Erozija zuba, ili dentalna erozija, predstavlja stanje kada dođe do habanja i oštećenja zubne gleđi.
Ova oštećenja su najčešće posledica delovanja kiselina na zubnu gleđ i spadaju u grupu nekarijesnih oštećenja zuba.
Zubna gleđ je spoljašnji deo zuba koji štiti zub od hemijskih i fizičkih oštećenja i izuzetno je čvrsta
Zapravo gleđ je najtvrđe tkivo u ljudskom telu, čvršće čak i od kostiju.
Obzirom da je neprekidno pod uticajem različitih hemikalija iz hrane i pljuvačke, vremenom može doći do habanja i trošenja zubne gleđi.
Termin koji opisuje ovo stanje je klinasta erozija zuba i može izazvati simptome poput pojave mrlja na zubima i osetljivosti, a može se nalaziti na prednjem, zadnjem ili bočnom delu zuba, kao i promenu određenih životnih navika.
Nažalost, zubna gleđ ne može ponovo izrasti i regenerisati se, ali je moguće sprečiti dalje pogoršanje stanja uz pomoć stomatološkog tretmana i kvalitetne nege zuba.
U ovom članku objasnićemo koji su simptomi erozije zuba, zašto do nje dolazi, kako lečiti ovo stanje i koje su mere prevencije.
Simptomi dentalne erozije
Kada dođe do erozije zubne gleđi, mogu se javiti različiti simptomi. Najčešće oni uključuju:
- Povećanu osetljivost zuba
- Pukotine
- Promenu boje zuba
- Udubljenja na površini zuba
U težim slučajevima erozije zuba mogu se javiti bol i preosetljivost zuba, posebno na hladnu, vruću, kiselu i začinjenu hranu i pića.
Vremenom ovo stanje može dovesti do komplikacija i daljeg propadanja zuba, poput:
- Žutih, obojenih zuba
- Grubih ivica zuba
- Sjajnih ili belih mrlja na zubima
- Učestale pojave karijesa
- Postepeno trošnje gleđi, što može dovesti do blago providnih zuba
- Loma zuba
Uzroci erozije zuba
Jedan od glavnih uzroka erozije zuba jesu namirnice, odnosno hrana i piće koji se konzumiraju.
Pljuvačka igra važnu ulogu u neutralisanju kiselina u ustima kako bi zaštitila zube od propadanja, no ako se konzumira previše kisele hrane i pića, ili se ne održava adekvatna higijena zuba, može doći do propadanja gleđi.
Hrana i piće koje posebno utiču na pojavu erozije zuba su:
- Slatkiši i prosti šećeri
- Hrana bogata ugljenim hidratima i skrobom, poput belog hleba
- Kisele namirnice, poput jabuka, citrusnog i bobičastog voća
- Voćni sokovi
- Gazirani napici, posebno oni koji sadrže limunsku ili fosfornu kiselinu
Drugi uzroci koji mogu biti uzrok pojave dentalne erozije su škrgutanje zubima, refluks kiseline (gorušica), slabo lučenje pljuvačke, redovna upotreba nekih lekova poput antihistaminika i aspirina, bulimija, učestalo povraćanje i genetski poremećaji.
Vraćanje kiseline koje uzrokuje pojavu gorušice može biti simptom gastroezofagealne refluksne bolesti, GERB-a, pa ukoliko se često ponavlja trebalo bi posetiti doktora radi utvrđivanja uzroka.
Pranje zuba odmah nakon doručka ili drugih obroka nije preporučljivo, budući da je gleđ u određenoj meri omekšana usled dejstva kiseline iz hrane.
Sa pranjem zuba posle obroka treba sačkati najmanje 30 do 60 minuta.
Lečenje
Zubna gleđ je najčvršće tkivo ljudskog organizma, ali nažalost u njoj se ne nalaze žive ćelije i nije u stanju da se regeneriše ako pretrpi oštećenje, bilo fizičko ili hemijsko.
Srećom, proces erozije zuba traje dugo, pa čak i kada je prisutan može se sprečiti pogoršanje stanja, o čemu će biti reči nešto kasnije.
Ipak, ukoliko je došlo do oštećenja gleđi u većoj meri, lečenje i terapija mogu biti potrebni kako bi se sprečile dodatne komplikacije.
