Ateroskleroza je suženje arterija do kog dolazi akumulacijom masnih naslaga i drugih supstanci, koje zajedno čine plak.
Kada dođe do nakupljanja plaka, suženja, upale i očvršćavanja arterija, smanjuje se protok krvi do ostatka tela, što sprečava organe i tkiva da dobiju krv bogatu kiseonikom koja je neophodna za pravilno funkcionisanje.
Pored toga, ateroskleroza može dovesti do moždanog ili srčanog udara, demencije i drugih zdravstvenih problema.
U ovom članku objasnićemo šta je ateroskleroza, koji su simptomi, faktori rizika i kako izgleda prevencija i lečenje ovog stanja.
Šta je ateroskleroza?
Ateroskleroza je postepeno nakupljanje plaka, odnosno masnih naslaga, na zidovima arterija.
Arterije su veliki krvni sudovi koji prenose krv bogatu kiseonikom do organa i tkiva u celom telu.
Plak je lepljiva supstanca sastavljena od masti, holesterola, kalcijuma i drugih supstanci.
Usled akumulacije i nakupljanja plaka, zid arterije postaje tvrđi i deblji, polako smanjujući prohodnost i protok krvi.
U početnim fazama, ateroskleza obično ne izaziva nikakve tegobe. Tek kada je suženje arterije značajno i ne dolazi dovoljno krvi do organa i tkiva, mogu se javiti simptomi.
Pored toga, usled konstantnog pritiska koji krv koja protiče pravi na naslage, plak se može odvojiti i stvoriti krvni ugrušak, tromb, koji može izazvati krvni ili moždani udar.
Simptomi
Ateroskleroza obično ne izaziva nikakve simptome i tegobe dugo vremena, sve dok suženje i blokada arterije nije značajno.
Kada se razviju simptomi ateroskleroze, oni mogu uključivati:
- Bol u grudima, anginu pektoris
- Bol u nozi, ruci i drugim delovima tela koje snabdeva sužena ili blokirana arterija
- Grčevi u zadnjici tokom hodanja
- Lupanje i preskakanje srca
- Kratak dah
- Umor
- Konfuzija i smanjene kognitivne sposobnosti usled smanjenog dotoka kiseonika do mozga
- Slabost i gubitak osećaja na jednoj strani tela, ako suženje arterije utiče na cirkulaciju mozga
- Slabost mišića i grčevi u nogama usled loše cirkulacije
Lipidni status i dijagnostika
Fizički pregled je obično prvi korak u postavljanju dijagnoze ateroskleroze.
Doktor može tražiti simptome kao što su oslabljen puls, znaci aneurizme, ili abnormalno ispupčenje ili proširenje arterije zbog slabosti arterijskog zida, usporeno zarastanje rana i druge.
Pored toga, kardiološki pregled obuhvata i slušanje srca, kako bi se proverilo da li postoje atipični zvukovi koji ukazuju na smanjen protok krvi.
Konkretno, krv može praviti šuštav zvuk tokom prolaska kroz zapušenu arteriju.
Nakon inicijalnog pregleda i uzimanja anamneze, mogu biti potrebne dodatne dijagnostičke procedure, koje uključuju:
- Analize krvi
- Ultrazvu i dopler ultrazvuk, koji koristi zvučne talase za stvaranje slike arterija i pokazao bi blokadu
- Tibio-brahijalni indeks, odnosno merenje pritisci na obe ruke i noge kako bi se proverilo prisustvo periferne arterijske bolesti
- Angiografija
- Angiogram srca
- EKG
- Test opterećenja
- D-dimer test, koji može pomoći u isključivanju prisustva tromboze, što je važno u proceni rizika od ozbiljnih komplikacija, poput moždanog ili srčanog udara
Analize krvi su obično neophodne kako bi se procenio rizik od razvoja ateroskleroze.
Obično je potrebno nekoliko testova radi utvrđivanja rizika. Ovak skup analiza naziva se lipidni status.
Lipidni status
Analize krvi koje se najčešće koriste za procenu rizika i postavljanja dijagnoze ateroskleroze uključuju:
- Ukupan holesterol
- LDL holesterol, koji se naziva i loš holesterol
- HDL holesterol, koji se naziva i dobar holesterol
- Trigliceride
- Indeks ateroskleroze, računski indikator koji se dobija deljenjem LDL i HDL holesterola, te predstavlja odnos lošeg i dobrog holesterola u krvi
- Faktor rizika od ateroskleroze, računski indikator koji se dobija deljenjem ukupnog i HDL holesterola, te predstavlja udeo HDL holesterola u ukupnom
- Non-HDL holesterol, računska vrednost koja se dobija oduzimanjem HDL od ukupnog holesterola, te predstavlja količinu svih loših vrsta holesterola
Uzroci
Ateroskleroza se razvija sporo i najčešće je povezana sa načinom života, a pre svega nezdravim načinom ishrane i nedovoljno fizičke aktivnosti.
