranjem, hirurg uklanja prisutnu hroničnu infekciju, čisti i onemogućava ponavljanje te infekcije i obezbeđuje čuvanje zuba u vilici.

    Pacijenti treba da budu svesni da se na vrhu korena često nalazi mnogo malih pomoćnih kanala iz kojih može poteći infekcija.

    Stoga i sa adekvatnim punjenjem može doći do pojave žarišta, i upravo zato apikotomija rešava ovaj problem eliminisanjem njegovog izvora.

  4. Punjenje tokom intervencije. Ukoliko zub prethodno nije lečen može se izvršiti tzv. retrogradna opturacija, odnosno punjenje kanala korena kroz otvor koji se nalazi suprotno od krunice.

    Najčešće je zub već prethodno lečen, pa ovo nije standardan korak u proceduri.

  5. Koštani zamenik i membrana. Ovo takođe nisu standardni koraci u procesu apikotomije, ali ako oralni hirurg proceni da je gubitak kosti oko korena zuba veliki nakon završene intervencije, može se odlučiti da taj defekt popuni nekom vrstom “veštačkom kosti”.
  6. Ispiranje i medikacija. Po završetku procedure, obavlja se ispiranje i medikacija operativnog polja od svih čestica i nečistoća nastalih tokom intervencije.
  7. Ušivanje. Na kraju, rana od zuba se ušiva i zatvara operativno polje hirurškim koncem nakon uspostavljene kontole krvarenja.

    Na tkivu gde je izvršena apikotomija sve izgleda kao i pre osim što se vidi linija šivenja.

  8. Antibiotska terapija. Primenom antibiotske terapija sprečava se eventualna infekcija.

Trajanje ove operacije naravno zavisi od više faktora, kao što su pristupačnost mesta operacije, anatomske karakteristike, zahvaćenost infekcijom i drugi.

Trajanje apikotomije može biti u trajanju od svega 30 do 45 minuta, ali tretman kompleksnijh stanja mogu trajati i sat vremena.

Apikotomija laserom

U poslednje vreme laser u stomatologiji zauzima sve veće mesto i zamenjuje tradicionalne hirurške procedure, što slučaj i kod apikotomije.

Međutim, laser je trenutno drastično manje zastupljen i može se reći da se njegovi benefit još uvek istražuju.

Na našim prostorima i dalje se u ogromnoj većini slučajeva primenjuje konvencionalna hirurška apikotomija.

Hirurzi koji su obučeni za rad laserom napominju da je ova procedura brza, precizna i da postoperativni oporavak traje kraće, no, sve ove podatke potvrdićemo dužom primenom u praksi u budućnosti.

Da li boli apikotomija?

Kao što smo pomenuli u članku, sam hirurški proces apikotomije potpuno je bezbolan jer se koriste savremeni lokalni anestetici koji potpuno obezboljuju sve intervencije u usnoj duplji.

Iskustvo za pacijenta prilikom davanja anestezije može se podići na viši nivo ukoliko je dostupna kompjuterski potpomognuta anestezija, kod koje se lek ubrizgava sporije nego običnim špricem, u praktično već blago obezboljeno tkivo.

Jedino proces oporavka, nakon prestanka dejstva lokalne anestezije, može stvoriti određenu nelagodu tj. bol.

Naravno, u zavisnosti od toga da li pacijent ima alergije, nekim od uobičajenih analgetika može se zaustaviti postoperativni bol.

Neki od analgetika koji se savetuju su nesteroidni antinflamatorni lekovi, kao što su brufen, kafetin ili nimulid. Ovi lekovi za zubobolju nemaju uticaja na krvarenje i zarastanje rane.

Obavezno je pomenuti da se nipošto ne koriste analgetike koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu kako ne bi izazvali postoperativno krvarenje.

Primer ovog leka je aspirin.

Oporavak

Kao i nakon svake hirurške intervencije, organizam reaguje na određeni način na “povredu” tkiva.

Kao što smo pomenuli, nakon dejstva anestezije može se javiti bol koji se vrlo jednostavno kupira.

Takođe, zbog reza, šivenja i određene traume kosti, može se javiti i postoperativni otok.

