Kontraindikacije kod zubnih implanata: Ko nije kandidat?

Sveže informacije

Zubni implanti su za najveći broj pacijenata najbolje rešenje bezubosti, i sa punim pravom smatraju se zlatnim standardom kada je reč o nadoknadi izgubljenog zuba ili više njih.

Za razliku od mostova i proteza, zubni implanti predstavljaju zamenu za koren zuba i pružaju izuzetno čvrstu osnovu za protetski rad kojim će zub biti nadoknađen.

Osim toga, ugradnja implanta sprečava gubitak vilične kosti, proces koji počinje praktično odmah sa gubitkom prirodnog korena zuba.

Iako su zubni implanti dostupni daleko najvećem broju pacijenata, određen broj pacijenata zbog različitih kontraindikacija nije kandidat za ugradnju implanata.

Kontraindikacije kod ugradnje implanata se mogu podeliti u tri kategorije:

  1. Apsolutne kontraindikacije: Zubni implanti se ne mogu uopšte uzeti u obzir.
  2. Relativne kontraindikacije: Iplantati se mogu razmatrati tek nakon što je određeni problem ili zdravstveno stanje rešeno.
  3. Lokalne kontraindikacije: Implantati se mogu razmotriti ako se preduzmu dodatne mere predostrožnosti u vezi sa problemima koji uključuju usta ili vilicu.

U nastavku ćemo navesti neke od kontraindikacija, rizike koje nosi i moguća rešenja, a treba imati u vidu da ova lista nije konačna.

Stomatolog, odnosno oralni hirurg, će na osnovu pregleda, 3D snimka zuba i anamneze pacijenta doneti konačnu odluku da li je pacijent kandidat za ugradnju implnata ili ne.

Nakon liste kontraindikacija i mogućih rešenja, navešćemo i nekoliko mogućih alternativnih tretmana, za one pacijente kod kojih ugradnja implanata definitivno nije moguća.

Apsolutne kontraindikacije za ugradnju implanata

Jedan manji broj stanja i bolesti pacijenta predstavljaju apsolutnu kontraindikaciju za ugradnju implanata.

Pacijenti kod kojih je ugradnja implanata apsolutno kontraindikovana najčešće moraju odustati od ugradnje, ili se odlučiti za alternativne načine nadoknade zuba o kojima će biti reči u nastavku članka.

Ovo uključuje:

  • Kancer. Kancer koji nije u remisiji ili koji zahteva radioterapiju u viličnom području predstavlja apsolutnu kontraindikaciju.
  • Nedavne akutne kardiovaskularne bolesti. Kod pacijenata kod kojih je nedavno došlo do infarkta miokarda ili srčanog zastoja ugradnja implanata nije moguća.
  • Autoimune bolesti i kompromitivan imuni sistem. Pre svega ovde se misli na HIV/AIDS, kao i pacijente kod kojih je imuni sistem u značajnoj meri ugrožen.
  • Osteoporoza i druge bolesti kostiju. Usled osteoporoze i sličnih bolesti kostiju proces oporavka i oseointegracije može biti nemoguć, te može doći do odbacivanja implanta ili frakture vilične kosti.
  • Stanja i bolesti koja zahtevaju transplantaciju organa. Imunosupresivni lekovi i značajno oslabljen imuni sistem mogu dovesti do postoperativnih infekcija i odbacivanja implanta.

Relativne kontraindikacije za ugradnju implanata

Određena stanja, bolesti i navike pacijenata mogu da utiču na ugradnju zubnih implanata, i oni najčešće zahtevaju lečenje i rešavanje specifičnih problema pre same operacije ugradnje implanata.

Osim toga, stopa uspešnosti ugradnje implanata kod ovakvih pacijenata može biti niža nego što je to uobičajeno.

