Preskakanje i lupanje je osećaj ili svest o kucanju srca, koji može se može manifestivati kao osećaj da srce jako kuca, lupa, treperi, preskače i slično.
Preskakanje srca događa se gotovo svima nekad u životu, i može imati različite uzroke, kao što su fizička aktivnost, stres, korišćenje ili prestanak korišćenja nekih lekova, konzumacija kofeina, nikotina, alkohola ili nedozvoljenih supstanci.
Povremeno lupanje srca koje nije praćeno drugim simptomima je obično prolaznog karaktera i nije razlog za zabrinutost.
Češće ili intenzivno preskakanje i lupanje srca, posebno ukoliko je praćeno i drugim simptomima može ukazivati na problem sa srcem, te zahteva posetu kardiologu.
Promene u srčanom ritmu koje nisu prolaznog karaktera i uzrokovane su stanjima koje pogađaju srce nazivaju se aritmije.
U ovom članku objasnićemo najčešće uzroke lupanja i preskakanja srca, kako smiriti preskakanje srca, kao i kada se treba javiti doktoru.
Šta je preskakanje srca i koji su drugi simptomi
Preskakanje i lupanje srca može se javiti u mirovanju ili tokom fizičke aktivnosti, a ponekad može izazvati i naglo buđenje iz sna.
Preskakanje srca obično dovodi do osećaja kao da srce kuca prejako ili prebrzo, preskače ili treperi, a otkucaji srca se mogu osetiti u grudima, grlu ili vratu.
Ovo može biti veoma uznemirujuće i izazvati strah, mada je obično prolaznog i kratkotrajnog karaktera, i prestaje samo od sebe nakon nekoliko sekundi ili minuta.
Ponekad, lupanje i preskakanje srca može biti znak ozbiljnijeg srčanog oboljenja, posebno ukoliko se javljaju često ili su praćeni drugim simptomima.
U slučaju prisustva sledećih simptoma neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć bez odlaganja:
- Bol u grudima
- Kratak dah
- Vrtoglavica ili problemi sa vidom
- Nesvestica
Bol u grudima može biti posledica angine pektoris, ali i ozbiljnijih stanja opasnih po život, poput infarkta miokarda ili srčanog zastoja.
Uzroci preskakanja srca
Preskakanje srca može imati brojne uzroke, a pravi uzrok često ostaje neotkriven.
Povremeno lupanje srca obično nije uzrokovano stanjem ili bolešću srca. U nastavku slede uobičajeni uzroci preskakanja srca.
Stres i anksioznost
Intenzivne emocije, stres, anksioznost i strah mogu izazvati oslobađanje hormona koji ubrzavaju rad srca.
Na ovaj način telo se priprema za suočavanje sa pretnjom, čak iako ona nije priusutna ili je iracionalna.
Na primer, napadi panike su intenzivni napadi straha koji mogu trajati nekoliko minuta. Simptomi uključuju ubrzan rad srca, znojenje, jezu, otežano disanje i bol u grudima.
Ponekad, napad panike može izazvati veoma intenzivne simptome te se može protumačiti kao srčani udar.
U slučaju i najmanje sumnje na srčani udar, neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć.
Intenzivna fizička aktivnost
Intenzivne fizičke aktivnosti ili naporno vežbanje mogu izazvati lupanje i ubrzan rad srca.
Usled povećane potražnje za kiseonikom i hranjivim materijama, kao i odvođenjem nusproizvoda iz mišića tokom, srce mora da pumpa više krvi tokom i nakon treninga, što dovodi do ubrzanog rada, a ponekad i neprijatnog osećaja lupanja srca.
Trčanje, vožnja bicikla, trening snage i drugi vidovi treninga su zdravi i doprinose zdravlju srca na različite načine, iako mogu izazvati privremeno nepravilan rad, aritmiju i lupanje srca.
Do ovoga obično dolazi kod povećanih fizičkih napora ili kod ljudi koji nisu u kondiciji.
Kofein
Kofein u kafi, energetskim napicima ili crnom čaju može izazvati privremeno ubrzan rad srca i osećaj preskakanja srca.
Osim u ovim napicima, kofein se nalazi i u nekim gaziranim sokovima, i manjoj meri zelenom čaju i kakao prahu. Pored toga, kofein je sastojak nekih lekova, a dostupan je i kao suplement.
Dnevne doze do 400 mg smatraju se bezbednim za zdrave ljude, što odgovara četiri šolje kafe.
Veće količine kofeina povećavaju rizik od preskakanja srca, nervoze, uznemirenosti, glavobolje i drugih nuspojava.
Neki ljudi su prirodno osetljiviji na kofein, a rizik od izazivanja aritmije je veći kod ljudi koji već pate od bolesti srca.
Nikotin
Nikotin je supstanca koja se nalazi u cigaretama i duvanskim proizvodima, i koja stvara zavisnost od ovih proizvoda.
Osim što stvara zavisnost, nikotin podiže krvni pritisak i ubrzava rad srca, te povećava rizik od brojnih drugih hroničnih i akutnih zdravstvenih problema.
