Paradentoza: Šta je, lečenje, simptomi, uzroci, prevencija

Sveže informacije

Paradentoza, odnosno parodontitis ili parodontopatija, kako se još naziva, je ozbiljna infekcija desni koju uzrokuju bakterije koje se akumuliraju na zubima i desnima.

Ukoliko se ne leči i dozvoli se napredovanje bolesti, može doći do oštećenja vilične kosti i zuba, a ova bolest desni je vodeći uzrok gubitka zuba.

Sa druge strane, kada se sa terapijom paradentoze krene na vreme i unapredi oralna higijena napredovanje bolesti i oštećenje zuba i kosti može se zaustaviti.

U ovom članku govorićemo o parodontopatiji, uzrocima, simptomima, lečenju i prevenciji.

Simptomi paradentoze

Simptomi paradentoze se razlikuju u zavisnosti od uznapredovalosti bolesti, odnosno faze u kojoj se bolest nalazi. Postoje četiri stadijuma parodontitisa.

Simptomi mogu da uključuju:

  • Krvarenje desni nakon pranja zuba i čišćenja koncem
  • Neprijatan zadah
  • Promene položaja ili klimanje zuba
  • Povlačenje desni
  • Crvene, otečene ili osetljive desni
  • Bol prilikom žvakanja hrane
  • Loš ukus u ustima
  • Gubitak zuba

Simptomi u ranim fazama bolesti desni često nisu lako uočljivi i moguće je da će stomatolog prvi prepoznati ovo stanje prilikom redovne kontrole čak iako osoba nije svesna da ima problem sa desnima.

Preko polovine ljudi pati od bolesti desni u nekoj fazi, a uznapredovala bolest desni je najčešći razlog gubitka zuba, zbog čega ovo stanje treba shvatiti ozbiljno iako su trenutne tegobe blage ili čak nisu prisutne.

Faze parodontitisa

Postoje četiri faze bolesti desni, a simptomi se vremenom pogoršavaju. Faze bolesti desni su:

  1. Upala desni, odnosno gingivitis
  2. Blagi parodontitis
  3. Srednje težak parodontitis
  4. Uznapredovala periodontalna bolest

Ako se ne pristupi lečenju, neminovno je da će doći do pogoršanja stanja i napredovanja bolesti.

U nastavku će biti reči o svakoj od ovih stadijuma bolesti desni.

Upala desni (gingivitis)

Parodontitis počinje blagom upalom desni, poznatom kao gingivitis.

Jedan od prvih znakova gingivitisa je krvarenje desni nakon pranja zuba ili čišćenja stomatološkim koncem.

Gingivitis neće nužno dovesti do parodontitisa. Većina ljudi dobije gingivitis u nekom trenutku svog života, a budući da su simptomi blagi, ovo stanje se često ignoriše.

Ukoliko se ne leči, gingivits može dovesti do većih problema po oralno zdravlje.

Srećom, on se može sprečiti i lečiti boljim održavanjem oralne higijene, odnosno jednostavnim pranjem zuba, čišćenjem koncem i redovnim čišćenjem kamenca zuba, kao i preventivnim pregledima.

Kada se higijena zuba ne održava pravilno, dolazi do formiranja plaka, lepljivog sloja koji prekriva zube. Zubni plak čine ga bakterije i ostaci hrane.

Bakterije koriste plak kao hranu stvarajući kiseline koje oštećuju gleđ i izazivaju pojavu karijesa.

Osim toga, ukoliko se ne uklanja redovno, plak se veoma brzo i lako stvrdne u kamenac. Dovoljno je da se plak na zubima nađe samo 24 do 72 sata i počeće da se pretvara u kamenac.

Povezan članak Fistula na desnima: Simptomi, lečenje, uzroci i slike

Plak i kamenac iritiraju desni i dovode do upalnih procesa, izazivajući gingivitis.

U ovoj fazi, iako desni mogu biti iritirane, zubi su i dalje čvrsto na svom mestu i nije došlo do nepovratnog oštećenja kostiju ili drugih tkiva.

Blagi parodontitis

U ranim stadijumima parodontitisa, dolazi do povlačenja desni, koje se mogu odvojiti od zuba, formirajući džepove između desni i zuba, u kojima se akumuliraju štetne bakterije.

Kada bakterije uđu pod desni, počinju da vrše negativan uticaj na viličnu kost.

