Nadogradnja zuba je postupak u kome nadoknađuje se oštećen deo zuba, ili pak ceo zub u slučaju da je došlo do potpunog gubitka zuba.
Postoji nekoliko vrsta nadogradnje zuba, a najbolja opcija zavisi od vrste problema i koliki deo zuba je potrebno nadograditi tj. nadoknaditi.
Nadogradnja zuba se obavlja kada dođe do loma zuba iz različitih razloga, uključujući karijes, oštećen ili slomljen zub kao posledica traume, ili radi nadoknade zuba koji u potpunosti nedostaje.
Relativno čest uzrok povrede zuba su sportske povrede, uključujući povrede zuba na zimovanju, kao i noćno škrutanje zubima, poznato kao bruksizam.
Svrha nadogradnje zube je dvojaka, jer se nadogradnjom prirodnog zuba rešava kako funkcionalni problem jela, žvakanja i govora, ali i estetski aspekt.
U ovom članku objasnićemo sedam vrsta nadogradnje zuba, cenu nadogradnje zuba, kako izgleda procedura, odgovoriti na pitanje da li nadogradnja zuba boli i slično.
Vrste nadogradnje zuba
Pacijentima je na raspolaganju više načina nadogradnje zuba, a optimalno rešenje zavisi od dva glavna faktora:
- Koliki deo zuba je potrebno nadoknaditi
- U kakvom je stanju preostali, prirodni deo zuba
1. Livena nadogradnja zuba
U slučaju kada dođe do loma manjeg dela zuba, a deo zuba koji je preostao je u dobrom stanju, livena nadogradnja zuba je dobra opcija.
Livena nadogradnja zuba podrazumeva nadogradnju zuba koja se odvija u dve posete stomatologu.
Prva poseta podrazumeva uzimanje otiska samog kanala korena zuba, na osnovu koga će zubni tehničar izraditi livenu nadogradnju.
Materijali koji se koriste za izradu livenih kočića su najčešće legure kobalta, hroma i molibdena, ili srebro-paladijuma.
Sama procedura je bezbolna, i retko se koristi anesteziji budući da je zub mrtav, i postupak traje oko jednog sata.
Tokom druge posete, sama nadogradnja se fiksira u kanal i cementira, i nakon određenog vremena po potpunom vezivanju cementa, uzima se otisak potreban za izradu zubne krunice.
Cena livene nadogradnje zuba
Cena livene nadogradnje zavisi pre svega od korišćenog materijala.
Prosečna cena iznosi od 30 do 50 evra po jednoj nadogradnji.
2. Nadogradnja zuba metalnim kočićem
Manja oštećenja zuba mogu biti sanirana nadogradnjom metalnim kočićem.
Postoje dve vrste metalnih kočića:
- Parapulparni kočići. Manji kočići koji se koriste kada je potrebno začuvati živac zuba.
- Interkanalni kočići Ugrađuju se u sam kanal zuba, i za njihovu ugradnju je neophodno da zub bude adekvatno izlečen.
U praksi, najčešće se ugrađuju interkanalni kočići, i ovaj tretman se obavlja u jednoj poseti stomatologu.
Stomatolog će ugraditi metalni kočić i cementirati ga u kanal mrtvog zuba. Njega je zatim potrebno učvrstiti i fiksirati.
Osim toga, potrebno je nadoknaditi deo zuba koji je izgubljen kako bi mogao da nosi novu krunicu.
Tokom tretmana, vadi se veći deo kanalnog punjenja zuba, otprilike dve trećine dužine kanala, i aplikuje metalni kočić.
Sama procedura je bezbolna budući je zub mrtav ili se obavlja u lokalnoj anesteziji, a ceo postupak traje između 45 i 60 minuta.
Nakon ovoga kočić spreman za opterećivanje kompozitnim ispunom.
Kompozitni materijal je isti materijal od kog se prave i bele plombe, i on se oblikuje tako da odgovara prirodnom zubu koji se nadograđuje.
Za razliku od amalgamskim plombi, po ugradnju nadogradnje ili bele plombe pacijent sme odmah da jede.
