Zubni plak je lepljiva, providna materija koja se stvara na zubima svakog dana, koji se nekada naziva i biofilm, budući da ga čine živi mikroorganizmi zajedno sa ostacima hrane i pljuvačkom.
Plak se formira kod svih ljudi i nemoguće je sprečiti ga, ali je važno da se uklanja redovnim pranjem zuba i korišćenjem zubnog konca.
Ukoliko se zadrži na zubima duže vreme, dentalni plak može dovesti do pojave karijesa, upale desni, kamenca i drugih problema sa oralnim zdravljem.
U ovom članku detaljno se bavimo zubnim plakom i između ostalog biće objašnjeno šta je zubni plak, kako ga ukloniti i kako izgleda.
Šta je zubni plak?
Zubni plak se razvija kada se hrana, a pre svega ona koja je bogata ugljenim hidratima, nađe na zubima, pa bakterije koje se prirodno nalaze u ustima mogu da ostatke hrane koriste za razvijanje i napredovanje.
Rast bakterija dovodi do stvaranja kiseline, koje vremenom uništava zubnu gleđ, što može izazvati pojavu karijes.
Pored karijesa, akumulacija plaka može dovesti do bolesti desni.
Najpre dolazi do blage upale desni, koja se naziva gingivitis, čiji su osnovni simptomi osetljive desni koje su sklone krvarenju tokom pranja zuba.
Ukoliko se dozvoli da bolest napreduje, može doći do teške parodontalne bolesti, kada se desni mogu povući, omogućavajući bakterijama da unište potporne strukture zuba, što može dovesti do gubitka zuba i brojnih drugih tegoba.
Bolest desni je najčešći razlog gubitka zuba, pa je sprečavanje njihovog nastanka i razvoja, odnosno lečenje u slučaju pojave, izuzetno važno.
Osim toga, kada se ne uklanja redovno, plak se veoma brzo pretvara u zubni kamenac, koji je nemoguće ukloniti u kućnim uslovima.
Dovoljno je da protekne samo 24 do 72 sata pre nego što se plak stvrne i postane kamenac.
„Formiranje kamenca u najvećoj meri zavisi od toga koliko detaljno pacijent opere zube. Ukoliko zubi nisu dobro oprani, kamenac će se brzo stvoriti.“, objašnjava za Permadent Dr Eleonora Bede.
Zubni plak i zubni kamenac
Zubni plak i kamenac su povezani, ali nisu isto, i važno je razlikovati ih, a ista stvar važi i za razlikovanje kamenca i karijesa.
Naime, plak je mekani, providni film koji prekriva zube, a koji se sastoji pre svega od pljuvačke, bakterija i ostataka hrane. Zubni plak se može skinuti uz pomoć četkice za zube i zubnog konca.
Ukoliko se ne uklanja redovno sa zuba, on može da akumulira minerale iz pljuvačke i da se stvrdne, formirajući veoma čvrstu strukturu koja se naziva zubni kamenac.
Budući da je zubni kamenac čvrsto vezan za zub, on se više ne može skinuti u kućnim uslovima, već je skidanje kamenca sa zuba obaviti u stomatološokom tretmanu.
Kamenac je prljavo bele, sive, žute ili brankaste boje, i najčešće se nalazi duž linije desni sa prednje i zadnje strane zuba.
U zavisnosti od kvaliteta održavanja higijene zuba, životnih navika poput pušenja, vrste konzumirane hrane i drugih faktora, zavisi koliko često je potrebno uklanjati kamenac sa zuba.
Uobičajeno je da se kamenac sa zuba uklanja jednom do dva puta godišnje, tokom redovnih stomatoloških pregleda, i ovo obično nije bolna procedura.
U ređim slučajevima, kamenac je moguće skinuti u lokalnoj anesteziji.
Nakon skidanja kamenca može doći do prolazne, kratkotrajne osetljivosti zuba, koja nestaje nekoliko sati do nekoliko dana od ove procedure.
Uzroci
Kao što je već objašnjeno, zubni plak se formira kada se bakterije u ustima pomešaju sa ostacima hrane, koje pogoduju razvoju i razmnožavanju bakterija.
Ove bakterije oslobađaju kiseline koje razgrađuju ugljene hidrate iz hrane i pića, a ukoliko se ne uklone sa zuba na vreme, kombinacija kiselina, bakterija, pljuvačke i ostataka hrane stvoriće lepljivi, bezbojni film koji se naziva plak.
Zubni plak je bezbojan, a pod zubima se može osetiti kao klizavi, lepljivi sloj koji oblaže zube, a najlakše je osetiti ga pod jezikom ujutro, pre jutarnjeg pranja zuba.