Ova stanja uključuju:

  • Pušenje, zavisnost od droge ili alkoholizam. Pacijenti koji puše, ili su skloni zloupotrebi narkotika ili alkohola su u povećanom riziku od postoperativnih infekcija, produženog i složenog oporavka. Osim toga, stopa uspešnosti kod ovakvih pacijenata je niža.
  • Trudnoća. Operacije koje nisu urgentne se ne preporučuju tokom trudnoće, i savetuje se da se ugradnja implanata obavi nakon porođaja.
  • Nelečen dijabetes. Nelečen dijabetes sa sobom nosi rizik od bolesti desni, postoperativnih infekcija i produženog trajanja oporavka.
  • Bolesti i korišćenje lekova povezanih sa zgrušavanjem krvi. Usled bolesti poput hemofilije ili korišćenja antikoagulantnih lekova može doći do obilnijeg i nekontrolisanog krvarenja.
  • Autoimune bolesti. Bolesti poput lupusa, reumatoidnog artritisa i sličnih autoimunih bolesti može dovesti do biti faktor rizika za pojavu postoperativnih infekcija i najčešće usporava proces oporavka.

Lokalne kontraindikacije za ugradnju implanata

Lokalne kontraindikacije odnose se na probleme sa zdravljem desni, neadekvatnu količinu ili gustinu vilične kosti, nepovoljan položaj sinusa i druga stanja u vezi sa zdravljem zuba i desni.

Kod nekih stanja potrebno je najpre obaviti pripremne operacije, poput operacije podizanja sinusa i lečenja desni, nakon čega se može pristupiti operaciji ugradnje implanta.

Sa druge strane, određene okolnosti ne zahtevaju direktno lečenje, ali zahtevaju dodatnu pažnju i oprez prilikom ugradnje i neke o implantima, kao što je na primer bruksizam.

Lokalne kontraindikacije mogu biti:

  • Nedovoljna gustina ili količina vilične kosti. Pre ugradnje implanta neophodna je pripremna operacija poput ugradnje veštačke kosti, ili odabir mini implanata kao alternativnog rešenja.
  • Nepovoljna anatomija maksilarnog sinusa. Operacija podizanja sinusa je potrebna kako bi se omogućila operacija ugradnje implanata, ili odabir mini implanata poput Bicon implanata koji neće ugroziti sinus.
  • Bolesti desni (paradontalne bolesti). Bolesti desni moraju najpre biti sanirane kako bi se stvorili uslovi za operaciju. Krvarenje desni jedan je od čestih simptoma bolesti desni.
  • Bruksizam. Bruksizam može dovesti do oštećenja implanta i negativno uticati na njegovo zarastanje zbog znatnog pritiska koji implant trpi.
  • Malokluzija (loš zagrižaj). Pacijenti koji imaju nepravilan zagrižaj možda neće imati dovoljno prostora u viličnoj kosti ili je bezubi prostor nedovoljan za ugradnju krunice zbog zuba koji su se pomerili usled neravnomernog pritiska. Proteze za ispravljanje zuba mogu pomoći kod rešavanja ložeg zagrižaja.

Alternative zubnim implantima

Pacijentima kod kojih je ugradnja zubnih implanata kontraindikovana, na raspolaganju su alternativni tretmani, pre svega zubni mostovi i proteze.

Osim što omogućava jelo i korišćenje dela vilice u kom je došlo do gubitka zuba, ovaj prostor je važno nadoknaditi kako bi se usporio proces resorpcije zubne kost.

Nadoknadom zuba se drugi zubi rasterećuju i pritisak koji nastaje žvakanjem hrane ravnomerno se raspoređuje na zube vilice.

Naravno, ne treba zanemariti ni estetske benefite koje pacijent dobija po nadoknadi izgubljenog zuba.

Ovde treba napomenuti da kontraindokovanost ugradnje zubnih implanata praktično isključuje mogućnost popularnog vida nadoknade zuba u jednoj poseti stomatologu, kada se implati odmah po ugradnji opterećuju privremenim protetskim radom.