Pored toga, genetski faktor ima udela u određivanju rizika od ateroskleroze. Kao i kod drugih kardiovaskularnih bolesti, rizik raste ukoliko je prisutna istorija bolesti u porodici.
Starenje je takođe prepoznato kao jedan od faktora rizika, iako to ne znači da će svako sa godinama razviti problem sa akumulacijom plaka u arterijama te sužavanje krvnih sudova.
Pre svega, hronično visok holesterol u krvi je glavni faktor koji dovodi do akumulacije masti i drugih supstanci u arterijama.
Holesterol se proizvodi u telu, ali i unosi kroz hranu, pre svega u namirnicama bogatim zasićenim i trans mastima, poput masnog mesa i mesnih prerađevina, punomasnih mlečnih proizvoda, prerađenih proizvoda, gotovih jela, slatkih i slanih grickalica, i kokosovog ili palminog ulja.
Ako je holesterol stalno povišen, on vremenom postaje tvrd plak koji smanjuje fleksibilnost arterija i dovodi do njihovog zapušavanja, te smanjenja cirkulacije krvi.
Ovo može izazvati oštećenje krvnih sudova, nedovoljno snabdevanje tkiva krvlju i formiranje krvnih ugrušaka.
Ukoliko se krvni ugrušak odvoji od zida arterije, nastavlja da se kreće kroz krvotok do drugih organa. Ako dođe do srca ili mozga, može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput srčanog ili moždanog udara.
Kod problema sa krvnih ugrušcima, neophodna je terapija koja podrazumeva antikoagulantnu terapiju, a ponekada i dodatne suplemente poput serapeptaze, kvercerina ili resveratrola.
Drugi faktori koji mogu povećati šansu od razvoja ateroskleroze uključuju smanjen nivo fizičke aktivnosti, povišen krvni pritisak, pušenje i dijabetes.
Redovna fizička aktivnost od velikog je značaja za zdravlje srca, te pomaže u postizanju i održanju normalnog krvnog pritiska i zdrave telesne mase, ali i održava srce jakim i podstiče protok kiseonika i krvi kroz telo.
Hipertenzija, a posebno izolovana sistolna hipertenzija, pušenje i dijabetes mogu na različite načine dovesti do oštećenja krvnih sudova i srca, te predstavljaju ozbiljan faktor rizika.
Lečenje
Ateroskleroza može biti stanje opasno po život, no dostupni su različiti načini lečenja koji mogu sprečiti napredovanje i u nekim slučajevima dovesti do poboljšanja prohodnosti arterija, ali i sprečiti teške komplikacije.
Nelečena ateroskleroza može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući:
- Moždani udar
- Infarkt
- Aritmije i anginu pektoris
- Bolest koronarne arterije
- Bolest karotidnih arterija
- Bolest perifernih arterija
- Bolesti bubrega i otkazivanje bubrega
Lečenje ima za cilj da uspori ili zaustavi razvoj plaka, spreči stvaranje krvnih ugrušaka i leči simptome. Potpuno izlečenje je moguće samo u nekim slučajevima.
Lečenje ateroskleroze može da uključuje promene načina života, upotrebu lekova i hirurške intervencije.
Zdraviji način života
Promene u načinu života su prva linija sprečavanja napretka bolesti srca i smanjenja rizika od komplikacija.
Pre svega, neophodno je pridržavati se zdravog, izbalansiranog načna ishrane sa puno voća i povrća.
Ishrana bi trebalo da se bazira na biljnim namirnicama, nemasnim izvorima proteina i izvorima dobrih masti.
Ovo uključuje:
- Voće i povrće
- Zeleno lisnato povrće
- Integralne žitarice
- Mahunarke
- Orašaste plodove i semenke
- Nemasne komade mesa i ribu
- Obrane mlečne proizvode
Sa druge strane, trebalo bi ograničiti unos zasićenih masti, koje se nalaze u masnom mesu i mesnim prerađevinama, prerađenoj hrani, punomasnim mlečnim proizvodima i kokosovom i palminom ulju.
Trans masti, veštački stvorena vrsta zasićenih masti, posebno je štetna za zdravlje srca.
Ne postoji doza koja se smatra bezbednom, a trans masti su potpuno zabranjene u nekim zemljama. Budući da Srbija nije jedna od njih, važno je obratiti pažnju na nutrititivne deklaracije kako bi se izbegao njihov unos.
Neki od proizvoda u kojima se često mogu naći transmasne kiseline uključuju slatkiše i slane grickalice, gotova jela, smrznuto pecivo, lisnato testo, margarin, različite namaze i soseve.
Prerađeni proizvodi često sadrže velike količine dodatih šećera i soli koje mogu povećati rizik od visokog pritiska.
