Infarkt miokarda: Simptomi, znaci upozorenja i oporavak

Sveže informacije

Infarkt miokarda ili srčani udar je stanje opasno po život i zahteva hitnu medicinsku negu, do kog dolazi kao posledica smanjenog ili prekinutog dotoka krvi do srca.

Bez brzog i adekvatnog lečenja, srčani mišić može pretrpeti ozbiljna oštećenja, što može imati fatalne posledice.

Osnovni simptomi srčanog udara su bol u grudima, koji se može širiti ka levoj ruci, vratu, vilici ili leđima, kratak dah, talasi hladnog znoja i mučnina i povraćanje.

Ukoliko su prisutni ovi simptomi, neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć ili se javiti u najbližu ambulantu.

Brzom intervencijom smanjuje se rizik od komplikacija i smrti, te se povećavaju šanse za oporavak.

U ovom članku detaljno ćemo objasniti koji su simptomi pred i tokom srčanog udara, uzroci i posledice, kao i kako izgleda dijagnostika i lečenje infarkta miokarda.

Pored toga, biće reči i o faktorima rizika, prevenciji i stanjima koja mogu podsećati na srčani udar.

Simptomi infarkta miokarda

Infarkt miokarda, poznatiji kao srčani udar, predstavlja ozbiljno medicinsko stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Ukoliko su prisutni sledeći simptomi, neophodno je hitno i neodložno javljanje lekaru.

Brza reakcija može spasiti život, budući da se brzom reakcijom mogu značajno povećati šanse za preživljavanje, oporavak i smanjenje oštećenja srčanog mišića.

Najčešći simptomi infarkta miokarda uključuju:

  • Bol u grudima: Najčešći i najkarakterističniji simptom srčanog udara je intenzivan bol ili pritisak u grudima. Bol se često opisuje kao osećaj stezanja, pečenja ili pritiska u sredini grudnog koša, koji može trajati nekoliko minuta ili duže. Ovaj bol može se širiti ka levoj ruci, vratu, vilici, ili leđima.
  • Kratak dah: Osećaj nedostatka vazduha ili otežano disanje često prati bol u grudima tokom srčanog udara. Do ovoga dolazi usled smanjenog protoka krvi kroz koronarne arterije, što smanjuje efikasnost pumpanja krvi.
  • Hladan znoj: Nagli i intenzivni talasi znojenja bez očiglednog razloga mogu biti znak srčanog udara. Hladan znoj je posledica aktivacije autonomnog nervnog sistema kao reakcije na bol i stres.
  • Mučninu i povraćanje: Kod nekih ljudi može doći do osećaja mučnine, povraćanja ili nelagodnost u stomaku tokom srčanog udara.

Ponekad se može javiti i bol u drugim delovima tela, poput ramena, ruku, leđa, vrata, vilice ili stomaka.

Pored toga, iznenadan ekstremni umor, kao i vrtoglavica i nesvestica mogu biti prateći simptomi infarkta miokarda.

Simptomi srčanog udara mogu se razlikovati kod muškaraca i žena.

Iako su bol u grudima i kratak dah zajednički simptomi, žene češće imaju atipične simptome kao što su bol u leđima, vilici ili stomaku, ekstremni umor i mučnina.

Ovo može dovesti do kasnijeg prepoznavanja i tretmana srčanog udara kod žena.

Simptomi pred infarkt miokarda

Simptomi koji se mogu javiti pre infarkta miokarda u velikoj meri odgovaraju onima do kojih dolazi tokom srčanog udara.

Prepoznavanje ovih simptoma može biti ključno za prevenciju i rano lečenje ovog stanja opasnog po život.

Simptomi pred infarkt, često nazvani i predinfarktno stanje ili angina pektoris, mogu varirati i često su manje intenzivni od onih koji se javljaju tokom samog srčanog udara.

Simptomi koji mogu da se jave pre srčanog udara uključuju bol u grudima, posebno tokom fizičke aktivnosti, nakon obroka ili kod stresnih situacija, kratak dah, lako umaranje, hladan znoj, mučninu i vrtoglavicu.

Osećaj stezanja, pritiska ili težine u grudima zahteva posetu kardiologu kako bi se utvrdio uzrok i procenio rizik od infarkta.

Simptomi pred infarkt često su znak da srce ne dobija dovoljno krvi zbog suženja ili blokade u koronarnih arterijama.

Ovo stanje naziva se ateroskleroza, i uzrokovano je nakupljanjem plaka sačinjenog od holesterola i drugih supstanci, što dovodi do smanjenog protoka krvi.

