Periapikalna cista na zubu naziva se još i radikularna cista, dentalna cista ili jednostavno cista na zubu, i najčešća je vrsta cističnih lezija povezanih sa zubima.
Cista na korenu zuba je posledica infekcije zuba, a može se videti na rendgenskom snimku zuba kao okrugla ili kruškolika promena na korenu, veličine manje od jednog centimetra.
Ciste na zubu javljaju se obično u uzrastu između tridesetih i šezdesetih godina i mogu biti asimptomatske, odnosno ne moraju uvek izazivati simptome i tegobe.
Ipak, važno je pristupiti lečenju periapikalne ciste čak i ukoliko ona ne uzrokuje probleme kako bi se izbegle eventualne komplikacije.
U ovom članku bavimo se dentalnim cistama, i objasnićemo šta su, zašto nastaju, kako se leče i izgledaju i dati odgovore na druga važna pitanja u vezi ovog stanja.
Šta su periapikalne ciste?
Periapikalne ciste su inflamatorne i najčešća vrsta cisti povezanih sa zubima, odnosno odontogenih cisti koja čini 60% svih cisti koje se javljaju u ovoj regiji.
U šesto od deset slučajeva ciste na zubu se javljaju u gornjoj vilici.
One se razvijaju se na vrhu korena zuba usled infekcije koja je obično izazvana karijesom ili traumom zuba.
Cistu na zubu obično nije moguće uočiti kliničkim pregledom, odnosno vizuelnim pregledom, već je neophodno snimanje zuba kako bi se utvrdilo prisustvo ciste.
U većini slučajeva, cistu je moguće lako primetiti na ortopan snimku i izgleda kao jasno ograničena promena okruglog ili kruškastog oblika, retko veća od 10 milimetara, koja se nalazi blizu korena zuba.
U ređim slučajevima ortopan snimak nije dovoljan, već su neophodni mali, ciljani snimci kako bi se nedvosmisleno potvrdilo njihovo prisustvo.
Kako izgleda cista na zubu
Cista na zubu je obično kružnog ili kruškastog oblika, nalazi se na korenu zuba i retko je veća od jednog centimetra.
Prisustvo ciste na zubu otkriva se uz pomoć rendgenskog snimka vilice, poput ortopan snimka ili 3D snimka zuba.
Slika ciste na zubu na početku članka ilustruje kako može izgledati periapikalna cista na prednjem zubu.
Simptomi
Cista na zubu veoma često je asimptomatsko stanje, koje se sporo razvija i ne uzrokuje nikakve probleme duži vremenski period, čak i nekoliko godina.
Tek kada se cista značajno razvije javljaju se simptomi koji ukazuju na njeno prisustvo. Na osnovu ovih simptoma stomatolog pacijenta upućuje na RTG snimanje zuba.
Simptomi ciste na zubu mogu da uključuju:
- Promenu boje zuba, kod nevitalnog ili mrtvog zuba
- Pojavu otoka oko korena zuba
- Pojavu fistule na desnima iz koje se drenira gnoj i sukrvica
- Zubobolju
Zubobolja se može pogoršati noću, kada je usled ležećeg položaja povećan protok krvi u glavu i pritisak na zube, što je veoma čest razlog zašto zub boli noću.
Ukoliko se ne leči, širenje ciste u gornjoj vilici može izazvati komplikacije kao što su problemi sa sinusima.
Više reči o mogućim komplikacijama biće u nastavku članka.
Uzroci
Zubne ciste obično nastaju usled infekcije korena zuba uzrokovane karijesom ili povredom zuba.
Nelečeni zubni karijes tada omogućava bakterijama da dođu do nivoa pulpe, uzrokujući infekciju koja se naziva pulpitis. Na ovaj način bakterije se mogu naći periapikalnom regionu zuba, putujući kroz koren.
Odgovor organizma na ovo stanje je razvoj upalnog procesa i pojava ćelija i proteina koji imaju ulogu da neutrališu toksine u pogođenoj regiji, što stvara povećan pritisak na mestu ciste.
Sličan mehanizam nastanka ciste na zubu je i kod povrede zuba, gde se oštećenjem zuba otvara put bakterijama da se nađu u dubljim strukturama zuba.
Lečenje
Lečenje ciste na zubu obično ne zahteva operaciju, već se pribegava nehirurškoj endodontskoj terapiji, odnosno terapiji kanala korena zuba.
Nezavisno od načina lečenja neophodna je upotreba antibiotika za upalu zuba, a po potrebi se mogu uključiti i lekovi za zubobolju u slučaju da je prisutan bol.
