Često povraćanje može ozbiljno oštetiti zube, kao posledica vraćanja jake želudačne kiseline u ustima koja oštećuje zubnu gleđ.
Povraćanje može dovesti do oticanja pljuvačnih žlezda, čineći tkiva usta i jezik suvim, crvenim i bolnim.
Učestalo povraćanje može biti uzrokovano prekomernim unosom alkohola ili kod ljudi sa poremećajem u ishrani, poput bulimije.
Bulimija je stanje koje podrazumeva redovne faze prejedanja i povraćanja, a loše stanje zuba i njihovo propadanje može biti jedan od jasnih simptoma ovog poremećaja u ishrani.
U ovom članku bavićemo se efektima koje povraćanje ima na zube i kako sprečiti propadanje zuba usled čestog povraćanja.
Kako povraćanje utiče na zdravlje zuba?
Tokom povraćanja pored hrane izbacuje se i želudačna kiselina, koja ima ulogu da razgrađuje hranu i važan je deo procesa varenja.
Međutim, kada se nađe u ustima, ova snažna kiselina je izuzetno korozivna, što dovodi do oštećenja zubne gleđi.
Zubna gleđ je spoljašnji deo zuba koji zub štiti od spoljašnjih uticaja, i predstavlja najtvrđe tkivo u ljudskom telu, čvršće čak i od kostiju.
Ipak, gleđ nije otporna na uticaje kiselina, i prisustvo želudačne kiseline vremenom će neminovno dovesti do erozije zubne gleđi.
Kada se zubna gleđ ošteti, otvara se put bakterijama i u velikoj meri povećava rizik od nastanka karijesa i propadanja zuba.
Pored toga, redovno povraćanje može dovesti do pojave simptoma kao što su:
- Oticanje pljuvačnih žlezda
- Pojava sindroma suvih usta
- Osetljivost zuba
- Promenu boje zube i pojave belih fleka na zubima
- Hronična upala grla
- Krvarenje desni
Slične simptome, no daleko manje izražene, mogu doživeti i osobe koje pate od vraćanja kiseline, odnosno gorušice ili gastroezofagealne refluksne bolesti.
Ovde treba dodati da učestalo povraćanje tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti i do pojave hijatus hernije, koja kao glavni simptom ima upravo vraćanje kiseline i pojavu gorušice.
Budući da je količina kiseline u ustima kod ovog stanja daleko manja nego u slučaju povraćanja, simptomi se razvijaju znatno sporije.
Kod ozbiljnih oštećenja zuba i gleđi, može doći čak i do problema sa zagrizom, odnosno malokluzije zuba usled njihovog trošenja.
Ova oštećenja neretko dovode i do osetljivosti zuba ili pojave bola zuba na dodir ili zagriz.
Da li prati zube nakon povraćanja?
U prošlosti se smatralo da je važno oprati zube odmah nakon epizode povraćanja.
Međutim, novija istraživanja pokazuju upravo suprotno iako isprva može zvučati čudno da pranje zuba može dovesti do propadanja zuba.
Budući da je zubna gleđ najmekša u vreme neposledno posle povraćanja kada je kiselina prisutna u ustima u najvećoj koncentraciji, ne preporučuje se pranje zuba.
Najbolje je sačekati da prođe najmanje jedan sat pre nego što se zubi temeljno operu, i to koristeći meku četkicu za zube koja neće oštetiti gleđ.
Neposredno nakon povraćanja savetuje se da se usta isperu vodom, slanim rastvorom ili mlekom.
Slična stvar odnosi se i na pranje zuba odmah posle obroka, što može doneti više štete nego koristi.
Posebno česta dilema odnosi se na jutarnje pranje zuba, odnosno da li je efikasnije pranje zuba pre ili nakon doručka.
Definitivni odgovor ne postoji, no ono što je važno je da se jutarnje zuba obavi, bilo pre ili 30 do 60 minuta nakon doručka.
Povraćanje i pojava suvih usta
Iako je erozija zuba osnovni problem do kog dovodi učestalo povraćanje usled bulimije ili zloupotrebe alkohola, pojava suvih usta takođe je uobičajen problem.
Do pojave suvih usta dolazi kada pljuvačne žlezde oteknu, što dovodi do smanjenog lučenja pljuvačke.
Smanjena količina pljuvačke ne samo što može izazvati iritaciju, probleme sa govorom i gutanjem usled veće gustoće pljuvačke, već predstavlja i faktor rizika za pojavu bolesti zuba i desni poput karijesa i gingivitisa.
Pljuvačka je važna budući da pomaže da se uklone ostaci hrane, plaka i bakterija koje se prirodno akumuliraju na zubima.
Lučenje pljuvačke moguće je povećati lekovima koji podstiču rad pljuvačnih žlezda, ali i različitim prirodnim lekovima za suva usta, a pre svega unapređenim hidriranjem, unosom voća i povrća koje je bogato vlaknima i vodom.
