Osetljivost zuba se može javiti prilikom konzumacije tople, hladne, slatke ili kisele hrane i pića, a ponekada čak i kao reakcija na udisanje hladnog vazduha.
Do osetljivosti zuba obično dolazi kada dentin, središnji deo zuba, usled gubitka ili oštećenja zubne gleđi ili povlačenja desni postane izložen spoljnim uticajima.
Osetljivost zuba može biti simptom i drugih problema, kao što su karijes, bolesti desni, ili polomljenog zuba.
U ovom članku bavimo se osetljivošću zuba i objasnićemo koji su simptomi, uzroci i načini lečenja i terapije ovog stanja.
Simptomi osetljivosti zuba
Osobe koje imaju osetljive zube mogu osetiti nelagodu ili bol, koji može biti u rasponu od blagog do veoma intenzivnog, a do ovoga dolazi kao odgovor na određene okidače.
Bol se može javiti i u korenu pogođenih zuba.
Nelagoda i bol se najčešće javljaju u sledećim situacijama:
- Konzumacija hladne hrane ili napitaka
- Konzumacija vruće hrane ili napitaka
- Udisanje hladnog vazduha
- Konzumacija slatkih ili kiselih namirnica
- Pranje zuba
- Ispiranje usta tečnostima sa alkoholom
Pored toga, može se javiti i osetljivost ili bol zuba na dodir.
Simptomi se mogu pojavljivati i nestajati tokom vremena bez jasnog razloga, a njihov intenzitet takođe može da varira.
Uzroci
Neki ljudi prirodno imaju osetljivije zube od drugih zbog tanje zubne gleđi.
Gleđ je spoljašnji sloj zuba koji ima ulogu da štiti zub, no može se oštetiti ili potrošiti vremenom.
U nastavku sledi deset najčešćih uzroka koji dovode do pojave osetljivosti zuba.
Previše intenzivno pranje zuba
Kada je održavanje oralne higijene i zdravlje zuba u pitanju, pranje zuba prva i osnovna stvar, uz dodatak čišćenja zuba koncem.
Ipak, do osetljivosti zuba može doći ukoliko se četkica za zube previše pritiska na zube, ili se koristi tvrda četkica.
Zapravo, uobičajena preporuka stomatologa je da se koristi mekana četkica za zube, koja neće dovesti do oštećenja zubne gleđi.
Zabluda je da mekane četkice ne čiste zube dovoljno dobro i da je neophodno da vlakna budu izuzetno čvrsta kako bi se uklonio zubni plak.
Previše intenzivno četkanje, ili pranje zuba odmah nakon konzumacije kisele hrane, kada je zubna gleđ u određenoj meri omekšala, može dovesti do sitnih povreda gleđi i kanala koji vode do zubnih nerava.
Ova oštećenja gleđi otvaraju put spoljnim uticajima i mogu izazvati osetljivost zuba na toplo, hladno, kiselo ili slatko.
Upotrebu tvrdih četkica treba ograničiti isključivo na održavanje proteza za nadoknadu zuba.
Negativan uticaj kiselina
Zubna gleđ je najtvrđe tkivo u ljudskom organizmu, tvrđe čak i od kostiju, i ima ulogu da zaštiti zub od spoljnih uticaja.
Ipak, zubna gleđ nije u potpunosti otporna na negativan uticaj kiselina, koje vremenom dovode do propadanja zubne gleđi, stanja koje se naziva i erozija zuba ili dentalna erozija.
Do povećane količine količine kiseline u ustima može doći iz više razloga, a najčešći je konzumacija previše kisele hrane.
Na primer, namirnice poput proizvoda od paradajza, citrusnog voćea, kivija i sirća mogu imati negativan uticaj na zubnu gleđ.
Iz ovog razloga sa pranjem zuba posle obroka treba sačekati barem 30 do 60 minuta, imajući u vidu da je gleđ oslabljena kiselinama još je podložnija oštećenjima.
Česta dilema odnosi se na jutarnje pranje zuba, odnosno da li je bolje prati zube pre ili posle doručka. Definitivnog odgovora nema, a ono što je zaista važno je ne preskočiti jutarnje pranje, pre ili posle obroka manje je važno.
Osim hrane i pića, neka stanja, poput povremenog vraćanja kiseline i gorušice, a posebno u slučaju kada je vraćanje kiseline hronično, odnosno kod GERB-a, mogu dovesti do povećane količine kiselina u ustima.