Prestanak pušenja verovatno je jedna od najboljih odluka za zdravlje srca, ali i opšte zdravlje, koju pušač može da donese.
Iako se preskakanje srca usled upotrebe nikotina obično javlja odmah po njegovom uvlačenju, nekada se može javiti i do četiri nedelje nakon prestanka pušenja.
Hormonske promene
Hormonske promene su takođe jedan od veoma čestih uzroka preskakanja srca ili promene srčanog ritma.
Osobe ženskog pola mogu primetiti promene u radu srca tokom menstruacije, trudnoće, kao i pred ili tokom menopauze.
Lupanje i ubrzan rad srca obično je privremen i nije razlog za brigu.
Tokom trudnoće, preskakanje srca je posebno često kod žena koje su anemične.
Hormonske promene mogu se odraziti i na oralno zdravlje. Čest stomatološki problem tokom trudnoće je upala desni, takozvani trudnički gingivitis.
Povišena telesna temperatura
Povišena telesna temperatura je jedan od načina na koji se telo bori protiv patogena.
Ipak, tokom groznice i bolesti telo troši energiju brže nego inače, što može izazvati ubrzan rad srca i neprijatan osećaj poput preskakanja ili lupanja.
Do preskakanja srca usled groznice obično dolazi kada temperatura prelazi 38°C.
U ovom periodu važno je povećati unos tečnosti, kako bi se sprečila dehidracija i komplikacije koje mogu nastupiti.
Ovo je od posebnog značaja kod stomačnog virusa ili trovanja hranom, kada su pored povišene temperature prisutni dijareja ili povraćanje, te se voda dodatno ubrzano gubi.
Lekovi
Upotreba nekih lekova, ili prestajanje sa njihovom upotrebom može izazvati nepravilan rad srca.
Neki od lekova koji mogu izazvati osećaj preskakanja srca uključuju:
- Antibiotike
- Antifungalne lekove, poput lekova protiv kandide
- Antipsihotike
- Inhalatore za astmu i lekove protiv kašlja i prehlade
- Lekove za visok krvni pritisak
- Lekove za štitnu žlezdu
Ukoliko su prisutne tegobe sa srčanim ritmom, a osoba uzima neki od ovih lekova, trebalo bi proveriti sa lekarom da li terapija može biti uzrok tegoba, te eventualno korigovati terapiju.
Ipak, nikako ne treba samostalno preskakati uzimanje prepisane terapije ili menjati vrstu leka.
Hipoglikemija
Nizak nivo šećera u krvi, stanje koje se naziva hipoglikemija, može izazvati čitav niz različitih simptoma.
Jedan od osnovnih je podrhtavanje tela i lupanje srca, ali i slabost, nervoza, osećaj konfuzije, mučnina, glad, glavobolja, nemogućnost koncentrisanja i drugi.
Do pada nivoa šećera u krvi može doći usled dijabetesa, ali i upotrebe nekih vrsta lekova, prekomerne konzumacije alkohola, izgladnjivanja i drugih.
Kada nivo šećera u krvi padne, telo luči hormone stresa poput adrenalina, što ubrzava rad srca.
Hipertireoza
Tiroidna žlezda igra značajnu ulogu u funkcionisanju tela i luči hormone koji upravljaju metabolizmom i drugim telesnim procesima.
Prekomerno aktivna štitna žlezda može lučiti previše hormona, što može izazvati ubrzan rad srca i osećaj lupanja srca.
Sa druge strane, uzimanje previše hormona za lečenje nedovoljno aktivne šitne žlezde, odnosno stanja koje se naziva hipotireoza, takođe može izazvati preskakanje srca.
Alkohol
Hronična zloupotreba alkohola, ali i akutna epizoda prekomernog unosa alkohola, može dovesti do promene srčanog ritma, te osećaja preskakanja ili lupanja srca.
Iako se obično javlja kod unosa veće količine alkohola, kod ljudi koji su osetljivi na alkohol do ovog neprijatnog stanja može doći i po unosu relativno male količine.
Alkohol osim što može dovesti do privremenog preskakanja srca, može izazvati i brojne druge, ozbiljnije probleme.
Neki od njih uključuju oštećenje bubrega, razvoj masne jetre ili čak ciroze jetre.
Prejedanje ili intolerancija na hranu
Do preskakanja srca može doći nakon obilnih obroka, pre svega onih veoma bogatih ugljenim hidratima, šećerima ili mastima.
Pored toga, lupanje srca može izazvati obrok bogat mononatrijum glutamatom (MSG), nitratima ili natrijumom.
Intolerancija na hranu može biti još jedan od uzroka preskakanja srca, a do kog dolazi nakon konzumacije određene vrste hrane.
Vođenje dnevnika ishrane najjednostavniji je način da se utvrdi da li određena namirnica izaziva tegobe.
Neravnoteža elektrolita
Dehidracija ili neravnoteža elektrolita u organizmu može izazvati ubrzan rad srca i osećaj lupanja, preskakanja ili nepravilnog ritma.
Do ovoga obično dolazi kao posledica nedovoljnog unosa tečnosti, povećanog znojenja, povraćanja ili dijareje.