Srednje težak parodontitis

Ako se blagi parodontitis ne leči i ostavi da napreduje do umerene parodontalne bolesti, krvarenje desni, bol oko zuba i recesija desni su gotovo izvesni simptomi.

Osim toga, kost može biti u većoj meri oštećena, a bakterije mogu da erodiraju i druge strukture koje drže zub čvrsto na svom mestu. Kao posledica ovih oštećenja, zubi počinju da gube podršku i da se klate.

Loš zadah usled nakupljanja gnoja oko linije desni je takođe moguć.

Infekcija može dovesti do inflamatornog odgovora u celom telu, što može dovesti do groznice i drugih tegoba.

Uznapredovala periodontalna bolest

Kako se parodontalna bolest pogoršava, gubitak koštane mase se nastavlja što može dovesti do gubitka zuba.

Nelečena bolest desni je glavni uzrok zbog kog dolazi do gubitka zuba.

Desni, kost i druga tkiva koje podržavaju zube su uništeni ili oštećeni u velikoj meri, a može se javiti i bol tokom žvakanja, jak zadah i pojava neprijatnog ukusa u ustima, poput kiselog ili gorkog ukusa.

Dijagnoza

Stomatolog može da primeti znake parodontitisa u ranoj fazi tokom rutinskog stomatološkog pregleda, pre nego što se simptomi uopšte ispolje.

Vrlo često, ljudi nisu svesnu da pate od bolesni desni dok im na to ne ukaže stomatolog.

Zbog toga su redovne preventivne kontrole stomatologa važne, kako bi se svi potencijalni oralni problemi otkrili na vreme i pratilo njihovo stanje, pre nego što dovedu do ozbiljnijeg narušavanja oralnog zdravlja.

Za dijagnozu paradentoze i određivanje stadijuma i ozbiljnosti ovog stanja, stomatolozi koriste mali lenjir, sondu, kako bi izmerili dubinu džepa u desnima.

Što su džepovi dublji, to je stanje ozbiljnije.

Osim toga, stomatolog će pregledom proveriti da li je prisutan otok desni, krvarenje, osetljivost zuba, kao i kakav je njihov položaj i da li stoje čvrsto na svom mestu.

Pored toga, ortopan snimak ili ciljani RTG snimak zuba može biti neophodan kako bi se uspostavila dijagnoza i plan lečenja.

Lečenje

Lečenje bolesti desni odnosno paradentoze usmereno je pre svega na uklanjanje plaka i bakterijskih naslaga na zubima i desnima.

U težim slučajevima, određene operacije mogu biti potrebne kao deo terapije, kao što su gingivektomija ili režanj operacija.

Povezan članak Povlačenje desni: Simptomi, lečenje i prevencija

Lečenje paradentoze može da uključuje i nanošenje membrane ili proteina koji stimulišu rast tkiva kako bi se podstakla prirodna regeneracija desni u zahvaćenoj oblasti.

Poboljšanje oralne higijene

Osnovni način terapije bolesti desni je smanjenje broja bakterija u ustima kroz poboljšano održavanje higijene zuba i desni.

Ovo podrazumeva pranje zuba dva puta dnevno u trajanju od najmanje dva minuta, kao i korišćenje zubnog konca jednom dnevno, idealno pre večernjeg pranja zuba.

Antibakterijske tečnosti za ispiranje usta mogu pomoći da se dodatno smanji količina bakterija i unapredi oralno zdravlje.

Mućkanje ulja u ustima, pre svega susamovim ili kokosovim, prema različitim studijama podjednako je efikasno kao i korišćenje tečnosti za tu namenu.

Jedina razlika je u dužini ispiranja, budući da je usta potrebno ispirati uljem 15 do 20 minuta, dok je sredstvima za ovu namenu dovoljno oko 30 sekundi.

Osobe koje nose fiksnu protezu ili imaju protetske radove, mogu higijenu zuba i desni unaprediti korišćenjem oralnih tuševa, odnosno aparata za ispiranje usta.

Osim samostalnog održavanja higijene, lečenje paradentoza podrazumeva i profesionalno čišćenje zuba, tokom kog će biti uklonjen plak i kamenac sa zuba i korena zuba.

Čišćenje korena zuba

Ukoliko su priustni paradontalni džepovi, oni mogu zahtevati dubinsko čišćenje u proceduri koja se naziva čišćenje ili skaliranje korena zuba.