Baziranjem ishrane na što manje prerađenoj biljnoj hrani obezbediće adekvatan unos vlakana, vitamina, minerala, antioksidanasa i drugih nutrijenata neophodnih za očuvanje i zdravlje srca.
Za ljude koji pate od visokog pritiska, povećan unos određenih namirnica može biti od posebne koristi za prirodno snižavanje pritiska.
Neki od važnih vitamina i minerala za očuvanje kardiovaskularnog zdravlja uključuju vitamin C i vitamin E, kao i magnezijum i kalijum.
Osim ishrane, redovna fizička aktivnost je od velikog značaja za zdravlje srca i opšte zdravlje.
Istraživanja pokazuju da 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno ili 75 minuta intenzivne aktivnosti, ili kombinacija ove dve vrste, može pomoći u podizanju HDL holesterola, smanjenju krvnog pritiska i opšteg rizika od bolesti srca i komplikacija.
Neke od aktivnosti koje se preporučuju za unapređenje kardiovaskularnog zdravlja su aktivnosti nižeg intenziteta, ali dužeg trajanja, poput brzog hoda, džogiranja ili trčanja, vožnje bicikla, plivanja i slično.
Smanjenje ili prestanak pušenja i konzumacije alkohola takođe u velikoj meri može smanjiti rizik od komplikacija ateroskleroze.
Na kraju, postizanje i održanje zdrave telesne mase smanjuje opterećenje srca i pozitivno utiče na kardiovaskularno zdravlje, ali i opšte zdravlje.
Status telesne mase može se proceniti uz pomoć BMI kalkulatora, koji u obzir uzima visinu, težinu, uzrast i pol.
Lekovi
U zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenta, individualnih potreba i pridruženih faktora rizika, doktor može prepisati i lekove za aterosklerozu.
Cilj upotrebe lekova kod ateroskleroze je sprečavanje potencijalnih komplikacija i stanja opasnih po život, kao i usporavanje napredovanja bolesti.
Ipak, oni nisu zamena za prelazak na zdraviji način života.
Neki od lekova za aterosklerozu uključuju statine, koji mogu pomoći u regulisanju nivoa holesterola, lekove za snižavanje krvnog pritiska, šećera u krvi ili lekove koji sprečavaju stvaranje trombova.
Od koristi mogu biti i prirodni statini, odnosno namirnice i supstance koje na prirodan način mogu sniziti holesterol.
Na primer, upotreba jabukovog sirćeta za čišćenje krvnih sudova je stari prirodni lek, koji može biti od koristi za neke osobe.
Hirurgija
Teški slučajevi ateroskleroze mogu zahtevati hiruršku intervenciju kojom se obezbeđuje protok krvi kroz arterije.
Najčešća operacija kod ateroskleroze je ugradnja stenta, male metalne mreže koja pruža potporu zidovima krvnog suda i sprečava stvaranje blokade.
U pitanju je minimalno invanzivna operacija, a naziva se još i angioplastika ili stentiranje.
Pored toga, moguća je ugradnja bajpasa ili operacija kojom se uklanja akumuliran plak.
Faktori rizika i prevencija
Faktori rizika za razvoj ateroskleroze uključuju sledeća stanja i faktore:
- Dijabetes ili insulinska rezistencija
- Porodična istorija kardiovaskularnih bolesti
- Pušenje
- Visok nivo LDL holesterola
- Nizak nivo fizičke aktivnosti
- Starost
- Ishrana sa visokim sadržajem zasićenih masti, trans masti, holesterola, soli i šećera
- Visok krvni pritisak
- Gojaznost
- Visok nivo triglicerida u krvi
- Stres
- Prekomeran unos alkohola
Prevencija i promena načina života, te uticanje na prethodno pomenute faktore rizika igra značajnu ulogu u smanjenju od razvoja ovog stanja i komplikacija kod ljudi sa aterosklerozom.
Zaključak
Ateroskleroza predstavlja suženje arterija do kog dolazi usled nakupljanja plaka u arterijama.
Plak je čvrsta suptanca sastavljena od masti, holesterola, kalcijuma i drugih supstanci, koja se zadržava na zidovima arterija smanjujući protok krvi do srca.
Simptomi ateroskleroze se obično ne javljaju dugo vremena, sve dok arterija nije značajno sužena, kada se mogu javiti bol u grudima, ekstremitetima, nepravilan rad srca, umor, kratak dah i drugi simptomi.
Lečenje podrazumeva promene načina života, a pre svega pridržavanje zdrave ishrane i povećanje fizičke aktivnosti.
Ukoliko ovo nije dovoljno u lečenje ateroskleroze mogu biti uključeni i različiti lekovi, a u teškim slučajevima dostupne su i različite hirurške intervencije.