Plak je tanak film na zubima koji čine ostaci hrane i bakterije, a koji ukoliko se ne uklanja redovno vrlo brzo može da se pretvori u zubni kamenac.
Kada se formira, zubni kamenac praktično je nemoguće ukloniti u kućnim uslovima, već se skidanje kamenca mora obaviti stomatološkim tretmanom.
Ukoliko se ne uklanja redovno, kamenac može dovesti do pojave različitih oralnih problema, uključujući i povlačenje desni, kao i upalne procese mekih tkiva.
Najopasniji i najteži oblik upale mekih tkiva usta je paradentoza, uznapredovala upala desni koja je ujedno i vodeći razlog gubitka zuba.
Bulimija i oralno zdravlje
Jedan od mogućih uzroka povraćanja koje se često ponavlja je bulimija, poremećaj ishrane koji podrazumeva prejedanje, a zatim pražnjenje odnosno povraćanje.
Osobe koje pate od ovog poremećaja u ishrani su pod dodatnim rizikom od nastanka oralnih problema, jer epizode prejedanja vrlo često uključuju namirnice koje su izuzetno bogate prostim šećerima.
Šećer ima posebno negativan uticaj na zdravlje zuba kod ovih osoba, jer su kao posledica povraćanja već u oslabljenom stanju.
Pored toga, želudačna kiselina je dovoljno jaka da može da iritira gornje nepce ili unutrašnje strane obraza.
Takođe može iritirati grlo, što može pogodovati pojavi afti i ranica u ustima, ali i stvoriti osećaj stalne upale grla.
Sprečavanje propadanja zuba usled povraćanja
Tretiranje primarnog stanja, poput bulimije ili alkoholizma, i prestanak redovnog povraćanja u svakom slučaju je osnovni vid prevencije i zaustavljanja daljeg propadanja zuba.
No, lečenje i borba sa ovim zdravstvenim problemima često je dugotrajna, pa je važno sačuvati zube u što boljem stanju dok se lečenje u potpunosti ne završi.
Pre svega važno je održavati odličnu oralnu higijenu, odnosno redovno prati zube pastom za zube sa fluorom koristeći meku četkicu za zube.
Osim toga, redovni stomatološki pregledi i uklanjanje kamenca, kao i remineralizacija zuba mogu pomoći da se uspori proces oštećivanja gleđi.
Ispiranje usta vodom ili slanim rastvorom nakon povraćanja, ali i izbegavanje pranja zuba najmanje sat vremena nakon povraćanja, smanjiće količinu kiseline u ustima i njen uticaj.
Povećanim unosom vode i nezaslađenih čajeva može se prevenirati pojava suvih usta. Zeleni čaj može biti odličan izbor, budući da pored unapređenog hidriranja može dovesti i do smanjenog broja bakterija u ustima.
Istovremeno, ukoliko osoba koristi tečnosti za ispiranje usta, važno je da se biraju sredstva bez alkohola, koji može dodatno isušiti usta.
Na kraju, izbegavanje konzumacije kiselih namirnica, slatkiša i gaziranih sokova pomoćiće da se očuva zdravlje zuba.
Šećer može biti zamenjen alkoholnim šećerima kao što su eritritol ili ksilitol, koji neće dovesti do propadanja zuba.
Stevija takođe može biti dobra alterntiva belom šećeru, koja neće izazvati nadutost i probavne tegobe kod osoba osetljivih na alkoholne šećere.
Lečenje zuba oštećenih povraćanjem
Ukoliko dođe do oštećivanja gleđi i erozije zuba u većoj meri, određeni stomatološki tretmani mogu pomoći.
Ovo pre svega uključuje keramičke fasete ili zubne krunice, koje će poboljšati izgled zuba, ali i zaštititi zub od negativnih spoljašnjih uticaja, uključujući i uticaj želudačne kiseline.
Drugi tretmani mogu uključivati kompozitne fasete kojima će biti nadoknađeni oštećeni delovi zuba ili upotrebu luminira, posebne vrste keramičkih faseta.
Luminiri, koji se još nazivaju i navlake bez brušenja ili no-prep viniri, za razliku od krunica i keramičkih faseta ne zahtevaju brušenje zuba.
U slučajevima kada dođe do potpunog gubitka zuba, njihova nadoknada može se obaviti zubnim implantima ili mostovima.
Zaključak
Učestalo povraćanje najčešće se javlja kod bulimije, poremećaja u ishrani koji podrazumeva epizode prejedanja i povraćanja, kao i u slučaju alkoholizma.
Budući da se povraćanjem u usta vraća velika količina želudačne kiseline, ovo može imati izuzetno loš uticaj na zdravlje zuba i usta.
Želudačna kiselina je veoma jaka i vremenom neminovno dovodi do erozije zuba, odnosno propadanja zubne gleđi, čime se otvara prostor bakterijama da oštete zub i dovedu do pojave karijesa ili upalnih procesa desni.
Pored toga, osobe kod kojih se povraćanje često ponavlja može doći do pojave sindroma suvih usta što predstavlja dodatni rizik po oralno zdravlje.