Uzroci

Najčešći uzrok srčanog udara je potpuna ili delimična blokada jedne od arterija u blizini srca.

Ovo može biti posledica koronarne bolesti srca, u kojoj se naslage sastavljene od holesterola i drugih supstanci akumuliraju u arterijama, sužavajući ih i smanjujući protok krvi.

Drugi, ređi uzroci uključuju spazam koronarnih arterija, krvne ugruške, zloupotrebu droga i druge.

Posledice i komplikacije srčanog udara

Infarkt miokarda može izazvati ozbiljne komplikacije i dugoročne posledice na zdravlje osobe.

Nakon srčanog udara može doći do oštećenja srčanog mišića, poput nekroze srčanog tkiva ili smanjene funkcije srca.

Pored toga, mogu se javiti različite vrste nepravilnog srčanog ritma, uključujući aritmije i tahikardije.

Jedna od potencijalnih komplikacija je i stvaranje krvnih ugrušaka nakon srčanog udara, koji se mogu odvojiti i kretati kroz krvotok do drugih delova tela, izazivajući blokade i oštećenje drugih organa, kao što je moždani udar.

Na kraju, infarkt miokarda može imati značajan uticaj na mentalno zdravlje. Mnogi pacijenti razvijaju depresiju ili anksioznost nakon srčanog udara.

Smrtnost usled srčanog udara

Srčani udar predstavlja jedno od najtežih i najčešćih kardiovaskularnih oboljenja koje može imati fatalne posledice.

Stopa smrtnosti varira u zavisnosti od mnogih faktora, uključujući brzinu medicinske intervencije, zdravstveno stanje pacijenta i prisustvo drugih hroničnih bolesti.

Najveći broj smrtnih slučajeva usled infarkta miokarda dešava se u prvih sat vremena od početka simptoma, što govori o pomenutoj važnosti hitne medicinske intervencije.

Stariji pacijenti, kao i ljudi sa hroničnim bolestima kao što su dijabetes, hipertenzija i hronične bolesti pluća su pod većim rizikom od komplikacija i smrti nakon srčanog udara.

Nažalost, oko 12% slučajeva srčanog udara predstavlja srčani udar sa smrtnim ishodom.

Lečenje

Hitno lečenje akutnog infarkta miokarda je ključno za spasavanje života i smanjenje oštećenja srčanog mišića.

Prvi korak u dijagnozi srčanog udara je procena simptoma i fizički pregled, koji uključuje merenje krvnog pritiska, pulsa, disanja i slušanje srca stetoskopom.

Elektrokardiogram je osnovni test za dijagnozu srčanog udara. EKG meri električnu aktivnost srca i može pokazati karakteristične promene koje ukazuju na srčani udar.

EKG se često ponavlja nekoliko puta kako bi se pratile promene u srčanoj aktivnosti tokom vremena.

Pored ovoga, neke analize krvi mogu biti od velike koristi u postavljanju ili potvrđivanju dijagnoze infarkta miokarda.

Najvažniji krvni test za dijagnozu srčanog udara je merenje nivoa troponina.

Troponin je protein koji se oslobađa u krvotok isključivo kao posledica oštećenja srčanog mišića, pa je povišen nivo troponina u krvi pouzdan su indikator srčanog udara.

Pored toga, kreatin kinaza je enzim koji može biti povišen u krvi tokom srčanog udara i ima svoju ulogu u potvrđivanju dijagnoze infarkta.

Radiološki i ultrazvučni pregledi, kao što su ultrazvuk srca, rendgensko snimanje ili magnetna rezonanca srca mogu pomoći u proceni oštećenja srčanog mišića, funkcije srca i otkrivanju komplikacija kao što su zatajenje srca ili oštećenje srčanih zalistaka.

Ukoliko se potvrdi da je reč o srčanom udaru, prvi koraci koje će lekari preduzeti uključuju davanje dodatnog kiseonika i primena lekova za razređivanje krvi.

Pored toga, može biti neophodna perkutana koronarna intervencija, hirurški zahvat kojim se otvara blokirana aorta, često uz ugradnju stenta.

U nekim slučajevima neophodna je i invanzivnija operacija ugradnje bajpasa, kojom se krv preusmerava oko dela blokirane arterije.

Nakon stabilizacije, stanje pacijenta se kontinuirano prati u jedinici intenzivne nege.

Lekovi koji mogu biti korišćeni nakon infarkta miokarda uključuju beta-blokatore, ACE inhibitore, statine, lekove koji sprečavaju formiranje krvnih ugrušaka i druge.

Kritični dani posle infarkta miokarda

Period neposredno nakon srčanog udara je kritičan za oporavak pacijenta.