Antibiotike je neophodno primenjivati isključivo na način na koji su oni prepisani od strane stomatologa, i ne treba ih nikada uzimati samoinicijativno.
Tokom upotrebe antibiotika preporučuje se korišćenje probiotika, kako bi se sprečilo narušavanje odnosa dobrih i loših bakterija u organizmu.
Sve procedure se obavljaju u lokalnoj anesteziji, u slučaju da se ne radi o potpuno nekroziranom, odnosno mrtvom zubu, koji usled svog stanja ne može izazvati bol.
Samim tim, sve procedure kako nehiruršog, tako i hirurškog lečenja ciste na zubu su bezbolne.
Terapija kanala korena zuba
Terapija kanala korena zuba naziva još i vađenje živca ili lečenje zuba, a podrazumeva nekoliko poseta stomatologu.
Tokom prve posete će biti očišćena unutrašnjost zuba i postavljen lek dok se u drugoj poseti stomatologu obavlja punjenje zuba i njegova restauracija.
U zavisnosti od veličine oštećenja zuba restauracija zuba može da se obavi kompozitnim materijalom, odnosno belom plombom, ili zubnom krunicom u slučaju većih oštećenja.
Nakon obavljenog lečenja nakon šest do 12 meseci neophodna je kontrola koja uključuje ortopan snimak zuba kako bi se potvrdilo da je lečenje bilo uspešno.
Operacija ciste na zubu
Ukoliko se tokom pregleda utvrdi da terapija kanala korena zuba nije bila uspešna i dovela do potpunog suzbijanja infekcije, može biti neophodna operacija ciste na zubu.
Dostupne hirurške procedure za lečenje ciste na zubu uključuju:
- Apikotomiju
- Cistektomiju
- Cistostomiju
- Vađenje zuba
Manje ciste mogu biti operisane u proceduri koja se naziva cistektomija, tokom koje se hirurški uklanja cista i zatvaraju sluzokoža i rana kako bi se smanjile šanse za ponovni razvoj ciste na tom mestu.
Cistostomiji se pribegava kod većih cisti koje ugrožavaju okolna tkiva.
Tokom ove procedure cista se detaljno čisti i tamponira kako bi sadržaj napustio viličnu kost, bez zatvaranja rane.
Željeni rezultat je da se cista smanji i omogući regeneracija vilične kosti u novonastalom praznom prostoru, nakon čega se rana zatvara.
Oporavak
Potpuni oporavak nakon operacije ciste na zubu traje obično nekoliko nedelja, koliko je potrebno da rana od zuba zaraste i nestane svaka nelagoda, bol i otok.
Nakon nekoliko dana pacijent se može vratiti svojim redovnim aktivnostima i poslu, ali je neophodno da se u ovom prvom periodu oporavka strogo pridržava saveta dobijenih od stomatologa.
Pre svega, neophodno je izbegavati vruću hranu i piće, i jesti samo mekanu hranu kako se rana od operacije ne bi iritirala ili dodatno povredila.
Osim toga, ne treba ispirati usta odmah nakon operacije, odnosno tokom prvih 24 sata, nakon čega se može početi sa ispiranjem slanim rastvorom koji će ubrzati zarastanje rane i pomoći u sprečavanju infekcija.
Tokom pranja zuba, neophodno je izbegavati operisano područje prvih nekoliko dana od operacije.
U slučaju da se javi otok ili bol, primena hladnih obloga i upotreba lekova iz grupe ibuprofena ili drugih lekova koji ne utiču na krvarenje može biti od koristi.
Osobe koje pate od čira na želucu ili alergije na neki lek ovu informaciju pre operacije obavezno moraju podeliti sa stomatologom kako bi terapija bila prilagođena.
Lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, uključujući i ibuprofen, mogu dovesti do pucanja čira na želucu i drugih komplikacija ovog stanja.
Vađenje zuba
Ukoliko ni jedan od prethodno navedenih načina lečenja ne da rezultat, vađenje zuba je poslednja i najmanje popularna opcija.
Nakon vađenja zuba, ukoliko je došlo da gubitka kosti u većoj meri, ona može biti nadoknađena u proceduri koja se naziva augmentacija zubne kosti.
Ponekada se savetuje ugradnja zubnog implanta kako bi se očuvala kost i sprečilo njeno dalje propadanje, u proceduri koja se naziva imedijatna ugradnja implanta.
