Zub može da se polomi kao posledica zagrižaja tvrde hrane, škrgutanja zuba noću ili se zub sam može polomiti kako čovek stari.
Druga mogućnost je da do lomljenja zuba dođe kao posledica traume, odnosno udarca ili pada.
Najčešći uzroci lomljenja zuba uključuju:
- Pritisak od škrgutanja zubima (bruksizma)
- Prevelike plombe koje slabe celokupan zub
- Grickanje tvrde hrane poput leda, oraha, tvrdih bombona
- Udarci u usta, poput sportskih povreda, pada, saobraćajnih nezgoda ili čak tuče
- Nagle promene temperature u ustima
- Starost, posle 50 godine lako dolazi do pucanja zuba
Iako do lomljenja zuba češće dolazi u starijem životnom dobu, polomljen zub kod dece ili polomljen zub kod trudinica takođe se događa, a uzrast ili trudnoća nisu kontraindikacija za bilo koju, a posebno ne intervenciju koja spada u hitne intervencije.
Šta više, većina stomatoloških intervencija u trudnoći se obavlja potpuno bezbedno i rutinski, a sprečava dalje moguće komplikacije.
Stomatolog može želeti da vidi snimak zuba pre donošenja odluke o lečenju, kako bi precizno procenio stepen oštećenja strukture zuba.
Jedan od najefikasnijih vidova prevencije lomljenja zuba je nošenje guma za zube tokom sportskih aktivnosti, kao i slučaju prisustva škrgutanja zubima.
Šta raditi kada se polomi zub?
Kada se zub polomi ili napukne, važno je posetiti stomatologa što je pre moguće kako bi se izbeglo dodatno oštećenje ili infekcije koje bi mogle dovesti do gubitka zuba.
Do posete stomatologu, ako je polomljen zub oštar, možete ga prekriti komadom žvakaće gume bez šećera da bi se izbeglo da jezik, usne ili obraz budu isečeni.
Povrede mekih tkiva usta može dovesti do dodatnih problema, uključujući i povrede jezika koje mogu biti okidač za pojavu kvržica na jeziku.
Ukoliko polomljeni zub boli, preporučuje se tretiranje analgeticima, a ako je neophodno da jedete do posete stomatologu, birajte mekanu hranu.
Oštećen zub može otkriti unutrašnje strukture zuba, što dovodi do intenzivnog bola ili pulsirajuće zubobolje. U nekim slučajevima, bol zuba tokom noći se može pogoršati usled bolje prokrvljenosti glave u ležećem položaju.
Apliciranje hladnih obloga sa spoljne strane usta može da pomogne da se smanji bol i otok koji polomljen zub može da uzrokuje.
U slučajevima kada je to moguće, najbolje je sačuvati odlomljen deo zuba, koji će možda biti moguće naknadno zalepiti za deo zuba koji je ostao neoštećen.
Na ovaj način izbegava se potreba za korišćenjem kompozitnog ispuna za nadogradnju zuba.
Popravka polomljenog zuba
Popravka polomljenog zuba zavisiće od toga koliko je ozbiljno oštećen.
Zubi se sastoje iz dva dela:
- Iznad desni je vidljiva krunica zuba
- Koren leži ispod desni
Sam zub sastoji se od nekoliko tkiva:
- Gleđ: tvrda bela spoljna površina
- Dentin: srednji sloj zuba
- Pulpa: meko unutrašnje tkivo koje sadrži krvne sudove i nerve
- Cement: sloj zuba koji se nalazi na samom vrhu korena zuba i ima ulogu amortizacije
Prelomi zuba mogu uticati na neke ili sve ove slojeve. Lečenje napuklog zuba zavisi od toga gde je došlo do preloma i težine preloma.
Oštećen zub važno je restaurirati kako bi se sprečile infekcije, uključujući i pulpitis, ali i dalje oštećenje zuba ili karijes.
U nastavku ćemo objasniti moguće načine popravke polomljenog zuba, bilo da je polomljen zub jedinica ili neki drugi zub.
Ispuna ili lepljenje zuba
U najlakšim slučajevima, kada je polomljen samo mali deo zuba, vrlo verovatno da će polomljeni zub moći da bude popravljen samo plombom.
Ukoliko je polomljen zub jedinica, ili se vidi kada se osmehnete ili govorite, stomatolog će verovatno koristiti proceduru koja se zove vezivanje (lepljenje), a koja uključuje kompozitnu smolu boje zuba.
Lepljenje je jednostavna procedura koja najčešće ne zahteva anesteziju.
Najpre će polomljen zub biti nagrižen uz pomoć specijalne tečnosti ili gela kako bi se ugrubio i postao podložniji da se vezivni materijal zalepi za njega.
Nakon toga, stomatolog će naneti lepak na zub, i na kraju smolu u boji zuba pacijenta.
Oblikovanje materijala za vezivanje dovodi do toga da zub ponovo izgleda kao prirodni, a tokom ove procedure koristi se i UV lampa koja će pomoći da smola očvrsne.
