Skidanje kamenca sa zuba je rutinska stomatološka procedura, koja uključuje korišćenje ultrazvučnog aparata za skidanje kamenca sa zuba, a zatim i poliranje površine zuba.
Čišćenje kamenca sa zuba podrazumeva njegovo uklanjanje iznad nivoa desni, ali i ispod desni, u džepovima gde su se desni odvojile od zuba.
U našem članku o skidanju zubnog kamenca smo se detaljno bavili ovim pitanjem, dok će fokus ovog članka biti koliko često treba skidati kamenac sa zuba i koji faktori utiču na ovo.
Šta je zubni kamenac?
Studije pokazuju da 68% odraslih ima kamenac na zubima u određenoj meri.
Zubni kamenac je tvrda, kalcifikovana naslaga koja se formira na zubima ako se plak ne uklanja redovno.
On može prekriti spoljašnjost zuba ili se javiti ispod desni, u parodontalnim džepovima gde su se desni odvojile od zuba. Budući da je porozan, hrana i piće se lako vezuju za njega i prebojavaju ga, dajući mu žutu, smeđu ili braon boju.
Kamenac se može nakupiti na prednjoj strani zuba, ali vrlo često javlja se između zuba ili sa zadnje strane zuba.
Osim što ne izgleda lepo, zubni kamenac može da dovede do različitih stomatoloških problema, kao što su loš zadah usled nakupljanja bakterija, povlačenje desni, ili uništavanje gleđi, što može dovesti do erozije zuba ili pojave karijesa.
Na kraju, povećan broj bakterija u ustima može da dovede do pojave upale desni, poznate i pod nazivom gingivitis.
Zbog toga, važno je redovno ga uklanjati, a budući da je kamenac čvrsto vezan za zubnu gleđ, ovo može obaviti isključivo stomatolog.
Koliko često treba skidati kamenac sa zuba?
Skidanje kamenca sa zuba najčešće se obavlja po potrebi, ali ne bi trebalo čistiti gaa ređe od jednom godišnje.
„Uklanjanje kamenca se najčešće radi jednom do dva puta godišnje“, objašnjava za Permadent Dr Eleonora Bede.
„Naravno, kod pacijenata kod kojih se kamenac formira veoma brzo, čišćenje je potrebno raditi češće, odnosno onda kada pacijent primeti da se kamenac nakupimo na zubima. Ovo se posebno odnosi na pušače, kao i na pacijente koji nose fiksnu protezu, jer se kod njih zubni kamenac lakše formira.“
Osim životnih navika poput pušenja, pravilno održavanje higijene i prevencija akumulacije plaka jedan je od osnovnih faktora koji utiču na to koliko često je neophodno obaviti čišćenje zubnog kamenca.
Plak je mekani, lepljivi film koji se nakuplja na zubima nakon što se bakterije pomešaju sa pljuvačkom i hranom.
Ako se plak ne uklanja redovno, pranjem zuba i korišćenjem konca, on može da se stvrdne već u roku od 24 do 72 sata i postaje kamenac.
„Formiranje kamenca u najvećoj meri zavisi od toga koliko detaljno pacijent opere zube. Ukoliko zubi nisu dobro oprani, kamenac će se brzo stvoriti.“, kaže Dr Bede.
Stoga, potreba za skidanjem kamenca u direktnoj je vezi sa dobrim održavanjem oralne higijene.
Osim pranja zuba dva puta dnevno i korišćenja konca, korišćenje tečnosti za ispiranje usta sa fluorom može biti od koristi u održavanju dobre higijene.
„Kod pacijenata koji detaljno peru svoje zube, može da prođe i godinu dana do narednog skidanja kamenca. Ali, kod ljudi kod kojih se kamenac brzo nakupi, potrebno ga je odmah i ukloniti, zbog njegovog štetnog uticaja na desni.“
Da li skidanje zubnog kamenca oštećuje zube?
Pacijenti se često brinu da li skidanje kamenca oštećuje zube.
„Mišljenje da uklanjanje kamenca oštećuje zube je najčešće zabluda kod pacijenata. Kada se pravilno koristi, ultrazvuk za skidanje kamenca ne oštećuje zube.“, objašnjava Dr Bede.
„Razlog zašto je ova zabluda nastala kod pacijenata je činjenica da se nakon čišćenja zuba kod stomatologa može doći do osetljivosti zuba.“
Ipak, razloga za brigu nema.
„Ovu osetljivost ljudi povezuju sa skidanjem kamenca, ali zapravo se radi o osetljivosti koja je nastala zato što je kamenac potisnuo desni i eksponirao veći deo zuba spoljašnjoj sredini. Ova osetljivost je prolazna i nikako ne sme da bude razlog zašto neko odlaže skidanje kamenca.“
Osetljivost spontano prolazi nakon nekoliko sati do nekoliko dana nakon čišćenja kamenca i nije potrebno koristiti lekove za zubobolju.
Samim tim, nema razloga za odlaganje posete stomatologu radi kontrole i eventualnog tretmana skidanja kamenca sa zuba.
Za razliku od ove procedure, izbeljivanje zuba nije nešto što bi trebalo praktikovati previše često.
Iako su profesionalni tretmani izbeljivanja zuba bezbedni i neće dovesti do oštećivanja gleđi, tokom procesa izbeljivanja zuba koriste se agresivna sredstva na bazi vodonik peroksida koja mogu dovesti do oštećenja gleđi ukoliko se koriste prečesto.