Na kraju, hronično povraćanje usled poremećaja ishrane ili alkoholizma, u velikoj meri može imati negativan uticaj na oralno zdravlje.
Zapravo, oštećeni zubi kod bulimije su često jedan od simptoma ovog poremećaj u ishrani.
Bruksizam
Škrgutanje zubima ili bruksizam vremenom dovode do trošenja zuba i oštećivanja zubne gleđi.
Kada se gleđ potroši, središnji sloj zuba koji se naziva dentin, postaje otkriven i podložan uticaju spoljašnjih faktora, što može dovesti do osetljivosti i bola.
Osobe koje pate od noćnog bruksizma mogu nabaviti posebne zaštitne gume za zube kako bi sprečili pojavu oštećenja gleđi ili čak lom zuba, kao i pojavu zubobolje u toku noći.
Ova zaštitna sredstva nazivaju se i splintovi za zube, a najbolja rešenja podrazumevaju izradu personalizovanih rešenja na osnovu otiska zuba pacijenta koji pati od bruksizma.
Paste i proizvodi za izbeljivanje zuba
Proizvodi za izbeljivanje zuba i neke paste sadrže supstance koje mogu dovesti do erozije zubne gleđi.
Najčešće je to vodonik peroksid ili određene abrazivne supstance koje se koriste kako bi se postigao efekat izbeljivanja zuba, no upravo zbog mogućih oštećenja zuba, preporučuje se izbegavanje proizvoda za kućno izbeljivanje zuba.
Alternativa ovim proizvodima jeste profesionalno izbeljivanje zuba, koje obavlja stomatolog u strogo kontrolisanim ordinacijskim uslovima, koristeći proverena sredstva i na tačno predviđen način.
Prepuštanje izbeljivanja stomatolozima u najvećoj meri smanjuje rizik od oštećenja zuba, a rezultati koji se postižu su intenzivniji i dugotrajniji.
Iz ovog razloga treba biti oprezan i kada je ispiranje zuba hidrogenom u pitanju, i uvek koristiti hidrogen koji je prethodno razblažen sa vodom u odnosu 1:1.
Tečnosti za ispiranje usta
Upotreba tečnosti za ispiranje zuba donosi brojne prednosti i može unaprediti zdravlje zuba i usta.
Ipak, neophodno je obratiti pažnju kada je odabir ovih sredstava u pitanju.
Osnovno pravilo je da se izbegavaju tečnosti koje sadrže alkohol, budući da on može vremenom erodirati zubnu gleđ, ali i dovesti do pojave sindroma suvih usta.
Osobe kod kojih je prisutna osetljivost zuba mogu da pokušaju da zamene tečnosti za ispiranje usta sa uljima poput kokosovog ili susamovog.
Zapravo, studije su pokazale da je mućkanje ulja u ustima podjednako efikasno u smanjenju bakterija u ustima kao i upotreba komercijalnih tečnosti.
Bolesti desni
Bolesti desni su vodeći uzrok gubitka zuba, ali osim toga, ako dođe do povlačenja desni koren zuba može postati nezaštićen i osetljiv.
Početna faza bolesti desni, gingivitis, relativno se lako leči i najčešće podrazumeva samo poboljšanu oralnu higijenu i detaljno stomatološko čišćenje zuba.
Tokom ovog tretmana stomatolog će skinuti kamenac i očistiti džepove u desnima.
Ako su desni povučene u većoj meri, sledeći tretmani mogu biti od koristi i zaštititi zub:
- Ugradnja kompozitnih faseta
- Ugradnja keramičkih faseta
- Ugradnja krunica
- Ugradnja luminira
Zubni plak
Pranje zuba i čišćenje koncem imaju ulogu da uklone zubni plak koji se formira nakon jela, a koji čine ostaci hrane, bakterije i druge materije koje se nalaze u ustima.
Prekomerno nakupljanje plaka može dovesi do pojave zubnog kamenca i oštećenja zubne gleđi.
Kako bi se ovo sprečilo, redovno temeljno pranje zuba, korišćenje zubnog konca ili interdentalnih četkica kao i redovno stomatološko čišćenje zuba su neophodni.
Redovne kontrole i skidanje kamenca preporučuju se najmanje jednom godišnje, a nekada i češće u zavisnosti od navika i stanja zuba osobe.
Stomatološke procedure
Osetljivost zuba posle nekih stomatoloških tretmana, kao što su izbeljivanje, ugradnje ili zamena plombe, skidanja kamenca, lečenja zuba i vađenja živca ili drugih vrsta popravki zuba, potpuno je normalna stvar.