Odmah po nadogradnji postoji mogućnost uzimanja otiska za izradu zubne krunice.
Cena livene nadogradnje zuba
Kada je u pitanju cena livene nadogradnje zuba, ona je relativno pristupačna i iznosi 30 do 50 evra sa kompozitnim ispunom.
Ova cena predstavlja konačnu cenu koju pacijent plaća: izrade metalnog kočića i kompozitnog ispuna.
3. Kompozitna nadogradnja zuba
Kompozitna nadogradnja zuba je opcija koja je dostupna u slučaju da je došlo do gubitka manjeg dela zuba, budući da je u pitanju direktna tehnika rekonstrukcije zuba (bez kočića).
Samim tim, ova tehnika je manje izdržljiva u odnosu na prirodnu gleđ zuba, kao i druge vrste nadoknade, pa je samim tim sklonija oštećenjima i lomovima zbog čega se ne preporučuje nadoknada većih površina ovom tehnikom.
Ovakve male povrede i oštećenja zuba često se dešavaju kao posledica noćnog škrgutanja zubima.
Ceo postupak obavlja se u lokalnoj anesteziji, i zahteva samo jednu posetu stomatologu.
Materijal koji se koristi za nadogradnju je isti kao i materijal od kog se prave bele plombe.
Nažalost, ovaj materijal nije moguće izbeljivati, te ukoliko vremenom dođe do prebojavanja kompozitnog ispuna, neophodno je zameniti ga.
Cena kompozitne nadogradnje zuba
Cena kompozitne nadogradnje zuba nešto je povoljnija od nadogradnje koja je ojačana metalnim kočićem, i najčešće se kreće u opsegu od 25 do 40 evra.
4. Fiberglas nadogradnja zuba
Nadogradnja fiberglas kočićem je tehnika nadogradnje zuba koja je zapravo naprednija verzija nadogradnje zuba sa metalnim kočićem.
Glavna prednost nadogradnje uz pomoć fiberglas materijala u odnosu na metalni kočić jeste poboljšana strukturalna trajnost i estetika, budući da se za razliku od metalnih kočića na njih mogu ugraditi bezmetalne krunice.
Za razliku od procedure sa livenom nadogradnjom, fiberglas nadogradnja zuba zahteva samo jednu posetu stomatologu, koji tokom jedne posete može da izradi nadogradnju od fiberglasa, koji menja metalni kočić, i ugradi je u polomljen zub pacijenta.
Fiberglas kočić služi kao osnova za kompozitnu nadogradnju ili izradu krunice, kao i u prethodnim opcijama nadoknade, i odmah se može opteretiti kompozitnim materijalom.
Cena fiberglas nadogradnje zuba
Fiberglas nadogradnje su najkomfornije za pacijenta, a cena je za nijansu viša u odnosu na prethodne načine.
Cena nadogradnje zuba fiberglasom iznosi oko 35 do 60 evra, i kao i u slučaju opcije sa metalnim kočićem obuhvata ugradnju fiberglas osnove i nadogradnju kompozitnim materijalom.
5. i 6. Krunice i mostovi
U težim slučajevima, kada dođe do gubitka većeg dela zuba ili je koren zuba takođe oštećen i ne može da pruži dovoljnu stabilnost nadogradnji od kompozita, neophodno je ugraditi krunicu ili most.
Krunice su zamena za prirodni vidljivi deo zuba, prirodnu krunicu zuba, izrađene od keramike izlivene metalnu bazu (metalokeramičke krunice) ili isključivo od keramike (bezmetalne krunice), koje se cementiraju za prirodni zub pacijenta.
One su neizbežan način nadogradnje zuba kada je očuvan deo zuba, ali je površina zuba koju je potrebno nadoknaditi suviše velika za kompozitnu nadoknadu.
Prednost krunica leži u njihovoj dugotrajnosti i čvrstoći. Krunice će se mnogo ređe lomiti ili krunjiti u odnosu na kompozitnu nagoradnju.
Osim toga, krunice su estetski bolje rešenje jer je praktično nemoguće prepoznati da se radi o veštačkom zubu, posebno u slučaju bezmetalnih krunica.
