Suva usta: Uzroci, simptomi, lečenje i prirodna rešenja

Suva usta ili kserostomija (xerostomia) je stanje kod kog pljuvačne žlezde u ustima ne proizvode dovoljno pljuvačke kako bi usta bila vlažna.

Najčešće sindrom suvih usta javlja se kao neželjeno dejstvo određenih lekova, kao posledica starenja, kod zračenja tokom lečenja raka ili drugih bolesti poput dijabetesa, problema sa sistemom za varenje i želucem, stresa i problema sa štitnom žlezdom.

Suva usta mogu biti uzrokovana i stanjem koje direktno utiče na pljuvačne žlezde, no ovo je relativno redak slučaj.

Pljuvačka igra važnu ulogu u oralnom zdravlju ali i varenju, a lečenje zavisi od uzroka pojave ovog stanja.

U ovom članku objasnićemo ulogu pljuvačke, uzroke suvih usta, načine lečenja i rešenja za ovaj problem, uključujući i prirodne lekove.

Uloga pljuvačke

Pljuvačka pomaže očuvanju zdravlja usta i zuba čisteći usta, održavajući ih vlažnim i uklanjajući ostatke hrane.

Ona razblažuje i spira kiseline sa zuba, koja nepovoljno utiče na zdravlje zuba i može dovesti do pojave zubnog karijesa.

Osim kiselina, pljuvačka pomaže neutralisanju bakterija, koja zajedno sa ostacima hrane formira biofilm koji prekriva zube, i naziva se plak.

Ako se redovno ne uklanja pranjem, plak se može stvrdnuti u zubni kamenac.

Kamenac je moguće skinuti samo stomatološkim tretmanom, a budući da će u nedostatku pljuvačke kamenac lakše da se formira, kod osoba koje pate od ovog stanja moguće je da će biti neophodno češće čišćenje kamenca.

Treća uloga pljuvačke je uklanjanje ostataka hrane sa zuba, a posebno iz prostora između zuba.

Pored negativnog uticaja na pojavu kamenca i karijesa, loš zadah je često prisutan kod ljudi koji pate od kserostomije usled povećanog broja bakterija u ustima.

Govoreći o drugim zdravstvenim problemima koje sindrom suvih usta može izazvati, treba pomenuti i slabije varenje hrane, koja u normalnim uslovima počinje da se vari još u ustima, pod uticajem enzima koji se nalaze u pljuvačci.

Ovo može izazvati čitav niz digestivnih problema, od nadimanja, preko gorušice do zatvora ili dijareje.

Na kraju, ukus hrane može biti izmenjen usled suvih usta, a mogu se javiti i problemi sa govorom, gutanjem i uopšteno nelagodan osećaj u ustima.

Uzroci

Do pojave suvih usta dolazi kada pljuvačne žlezde proizvode manje pljuvačke, a uzroci koji mogu da dovedu do ovoga su različiti.

Suva usta se često javljaju kod starih, i procenjuje se da petina starih pati od ovog problema.

Osim starosti, najčešći uzroci suvih usta su upotreba određenih lekova i radiacijska terapija (zračenje) raka, najčešće u predelu glave i vrata.

Veoma veliki broj lekova mogu da izazovu suva usta, uključujući lekove protiv anksioznosti i antidepresive, antiholinergike, antihistamine, lekove za visok krvni pritisak i druge.

Drugi uzroci uključuju:

  • Dehidraciju. Ukoliko osoba ne konzumira dovoljno tečnosti, posebno kod povećanog znojenja, dijareje, povraćanja ili povišene telesne temperature, može da dođe do dehidriranosti.
  • Disanje na usta. Suva usta noću su jako često izazvana disanjem na usta, posebno tokom prehlada.
  • Dijabetes. Jedan od čestih simptoma dijabetesa su upravo suva usta.
  • Druga medicinska stanja. Suva usta mogu biti znak ozbiljnijeg stanja, kao što su Alchajmerova bolest, moždani udar i Sjogrenov sindrom.

Suva usta noću i ujutru

Ukoliko se suva usta javljaju samo ujutro i tokom noći, najverovatnije da je problem u disanju na usta.

Disanje na usta dovodi do sušenja usta, a rešenje je jednostavno i brzo, i podrazumeva konzumaciju tečnosti odmah po buđenju, idealno vode, kako bi se pljuvačka nadoknadila.

Kod nekih osoba koje noću dišu na usta, osim što se javljaju suva usta i grlo, može doći i do pojave belih fleka na zubima, koje takođe nestaju nakon konzumacije vode.