Primenom hladnih obloga nakon intervencije, pojava otoka tokom oporavka može se izbeći ili umanjiti.

Takođe, hirurg će u zavisnosti od obima intervencije proceniti i da li je potrebno prepisati i neki od lekova koji imaju cilj da smanje ili zaustave otok.

Pacijent se nakon operacije mora hraniti prohlađenom i kašastom hranom kako ne bi isprovocirao krvarenje, posebno prvog dana nakon operacije.

Nakon toga je takođe neophodno voditi računa da se tokom ishrane ili održavanja higijene ne povredi rana.

Higijena zuba treba održavati mekom četkicom bez grubih pokreta, a u zoni reza važno je izbegavati dodirivanje desni u potpunosti.

Konci koje je hirurg postavio tokom operacije uklanjaju se za sedam dana, što je takođe bezbolna i brza procedura.

Komplikacije i rizici

Svaka, pa i one najjednostavnije procedure koje se izvode na čoveku, nose određeni rizik i mogu se iskomplikovati, što je slučaj i sa apikotomijama.

Rizici vezani za ovu operaciju mogu se podeliti na komplikacije tokom i na one nakon intervencije.

Tokom apikotomije mogu se desiti određene povrede krvnih sudova, nerava i drugih anatomskih struktura poput sinsne šupljine ili susednih zuba.

Stručnošću i iskustvom hirurga ovo gotovo uvek zaobilazi, posebno imajući u vidu da se pre apikotomije obavezno radi retroalveolarni snimak na kome se mogu predvideti sve moguće komplikacije i rizici.

Kako je već prethodno navedeno, komplikacije nakon same intervencije mogu biti u vidu postoperativnog krvarenja ili nadovezivanja infekcije ukoliko se pacijent ne pridržava prepisane antibiotske terapije protiv upale zuba.

Pored toga, nenamerne mehaničke povrede rane zuba su moguće tokom jela ili održavanja higijene, što je moguće izbeći ukoliko se pacijent pridržava svih uputstava dobijenih nakon intervencije.

Cena

U privatnoj praksi, ne može se reći da su cene uniformne, već da variraju u zavisnosti od toga gde se ordinacija nalazi, ali i ko izvodi hiruršku proceduru.

Stoga, možemo govoriti samo o opsegu cena apikotomije koji iznosi od 100 do 200 eura.

Apikotomija ili vađenje zuba?

Trendovi u stomatologiji kao i stepen radikalnosti razlikuje se u odnosu na podneblje.

Činjenica je da je na našim prostorima i dalje zastupljen minimalno invanzivni pristup koji podrazumeva da je sa biološkog ali i finansijskog aspekta čuvanje zuba bez premca.

Naravno, postoje slučajevi kada to zaista nije moguće, ali kada god situacija dozvoljava treba se opredeliti za čuvanje zuba koji se može iskoristiti i za različite protetske nadoknade poput krunica ili mostova.

Osim toga, savremeni hirurški materijali i tehnike vode tome da je ekstrakcija, odnosno vađenje zuba sve ređe primenjivan terapijski modalitet.

Zaključak

Terapija hroničnih periapikalnih lezija odnosno hroničnih žarišta u nivou vrha korena zuba u procentu i do 90% podrazumeva endodonciju tj. lečenje zuba.

Hirurškom lečenju ove infekcije, odnosno apikotomiji, pribegava se ukoliko se ustanovi kliničkim pregledom i snimkom da nije moguće izvršiti endodontsko lečenje zuba iz različitih razloga.

Na primer, neuspešno prethodno endodontsko lečenje ili situacije kada se utvrdi da je uzrok apikalne infekcije nekog drugog porekla koje nema veze sa zubom.

To može biti ekstrakcija tj. vađenje zuba, apikotomija ili pak amputacija određenog dela zuba.

Najčešće primenjivan model u cilju čuvanja zuba je apikotomija koja je potpuno bezbolna i brza procedura sa izuzetno visokim stepenom uspešnosti.

Zbog pomenute uspešnosti i manje invazivnosti danas je jedna od najčešće izvođenih oralnohirurških procedura koja nosi minimalan rizik sa sobom.