Lečenje dentalne erozije najčešće podrazumeva tretman spoljnjeg dela zuba, ali u ekstremnim, nelečenim slučajevima, i unutrašnjosti zuba.
Luminiri
Luminiri su izuzetno tanke ljuspice, najčešće izrađene od keramike, koje se vezuju za spoljašnji, vidljivi deo zuba.
Kada se cementiraju za zub, one će se praktično ponašati kao veštačka zuba gleđ i sprečiti dalje propadanje, ali i vratiti zubu prirodan i zdrav izgled.
Glavna prednost luminira je što ne zahtevaju brušenje zuba kao u slučaju zubnih krunica, zahvaljujući činjenici da su izuzetno tanke.
Krunice
U nekim slučajevima, uporeba krunica umesto luminira ima više smisla, budući da krunice za razliku od luminira mogu rešiti i funkcionalne, a ne samo estetske probleme.
Za ugradnju krunica, neophodno je obrusiti tanak sloj zuba kako bi se napravio prostor za novu krunicu.
Ugradnja krunice je moguća i na zubima koji su u znatnoj meri oštećeni erozijom, karijesom ili polomljeni, te su za neke pacijente bolji izbor.
U odvojenom članku detaljno smo se bavili razlikama i sličnostima između luminira i krunica.
Kompozitni ispuni
Kompozitni ispun je zapravo materijal od kog je napravljena i bela plomba, a koji se može koristiti u slučajevima erozije zuba za nadoknadu gleđi.
Upotreba kompozitnih uspuna obično je prvi korak u terapiji nadoknade zubne gleđi, budući da je najmanje invanzivan i cenovno najprihvatljiji.
On po svojoj boji gotovo u potpunosti odgovara prirodnom zubu, te je jako teško uočiti da se radi o veštačkom delu zuba.
Ipak, u pitanju je estetski manje savršeno rešenje od luminira i zubnih krunica, posebno bezmetalnih krunica, koje su gotovo istovetne prirodnim zubima pacijenta.
Odmah po ugradnji kompozitnog ispuna pacijent može da se vrati normalnim aktivnostima i konzumira hranu, a procedura je kraća u odnosu na ugradnju luminira i krunica.
Lečenje kanala korena zuba
U slučajevima kada dođe do uznapredovale erozije zuba, lečenje kanala korena zuba, odnosno unutrašnjeg dela zuba može biti neophodno, iako ovo nije čest slučaj.
Lečenje kanala korena zuba obavlja se u slučajevima kada je zub u izuzetno velikoj meri oštećen erozijom, a bakterije su dospele u pulpu koja sadrži nerve i dovede do upale ili infekcije koja se naziva pulpitis.
Tokom ove procedure kanal zuba će biti očišćen i zatvoren, a na ovaj način se izbegava vađenje zuba i sprečava dalje širenje infekcije.
Takođe, terapija može uključivati upotrebu antibiotika za upalu zuba.
Zatvaranje zuba nakon lečenja obavlja se ugradnjom plombe ili krunice, u zavisnosti od veličine oštećenja.
Ugradnja kompozitne plombe češća je u odnosu na krunicu u ovom slučaju, a njen prosečan životni vek je oko sedam godina, nakon čega može biti potrebna zamena plombe.
Ekstrakcija zuba
Kao poslednji korak, kada čak ni lečenje kanala korena zuba nije dalo efekta, neophodno je pribeći ekstraciji, odnosno vađenju zuba.
Iako su slučajevi kada je neophodno izvaditi zub oštećen erozijom zuba vrlo retki, u nekim slučajevima je ovo neophodna procedura kako bi se obavilo lečenje i sprečilo da se infekcija proširi na druge, zdrave zube.
Izvađen zub se može nadoknaditi zubnim implantom ili protetskim radom poput zubnog mosta, kako bi se sprečilo pomeranje zuba u prazan prostor i gubitak zubne kosti.
Ipak, treba napomenuti da lečenje erozije zuba u daleko najvećem broju slučajeva podrazumeva korišćenje kompozitnih ispuna, luminira i krunica.
Remineralizacija zuba
Stomatolog može predložiti upotrebu gelova i sredstava na bazi fluora ili sredstava za remineralizaciju.