Zahvaljujući ovom, odgovor na pitanje da li sme da se jede nakon ugradnje plombe je potvrdan, budući da se proces vezivanja za prirodni zub dešava gotovo trenutno.
Krunica
U složenijim slučajevima, kada je veći deo zuba polomljen, kao što je polomljen zub na pola, ili je zub već bio oštećen karijesom, najverovatnije će biti neophodno da se ugradi zubna krunica.
Ova procedura podrazumeva da će spoljni deo preostalog zuba biti izbrušen, a na njega pričvršćena krunica ili navlaka u obliku prirodnog zuba.
Pacijent može da bira između nekoliko vrsta krunica, uključujući i najsavremenije bezmetalne krunice koje su izrađene kompletno od keramike i ni na koji način ne izgledaju drugačije od prirodnog zuba.
Povoljnija, ali estetski nešto lošija opcija jesu metalokeramičke krunice, kod kojih je keramika izlivena na metalnu osnovu. Kod njih može doći do pojave metalne linije na spoju sa desnima.
Kod posebno teških slučajeva, može biti neophodno da se kombinuje tehnika ispune zuba, a tek onda da se pristupi izradi krunice, koja u suprotnom ne bi imala za šta da se veže.
Tehnike koje uključuju krunice poznate su i kao nadogradnja polomljenog zuba, ili krunica na polomljen zub.
Polomljen zub ostao koren
U slučajevima kada je polomljen gotovo ceo zub, ali je koren ostao i dalje netaknut, stomatolog može da izvrši terapiju kanala korena i postavi držač u kanal, a zatim izgradi dovoljno strukture za koju se može vezati krunica.
Fasete
Keramičke fasete ili viniri su tanke ljuspice koje pokrivaju prednji deo zuba, i mogu se iskoristiti kada je došlo do oštećenja samo prednjeg dela zuba.
Ovo je prvenstveno estetsko rešenje, koje će učiniti da zub ponovo izgleda zdravo i kao pre nezgode.
Procedura ugradnje fasete na polomljen zub zahteva brušenje tankog sloja spoljnog dela zuba, u debljini manjoj od jednog milimetra i uzimanje otiska, na osnovu koga će faseta biti izrađena.
Druga vrsta faseta su kompozitne fasete, koje se izrađuju direktno u ustima pacijenta, pa se stoga nazivaju i direktne fasete.
Postavljanje kompozitnih faseta ne uključuje brušenje zuba.
Direktne fasete su dobar izbor kod manjih oštećenja zuba, a osim što se unapređuje izgled zuba, on se štiti od spoljnih uticaja koji mogu dovesti do osetljivosti ili tegoba kao što je bol zuba na dodir.
Luminiri
Luminiri, ili non-prep viniri, je izuzetno tanka verzija vinira debljine samo 0.2mm.
Zahvaljujući svojoj izuzetno maloj debljini, oni se mogu zalepiti na prirodni zub bez brušenja, zbog čega su popularan izbor u slučajevima kada je potrebno nadoknaditi samo neznatno oštećenje.
Budući da nema brušenja, procedura je brža, jednostavnija i bezbolna, a obavlja se u dve posete stomatologu.
Ukoliko ste zainteresovani da saznate više o izboru između luminira i krunica, pročitajte članak koji detaljno pokriva tu tematiku.
Vađenje polomljenog zuba
Na kraju, najmanje popularna, ali srećom i najređa solucija za polomljene zube jeste vađenje.
Vađenje polomljenog zuba obavlja se samo u slučajevima kada je povreda zuba takva da ni jedan drugi tretman neće uspeti.
Izvađen zub može se nadoknaditi odmah po vađenju uz pomoć zubnog implanta, i u ovom slučaju reč je o imedijatnoj, tj. trenutnoj ugradnji implanta, kod koje je oporavak pacijenta najkraći.
Alternativno, pacijent može izgubljen zub nadoknaditi uz pomoć mosta, protetskog rada koji je sačinjen od nekoliko krunica i koji u bukvalnom smislu premošćuje izgubljen zub.
U posebnom članku bavili smo se sličnostima i razlikama između ova dva načina nadoknade, i pokušali da damo odgovor kako se odlučiti između implanata ili zubnog mosta.
Zaključak
Ukoliko iz bilo kog razloga dođe do lomljenja zuba, potrebno je što pre obratiti se stomatologu koji na raspolaganju ima više opcija u zavisnosti od toga koliki je polomljen deo zuba.
Ne samo da je moguće nadoknaditi polomljeni deo zuba, već će se brzom terapijom izbeći gubitak kompletnog zuba ili pojava infekcije koja može ugroziti i zdrave zube pacijenta.
Polomljeni zubi mogu biti nadoknađeni plombom, specijalnom smolom, krunicom ili fasetom, a vađenje polomljenog zuba definitivno je poslednja, i najređa opcija kojoj se pribegava samo kada je nemoguće tretirati zub ni na jedan drugi način.