Zapravo, ova procedura podrazumeva uklanjanje kamenca i naslaga ispod linije desni.

U zavisnosti od stanja, upotreba lokalne anestezije ili drugih pomoćnih sredstava protiv bola oko zuba može biti neophodno.

Za čišćenje kamenca i korena koriste se ultrazvučni uređaji i vodeni mlaz pod pritiskom, a tokom ove procedure često se koristi i fluor koji se lokalno aplicira na zube kako bi se podstakla remineralizacija zuba i eliminisale bakterije.

Antibiotici

U nekim slučajevima, stomatolog može prepisati antibiotike za upalu zuba kao dodatak tretmanu čišćenja zuba.

Antibiotici koji se koriste u stomatologiji mogu biti u obliku tečnosti za ispiranje, gela, tablete ili kapsule.

Tokom upotrebe antibiotika savetuje se i korišćenje probiotika, kako bi se održale dobre bakterije i zdrava crevna flora.

Hirurgija

Ukoliko manje invanzivni tretmani ne daju rezultat, neka vrsta hirurškog zahtava može biti neophodna.

Tri su osnovne hirurške procedure kod lečenja paradentoze:

  1. Operacija režnja
  2. Presađivanje mekog tkiva
  3. Presađivanje kosti

Ove operacije može da izvodi parodontolog ili oralni hirurg.

Operacija režnja

Tokom operacije režnja oralni hirurg ili parodontolog pravi rez na desnima kako bi pažljivo pomerio tkivo.

Ovo otkriva korene zuba za efikasnije čišćenje korena zuba, a budući da parodontitis često uzrokuje gubitak kostiju, vilična kost se može preoblikovati pre nego što se tkivo desni vrati na svoje mesto.

Povezan članak Prirodni lekovi za zubobolju: 17 kućnih lekova protiv bola zuba

Nakon zarastanja rane od operacije, operisano područje je lakše čistiti i održavati zdravim.

Presađivanje mekog tkiva

Kada dođe do povlačenja desni, delovi korena zuba bivaju otkriveni, što može uzrokovati osetljivost i bol.

Kako bi se ovo nedostajuće tkivo nadoknadilo, na njegovo mesto je moguće presaditi tkivo sa drugog mesta iz usta, najčešće sa nepca.

Procedura presađivanja tkiva na desni može smanjiti tegobe i sprečiti dalje povlačenje desni, ali i poboljšati estetski izgled.

Presađivanje kosti

Procedura presađivanja ili nadoknade kosti se obavlja kada bolest uništi kost oko korena zuba.

Materijal koji se ugrađuje može biti napravljen od malih delova kosti pacijenta, no češće se radi kosti koja je napravljena od veštačkog materijala.

Kostni transplantat pomaže u sprečavanju daljeg propadanja zuba držeći ga na mestu, ali ima i ulogu osnove za ponovni rast prirodne kosti.

Komplikacije

Ako se parodontitis ne leči, potporne strukture zuba, uključujući kosti vilice, mogu biti uništene ili oštećene.

Kao posledica toga, može se javiti bol u vilici, a zubi mogu početi da se klimaju i na kraju ispasti ili zahtevati vađenje.

Druge komplikacije uključuju javljanje bolnih apscesa zuba, pomeranje zuba, kao i povlačenje desni čime se izlaže koren zuba.

Istraživanja pokazuju da bolest desni ima direktan uticaj i na opšte zdravlje. Dokazana je veza između bolesti desni i drugih zdravstvenih problema kao što su bolesti srca, moždani udar i dijabetes.

Ukoliko je pacijent obavio operaciju desni, neophodno je da se pridržava režima ishrane koji podrazumeva mekanu, nezačinjenu hranu, kako bi se sprečila iritacija i komplikacije sa zarastanjem.

Preporuke i ideje šta jesti nakon operacije zuba dali smo u posebnom članku.

Uzroci

Nakupljanje zubnog plaka je glavni uzrok paradontalne bolesti, budući da on sadrži mnogo različitih vrsta bakterija koje mogu ugroziti zdravlje mekih tkiva usta.

Samim tim veća je verovatnoća da će se bolest desni razviti ukoliko se primenjuje loša oralna higijena, no to nije jedini uzrok paradentoze.

Kod nekih ljudi, geni igraju ulogu u pojavi ovog stanja, menjajući način na koji njihov imuni sistem reaguje na prisustvo štetnih bakterija.