Uklanjanje zubnog plaka i prevencija
Kako bi se sprečila akumulacija plaka i kako bi se on skinuo sa površine zuba, neophodno je održavanje dobre oralne higijene.
Ovo podrazumeva pranje zuba dva puta dnevno mekanom četkicom za zube u trajanju od dva minuta, koristeći pastu za zube sa fluorom i korišćenje zubnog konca.
Posebnu pažnju tokom pranja zuba trebalo bi obratiti na deo zuba duž linije desni, gde se plak akumulira u najvećoj meri.
Iako nema razlike u efikasnosti pranja zuba i uklanjanju plaka i bakterija koristeći obične i električne četkice za zube, upotreba električnih čektkica za zube može biti korisna za neke osobe.
Budući da olakšavaju pranje zuba, ovo se posebno odnosi na osobe sa artritisom, decu ili osobe sa smetnjama u razvoju.
Pranje jezika koristeći četkicu za zube ili čistač jezika, dodatno će unaprediti oralnu higijenu, i trebalo bi da bude deo rutine pranja zuba.
Kao alternativa korišćenju zubnog konca mogu se koristiti irigatori za zube, odnosno aparati koji mlazom vode pod pritiskom uklanjaju ostatke hrane sa teško dostupnih mesta, pre svega interdentalnih prostora.
Ovi aparati za ispiranje zuba naročito mogu biti korisni osobama sa protezom za nadoknadu zuba ili fiksnom protezom.
Na kraju, upotreba tečnosti za ispiranje usta ili mućkanje ulja u ustima može dodatno da unapredi higijenu i smanji broj bakterija, ali i podstakne remineralizaciju zuba.
Kada je reč o ishrani, osnovna preporuka je da se pridržava uobročenog, izbalansiranog i što zdravijeg režima ishrane, sa što manje grickalica između obroka.
Izbegavanje šećera i namirnica koje sadrže dodati šećer, kao što su čips, hleb, bombone koje se lepe za zube, gazirana pića, alkohol i slatkiši, dovešće do smanjenog rizika od stomatoloških problema.
Ove namirnice mogu se zameniti sa svežim, sirovim voćem i povrćem, koji će zahvaljujući svojoj hrskavoj teksturi i vlaknima pomoći uklanjanju ostataka hrane.
Osim toga, budući da sirovo voće i povrće sadrži veliku količinu vode, ono će pomoći da osoba bude adekvatno hidrirana i sprečiti pojavu suvih usta i neprijatnog zadaha.
Sirove voće i povrće je jedan od vrlo delotvornih prirodnih lekova za suva usta, a osim toga je voema bogato vitaminima i mineralnima, pa će unaprediti opšte zdravlje.
Namirnice sa veštačkim zaslađivačima koje ne služe kao hrana bakterijama u ustima, poput sorbitola, eritritola, brezinog šećera ili stevije, mogu biti zdraviji izbor u odnosu na slatkiše i pića sa šećerom.
Rizici
Ukoliko se oralna higijena ne održava adekvatno i plak ne uklanja redovno, može doći do različitih komplikacija, kao što su:
- Pojava zubnog kamenca
- Pojava karijesa
- Gingivitis i drugi ublici upale desni
- Infekcije zuba, apscesa i pojave fistula na desnima
- Gubitak zuba
Osim ovoga, studije su pokazale da su bolesti desni povezane su i sa povećanim rizikom od drugih stanja kao što su srčana oboljenja, dijabetes, demencija, reumatoidni artritis i druga.
Ipak, treba reći da pranje zuba odmah posle jela takođe nije dobra opcija, budući da je usled dejstva kiselina gleđ mekša, pa je i rizik od njenog oštećenja veći.
Zaključak
Zubni plak je providni, mekani film koji čine čestice hrane, bakterije, pljuvačka i kiseline, i koji se akumulira na površini zuba.
Plak se može ukloniti redovnim pranjem zuba i stvara se kod svih ljudi.
No, ukoliko se ostavi duži vremenski period na površini zuba, plak može očvrsnuti u zubni kamenac, a bakterije i kiseline mogu početi da oštećuju zubnu gleđ i dovesti do pojave karijesa i bolesti mekih tkiva.
Redovno pranje zuba dva puta dnevno, korišćenje zubnog konca, uobročavanje i smanjena konzumacija grickalica i slatkiša između obroka pomoćiće u prevenciji formiranja plaka i njegovom uklanjanju.
Ukoliko plak očvrsne u zubni kamenac, njega više nije moguće ukloniti u kućnim uslovima, već isključivo stomatološkim tretmanom.