Vodu nakon buđenja je najbolje popiti tek nakon pranja zuba, kako bi se uklonile bakterije sa zuba koje su se akumulirale tokom noći.

Ovo najčešće nije razlog za brigu, i posledica je prehlade i zapušenog nosa. Ukoliko se problem ponavlja, poželjno je potražiti savet i pomoć stomatologa ili lekara.

Suva usta posle jela

Do pojave suvih usta posle jela dolazi najčešće kao posledica konzumacije suve hrane i nedovoljne hidriranosti organizma.

Poput suvoće usta nakon spavanja, rešenje je prilično jednostavno, i podrazumeva povećan unos tečnosti, pre, tokom ili nakon jela.

Konzumacija alkohola pre ili tokom jela može da poveća rizik od osećaja suvoće usta, a alkohol je i diuretik.

Osim toga, iskustvo osoba sa suvim ustima su da im obično prijaju mekša, kuvana jela u odnosu na suvu hranu, koja se lakše guta, a dodatno hidrira organizam i vlaži usta.

Supa, potaž ili čorba pre glavnog jela takođe može da pomogne kod suvoće usta nakon obroka.

Suva usta od stresa

Stres i anksioznost aktiviraju da organizam uđe u stanje koje se može opisati kao „bori se ili beži“, a koje otežava ili zaustavlja varenje, uključujući i lučenje pljuvačke.

Na ovaj način ljudsko telo pokušava da sačuva resurse za borbu protiv uzroka stresa i preživljavanje.

Sve dok su prisutni stres, anksioznost ili depresija, osoba može imati problema sa suvim ustima. Zapravo, suva usta su uobičajen simptom anksioznosti.

Lekovi protiv anksioznosti često kao nuspojavu imaju upravo izazivanje suvih usta.

Štitna zlezda

Bolesti štitne žlezde, odnosno tireoidne ili štitaste žlezde, podrazumevaju smanjeno lučenje hormona, hipotireozu, ili povećano lučenje hormona, hipertireozu.

Među mnogim efektima bolesti smanjene funkcije štitne žlezde je i smanjena proizvodnja i oslobađanje pljuvačke iz pljuvačnih žlezda što rezultira suvim ustima.

Smatra se se da je ovo povezano sa usporenim metabolizmom povezanim sa bolešću hipotireoze ili stanjem neaktivne štitne žlezde.

Nelečena ili delimično lečena hipertireoza takođe može izazvati suva usta, iako razlog ovoga nije potpuno jasan.

Želudac i suva usta

Problemi sa digestivnim traktom još jedan su od mogućih uzroka pojave sindroma suvih usta.

Ovo uključuje različita stanja, poput zapaljenje sluznice želuca odnosno gastroenteritis, trovanja hranom, celijakiju, refluks kiseline (gorušicu), kao i poremećaje ishrane, a pre svega bulimiju kod koje je prisutno i povraćanje.

Gastroenteritis može imati različite uzroke, a najčešće je u pitanju virusna infekcija, odnosno stomačni virus.

Povraćanje povećava koncentraciju kiseline u ustima i može da dovede do dehidratacije.

Još jedan od simptoma želudačnih problema može biti i neprijatan dah iz želuca.

Alergije i suva usta

Na kraju, alergije su često izazivač suvih usta, koje do ovoga mogu dovesti na dva načina.

Prvo, alergije često podrazumevaju zapušenost nosa, pa je velika verovatnoća da će osoba disati na usta.

Sa druge strane, terapija alergije uobičajeno podrazumeva upotrebu antihistaminika, lekova čija je neželjena reakcija izazivanje suvih usta.

Simptomi

Osobe koje pate od sindroma suvih usta mogu osetiti različite simptome, poput osećaja suvoće i lepljivosti u ustima, kao i prisustvo pljuvačke koja je gusta i odaje žilav utisak.

Pored toga, suvoća usta može izazvati loš zadah, bolove u grlu, otežano gutanje, poteškoće pri u jelu ili govoru, kao i povećanu žeđ i promuklost.

Drugi simptomi mogu da uključuju promenjen ukus, prebojenost jezika budući da se suva usta i beo jezik često se sreću zajedno, kao i žut jezik.

Kod osoba koje imaju problem sa suvim ustima češća je i pojava afti.

Pojava suvih i ispucalih usana takođe može biti posledica kserostomije.

Kod prebojenosti jezika, najčešće je reč o akumuliranim naslagama na površini jezika.

U najvećem broju slučaja one se mogu ukloniti četkicom za zube ili čistačem jezika.