Faktori rizika od bolesti desni

Faktori rizika koji povećavaju šanse da dođe do bolesti desni, odnosno paradentoze uključuju:

  • Pušenje, kao vodeći faktor rizika
  • Lošu oralnu higijenu
  • Dijabetes
  • Autoimune bolesti, uključujući lupus, AIDS, Kronovu bolest i ulcerozni kolitis
  • Hormonske promene, posebno tokom puberteta, trudnoće i menopauze
  • Stres
  • Genetiku
  • Bolesti srca
  • Stanja koja dovode do sindroma suvih usta

Blagi oblik upale desni veoma često prisutan u trudnoći, i naziva se trudnički gingivitis. Iako nije u potpunosti jasno zbog čega se tako često javlja, upala desni u trudnoći pogađa 75% trudnica.

Pretpostavlja se da je glavni razlog promena nivoa hormona tokom drugog stanja, a najčešće se lečenje svodi na poboljšanu oralnu higijenu, profesionalno čišćenje koje uključuje skidanje kamenca, kao i praćenje stanja kako bi se osiguralo da bolest ne napreduje.

Osim toga, ishrana siromašna vitaminima i mineralima, uključujući i nedostatak vitamina C, može povećati rizik od upalnih procesa u organizmu, uključujući i upalu desni.

Prevencija

Bolesti desni se mogu lečiti, ali i sprečiti u gotovo svim slučajevima kada se praktikuje odgovarajuća oralna higijena i spreči akumulacija plaka i kamenca.

Ovo podrazumeva svakodnevno pranje zuba, korišćenje zubnog konca i redovno uklanjanje kamenca.

Kamenac je obično potrebno čistiti dva puta godišnje, a koliko često treba čistiti kamenac zavisi od kvaliteta održavanja higijene i životnih navika.

Generalne preporuke za održavanje dobrog oralnog zdravlja i prevenciju bolesti desni uključuju:

  • Redovno pranje zuba. Osnovni vid prevencije je pranje zuba pastom za zube sa fluorom i korišćenje meke četkice za zube.
  • Korišćenje zubnog konca. Korišćenjem zubnog konca mogu se ukloniti ostaci hrane između zuba do kojih je teško doći četkicom.
  • Ispiranje usta. Ispiranje usta tečnostima za ovu namenu ili uljima može dodatno smanjiti broj loših bakterija u ustima.
  • Prestanak pušenja. Upotreba duvana je vodeći faktor rizika kada je nastanak paradentoze u pitanju.
  • Nutritivno bogata ishrana. Povećanjem unosa voća i povrća direktno se povećava unos vitamina, minerala i vlakana, ali i drugih važnih mikronutrijenata koji mogu pomoći u prevenciji ovog stanja.
  • Rešavanje problema bruksizma. Škrgutanje zubima može da poveća rizik od oštećivanja i loma zuba, pa se preporučuje korišćenje zaštitnih guma kod osoba koje su sklone ovom problemu.

Pored ovih preporuka, poseta stomatologu jednom u šest meseci radi redovnog pregleda jedan je od najefikasnijih vidova prevencije i sprečavanja razvoja težih formi bolesti.

Ukoliko dođe do gubitka zuba, pacijentima se savetuje da prostor nedostajućeg zuba nadoknade što je pre moguće. Opcije koje su na raspolaganju su razne, a kao najbolje rešenje izdvajaju se zubni implanti.

Druge opcije, u zavisnosti od stanja drugih zuba mogu da uključuju zubne mostove ili različite vrste proteza za nadoknadu zuba.

Zaključak

Paradentoza, parodontitis i parodontopatija su sinonimi koji podrazumevaju uznapredovalu bolest desni, odnosno ozbiljnu infekciju mekih tkiva usta.

Bolest desni je uzrok najvećem broju gubitaka zuba, pa je lečenje apsolutno neophodno. Bez adekvatnog lečenja, bolest će neminovno napredovati i neće doći do spontanog oporavka.

Lečenje paradentoze može da podrazumeva razne tretmane, uključujući unapređenu oralnu higijenu, uklanjaje plaka i čišćenje kamenca od strane stomatologa, čišćenje korena zuba, primenu antibiotika ili čak hirurške procedure u težim slučajavima bolesti.

Osnovni vid prevencije parodontopatije je održavanje stroge higijene zube uz redovne stomatološke kontrole i tretman uklanjanja zubnog kamenca.