Homocistein je supstanca koja prirodno nastaje u organizmu tokom metabolizma proteina, a njegova koncentracija u krvi može pružiti važne informacije o statusu vitamina B12 i folata, kao i o pojedinim metaboličkim i zdravstvenim stanjima.
Povišen homocistein u krvi nije bolest sama po sebi, ali može ukazivati na nedostatak određenih vitamina, poremećaj njihove apsorpcije, smanjenu funkciju bubrega ili ređe nasledne poremećaje metabolizma.
Analiza homocisteina se ne tumači izolovano, budući da je za postavljanje dijagnoze pored vrednosti homocisteina neophodno uzeti u obzir i prisutne simptome i druge laboratorijske nalaze.
U ovom članku objasnićemo šta je homocistein, kada se radi, koje su referentne vrednosti i šta mogu biti uzroci povišenog homocisteina u krvi.
Šta je homocistein i zašto je važan?
Homocistein je aminokiselina koja nastaje u organizmu tokom razgradnje metionina, aminokiseline koja se nalazi u proteinima iz hrane.
Za razliku od esencijalnih aminokiselina, homocistein se ne unosi direktno hranom u značajnim količinama, već predstavlja međuproizvod metabolizma.
U normalnim okolnostima, organizam ga brzo pretvara u druge supstance, pre svega uz pomoć vitamina B12, folata odnosno vitamina B9 i vitamina B6.
Ukoliko neki od ovih vitamina nedostaje ili postoji problem sa njihovim iskorišćavanjem, može doći do nakupljanja homocisteina u krvi.
Iz ovog razloga, koncentracija homocisteina može biti koristan pokazatelj poremećaja metabolizma vitamina B, naročito kada postoji sumnja na nedostatak vitamina B12 ili folata.
Povišen homocistein se povezuje i sa većim rizikom od bolesti krvnih sudova, uključujući srčani i moždani udar.
Ipak, važno je razlikovati povezanost od uzročno-posledične veze.
Činjenica da osobe sa višim homocisteinom češće imaju kardiovaskularne bolesti ne znači da će samo snižavanje homocisteina automatski smanjiti taj rizik.
Klinička ispitivanja uglavnom nisu pokazala da suplementacija vitaminima B kod osoba sa povišenim homocisteinom sprečava infarkt ili smrt od kardiovaskularnih bolesti, te se danas ne posmatra kao samostalan pokazatelj zdravlja srca.
Homocistein je od posebnog značaja kada postoji sumnja na nedostatak vitamina B12 ili folata, poremećaj metabolizma homocisteina ili retko nasledno oboljenje homocistinuriju.
Kada se radi homocistein analiza?
Analiza homocisteina radi se iz uzorka krvi i najčešće se koristi kada postoji razlog za sumnju na nedostatak vitamina B12 ili folata.
Pored toga, ova analiza može biti korisna i kada rezultati drugih analiza ne daju dovoljno jasnu sliku, na primer kod određenih oblika anemije ili kada postoje neurološki simptomi koji mogu biti povezani sa nedostatkom vitamina B12.
Nedostatak vitamina B12 može izazvati megaloblastnu anemiju, slabost i neurološke tegobe, uključujući trnjenje i utrnulost ekstremiteta.
Homocistein može biti povišen i pre nego što se razvije izražena anemija, pa se njegova vrednost ponekad koristi kao dodatni podatak u proceni statusa vitamina B12, iako sam homocistein nije dovoljan da potvrdi uzrok problema.
Kod granične vrednosti vitamina B12, određivanje metilmalonske kiseline može biti posebno korisno.
Homocistein može biti povišen i kod nedostatka folata i kod nedostatka vitamina B12, dok se metilmalonska kiselina povećava kod nedostatka vitamina B12, pa kombinovanje ovih analiza može pomoći u razlikovanju ova dva stanja.
Homocistein se može određivati i kod sumnje na homocistinuriju, redak nasledni metabolički poremećaj kod kog organizam ne može pravilno da razgrađuje homocistein.