Prvih nekoliko dana, pa čak i nedelja, ključni su za stabilizaciju stanja i prevenciju komplikacija.

Prvih 48 sati

Tokom prvih 48 sati nakon srčanog udara, pacijenti su u visokom riziku od razvoja opasnih aritmija, kao što su ventrikularna fibrilacija ili ventrikularna tahikardija.

Ove nepravilnosti srčanog ritma mogu biti fatalne bez hitne medicinske intervencije.

Pacijenti su posle infarkta obično smešteni u jedinicu intenzivne nege gde se njihovo stanje konstantno prati.

Parametri koji se kontinuirano prate su srčani ritam, krvni pritisak i nivo kiseonika u krvi.

Prva nedelja

Tokom prvih nekoliko dana dana, fokus je na stabilizaciji stanja pacijenta.

Lekari prate funkciju srca i reaguju na bilo kakve komplikacije koje mogu nastati, kao što su srčana insuficijencija ili novi bolovi u grudima.

Kada se stanje stabilizuje, može se početi sa rehabilitacijom i početi sa laganim aktivnostima i vežbama pod nadzorom medicinskih radnika.

Rana mobilizacija, odnosno kretanje, je važna za prevenciju stvaranja krvnih ugrušaka i poboljšanje cirkulacije.

Prvih mesec dana

U prvih nekoliko nedelja nakon infarkta postoji povećan rizik od ponovnog srčanog udara.

Iz ovog razloga pacijenti moraju strogo slediti medicinske savete, uzimati propisane lekove i izbegavati stresne situacije i intenzivan fizički napor.

Prilagođavanje terapije može biti neophodno u prvom periodu, kako bi se ona prilagodila odgovoru pacijenta na lečenje.

Kardiolozi mogu promeniti doze lekova ili uključiti dodatne lekove za kontrolu srčanih funkcija.

Dugoročna prognoza

Redovni medicinski pregledi su neophodni za praćenje oporavka i prilagođavanje terapije.

Osobe koje su preživele infarkt miokarda obično se pregledaju svakih nekoliko nedelja tokom prvih nekoliko meseci, a kasnije na svakih nekoliko meseci.

Tokom ovog perioda važno je usvojiti zdravije životne navike, kao što su fizička aktivnost, zdrava ishrana i po potrebi psihološka podrška.

Životni vek posle infarkta

Životni vek nakon srčanog udara zavisi od brojnih faktora.

Ukoliko se pacijentu pruži brza medicinska pomoć i ukoliko se pridržava preporuka lekara, uključujući uzimanje propisanih lekova, promene u načinu života i redovne kontrole, šanse za dug i kvalitetan život se značajno povećavaju.

Statistički podaci pokazuju da oko 90% pacijenata preživi prvu godinu nakon srčanog udara, dok je petogodišnja stopa preživljavanja oko 75%.

Redovno praćenje zdravstvenog stanja, zdrava ishrana, prestanak pušenja, kontrola krvnog pritiska, ukupnog, lošeg i dobrog holesterola, triglicerida, kao i uključivanje redovne fizičke aktivnost su ključni.

Faktori rizika i prevencija srčanog udara

Postoje brojni načini da se smanji rizik od srčanog udara, čak i za osobe koje su već imale infarkt.

Prevencija infarkta miokarda fokusira se na smanjenje faktora rizika i usvajanje zdravih životnih navika.

Neki od načina na koji se može smanjiti šansa od infarkta uključuju:

  • Prestanak pušenja: Prestankom pušenja značajno se smanjuje rizik od srčanih bolesti.
  • Kontrola krvnog pritiska: Redovno merenje i održavanje normalnog krvnog pritiska zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću i lekovima.
  • Održavanje zdravog nivoa holesterola: Smanjenje unosa zasićenih i trans masti i uzimanje lekova kada je to potrebno i prepisano od strane doktora.
  • Upravljanje dijabetesom: Kontrola nivoa šećera u krvi ishranom, vežbanjem i lekovima.
  • Održanje zdrave telesne mase: Praćenje zdravog načina ishrane i fizička aktivnost može pomoći u postizanju i održanju zdrave telesne mase i smanjenju rizika od bolesti srca.
  • Redovna fizička aktivnost: Najmanje 30 minuta umerenog vežbanja većinu dana u nedelji pomaže u očuvanju i unapređenju zdravlja srca. Dobre aerobne aktivnosti za kardiovaskularno zdravlje su brzi hod ili trčanje, vožnja bicikla ili plivanje.
  • Zdrava ishrana: Ishrana koja sadrži puno voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, nemasnih izvora proteina i zdrave masti, uz smanjen unos soli, šećera i prerađenih proizvoda pružiće značajne zdravstvene koristi.
  • Smanjenje stresa: Različite tehnike kao što su meditacija, joga i duboko disanje mogu pomoći u smanjenju stresa.
  • Ograničenje unosa alkohola: Umerena konzumacija alkohola ili potpuno uzdržavanje može smanjiti rizik od srčanih bolesti, ali i bolesti jetre kao što su masna jetra ili ciroza.