Ova postoperativna osetljivost zuba obično nestaje nakon nekoliko sati do nekoliko dana, u zavisnosti od toga o kojoj se proceduri radi.
Neke procedure poput vađenja umnjaka ili brušenja zuba pred ugradnju krunice mogu zahtevati duži oporavak.
Nakon profesionalnog izbeljivanja zuba, stomatolog nanosi gel za remineralizaciju zuba, koji smanjuje osetljivost i sprečava nuspojave ove estetske procedure.
Napukao ili oštećen zub
Zub koji je napukao ili je oštećen može biti osetljiv ili bolan, što ne treba da čudi, budući da su usled povrede zuba ponekada njegove unutrašnje strukture poput dentina ili nerava ostale nezaštićene.
Kada dođe do loma zuba postoji više načina terapije, koja može uključivati različite protetske radove kojima će zub biti nadograđen i zaštićen.
U nekim slučajevima, zub koji je oštećen nemoguće je rekonstruisati, pa je u tim slučajevima neophodno vađenje zuba.
Najbolje opcije za nadoknadu zuba predstavljaju zubni implanti ili mostovi.
Plombe koje je potrebno zameniti
Kako vreme prolazi, plombe mogu da oslabe, oštete se ili da njihove ivice postanu oštećene, što omogućava bakterijama da se akumuliraju u ovim prostorima.
Bakterije u kombinaciji sa kiselinama dovode do pojave karijesa i mogu oštetiti gleđ a zatim i dublje slojeve zuba, uzrokujući osetljivost i bol.
Prosečno trajanje kompozitne, tj. bele plombe, iznosi sedam godina, nakon može biti neophodna zamena plombe.
Slična stvar može se desiti i sa prirodnim zubima ispod krunica, koje je neophodno zameniti nakon određenog vremena.
Bol, klimanje, osetljivost, neprijatan zadah i druge tegobe su znak da je možda vreme za zamenu krunica.
Kako smanjiti osetljivost zuba?
Osetljivost zuba nekada prolazi sama od sebe, ali u nekim slučajevima zahteva lečenje uzroka koji do osetljivosti dovodi.
Upotreba pasta za osetljive zube može biti od pomoći. Treba imati u vidu da je nekada potrebno isprobati više proizvoda kako bi se pronašla pasta koja dovodi do optimalnih rezultata, jer neće svaka pasta funkcionisati za svaku osobu.
Uvek treba birati paste za zube sa fluorom, budući da ovaj izuzetno važan mineral za oralno zdravlje pomaže u remineralizaciji zuba i sprečavanju nastanka karijesa.
Održavanje stroge higijene zuba koristeći mekanu četkicu i konac je izuzetno važno, uz izbegavanje prevelikog pritiska na zube tokom pranja.
Osim toga, smanjena konzumacija kisele hrane i pranja zuba odmah nakon obroka pomoćiće da se smanji oštećivanje gleđi.
Upotreba vodica za ispiranje sa fluorom, ali bez alkohola, može pomoći u remineralizaciji zuba i prevenciji oralnih problema.
Na kraju, osobe koje pate od škrgutanja zuba trebalo bi da razmisle o korišćenju splintova, štitnika za zube koji će sprečiti da dođe do oštećenja zuba.
Zaključak
Do osetljivosti zuba najčešće dolazi kada je zubna gleđ oštećena, a unutrašnje strukture poput dentina i zubnog nerva postaju nezaštićene i izložene spoljašnjim uticajima.
Najčešće se osetljivost zuba javlja kao posledica konzumacije hladne, tople, kisele ii slatke hrane i pića.
Ponekada čak i hladan vazduh može biti jedan od okidača za pojavu bola i nelagodnog osećaja.
Razlozi za osetljivost zuba su brojni, a lečenje osetljivosti zavisi od njenog uzroka.
Ponekada je dovoljno primeniti male promene u navikama održavanja oralne higijene, poput slabijeg pritiska tokom pranja zuba.
Smanjena konzumacija kisele hrane, upotreba štitnika protiv bruksizma, ili rešavanje osnovnih stomatoloških problema takođe može dovesti do smanjenja tegoba.
Na kraju, redovni stomatološki pregledi su ključni za ranu dijagnozu oralnih problema.
Osim toga, stomatolog će na osnovu kliničkog pregleda moći da predloži najadekvatniji i najefikasniji način rešavanja preosetljivosti zuba.