Kod homocistinurije, vrednosti su često znatno više nego kod uobičajenog nedostatka vitamina.
Analiza se ne preporučuje kao rutinski test za procenu kardiovaskularnog rizika kod zdrave populacije.
Iako je povišen homocistein povezan sa većim rizikom od bolesti krvnih sudova, nema dovoljno dokaza da njegovo rutinsko merenje poboljšava procenu rizika ili menja lečenje.
Ukoliko se koriste lekovi ili suplementi, posebno dodaci vitamina B, ovo treba prijaviti pre analize, budući da mogu uticati na rezultat.
Referentne vrednosti homocisteina
Referentne vrednosti homocisteina zavise od laboratorije, metode određivanja, uzrasta i pola.
Kao opšta orijentacija, koncentracija ukupnog homocisteina kod odraslih često se smatra normalnom kada je približno 5 do 15 µmol/L.
Vrednost iznad 15 µmol/L obično se opisuje kao hiperhomocisteinemija.
Povišene vrednosti se mogu okvirno podeliti prema stepenu povećanja:
- Do 15 µmol/L: Smatra se normalnim nivoom homocisteina u krvi.
- 16 do 30 µmol/L: Najčešće se opisuje kao blago ili umereno povišenje.
- 31 do 100 µmol/L: Predstavlja značajnije povišenje i zahteva traženje uzroka.
- Više od 100 µmol/L: Veoma visoke vrednosti mogu ukazivati na ozbiljan poremećaj metabolizma homocisteina, uključujući nasledne metaboličke bolesti.
Kao što je ranije pomenuto, prethodno pomenute granice su orijentacione vrednosti.
Laboratorijski izveštaj treba tumačiti prema referentnom opsegu navedenom na samom nalazu, jer se granice mogu razlikovati između laboratorija i analitičkih metoda.
Povišen homocistein
Povišen homocistein, odnosno hiperhomocisteinemija, je stanje kod kog se ova aminokiselina nakuplja u krvi u većoj koncentraciji nego što je uobičajeno.
Sam nalaz ne predstavlja dijagnozu određene bolesti, već je potrebna dalja dijagnostika kako bi se utvrdilo zbog čega je vrednost povećana.
Najčešći uzroci povišenog homocisteina u krvi su povezani sa nedovoljnim unosom ili nedostatkom vitamina B12 i folata.
Nedostatak vitamina B6 takođe može uticati na metabolizam homocisteina.
Visok homocistein može se javiti zbog neadekvatnog unosa, ali i zbog poremećaja apsorpcije ili drugih stanja koja onemogućavaju pravilno iskorišćavanje vitamina.
Posebno je važno obratiti pažnju na vitamin B12.
Nedostatak ovog vitamina može nastati zbog nedovoljnog unosa, smanjene apsorpcije u digestivnom traktu ili određenih bolesti želuca i creva.
Takođe, rizik može biti povećan kod osoba koje ne konzumiraju namirnice životinjskog porekla, ukoliko se ne koristi kvalitetna i redovna suplementacija.
Pored nedostatka vitamina B grupe, povišen homocistein može se javiti i kod hronične bolesti bubrega.
Bubrezi imaju važnu ulogu u metabolizmu i uklanjanju homocisteina, pa smanjena funkcija bubrega može dovesti do njegovog nakupljanja.
Drugi mogući uzroci i faktori povezani sa višim vrednostima uključuju:
- Hipotireozu: Smanjena funkcija štitne žlezde može biti povezana sa povišenim homocisteinom.
- Pušenje: Pušenje je povezano sa višim koncentracijama homocisteina.
- Starije životno doba: Koncentracija homocisteina ima tendenciju povećanja sa godinama.
- Određene lekove: Pojedini lekovi, uključujući metotreksat i metformin, mogu uticati na metabolizam folata i vitamina B i povećati homocistein.
- Genetske poremećaje: Nasledni poremećaji enzima uključenih u metabolizam homocisteina mogu izazvati veoma visoke vrednosti.