Mana krunica je što je procedura ugradnje nešto komplikovanija, i podrazumeva brušenje preostalog dela zuba, za koji se krunica cementira. Osim toga, one su skuplje, a njihova cena iznosi između 100 i 300 evra.
Sa druge strane, ukoliko je došlo do oštećenja korena, najčešće je neophodno pribeći drugim protetskim rešenjima: mostovima ili implantima.
Kada je reč o mostovima, u pitanju je zapravo niz od tri ili četiri zubne krunice, gde je po jedna krunica sa svake strane oštećenog zuba vezana za zdrave zube, a srednja krunica bukvalno premošćuje prostor nedostajućeg zuba.
Cena mosta dobija se množenjem cene krunice sa brojem članova mosta, tako da ukoliko je potrebno nadoknaditi jedan zub, cena iznosi od 300 do 900 evra, u zavisnosti od materijala i ordinacije u kojoj se most ugrađuje.
7. Implanti
Iako je teško oštećen zub moguće nadoknaditi zubnim mostom, implanti su zlatni standard kada je reč o nadoknadi zuba.
Za razliku od mosta koji bukvalno premošćuje prostor zuba koji nedostaje, zubni implant se ugrađuje u zubnu kost pacijenta i vrši funkciju korena zuba.
Nakon oporavka i zarastanja implanta, on ima sve karakteristike prirodnog korena, na koji se potom najčešće ugrađuje krunica ili most.
Na ovaj način sprečava se resorbcija odnosno razgradnja zubne kosti, a postiže se maksimalna stabilnost i pouzdanost.
Najveća mana implanta, praktično jedina, jeste njihova cena.
Naime, cena zubnog implanta, suprastrukture i krunice iznosi između 700 i 1,000 evra, u zavisnosti od proizvođača implanta, tipa i veličine implanta, kao i ordinacije u kojoj se ugrađuje.
Treba napomenuti da je ugradnja implanta dugotrajno rešenje, kod nekih pacijenata i trajno, a neki proizvođači čak nude i doživotnu garanciju na svoje proizvode.
8. Proteze
Poslednji način nadoknade zuba, koji je primenjiv u slučaju da je potrebno nadoknaditi veći broj zuba koji nisu u nizu, jeste izrada proteze, najčešće parcijalne skeletirane proteze.
Ovaj tip proteza može nadoknaditi koliko god zuba je potrebno, a vezuje se za prirodne zube pacijenta.
U ovom članku nećemo se detaljno baviti protezama, budući da je fokus ovo članka na nadogradnji pojedinačnog zuba.
Ukoliko želite da saznate više o protezama, pripremili smo članak o protezama za nadoknadu zuba u kom smo detaljno obradili različite aspekte ovog protetskog rešenja.
Zaključak
Do loma zuba može doći iz brojnih razloga, kao što su karijes, traume, sportske povrede i slično.
Srećom, savremena stomatologija nudi više načina za nadogradnju zuba, a to su:
- Livena nadogradnja zuba
- Nadogradnja zuba metalnim kočićem
- Kompozitna nadogradnja zuba
- Fiberglas nadogradnja
- Krunice i mostovi
- Implanti
- Proteze
Nakon pregleda i konsultacija sa stomatologom, pacijenti se odlučuju a najbolji način nadogradnje zuba.
Procedura, neophodan broj odlaska kod stomatologa i cena zavise od vrste nadogradnje za koju se pacijent odluči.
Kod fiberglas nadogradnje i nadogradnje metalnim kočićem, sve se obavlja tokom jedne posete, dok hirurška ugradnja implanta zahteva najviše vremena, od tri do šest meseci pre nego što implant stvori čvrste veze sa viličnom kosti pacijenta i bude spreman da nosi krunicu ili drugi protetski rad.
Osim dužine trajanja, i cena nadogradnje zuba drastično varira u zavisnosti od odabranog načina nadogradnje.
Pacijenti se često pitaju da li nadogradnja zuba boli, a odgovor na ovo pitanje je negativan. Sve procedure obavljaju se u lokalnoj anesteziji, tako da su za pacijenta u potpunosti bezbolne.