Lečenje

Lečenje suvih usta zavisi od toga šta izaziva njihovu pojavu, a najvažnije je utvrditi da li je do ovog problema došlo kao rezultat nekog zdravstvenog problema ili usled upotrebe određenog leka.

Ako se smatra da određeni lek izaziva suva usta, lekar će ili prilagoditi dozu ili prepisati drugi lek za koji je manje verovatno da će izazvati suva usta.

Stomatolog ili lekar može da prepiše lekove, kao što su pilokarpin ili cevimelin, koji će da stimulišu proizvodnju pljuvačke.

Osim lekova za suva usta, dostupna su različita sredstva koja sadrže sastojke koji mogu pomoći u lečenju suvih usta.

Oni uključuju paste za zube, tečnosti za ispiranje usta i gelove za lokalnu upotrebu.

Ukoliko je uzrok kserostomije drugi zdravstveni problem, poput Sjogrenovog sindroma ili dijabetesa, medicinskim tretmanom osnovnog stanja verovatno će se delimično ili u potpunosti rešiti i problem suvih usta.

Na kraju, osobe sa suvim ustima trebalo bi da posebnu pažnju obrate na održavanje oralne higijene, kako bi sprečili infekcije i upale desni, pojavu karijesa i druge stomatološke probleme.

Prirodni lekovi za suva usta

Prirodni lekovi za suva usta mogu biti od velike pomoći, kao i promene određenih ponašanja koja pospešuju pojavu ovog stanja.

Pre svega, povećana konzumacija vode, ali u malim gutljajima i raspoređena tokom celog dana će gotovo izvesno pomoći kod rešavanja tegoba izazvanih suvim ustima.

U letnjem periodu, alternativa može biti otapanje leda u ustima, no led ne treba grickati već pustiti da se lagano otapa kako ne bi došlo do loma zuba ili oštećenja gleđi.

Sa druge strane, ograničavanje alkohola, kofeina, slane i slatke hrane će takođe dovesti do smanjenja simptoma kserostomije.

Više o hranama i pićima lošim za oralno zdravlje može se više pročitati u posebnom članku.

Korišćenje ovlaživača vazduha u sobi u kojoj se spava takođe može dovesti do poboljšanja suvih usta noću.

Povećana konzumacija hrane bogate vlaknima, pre svega sirovog povrća, povećaće lučenje pljuvačke na prirodan način. Osim sirovog voća i povrća, integralne žitarice i orašasti plodovi imaju sličan efekat.

Uključivanjem ovih namirnica ne samo što će se podstaći lučenje pljuvačke, već će se unaprediti i oralno zdravlje kroz bolje čišćenje ostataka hrane, kao i povećan unos važnih vitamina i minerala.

Osobe koje pate od celijakije trebalo bi da vode računa da strogo izbegavaju žitarice koje sadrže gluten, odnosno pšenicu, ječam i raž.

Proizvode sa glutenom moguće je zameniti različitim alternativama bez glutena.

Uključivanje žvakaćih guma bez šećera takođe može da pomogne i stimuliše pljuvačne žlezde.

Na kraju, ukoliko ništa od ovoga ne pomogne, vredi probati sa preparatima veštačke pljuvačke koji se mogu naći u apotekama ili zatražiti pomoć lekara.

Zaključak

Pojava suvih usta može biti izazvana primarnim stanjem koje utiče na smanjenu funkciju pljuvačnih žlezda.

Ipak, u najvećem broju slučajeva radi se o sekundarnim uzrocima, poput upotrebe određenih lekova i primene zračne terapije, kao i posledica drugih zdravstvenih stanja.

Ova stanja uključuju dijabetes, probleme sa želucem, štitnom žlezdom, stres i anksioznost i druga.

Osim toga, nedovoljno hidriranje, spavanje sa otvorenim ustima i alergije mogu da dovedu do pojave kserostomije.

Lečenje suvih usta direktno zavisi od uzroka koji dovodi do ovog neprijatnog stanja, koje može otežati govor, gutanje, dovesti do promuklosti i drugih tegoba.

No, ovo stanje nije samo neprijatno. Ono takođe povećava rizik za razvoj karijesa, bolesti desni i lošeg zadaha.

Jedna od glavnih funkcija pljuvačke je da spira štetne bakterije, kiseline i ostatke hrane.

Drugim rečima, kada se pljuvačka ne luči u dovoljnoj meri, stvara se plodne tlo za razvoj bakterija koje dovode do različitih stomatoloških problema.