Povišen homocistein sam po sebi najčešće ne izaziva karakteristične simptome.
Tegobe, ako postoje, uglavnom potiču od stanja koje je dovelo do povećanja njegove koncentracije.
Na primer, nedostatak vitamina B12 ili folata može biti praćen umorom, slabošću, vrtoglavicom, promenama na jeziku, anemijom ili trnjenjem i utrnulošću šaka i stopala.
Kod veoma visokih vrednosti, naročito kada postoji nasledni metabolički poremećaj, mogu se javiti ozbiljnije komplikacije.
Homocistinurija može biti povezana sa stvaranjem krvnih ugrušaka, promenama vida, poremećajima kostiju i drugim manifestacijama koje zavise od konkretnog oblika bolesti.
Povezanost povišenog homocisteina sa kardiovaskularnim bolestima je veoma dobro proučena.
Više koncentracije povezane su sa većom učestalošću aterosklerotskih i tromboembolijskih bolesti, ali homocistein se ne smatra dovoljnim razlogom za procenu kardiovaskularnog rizika.
Na njegove vrednosti utiču brojni faktori, uključujući funkciju bubrega, nutritivni status, godine i pušenje.
Imajući u vidu veliki broj faktora koji utiču na nivo homocisteina u krvi, povišen rezultat se ne može tumačiti izolovano.
U zavisnosti od okolnosti mogu biti potrebne analize vitamina B12 i folata, metilmalonske kiseline, kompletne krvne slike, funkcije bubrega i štitne žlezde.
Kako smanjiti homocistein?
Način snižavanja homocisteina zavisi od uzroka njegovog povećanja.
Kada je razlog nedostatak vitamina B12, folata ili ređe vitamina B6, korekcija tog nedostatka može dovesti do značajnog pada koncentracije homocisteina.
Međutim, suplementacija ne treba da bude automatski odgovor na svaki povišen rezultat.
Ukoliko je prisutan nedostatak vitamina B12, potrebno je utvrditi zbog čega je nastao i izabrati odgovarajući način nadoknade.
Kod nedostatka folata takođe se prvo procenjuje nutritivni status i mogući uzrok.
Ovo je naročito važno kod vitamina B12, jer folat može popraviti određene hematološke promene, dok neurološki problemi zbog nedostatka B12 mogu ostati neprepoznati ili napredovati.
Ishrana ima važnu ulogu u obezbeđivanju folata i vitamina B.
Zeleno lisnato povrće, mahunarke, orašasti plodovi i druge namirnice mogu doprineti unosu folata i drugih vitamina B, dok se u slučaju vitamina B12 najčešće koriste suplementi kada je njegov prirodni unos hranom nedovoljan.
Kod dokazanog deficita sama promena ishrane ponekad nije dovoljna i može biti potrebna suplementacija.
Veoma visoke vrednosti, naročito iznad 100 µmol/L, ukazuju na moguć ozbiljniji poremećaj metabolizma homocisteina.
Ovako visoke vrednosti nisu uobičajene kod nedostatka vitamina B grupe i zahtevaju detaljniju medicinsku obradu.
Kod potvrđene homocistinurije dostupni su specifični terapijski pristupi koji mogu uključivati vitamine i druge mere, u zavisnosti od genetskog i metaboličkog poremećaja.
Zaključak
Homocistein je važan laboratorijski pokazatelj, a povišena vrednost homocisteina u krvi zahteva traženje uzroka, a ne samo pokušaj snižavanja rezultata.
Budući da je u pitanju parametar na koji utiče značajan broj faktora, tumačenje rezultata često zahteva dodatne analize krvi i prisutnih simptoma.
Najčešći uzroci su nedostaci vitamina B12 ili folata, iako se u određenim slučajevima proveravaju i funkcija bubrega, štitne žlezde i drugi mogući faktori.
Kada se pronađe uzrok visokog homocisteina, lekar može propisati pravilnu i prilagođenu terapiju, koja može obuhvatati promene ishrane, suplementaciju, kao i lečenje osnovne bolesti, poput bolesti bubrega.