Naročito treba biti oprezan sa prozivodima za kućno beljenje zuba, koji usled neadekvatne upotrebe mogu dovesti do trajnog oštećenja gleđi.
Prevencija zubnog kamenca
Kao što je prethodno objašnjeno, zubni kamenac nastaje kao posledica zubnog plaka, koji je očvrsnuo i vezao se za zubnu gleđ.
Proces kalcifikacije plaka je brz, i potrebno je samo 24 do 72 sata da naslage plaka počnu da prelaze u čvrst oblik, odnosno kamenac.
Zbog toga je neophodno redovno i u potpunosti ga uklanjati, a četiri rutine koje slede mogu da pomognu kod prevencije pojave kamenca.
Redovno temeljno pranje zuba
Naravno, održavanje stroge higijene zuba je preduslov za prevenciju pojave zubnog kamenca.
Ovo podrazumeva pranje zuba dva puta dnevno, u trajanju od najmanje dva minuta, ujutro i uveče.
Pored toga, korišćenje zubnog konca najmanje jednom dnevno, idealno posle večernjeg pranja zuba je gotovo podjednako važno.
Zubni konac može pomoći da se očiste prostori između zuba do kojih četkica ne dolazi, što može da preventivno deluje na pojavu posebno bočnog kamenca.
Upotreba aparata za ispiranje usta
Osobe koje nose fiksnu protezu posebno su sklone pojavi zubnog kamenca zbog otežanog čišćenja zuba.
Upotreba aparata za ispiranje zuba, ili oralnih irigatora kako se još nazvaju, ovde može biti od velike koristi.
Ovi aparati dodatno poboljšavaju uklanjanje ostataka hrane, efikasno ih uklanjajući mlazomm vode pod pritiskom.
Osim kamenca, kao posledica neadevkatnog održavanja higijene tokom perioda nošenja proteze može dovesti i do pojave belih fleka na zubima.
Konzumacija svežeg voća i povrća
Povećan unos svežeg voća i povrća uticaće pozitivno na oralno zdravlje na više načina, a predstavlja i prirodni lek za suva usta.
Pre svega, sveže voće i povrće je bogato vlaknima koja će podstaći lučenje pljuvačke koja pomaže spiranju kiselina i bakterija sa zuba.
Zapravo, sindrom suvih usta jedan je od faktora rizika za pojavu zubog kamenca i drugih problema, poput pojave karijesa, upale desni ili erozije zuba.
Pored toga, vlakna u ovim namirnicama će pomoći uklanjanju ostataka hrane.
Na kraju, voće i povrće sadrži brojne vitamine i minerale koji mogu doprineti oralnom zdravlju.
Primera radi, jedna manje zrela, zelenija banana sadrži 112 kalorija, 3 grama vlakana i vitamine važne za oralno zdravlje, poput bakra, kalijuma i magnezijuma, i vitamina C i B kompleksa.
Korišćenje tečnosti za ispiranje usta
Na kraju, ispiranje usta tečnostima za ovu namenu može da pomogne kod smanjenja broja bakterija u ustima.
Kako bi se postigli maksimalni efekti ispiranja, treba birati antibakterijske tečnosti sa fluorom koje će pored svežijeg daha dugoročno doprineti oralnom zdravlju.
U isto vreme, treba izbegavati sredstva sa alkoholom koji može dovesti do pojave suvih usta.
Zanimljivo je da su neke studije pokazale da je ispiranje usta susamovim ili kokosovim uljem gotovo podjednako efikasno kod uklanjanja bakterija.
Zaključak
Kada se ne uklanja u potpunosti i redovno, zubni plak se kalcifikuje i postaje zubni kamenac.
Njega je nemoguće skinuti u kućnim uslovima, već je neophodno da stomatolog u rutinskoj proceduri obavi skidanje kamenca, koristeći aparat za skidanje kamenca sa zuba.
Nakon korišćenja ovog ultrazvučnog uređaja, stomatolog će ispolirati zube pacijenta i vratiti im stari sjaj.
Rezultati su vidljivi odmah po čišćenju kamenca, koji je najčešće prebojen nijansama žute, smeđe ili braon boje.
Sam tretman je najčešće bezbolan, a nakon uklanjanja kamenca moguće je javljanje blage osetljivosti zuba koja spontano nestaje nakon nekoliko sati i nekoliko dana nakon tretmana.
U zavisnosti od kvaliteta održavanja higijene zuba, kao i životnih navika pacijenata, zavisi i koliko je često potrebno skidati kamenac.
Najčešće se radi o jednom do dva tretmana skidanja kamenca godišnje, a ova procedura ne oštećuje zub i može se ponavljati po potrebi.
Čak iako kamenac nije vidljiv, on može biti prisutan sa zadnje ili bočne strane zuba. Zbog toga se preporučuju redovni stomatološki pregledi radi procene stanja i uklanjanja kamenca po potrebi.
U slučaju da se kamenac ne skida redovno, on može dovesti do problema kao propadanje zubne gleđi, pojava karijesa ili upale desni.
Osnovni vid prevencije pojave kamenca na zubima je kvalitetno održavanje higijene, odnosno uklanjanje ostataka hrane i plaka.
Ovo se postiže redovnim pranjem zuba i korišćenjem stomatološkog konca, a ispiranje usta tečnostima za tu namenu može dodatno unaprediti oralno zdravlje.
Osim toga, pacijenti sa fiksnim protezama mogu unaprediti svoje oralno zdravlje korišćenjem oralnih irigatora.