Prirodno lečenje ciste na zubu
Prirodno lečenje ciste na zubu nije moguće, već je neophodna upotreba antibiotika i detaljno i pažljivo lečenje zuba na kome se nalazi cista.
Ovo stanje ne može proći samostalno, pa svako odlaganje započinjanja lečenja samo povećava rizik od komplikacija i smanjuje šansu da se lečenje obavi manje invanzivnim metodama.
Neki prirodni lekovi kod ciste na zubu mogu da pomognu tokom lečenja, kao što su aplikacija hladnih obloga ili ispiranje usta slanim rastvorom.
Pre primene bilo kakvih kućnih lekova neophodna je konsultacija sa stomatologom.
Komplikacije
Kada je reč o komplikacijama ciste na zubu, do njih dolazi ukoliko se ovo stanje ignoriše i zapusti, budući da periapikalne ciste obično ne izazivaju komplikacije nakon uspešnog lečenja.
Ukoliko se ne leči, cista na zubu i infekcija mogu dovesti do sledećih komplikacija:
- Razgradnja odnosno resorpcija vilične kosti
- Oštećenje okolnih zuba
- Prodiranje u sinusnu ili nosnu šupljinu
- Pojava otoka lica usled širenja akutne infekcije
- Pojava bola
Faze razvoja zubne ciste
Do razvoja zubnih cisti dolazi kao posledica upalnog procesa oko korena zuba, a sam razvoj ciste može se podeliti u tri faze:
- Početni stadijum. Epitelne ćelije na vrhu korena zuba su stimulisane upalnim odgovorom organizma na bakterijsku infekciju.
- Faza razvoja ciste. Epitelne ćelije formiraju niti i vezuju se za pogođeno područje u kome se nalaze gnoj, sukrvica i drugi nosprodukti, okružujući apsces zuba.
- Faza rasta ciste. Tečnost počinje da se skuplja unutar ciste, povećavajući veličinu i pritisak.
Prevencija
Kao što je objašnjeno ranije, do razvoja ciste na zubu dolazi najčešće usled nelečenog, uznapredovalog karijesa ili traume zuba.
Kada je reč o pojavi karijesa, pravilno održavanje oralne higijene najbolji je način da se očuva zdravlje zuba.
Ovo podrazumeva pranje zuba dva puta dnevno u trajanju od najmanje dva minuta i korišćenje zubnog konca.
Drugi načini na koje se može unaprediti higijena usta i zuba uključuju:
- Ispiranje zuba vodicama za usta ili mućkanje ulja u ustima
- Adekvatno hidriranje
- Upotreba irigatora za zube
- Smanjenje unosa šećera, slatkiša i gaziranih pića
- Prestanak pušenja
Česta dilema je da li je bolje prati zube pre ili posle doručka, no definitivni stav po ovom pitanju ne postoji. Važno je da se jutarnje pranje zuba ne preskoči, a da li će to biti pre ili nakon doručka, manje je važno.
Traume i oštećenja zuba ne mogu se u potpunosti sprečiti budući da su najčešće u pitanju nezgode i nesrećni slučajevi.
Ipak, neki koraci se mogu preduzeti kako bi se manjio rizik od oštećivanja zuba, kao što su nošenje guma za zube tokom bavljenja sportskim aktivnostima povećanog rizika, kao što su kontaktni i ekstremni sportovi, skijanje, i drugi.
Pored toga, osobe koje pate od bruksizma nošenjem štitnika za zube, takozvanih splintova, mogu sprečiti oštećenje zuba tokom noćnog škrgutanja zubima.
Bruksizam,
Na kraju, ukoliko do povrede zuba dođe neophodno je što pre sanirati oštećenje zuba, kako bi se sprečilo prodiranje bakterija u unutrašnje delove zuba.
Zaključak
Cista na korenu zuba javlja se kao posledica bakterijske infekcije, najčešće izazvane nelečenim karijesom ili povredom zuba.
Ovo stanje može biti asimptomatsko dugo vremena, a kada se simptomi jave oni mogu da uključuju promenu boje zuba, bol i otok, dreniranje gnoja kroz fistulu na desnima i druge tegobe.
Lečenje ciste na zubu podrazumeva upotrebu antibiotika i terapiju kanala korena zuba, a u nekim slučajevima kada lečenje ne da željene rezultate, neophodna je operacija ciste na zubu.
Pacijenti se često pitaju kako prirodno izlečiti cistu na zubu, no odgovor je da nažalost ovo nije moguće.
Periapikalna cista ne može da se izleči bez adekvatne medicinske terapije, pa posetu stomatologu ne bi trebalo odlagati.