Ovo rešenje popularno se naziva zubi za 24 sata.

Zubni mostovi

Zubni mostovi jedan su od najčešćih protetskih radova u stomatologiji, koji ne zahteva operaciju a efikasno može da nadoknadi jedan ili dva vezana zuba.

Sam protetski rad podrazumeva niz od nekoliko krunica, koje čine element koji bukvalno premošćava prazan prostor nastao gubitkom zuba.

Ovo rešenje podrazumeva brušenje zuba, po jednog sa svake strane zuba koji je potrebno nadoknaditi.

Most može da nadomesti gubitak jednog ili dva vezana zuba, od čega zavisi i broj članova zubnog mosta.

U slučaju da je potrebno nadoknaditi jedan zub, most će činiti tri člana, dok je kod nadoknade dva vezana zuba most formiran od četiri krunice.

Nadoknada više od dva vezana zuba nažalost nije moguća, jer bi ceo protetski rad bio suviše nestabilan i podložan pucanju.

Cena mosta formira se upravo u zavisnosti od broja krunica koje ga čine, kao i materijala od kog su krunice izrađene.

Pacijenti mogu birati između potpuno keramičkih krunica, kao i nešto povoljnijeg rešenja u vidu metalokeramičkih krunica kod kojih je keramika izlivena na metalnu osnovu.

Funkcionalno, reč je o gotovo identičnim rešenjima, no estetski su keramičke krunice bolje rešenje, jer u njihovom slučaju ne može doći do pojave metalne linije na mestu spoja krunice i desni, gde je keramički sloj nešto tanji, pa se metalna osnova može delimično videti.

Krunice se izrađuju tako da svojim izgledom, bojom i veličinom u potpunosti odgovaraju prirodnim zubima pacijenta.

Proteze

Proteze za zube su drugi ačin nadoknade zuba, koji takođe ne zahteva operaciju zuba, pa je samim tim opcija za pacijente koji nisu kandidati za ugradnju zubnih implanata.

Najčešće reč je o parcijalnim protezama, od kojih se kao najkvalitetnije rešenje izdvaja parcijalna skeletirana proteza, odnosno Valplast proteza.

Za razliku od totalne proteze, parcijalna proteza nadoknađuje samo zube koji nedostaju i vezuje se za zdrave zube pacijenta.

Skeletirane proteze podrazumevaju da postoji metalna struktura, skelet, koja protezi daje čvrstoću, i smatra se najkvalitetnijom vrstom proteza.

Ipak, proteze su svakako manje udobno i estetski manje zahvalno rešenje od mostova, ali mogu biti dobra opcija za pacijente kod kojih je potrebno nadoknaditi veći broj zuba po relativno povoljnoj ceni.

Proteze se izrađuju na osnovu otiska zuba pacijenta, a viđivi delovi zuba se prave tako da svojim izgledom što više odgovaraju izgledu prirodnih zuba pacijenta, no ne treba očekivati estetski kvalitetno rešenje kao kada je reč o krunicama i mostovima.

Zaključak

Implanti su idealan način nadoknade izgubljenog zuba dostupan velikoj većini pacijenata.

Ipak, kod određenog broja pacijenata one ne predstavljaju opciju, ili je za njihovu ugradnju neophodno obaviti određene pripremne operacije ili sanirati akutne zdravstvene probleme.

Za pacijente kod kojih je ugradnja zubnih implanata apsolutno kontraindikovano, najbolje alternative opcije predstavljaju mostovi, i parcijalne proteze, među kojima se izdvaja valplast tip proteza.

Nadoknadom izgubljenog zuba rešava se funkcionalni problem žvakanja i jela, ali i sprečava gubitak zubne kosti i smanjuje opterećenje na ostale zube.

Pored toga, pacijentu se vraća prirodni izgled vilice i zuba koji je imao pre gubitka zuba.