Elektroliti su minerali u krvi i drugim telesnim tečnostima koji prenose električne signale, kao što su natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfat i bikarbonati.
Uzroci povezani sa bolestima srca
U nekim slučajevima, nepravilan ritam srca, koji se manifestuje kao lupanje i preskakanje srca, povezano je sa srčanim oboljenjima.
Obično je u pitanju aritmija, a pored aritmije stanja koja su povezana sa preskakanjem srca uključuju:
- Srčani zastoj
- Raniji srčani udar
- Probleme sa srčanim zaliscima
- Probleme sa srčanim mišićima
Iako retko, aritmije i neprijatan osećaj može biti znak upale srčanog mišića koja može biti izazvana infekcijom koksaki virusom.
Kako smiriti preskakanje srca?
U nastavku slede neki od načina na koje se može smiriti preskakanje srca na prirodan način.
Opuštanje
Stres i uznemirenost su veoma česti okidači za preskakanje i lupanje srca, pa opuštanje i relaksacija može biti od velike koristi.
Neke od tehnika opuštanja uključuju:
- Meditaciju
- Duboko disanje
- Pisanje dnevnika
- Jogu
- Provođenje vremena na otvorenom, u prirodi
- Vežbanje
Smanjenje unosa stimulansa
Kao što je prethodno objašnjeno, duvan i duvanski proizvodi, kofein, alkohol i neki lekovi mogu izazvati promene u brzini rada ili ritma srca.
Ograničavanjem ili prekidom unosa ovih stimulansa može se smanjiti rizik od preskakanja srca, kako kratkoročno, tako i dugoročno.
Kafa i crni čaj mogu se zameniti kafom bez kofeina ili biljnim čajevima, uključujući i zeleni čaj koji sadrži manje kofeina od crnog.
Pored toga, čaj od kamilice može biti posebno koristan za umirenje, a ne sadrži kofein.
Hidriranje i održanje ravnoteže elektrolita
Povećan unos tečnosti i pridržavanje raznovrsne, izbalansirane ishrane sa puno voća i povrća obezbediće dovoljno tečnosti, vitamina i minerala, uključujući i elektrolite, neophodne za pravilno funkcionisanje tela.
Osim toga, neprerađena biljna hrana je bogata vlaknima, koja imaju preventivnu ulogu kada je zdravlje srca u pitanju, ali i održavanje normalnog krvnog pritiska.
Šta više, većina najboljih namirnica za prirodno snižavanje krvnog pritiska su upravo različite biljne namirnice.
Ovo se odnosi kako na uobičajenu hipertenziju, tako i na sistolnu hipertenziju kod koje dolazi do visokog gornjeg pritiska, uz normalan donji.
Osobe sa bolestima bubrega trebalo bi da budu oprezne kada je reč o unosu kalijuma, jednim od važnih elektrolita, budući da njihovi bubrezi možda nisu u stanju da izlučuju višak, što može dovesti do viška kalijuma i potencijalno ozbiljnih komplikacja.
Kao i niske vrednosi, i veoma visoke vrednosti kalijuma mogu izazvati aritmije i lupanje srca.
Pre upotrebe suplemenata najbolje je konsultovati se sa lekarom kako bi se sprečile moguće nuspojave.
Izbalansirana ishrana gotovo uvek je bolji izbor od okretanja suplementima i dodacima ishrani.
Dehidracija, čak i blaga, može izazvati čitav niz simptoma, uključujući povećan broj otkucaja srca, taman urin, suva usta, glavobolju i suvu kožu.
Redovna fizička aktivnost
Redovna fizička aktivnost tokom koje dolazi do ubrzanog rada srca smatra se odličnim vidom prevencije bolesti srca, a može pomoći i u uspostavljanju prirodnog ritma srca.
Pored toga, vežbanje može pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti, ali i postizanja i održanja zdrave telsne mase.
Aktuelne preporuke govore o najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, ili najmanje 75 minuta intenzivne aktivnosti nedeljno, ili kombinacije.
Dobre izbori kada je reč o zdravlju kardiovaskularnog sistema predstavljaju brzo hodanje, džogiranje i trčanje, biciklizam i plivanje.
Za procenu zdravstvenog statusa telesne mase može se koristiti BMI kalkulator.
Zaključak
Lupanje i preskakanje srca obično je prolaznog karaktera, i može imati različite uzroke koji nisu povezani sa zdravljem srca.
Neki od njih su stres i anksioznost, hormonske promene, nizak nivo šećera u krvi, prejedanje, dehidracija, ali i upotreba stimulansa poput kofeina, nikotina ili alkohola.
Na većinu ovih faktora se može uticati, te sprečiti ili smanjiti učestalost promena u srčanom ritmu.
Ipak, u nekim slučajevima je preskakanje srca simptom ozbiljnijeg stanja koje pogađa ovaj organ i može zahtevati lečenje.
Ako se javlja često, ili je praćeno i drugim simptomima, neophodno je posetiti kardiologa radi utvrđivanja uzroka.
Lupanje ili preskakanje srca praćeno bolom u grudima, otežanim disanjem, vrtoglavicom ili problemima sa vidom, zahteva hitnu medicinsku pomoć.