Ova sredstva mogu da uspore ili prekinu proces daljeg oštećivanja zuba usled dentalne erozije.
Pored toga, tečnosti za ispiranje usta uobičajeno sadrže fluor i njihova upotreba može pomoći kod remineralizacije zuba u određenoj meri.
Kada je reč o primeni ovih tečnosti kod dece, ona je dozvoljena, no važno je naučiti dete da ne guta ove tečnosti kao ni paste za zube, budući da preveliki unos fluora može dovesti do stanja koje se naziva fluoroza zuba.
Prevencija
Ranije u članku smo objasnili zašto se javlja erozija zuba, a najbolji način da se erozija zaustavi je da se deluje na faktore koji su do nje doveli.
Budući da su kisele namirnice i tečnosti, kao i gazirana pića i voćni sokovi jedni od glavnih spoljnih faktora koji dovode do erozije zuba, smanjivanje njihove konzumacije i ograničavanje na njihovu konzumaciju samo u vreme obroka može biti od velike pomoći.
Pored toga, kod konzumacije kiselih pića poželjno je koristiti slamčicu i na taj način zaobići zube u potpunosti.
Preporučuje se da se kisela pića i hrane progutaju relativno brzo, bez predugačkog zadržavanja u ustima, i posledično izlaganja zuba delovanju kiselina.
Pranje zuba nije preporučljivi najmanje jedan sat nakon konzumacije kisele hrane ili pića, kako bi se kiseline sprale i neutralisale pod uticajem pljuvačke i sprečilo se da se prejakim četkanjem ošteti gleđ.
Ukoliko je uzrok dentalne erozije problem sa gastrointerstinalnim traktom, poremećaj ishrane poput bulimije, bruksizam i drugi, rešavanje primarnog problema delovaće preventivno i na eroziju zuba.
Redovno i pravilno održavanje higijene zuba je od vitalnog značaja, a ono podrazumeva pranje zuba pastom za zube sa fluorom najmanje dva puta dnevno, ujutro i uveče, u dužini od dva minuta.
Izbor četkice za zube igra ulogu u prevenciji pojave erozije zuba, pa se savetuje upotreba mekih četkica za pranje zuba, kako bi se sprečilo povređivanje mekih tkiva usta.
Osim toga, korišćenje konca za zube smatra se gotovo podjednako važnim, budući da je uz pomoć konca moguće očistiti mesta teško dostupna četkici za zube.
Neke osobe, a posebno deca, mogu da postignu dodatne benefite korišćenjem električnih četkica za zube.
Pacijenti sa fiksnim protezama ili protezama za nadoknadu zuba poput vizil proteza korišćenjem aparata za ispiranje usta mogu da znatno unaprede svoje oralno zdravlje.
Na kraju, redovne posete stomatologu jednom ili dva puta godišnje su važne kod pacijenata koji pate od erozije zuba, kako bi se stanje pratilo, držalo pod kontrolom i eventualno pribeglo potrebnim tretmanima lečenja erozije zuba.
Zaključak
Erozija zuba je nekarijesno oštećenja zuba, preciznije zubne gleđi, koje se javlja pod delovanjem kiselina iz hrane, kao i usled nekih drugih zdravstvenih stanja poput bruksizma, bulimije, gorušice i upotrebe određenih lekova.
Zubna gleđ ne može ponovo izrasti ili se regenerisati kada se jednom ošteti, no srećom proces erozije zuba je spor i praćenjem smernica za prevenciju daljeg razvoja erozije zuba moguće je zaustaviti ili usporiti ovaj proces.
Ukoliko je došlo do oštećenja zuba dentalnom erozijom koja zahtevaju lečenje, ove terapije najčešće podrazumevaju korišćenje kompozitnih ispuna, luminira i krunica.
U težim slučajevima, moguće je da će biti neophodno i lečenje kanala korena zuba, a kao apsolutno poslednje rešenje može biti neophodno i vađenje zuba.
Srećom ovakva stanja su izuzetno retka, pa se terapija erozije zuba najčešće svodi na mere prevencije, odnosno smanjenog unosa kisele hrane i pića, redovne stomatološke kontrole i dobro održavanje higijene zuba.