Faktori rizika

Prepoznati faktori rizika koji mogu povećati šansu od srčanog udara uključuju:

  • Starost
  • Muški pol
  • Visok nivo holesterola i triglicerida
  • Visok krvni pritisak, uključujući i izolovanu sistolnu hipertenziju koju karakteriše visok gornji pritisak, a donji normalan
  • Gojaznost
  • Dijabetes
  • Ishranu bogati zasićenim i trans mastima, natrijumom i šećerom
  • Nedovoljno fizičke aktivnosti
  • Pušenje
  • Konzumaciju alkohola
  • Istoriju bolesti u porodici

Stanja koja mogu podsećati na srčani udar

Bol i stezanje u grudima, ali i drugi simptomi koji su karakteristični za srčani udar, mogu biti posledica i drugih stanja, kao što su:

  • Angina pektoris: Bol u grudima zbog smanjenog protoka krvi kroz arterije, koji obično prestaje nakon odmora ili upotrebe nitroglicerina. Bol se može širiti ka rukama, vratu ili leđima, slično kao kod srčanog udara.
  • GERB (gastroezofagealna refluksna bolest): Gorušica i bol u grudima kod GERB-a se obično javljaju nakon obroka ili ležanja. Osećaj pečenja iza grudne kosti može se lako pomešati sa bolom uzrokovanim srčanim smetnjama.
  • Pleuritis: Upala plućne maramice može uzrokovati oštar bol u grudima koji se pojačava pri disanju, kašljanju ili kretanju.
  • Plućna embolija: Ovo stanje je uzrokovano blokadom plućne arterije, najčešće krvnim ugruškom, i zahteva hitnu medicinsku intervenciju, a izaziva iznenadno kratak dah i bol u grudima, koji se pogoršava disanjem.
  • Kostohondritis: Upala hrskavice koja povezuje rebra sa grudnom kosti može izazvati intenzivan bol koji može trajati danima ili nedeljama. Bol se može javiti ispod levog rebra, desnog ili sa obe strane.
  • Napad panike: Lupanje srca, bol u grudima, znojenje i kratak dah su tipični simptomi napada panike koji se vrlo često mogu pomešati sa infarktom i izazvati veliki strah.
  • Pneumotoraks: Kolaps pluća može nastati spontano ili usled povrede i može biti životno ugrožavajuće stanje, koje izaziva iznenadan bol u grudima i kratak dah.
  • Perikarditis: Upala srčane maramice može izazvati bol sličan srčanom udaru, a često je praćen i osećajem bola koji se menja sa položajem tela.
  • Problemi sa žučnom kesom: Napad žuči, obično izazvan kamenom u žučnoj kesi izaziva veoma intenzivan bol u gornjem desnom delu abdomena, koji se može širiti ka leđima ili rukama, a često je praćen mučninom i povraćanjem.

Ukoliko se jave simptomi koji mogu ukazivati na srčani udar, pacijent ili osobe koje su u njegovoj blizini moraju neodložno potražiti medicinsku pomoć.

Brza intervencija kod srčanog udara značajno povećava šanse za preživljavanje i oporavak, a samo doktori mogu utvrditi uzrok bola i drugih simptoma, pa nikada ne treba rizikovati i samostalno procenjivati da li se radi o srčanom udaru ili ne.

Zaključak

Infarkt miokarda je ozbiljno medicinsko stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Prepoznavanje simptoma kao što su bol u grudima, kratak dah, hladan znoj i mučnina ključno je za brzo reagovanje i pružanje adekvatne nege.

Brza intervencija može značajno povećati šanse za preživljavanje i smanjenje oštećenja srčanog mišića, pa svaka sumnja na srčani udar zahteva neodložno javljanje lekaru.

Uzroci infarkta miokarda su najčešće blokada arterija i ateroskleroza, a faktori rizika uključuju pušenje, visok krvni pritisak, visoke nivoe holesterola, gojaznost i fizičku neaktivnost.

Brza medicinska intervencija, adekvatno lečenje i promene u načinu života ključni su za oporavak nakon srčanog udara i smanjenje rizika od ponovljenog infarkta.